Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Пријатељски

Члан
  • Број садржаја

    113
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Пријатељски је реаговао/ла на Драгана Милошевић у У Баошићима прослављен Свети Кирил Цветковић   
    У Храму Светог Николе у Баошићима у четвртак, 11. октобра свечано и лутургијски је прослављена 161. година од упокојења Свештеноисповједеника бокешког и далматинског Кирила Цветковића – знаменитог Бокеља и великог борца за вјеру православну.
    Светом литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Предраг Видаковић уз саслуживање протојереја- ставрофора Вида Вуковића, протојереја Гојка Мрачевића, јереја Небојше Вуловића, ђакона Драгомира Видаковића, као и пароха баошићког јереја Илије Мотике.
    Да Света Литургија буде још свечанија побринуо се отац Никола Тодоровић заједно са дјецом, полазницима вјеронауке,садашњим и некадашњим као и парохијанкама баошићким које иначе пјевају за пјевницом у славу Божију сваке недеље и празника.
    О унијатима, погубности њиховог пада и вјере као и покушају од стране епископа далматинског бококоторско-дубровачког Венедикта Краљевића да се Бока- которска и Далмација поунијате као и о отпору тадашњег српског живља на челу са протосинђелом Кирилом Цвјетковићем, говорио је у проповједи парох кумборски отац Гојко Мрачевић.
    Прота Гојко је објаснио како је лукаво и “ испод жита“ српски народ покушан да буде увучен у унију и остане наизглед православни, а у ствари преко лажних латинских учитеља преобучених у православне свештенике, призна римског папу за свог врховног поглавара и самим тим се одрекне своје вјере. Отац Кирил који је представљао главну тачку ослонца далматинским Србима у одбрани од Уније, међу првима је открио погубне намјере Епископа Венедикта да поунијати Далматинску православну епархију и то је саопштио народу:
    „Свети Кирил који је овде одрастао, у манастиру Савина примио монашки чин и са 26 години рукоположен у свештеника за Боку и Далмацију, открио је шта нам се спрема. Открио је да се школују унијатски свештеници – калуђери, пуштају браду да би споља изгледали као наше свештенства и монаштва и да треба да дођу и отварају школе гдје би се учила католичка вјера.“
    Отац Гојко Мрачевић је говорећи о овоме велико светитељу, свештеномученику и подвижнику преподобном калуђеру из Баошића, казао да његов подвиг био раван оцима који нису дали да уђемо у Унију и признамо папу као патријарха, послије раздвајања двије Цркве за вријеме окупација Млетачке и Турске.
    Подсјетио је да је након побуне шибенских Срба, те организације атентата на неке лажне калуђере и испоснике римске, Свети Кирил био оптужен као организатор и осуђен. Са робије је изашао послије 25 година – 1846. године. Од тада па до краја свог живота био је у румунском манастиру Бездин гдје се и данас налазе његове мошти у Храму Ваведења Пресвете Богородице.
    Прота Гојко је закључио да је послије 160 година Бог прославио оца нашега Светога Кирила и да ми данас треба да се угледамо на њега и да морамо знати што смо, ко смо и што треба да останемо.
    Посебан благослов за Храм Светог Николе и вјернике на Светој литургији је била честица моштију Св. Симеона Богопримца.
    Послије Литургије пререзан је славски колач у славу и част Св. Кирила и постављена трпеза љубави за све присутне вјернике. Трпезу су припремиле попадија и парохијанке уз подршку Удружења жена Баошића.


    Свети Кирил Цвјетковић је рођен у Баошићима 1791. године у свештеничкој фамилији а крштен је 15-ог септембра исте године у Цркви Светог Николе. Скоро 25 година је тамновао у затворима тадашње Аустро-Угараске гдје је био најстрашније мучен. Издржао је све, побједио и надживио многе непријатеље своје, и Господ га је наградио вјечним животном и славом да свједочи живима о тврдој вјери и колико је Бог милостив према онима који га се не одричу ни за какву славу земаљску.
    попадија Миомира Мотика
    линк

    View full Странице
  2. Свиђа ми се
    Пријатељски је реаговао/ла на Milan Nikolic у Теолошки узрок застрањења Константинопољске цркве у улози првенства   
    Митрополит Волоколамски Иларион Алфејев
    ,,Саборност која постоји у Цркви (...) може се, заиста, упоредити са хармонијом и сагласјем које влада међу Личностима Свете Тројице. Не би требало, ипак, ићи даље од тога у покушају да се људске црквене структуре упореде са заједништвом у Божанској Тројици. Нити би било примерено објашњавати узајамни однос примата и саборности користећи се светотројичним аналогијама, и на тој основи се позивати на 'примат' Оца у односу на Сина и Светог Духа.'' (Митрополит Волоколамски Иларион Алфејев, 8. новембра 2014. године) https://svetosavlje.org/primat-i-sabornost-sa-pravoslavne-tacke-gledista/
     
    Епископ Иринеј бачки
    ,,Црква је заједница по слици Свете Тројице. Наравно, ми не можемо изједначити све што постоји у животу и искуству Цркве у историји, у икономији овде на земљи, у времену, са вечним животом Свете Тројице. Али, Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20) https://youtu.be/CFANda-KfbM?t=1h12m3s
     
    Митрополит Амфилохије (Радовић)
    ,,Наша помесна Црква, и од раније, а и сада, игра једну не бих рекао помиритељску улогу, него једну саборну улогу, јер постоје те конфронтације нарочито између Константинопоља и Москве. Ми се не сврставамо. Па некад кажу, писали су овде у новинама, чак и Зизјулас рекао је: српски теолози отишли су да слушају Москву. Није истина. Пре свега такво једно поимање је дискутабилно. Ја се чудим, морам да вам кажем искрено да, велики теолог православни, Митрополит Пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ја разумем њега као јелина и везаног за Цариград -, оптерећен је местом првога, Цариградом. То се види у његовим написима, чак и у његовом теолошком приступу првога које је утемељено на Светој Тројици. Пориче историју, наводно не може се на основу историје дати права слика устројства Цркве, него морамо да се вратимо на теологију, на Свету Тројицу. Катастрофално.'' (Митрополит Амфилохије, ПБФ 20. 5. 2015. - 1:20:00) https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=1h19m17s
     
     
  3. Радостан
    Пријатељски got a reaction from Жика in Православље у Гватемали   
    Мајански православни народ у Гватемали од срца дочекује свог пастира Архиепископа Атинагору (Грчка Православна Црква) уз маријачи бенд:
     
     
  4. Волим
    Пријатељски got a reaction from александар живаљев in Митрополија црногорско-приморска   
    ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА НА БОГЕТИЋИМА
    ДОБИЛА ЗВОНА ПОСЛИЈЕ 100 ГОДИНА
     
  5. Волим
  6. Волим
  7. Волим
  8. Волим
  9. Волим
  10. Волим
    Пријатељски је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Монах Арсеније (Јовановић) предавања   
    @Пријатељски Gledao sam, odličan intervju
  11. Волим
    Пријатељски је реаговао/ла на Данче* у Život priča: Arno Gujon - solidarnost za Kosovo   
    Kako je ispunio zavet francuske porodice Gujon, koja je pre dva veka ostala bez ičega preživljavajući samo od pomoći dobrih i milosrdnih ljudi. Kako se borba za slabije, istinu i čast prenosila kao zavet u njegovoj porodici sa generacije na generaciju. Kako su u porodici učeni da ustanu iz spirale tišine i stanu na stranu istine i pravde ma kako to ponekad bilo teško. Kako se susreo sa pričom o Srbima, kako su njegov otac i deda pričali o Srbima.
     
     
    Izvor: https://www.youtube.com/

  12. Волим
  13. Свиђа ми се
    Пријатељски је реаговао/ла на Loznica-Srbija у Монах Арсеније (Јовановић) предавања   
    Монах Арсеније је рекао пре два дана на FACE TV ,да је напустио пре неки дан Манастир Острог и планира обнављање Манастира Рибница код Љига .
    Зна ли неко овде на Форуму нешто више о томе ??
  14. Волим
  15. Волим
    Пријатељски got a reaction from александар живаљев in Митрополит Амфилохије бесједио на миси поводом отварања нове барске конкатедрале Светог Петра   
    Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, са пратњом, присуствовао је у недјељу 3. септембра освећењу новог римокатоличког храма Светог Петра у Бару.
    Овом приликом Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је уручио на поклон крст и икону Мајке Божије са Христом и сабране поздравио ријечима бесједе:
    http://svetigora.com/node/21474
  16. Свиђа ми се
    Пријатељски got a reaction from Dominika in Православна Црква Чешке и Словачке   
    Митрополит Амфилохије посјетио Православну цркву у Словачкој
                               
    Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, на позив Митрополита михаловско-кошицког Православне цркве Словачке и чешких земаља господина Георгија, од суботе, 12. августа борави у посјети Православној цркви у Словачкој.
    Првога дана посјете Митрополит црногорско-приморски је прво у граду Михаловице посјетио Саборну цркву Светих Кирила и Методија.
    Потом је обишао унијатску цркву у којој се налази чудотворна икона Пресвете Богородице, којој је овај храм и посвећен. Икона је 1670. године мироточила. Митрополит Амфилохије је благословио литију од 20 километара која иде до села Клоцоков.
    У граду Собранце Владика Амфилохије је посјетио храм Светог равноапостолног Владимира Кијевског, а потом и цркву Светог пророка Илије и свештеномученика Максима Сандовића у селу Иновце. Становништво овог села је једино у Епархији михаловско-кошицкој читаво православне вјероисповијести.
    На крају првог дана посјете Митрополит Амфилохије је заједно са својим домаћином Митрополитом Георгијем служио свеноћно бденије са петохљебницом у храму Успења Пресвете Богородице у селу Низна код Рибњице. Овдје је архијереје дочекао многобројни вјерни народ са свештенством, а Митрополит Амфилохије је храму поклонио дјелић моштију Светог Петра Цетињског и новојављеног Мардарија Љешанско-либертвилског. Након бденија он је одржао предавање о овој двојици светитеља Цркве Божије.
    У недјељу, 13. августа Митрополит Амфилохије је заједно са Владиком Гергијем у овој цркви служио Свету архијерејску литургију.
    Владика Георгије је након читања Јеванђеља поздравио Митрополита Амфилохија и заблагодарио му у име Православне цркве у Словачкој и Чешкој.
    „Многи су нас оставили пријатељи, заборавили нас, а само је Митрополит Амфилохије говорио да је наша црква кирило-методијевска, да јој треба помоћи. Хвала вам на томе, никада вам то нећемо заборавити“, рекао је Митрополит Георгије уз бурно одобравање сабраног вјерног народа.
    Митрополит Амфилохије је у својој бесједи између осталог казао да је из Моравије кренуло словенско православље.
    „Оно у себи обједињује и први Рим и онај други Рим. Мошти Светог Климента Римског света браћа Кирило и Методије су с Црнога мора пренијели у Рим, и тамо се упокојио и Свети Кирило. Тамо су његове свете мошти. А онда се тиме у то вријеме, када је први Рим био православни, и такав остао све до 11. вијека, јединство Цркве васељенске пројавило и овдје. И дај Боже, да се управо овдје, гдје се то јединство Истока и Запада пројавило, да се оно поново пројави у једној, светој, саборној, апостолској Цркви Христовој православној“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
    Он је поручио да је, да би се то заиста и догодило, неопходно  да се римокатолици и грко-католици поново врате тој пуноћи Цркве Истока и Запада.
    „Та пуноћа Православне цркве је посвједочена и на Светом и Великом сабору на Криту за Тројичиндан прошле године. На њему је као васељенски потврђен онај Сабор Светога Фотија равноапостолнога, који је и послао Кирила и Методија у Моравију“, поручио је Митрополит Амфилохије.
    Након причешћа вјерних око храма је ишла Литија са читањем Јеванђеља, а онда је благосиљан славски колач.
    Рајо Војиновић
    Фото: Јован Радовић
    ИЗВОР И ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-posjetio-pravoslavnu-crkvu-u-slovackoj/
  17. Волим
    Пријатељски got a reaction from Благовесник in Православна Црква Чешке и Словачке   
    Митрополит Амфилохије посјетио Православну цркву у Словачкој
                               
    Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, на позив Митрополита михаловско-кошицког Православне цркве Словачке и чешких земаља господина Георгија, од суботе, 12. августа борави у посјети Православној цркви у Словачкој.
    Првога дана посјете Митрополит црногорско-приморски је прво у граду Михаловице посјетио Саборну цркву Светих Кирила и Методија.
    Потом је обишао унијатску цркву у којој се налази чудотворна икона Пресвете Богородице, којој је овај храм и посвећен. Икона је 1670. године мироточила. Митрополит Амфилохије је благословио литију од 20 километара која иде до села Клоцоков.
    У граду Собранце Владика Амфилохије је посјетио храм Светог равноапостолног Владимира Кијевског, а потом и цркву Светог пророка Илије и свештеномученика Максима Сандовића у селу Иновце. Становништво овог села је једино у Епархији михаловско-кошицкој читаво православне вјероисповијести.
    На крају првог дана посјете Митрополит Амфилохије је заједно са својим домаћином Митрополитом Георгијем служио свеноћно бденије са петохљебницом у храму Успења Пресвете Богородице у селу Низна код Рибњице. Овдје је архијереје дочекао многобројни вјерни народ са свештенством, а Митрополит Амфилохије је храму поклонио дјелић моштију Светог Петра Цетињског и новојављеног Мардарија Љешанско-либертвилског. Након бденија он је одржао предавање о овој двојици светитеља Цркве Божије.
    У недјељу, 13. августа Митрополит Амфилохије је заједно са Владиком Гергијем у овој цркви служио Свету архијерејску литургију.
    Владика Георгије је након читања Јеванђеља поздравио Митрополита Амфилохија и заблагодарио му у име Православне цркве у Словачкој и Чешкој.
    „Многи су нас оставили пријатељи, заборавили нас, а само је Митрополит Амфилохије говорио да је наша црква кирило-методијевска, да јој треба помоћи. Хвала вам на томе, никада вам то нећемо заборавити“, рекао је Митрополит Георгије уз бурно одобравање сабраног вјерног народа.
    Митрополит Амфилохије је у својој бесједи између осталог казао да је из Моравије кренуло словенско православље.
    „Оно у себи обједињује и први Рим и онај други Рим. Мошти Светог Климента Римског света браћа Кирило и Методије су с Црнога мора пренијели у Рим, и тамо се упокојио и Свети Кирило. Тамо су његове свете мошти. А онда се тиме у то вријеме, када је први Рим био православни, и такав остао све до 11. вијека, јединство Цркве васељенске пројавило и овдје. И дај Боже, да се управо овдје, гдје се то јединство Истока и Запада пројавило, да се оно поново пројави у једној, светој, саборној, апостолској Цркви Христовој православној“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
    Он је поручио да је, да би се то заиста и догодило, неопходно  да се римокатолици и грко-католици поново врате тој пуноћи Цркве Истока и Запада.
    „Та пуноћа Православне цркве је посвједочена и на Светом и Великом сабору на Криту за Тројичиндан прошле године. На њему је као васељенски потврђен онај Сабор Светога Фотија равноапостолнога, који је и послао Кирила и Методија у Моравију“, поручио је Митрополит Амфилохије.
    Након причешћа вјерних око храма је ишла Литија са читањем Јеванђеља, а онда је благосиљан славски колач.
    Рајо Војиновић
    Фото: Јован Радовић
    ИЗВОР И ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-posjetio-pravoslavnu-crkvu-u-slovackoj/
  18. Волим
    Пријатељски got a reaction from goranger in Православна Црква Чешке и Словачке   
    Митрополит Амфилохије посјетио Православну цркву у Словачкој
                               
    Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, на позив Митрополита михаловско-кошицког Православне цркве Словачке и чешких земаља господина Георгија, од суботе, 12. августа борави у посјети Православној цркви у Словачкој.
    Првога дана посјете Митрополит црногорско-приморски је прво у граду Михаловице посјетио Саборну цркву Светих Кирила и Методија.
    Потом је обишао унијатску цркву у којој се налази чудотворна икона Пресвете Богородице, којој је овај храм и посвећен. Икона је 1670. године мироточила. Митрополит Амфилохије је благословио литију од 20 километара која иде до села Клоцоков.
    У граду Собранце Владика Амфилохије је посјетио храм Светог равноапостолног Владимира Кијевског, а потом и цркву Светог пророка Илије и свештеномученика Максима Сандовића у селу Иновце. Становништво овог села је једино у Епархији михаловско-кошицкој читаво православне вјероисповијести.
    На крају првог дана посјете Митрополит Амфилохије је заједно са својим домаћином Митрополитом Георгијем служио свеноћно бденије са петохљебницом у храму Успења Пресвете Богородице у селу Низна код Рибњице. Овдје је архијереје дочекао многобројни вјерни народ са свештенством, а Митрополит Амфилохије је храму поклонио дјелић моштију Светог Петра Цетињског и новојављеног Мардарија Љешанско-либертвилског. Након бденија он је одржао предавање о овој двојици светитеља Цркве Божије.
    У недјељу, 13. августа Митрополит Амфилохије је заједно са Владиком Гергијем у овој цркви служио Свету архијерејску литургију.
    Владика Георгије је након читања Јеванђеља поздравио Митрополита Амфилохија и заблагодарио му у име Православне цркве у Словачкој и Чешкој.
    „Многи су нас оставили пријатељи, заборавили нас, а само је Митрополит Амфилохије говорио да је наша црква кирило-методијевска, да јој треба помоћи. Хвала вам на томе, никада вам то нећемо заборавити“, рекао је Митрополит Георгије уз бурно одобравање сабраног вјерног народа.
    Митрополит Амфилохије је у својој бесједи између осталог казао да је из Моравије кренуло словенско православље.
    „Оно у себи обједињује и први Рим и онај други Рим. Мошти Светог Климента Римског света браћа Кирило и Методије су с Црнога мора пренијели у Рим, и тамо се упокојио и Свети Кирило. Тамо су његове свете мошти. А онда се тиме у то вријеме, када је први Рим био православни, и такав остао све до 11. вијека, јединство Цркве васељенске пројавило и овдје. И дај Боже, да се управо овдје, гдје се то јединство Истока и Запада пројавило, да се оно поново пројави у једној, светој, саборној, апостолској Цркви Христовој православној“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
    Он је поручио да је, да би се то заиста и догодило, неопходно  да се римокатолици и грко-католици поново врате тој пуноћи Цркве Истока и Запада.
    „Та пуноћа Православне цркве је посвједочена и на Светом и Великом сабору на Криту за Тројичиндан прошле године. На њему је као васељенски потврђен онај Сабор Светога Фотија равноапостолнога, који је и послао Кирила и Методија у Моравију“, поручио је Митрополит Амфилохије.
    Након причешћа вјерних око храма је ишла Литија са читањем Јеванђеља, а онда је благосиљан славски колач.
    Рајо Војиновић
    Фото: Јован Радовић
    ИЗВОР И ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-posjetio-pravoslavnu-crkvu-u-slovackoj/
  19. Волим
    Пријатељски got a reaction from АлександраВ in Старац Јосиф Исихаста   
    ''ПОЧЕТАК ПОСТАВЉАМО ВЕРОМ''




    ''Ако он, Павле, који нас позива да га непрестано подражавамо и који је, према речи Господњој, испунио све што је заповеђено (Лк. 17;10) каже да искушења, послана због усавршавања и спасења, могу узроковати да човек очајава и због самог живота, лако нам је да замислимо кроз какав су огањ искушења прошли древни и нови оци, жудећи да се придржавају тог истог правила (в. Фил. 3;16).''


    *** ''Човека чине три ствари – душа, тело и околности, тј. његово унутрашње и спољашње стање и свет који га окружује. На сва три ова нивоа непријатељ поседује моћно оружје и утврђење. Сваку од околности које одређују човекове мисли и поступке лукави ће искористити као повод да би га мучио и искушао његову веру. Ђаволска битка неће поштедети ниједан део човековог тела, као ни његово душевно стање него ће, зависно од околности, нападати и супротстављати се нашим одлукама. Међутим, најважнији циљ нашег непријатеља је да победи нашу веру и да самим тим човека осрамоти као издајника и отпадника. Ако у томе успе, сатана задаје смртоносну рану, јер одсеца вољу и ревност и самим тим без икаквог напора задобија власт над читавим телом. Све се чини ради вере, али се и све држи на њој. Ако је вера побеђена, онда ће се поколебати и све остало, а линија фронта помериће се уназад.''


    Када смо од Старца затражили да нам објасни због чега издваја веру постављајући све остало у зависност од ње, он је одговорио: ''Пре него што будем говорио о самоме себи, позваћу се на Свето писмо: верова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност (Рим. 4;3). *** ''Господ нам, међутим, каже: Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17;10). Овим речима, Он нам показује да узрок спасења не треба тражити у количини или својствима наших дела која су једноставно наш дуг, и да се све мери вером. Господ похваљује веру и каже: Добро, слуго добри и верни (Мт. 25;21). У 22. поглављу свог ''Духовног закона'', ава Марко* каже да ће Господ свакоме дати у складу са његовом вером или неверјем.


    Као што сам рекао, почетак постављамо вером и, утемељивши се на њој, корачамо својим духовним поприштем. Ратујући са нама и ометајући нас, ђаво покушава да нас на суду прикаже као невернике и да нас лиши обећања садржаног у речима: Добро, слуго добри и верни и да би нас расекао и део наш метнуо с невернима (в. Лк. 12;46). Вера се појављује као кључ тајинства и Исус је од свих који желе Његове дарове управо веру захтевао као залог. У Свом општем призиву, упућеном свим људима, Исус је захтевао веру, иако вера повлачи са собом и поштовање закона и послушање. Када би неко од Њега затражио посебан дар, Исус би одговарао: Ако можеш веровати и тиме оглашавао да је све могуће ономе који верује (Мк. 9;23). Ако му се неко обраћао с молбом или потребом која је без оклевања захтевала одговор, Он би таквога похвалио и говорио: Не бој се, чедо, вера твоја спасла те је (Мт. 9;22). Ако би му пак приступали људи који су достигли веру у Његову божанску величину, задивљено је указивао на њих: ни у Израиљу толике вере не нађох (Мт. 9;10). На другом месту се каже: И видевши Исус веру њихову, рече одузетоме... (Мт. 9;2). Уопштено, васцело Свештено Откровење сведочи о томе да је управо вера оно средство којим се задобијају божанствени дарови и објашњавају тајинства.''


    (Одломак из житија Светог старца Јосифа Исихасте)
  20. Волим
    Пријатељски got a reaction from Матусал in Старац Јосиф Исихаста   
    ''ПОЧЕТАК ПОСТАВЉАМО ВЕРОМ''




    ''Ако он, Павле, који нас позива да га непрестано подражавамо и који је, према речи Господњој, испунио све што је заповеђено (Лк. 17;10) каже да искушења, послана због усавршавања и спасења, могу узроковати да човек очајава и због самог живота, лако нам је да замислимо кроз какав су огањ искушења прошли древни и нови оци, жудећи да се придржавају тог истог правила (в. Фил. 3;16).''


    *** ''Човека чине три ствари – душа, тело и околности, тј. његово унутрашње и спољашње стање и свет који га окружује. На сва три ова нивоа непријатељ поседује моћно оружје и утврђење. Сваку од околности које одређују човекове мисли и поступке лукави ће искористити као повод да би га мучио и искушао његову веру. Ђаволска битка неће поштедети ниједан део човековог тела, као ни његово душевно стање него ће, зависно од околности, нападати и супротстављати се нашим одлукама. Међутим, најважнији циљ нашег непријатеља је да победи нашу веру и да самим тим човека осрамоти као издајника и отпадника. Ако у томе успе, сатана задаје смртоносну рану, јер одсеца вољу и ревност и самим тим без икаквог напора задобија власт над читавим телом. Све се чини ради вере, али се и све држи на њој. Ако је вера побеђена, онда ће се поколебати и све остало, а линија фронта помериће се уназад.''


    Када смо од Старца затражили да нам објасни због чега издваја веру постављајући све остало у зависност од ње, он је одговорио: ''Пре него што будем говорио о самоме себи, позваћу се на Свето писмо: верова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност (Рим. 4;3). *** ''Господ нам, међутим, каже: Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17;10). Овим речима, Он нам показује да узрок спасења не треба тражити у количини или својствима наших дела која су једноставно наш дуг, и да се све мери вером. Господ похваљује веру и каже: Добро, слуго добри и верни (Мт. 25;21). У 22. поглављу свог ''Духовног закона'', ава Марко* каже да ће Господ свакоме дати у складу са његовом вером или неверјем.


    Као што сам рекао, почетак постављамо вером и, утемељивши се на њој, корачамо својим духовним поприштем. Ратујући са нама и ометајући нас, ђаво покушава да нас на суду прикаже као невернике и да нас лиши обећања садржаног у речима: Добро, слуго добри и верни и да би нас расекао и део наш метнуо с невернима (в. Лк. 12;46). Вера се појављује као кључ тајинства и Исус је од свих који желе Његове дарове управо веру захтевао као залог. У Свом општем призиву, упућеном свим људима, Исус је захтевао веру, иако вера повлачи са собом и поштовање закона и послушање. Када би неко од Њега затражио посебан дар, Исус би одговарао: Ако можеш веровати и тиме оглашавао да је све могуће ономе који верује (Мк. 9;23). Ако му се неко обраћао с молбом или потребом која је без оклевања захтевала одговор, Он би таквога похвалио и говорио: Не бој се, чедо, вера твоја спасла те је (Мт. 9;22). Ако би му пак приступали људи који су достигли веру у Његову божанску величину, задивљено је указивао на њих: ни у Израиљу толике вере не нађох (Мт. 9;10). На другом месту се каже: И видевши Исус веру њихову, рече одузетоме... (Мт. 9;2). Уопштено, васцело Свештено Откровење сведочи о томе да је управо вера оно средство којим се задобијају божанствени дарови и објашњавају тајинства.''


    (Одломак из житија Светог старца Јосифа Исихасте)
  21. Волим
    Пријатељски је реаговао/ла на Dominika у Православље у Гватемали   
  22. Волим
    Пријатељски је реаговао/ла на Dominika у Православље у Гватемали   
    Освештана прва православна саборна црква (катедрала) у Гватемали. Тачно у Агуакате. Црква посвећена је празнику Благовести.
    Дочек владике Атенагораса 
     



    Освештање цркве 





    Извор
  23. Волим
  24. Волим
  25. Волим
    Пријатељски got a reaction from александар живаљев in Душекорисни садржаји   
    POUKE STARCA JOSIFA VATOPEDSKOG
    ''Sv. Makarije Veliki kaže da čovekova volja ima jedino dovoljno snage da se odupre đavolu. Ako đavo podstiče čoveka: “Uradi ovo,” čovek jedino može da kaže: “Ne, neću to da uradim.” Toliko daleko čovek može da ode. Dalje od toga je udeo blagodati. To je razlog zašto naš Isus naglašava: “Bez mene ne možete činiti ništa.” (Jovan, 15:5)''
    ''Naš život se svakim danom ponavlja. Iako je naš duh u svakom trenutku spreman da donese novu odluku i ima dobru nameru, telo je slabo. I ne samo telo. Pored tela mi moramo da se suočimo i sa našom prirodom, navikama, mestima, ljudima i stvarima, čak i sa đavolom. Sve što nam preostaje jeste naša dobra namera i tajanstveno delovanje Božanske blagodati, koja je svemoćna. Teoretski, sve ovo je lako, ali u praksi teško je, kao što svi to iz iskustva znamo. Svakoga jutra počinjemo iznova. Mi odlučujemo da od sada pa na dalje nećemo da podležemo našim strastima. Uredu. Ali ovim, strasti niti su izopštene niti proterane i ne napuštaju nas kada im mi to zapovedimo. Da bi nas ostavile, mi moramo da bijemo strašnu bitku. To možemo postići onda kada blagodat Božija pobedi, a ne čovek. Strasti su izvan naše ljudske prirode. Ne možemo ih uhvatiti, niti ih možemo kontrolisati. Samo blagodat može da ih otera i da privuče vrline. Kada? Onda kada pokažemo upornost.''
    ''Postoji još jedna tajna koju su nam Oci ostavili i koje moramo biti svesni. Povremeno, kada stvari idu dobro, blagodat dozvoljava da nas napadnu iskušenja. Objasniću. Blagodat nikada ne uzrokuje iskušenja. Oh, to je bogohulno čak i da izgovorim. Mrak se nikada ne rađa iz svetlosti, nikada. Objasniću ovo malo bolje. Ja se i dalje borim protiv određenih strasti koje mi smetaju, borim se protiv zle navike koja me muči. Želim da me ostavi. Molim Gospoda da mi da ono što mi treba. Gospod, svojom svespasavajućom promišljenjem, koje obuhvata sve, vidi da nije pogodno vreme da se odazove. Blagodat, umesto da to uradi, ignoriše me. Blaogdat zna zašto. Bog je sam sebi dovoljan i interveniše na njemu znan način; šta god da uradi je svesavršeno. Sve što Gospod čini potpuno je, a ne nepotpuno. Dakle, potrebno je vreme.  Moramo pokazati izdržljivost, tako da postoji dovoljno vremena za ljude, uzroke, mesta, prilike, čak i za iskušenja da budu pripremljena. Čim su oni spremni, On dolazi i sve obavlja u celosti. On to postiže.''
    IZVOR:http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6046
×
×
  • Create New...