Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Пријатељски

Члан
  • Број садржаја

    112
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Најновије објаве posted by Пријатељски

  1. Колико смо информисани о томе шта је заправо абортус? Колико је важна свест јавности о погубности овог ужасног чина чедоморства? О важности покајања за овај велики грех, исповести и промени живота. О одговорности коју сносе не само они који су га учинили. Погледи и савети светогорских монаха о овој веома важној теми која има огроман утицај на цео свет.

    Филм је снимљен већим делом на Светој Гори са благословом игумана манастира Ватопеда, архимандрита Јефрема и настојатеља осталих светогорских обитељи. У филму говори и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, који је лично подржао превод на српски и његово приказивање домаћој публици.

    Аутори филма су: Артјом Махакејев, Матвеј Родов, Сергеј Чесноков, Максим Михаљцов. Филм је препоручен од стране Издавачког савета Белоруске православне цркве. Више о делатности за заштиту породичних вредности на подручју Руске православне цркве можете погледати на овом линку: www.prolife-fest.ru

     

     

    1. мирођија

      мирођија

      Aбортус, једна од најтежих болести данашњице.molimoli

  2. Старац Пајсије - Последње године земаљског живота (епизоде 1 и 2):

     

  3. Сећање на архиепископа Христодула (Архиепископ јеладски 1998-2008):

     

  4. Посета Константинопољској патријаршији (Visite au Patriarcat Oecumenique de Constantinople):

    Visite au Patriarcat Oecuménique à Constantinople, entretien avec Sa Toute-Sainteté le Patriarche Oecuménique Bartholomée et Divine Liturgie en l'église patriarcale de Saint-Georges au Phanar. © 2003 Orthobel - www.orthodoxia.be - info@orthodoxia.be
     

     

  5. (VIDEO) ''U posjet Zagrebu i Jasenovcu u petak i subotu dolazi poglavar jedne od Pravoslavnih crkava, ekumenski patrijarh Bartolomej, carigradski episkop. U povodu toga u HRT-ovu Studiju 4 gostovao je mitropolit Srpske pravoslavne crkve Porfirije.''

    http://vijesti.hrt.hr/351161/mitropolit-porfirije-demokracija-podrazumijeva-da-smo-odgovorni-za-vrijeme-i-prostor-u-kojem-zivimo

  6. O D L U K A

    • Ako hoćeš da učiniš neko dobro, učini ga; ako ne možeš da ga učiniš onda odluči da ga uradiš i time ćeš ispuniti dobro delo kao da si ga učinio.
    • Tako da navika, bilo dobra ili loša postepeno i spontano može da se promeni. Ako nije tako ni jedan kriminalac ne bi mogao biti spašen, a poznato je da su kriminalci bili spasavani, šta više po pokajanju postajali su ugledni i bili dobar primer drugima.
    • Zamisli koliki je jaz između kriminalca i Sveca; a odluka može to da premosti.

    (Sveti Petar Damaskin)

    Izvor: http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7019

  7. „Нико, ма каква знања да поседује, због сујетне надмености, нека не мисли да може без поука другог.“ (Преподобни ава Нестерој)

    извор: http://www.pravoslavie.ru/srpska/96751.htm

  8. Владика Јован о доласку васељенског Патријарха Ватоломеја и о сабрању у манастиру Јасеновац 10. септембра 2016:

    http://svetigora.com/node/19411

     

  9. ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ У ЈАСЕНОВЦУ

    • Његова Свесветост Архиепископ Константиновог Града и Патријарх Васељенски г. Вартоломеј ће са Његовом Светошћу Патријархом Српским г. Иринејем и великим бројем отачаствених и гостујућих архијереја, началствовати литургијским обележавањем Новомученика Јасеновачких а у поводу седамдесет и пет година почетка њиховог страдања и исповедништва.
    • Окупимо се 10. септембра 2016. године у девет часова у Манастиру Јасеновац око свјатјејших архијереја и нашег домаћина, Епархије пакрачко-славонске и њеног предстојатеља Епископа пакрачко-славонског г. Јована!
    • БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ!
    1. Goku

      Goku

      Ваљало би се отићи, ако Бог да. Требао би бити неки организовани превоз из БЛ.

  10. ''...Braćo i sestre! Šta demoni žele pre svega? Da se prekine molitva. Kada se prekine molitva, oduzeće se ona sila koja zadržava, pokrov koji nas čuva od mračnih paklenih sila, upravo tada će demon moći da pokaže svoju vlast: on će privući ljude podražavajući Hrista čudima i znamenjima, zadiviće njihovu maštu... Ali, ova čuda nikoga neće učiniti boljim, neće vaskrsnuti ljudske duše, ona će ih samo učiniti bezvoljnima i nateraće da za đavolom kao za svojim spasiteljem idu oni koji se odreknu Hrista. Zapamtite: demon želi da se ugasi molitva, da nestane ova prepreka za njegovo delovanje.

    • Pogledajte naš život - kako malo vremena poklanjamo molitvi! Setite se, ranije smo se usrdnije i duže molili, ali sada postepeno sve više i više skraćujemo molitvu.
    • Mnogi od nas čak ležu na spavanje bez molitava obaveznih za svakog Hrišćanina; kada se probude ne izgovaraju jutarnje molitve, doveli su molitvu do minimuma, najčešće pred spavanje izgovaraju samo Oče naš, i to na brzinu, tako brzo, kao da hoće da se „izbave“ i od nje.
    • To demoni pokušavaju da nas dovedu u takvo stanje večne žurbe, kao da nikad nemamo vremena i navedu da ostavimo molitvu.

    Upravo na ovaj način se ruši zid koji nas štiti od mračnih sila. Ali imajte na umu, ne zaboravite, braćo i se-stre, da od molitve svakog od nas, od naših molitava, koje se skupljaju u jednu jedinstvenu reku, zavisi naš život, sudbina čitave Zemlje i čovečanstva.''

    • Синкретистички екуменизам и антицрквени псевдо-зилотизам VS. православни икуменизам

    ''Пред Православном Црквом је велики изазов да дефинише свој модел екуменизма, односно, како га данас обично називамо православног икуменизма, и да озбиљно преиспита лутање по лавиринтима ССЦ и сличних организација које се више баве собом и процедуралним питањима него суштинским питањима важним за наше спасење.

    Постојање овог проблема могло се видети на сабору на Криту где је документ о односу Православне Цркве према хришћанском свету с правом изазвао доста контроверзи. И сам сам био изненађен колико је много епископа који имају озбиљан проблем да неправославне заједнице уопште и назову "црквама", посебно у грчком свету, па је на крају прихваћено да Православна Црква "признаје  историјски назив других хришћанских Цркава и вероисповести које се не налазе у заједници са њом", при чему "историјски назив" јасно не подразумева пуноћу светотајинске реалности у овим заједницама.

    Спајање првобитног нацрта документа о односу према хришћанском свету са једним прилично превазиђеним и застарелим документом о учешћу Православне Цркве у ССЦ довео је до једног амалгама који је подстакао више саборских отаца да захтевају да се цело питање поново конципира и да се озбиљније и одговорније дефинише однос Православне цркве према неправославнима. Чињеница да се то није догодило и поред снажног и јавног захтева СПЦ да Сабор остане отворен  и да се ово и друга питања додатно размотре, довело је до тога да је овај документ остао да виси у ваздуху (као уосталом и много тога другога) те није ни чудо да се више угледних епископа и богослова јавно оградило од овог документа.

    • Имајући све ово у виду, веома је веома важно да Православна Црква што пре и што јасније изрази начин сведочења и циљеве икуменског дијалога са хришћанским заједницама које су мање или више одступиле од аутентичног предања Цркве. У противном, имаћемо све већу конфронтацију између два екстремна табора: првог, који хрли у васпостављање заједнице са неправославним хришћанима по сваку цену, а с друге стране јачање псевдо-зилотских група које су ревновање за истину претвориле у борбу против саме Црке.

    Православно предање нам јасно указује како се треба односити према неправославнима и у наше време то су потврдили бројни духоносни делатници православне истине и живота од којих је неке Црква већ прибројала броју светитеља. С друге стране, главни корифеји синкретистичког екуменизма међу православнима нити су до сада препознати као светитељи, нити се њихов аутиритет и име препознају у верном народу.  

    ***

    • Дакле, иако сам пре двадесет година писао о проблему синкретистичког екуменизма, који је Св. Ава Јустин с правом и сасвим тачно назвао "свејерес", и те како сам био свестан проблема псевдо-зилотизма који је једнако опасан проблем. Сви смо позвани да ревнујемо за истину, али по разуму. Нажалост, данас тзв. зилотски покрети у Србији (секте Артемијеваца и Акакијеваца) представљају трагичан пример људи који иду потпуно супротним путем од оног којим су ишли велики духовни горостаси нашег времена као што су Св. Ава Јустин, Св. Владика Николај или велики грчки старци као о. Пајсије Светогорац, Порфирије Капсокаливијски, о. Епифаније или о. Филотеј Зервакос. Ревновање за истину без духовног расуђивања и у наше време се показује као духовна странпутица и заблуда. 

    Ако бих се поново бавио овом темом, изоставио бих неке непотребне пасусе који скрећу пажњу од суштине проблема и више нису актуелни и посебно бих посветио пажњу проблему антицрквеног псевдо-зилотизма који је тренутно код нас на овим просторима много акутнији од проблема синкретистичког екуменизма. Посебно важно место би припало начину православног сведочења истине у данашњем времену.''

     

  11. ''Храм од васељенског значаја'' ...

     

     

  12. СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ - О односу према ближњима

    1. Тешко је осуђивати јер се у то веома лако умеша и самооправдавање.
    2. Поред тога, осуда може да начини непријатност другоме, који је пренео ту осуду, и зато би најбоље било да се помолимо Богу да Он научи свакога од нас да се на поступке ближњих гледа чистих очију, без осуде и без подозрења.
    3. Ако други човек не показује хтељу за помирењем, ви са своје стране покажите мир и не судите строго. Не треба себе подметати под стреле и није ништа ружно употребити штит онда када вас други напада.
    4. Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да у случају нужде, ако већ није у могућности да покаже да није у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом.
    5. Мени се чини да непријатеља има мало, а много је оних који, због неспоразума, погрешно разумевају друге људе и њихове поступке, па због тога постају недобронамерни.
    6. На грдњу је корисно одговарати кротошћу него ли грдњом. Сетимо се истине да се прљавштина не скида прљавштином, него да се она уклања водом.
    7. Немојте упорно избегавати људе јер међу њима има и Божјих људи. Требало би да се трудимо да и добра дела чинимо са дозом опрезности, да не би испред њих претходило неко наше мудровање и наша воља. Када смо у контакту са људима различитих вероисповести, требало би да слободно и смело изражавамо убеђеност у исправност православне вере. Али, када критикујемо заблуде и заблуделе, требало би да показујемо кротост, мир, снисходљивост и обазривост: ово су особине које су потребне исто колико и ревност.
    8. У контакту са људима који су неспокојни, корисно је да се према њима понашамо што једноставније, што мирније и што спокојније, без било какве извештачене присности, али и без намерне хладноће. Овакво понашање неће наудити ни онима који су спокојни.
    9. Када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека да Бог да и они заволе мир.
    10. Онај који гледа са подозрењем, тај лако може доћи до мржње према човеку. Онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно. Треба избегавати срџбу. Гњев не приближава човека правди Божјој. Гњевом се само може пробудути и увећати раздраженост другога човека. Само се стрпљењем и миром човек може одобровољити. Духовни закон каже да треба помоћи ближњем и при томе не вређати и не повређивати другога.
    11. Добро је говорити истину када обавеза, или љубав према ближњем то захтевају од вас. Али, то треба чинити тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо као неко ко можда боље од других познаје истину. Поред тога, потребно је да знамо људе и догађаје, да се не би догодило да уместо истине кажемо укор и да уместо мира и кротости, начинимо непријатељство и штету.
    12. Када осуђујемо своје ближње, ми сами себи наносимо велику рану. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили.
    13. Трудите се да срце и намере ближњих позитивно прихватате. У том случају бићете ређе у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи.

    Извор: http://www.pravoslavie.ru/srpska/88663.htm

    1. Пријатељски

      Пријатељски

      @Suncokret54Хехе да да сад видим како то изгледа са те стране посматрано...:) Схватам шта хоћеш да кажеш, хвала на добронамерној сугестији и опрости. Иначе, овде постављам оно што сматрам да и другима може користити (као мени), а ово подебљано је оно на шта и сам обратим пажњу највише кад читам и шта лично сматрам да је битно. По бројевима и сл. стављам ради прегледнијег читања, да бих и другом уштедео време (јер и сам читам доста тога, па да се лакше и брже прочита и схвати цео већи текст). Наравно, и кад човек има добру намеру може се провући неки вид сујете и сл. у ономе што ради, као и уопште у животу чега сам и сам свестан у одређеној мери.

      Слажем се @Дијана., само не могу увек наћи одговарајућу тему и не знам како нову да отворим. Хвала на линковима!

    2. Дијана.

      Дијана.

      ukucas u pretraživac na vrhu strane desno npr. sv. filaret ili odnos ka bliznjem, i izbaci ti sve teme sa tim sintagmama..:mahmah: ili udjes u neki podforum, npr. Pravos.za pocetnike ili Svedocimo veru, i desno gore ima veliko crveno dugme 'postavi novu temu', post new topic. Ih, mlad si, istrazuj malo! :)

    3. Дијана.
    4. Show next comments  12 more
  13. У време страдања Господа Исуса за род људски налазио се у одреду римске војске у Јерусалиму и један Грузин Елиоз из града Мцхета. Мати његова чула беше за Христа и у срцу вероваше у Њега. Испраћајући сина на војску у Палестину, она му саветоваше, да не ради ништа против Христа.

    Када је Господ закиван ексерима на крст, звук чекића на Голготи дошао је у уши Елиозове матере у град Мцхет. Чувши тај звук она узвикну: „тешко мени, што не умрех пре овога времена, смрт би ме избавила од овога страшнога звука"! И рекав то падне мртва.

    Елиоз се налазио тада под Крстом и са другим војницима бацао коцку око ризе Христове. Риза допадне њему. И он је донесе у Мцхет, и поклони својој сестри Сидонији.

    Ова чувши за смрт Господа као и за то да је њен брат био учасник невиног крвопролића, падне мртва сахитоном Господњим, држећи овај чврсто у рукама својим, такода га нико не могаше истргнути, него буду принуђени да је сахране заједно са хитоном.

    Из њеног гроба никне кедар, из кога се точило целебно миро. Временом кедар падне и место се то заборави. Св. Нина пронађе то место помоћу огњеног стуба над тим местом, после њене молитве. И покрштени цар Миријан подигне ту цркву св. Апостолима.

    1625. год. шах Аббас узме ту ризу и пошаље у Москву на дар кнезу Михаилу Феодоровичу и патријарху Филарету. Риза та буде постављена у Успенски Сабор у Москви.

    • 10/23. јул - Пренос чесне ризе Господа нашег Исуса Христа
    • Свети великомученик Прокопије

    Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства.

    Кад одрасте Неаније, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане.

    Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. У трећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?” у великом страху упита Неаније: „Ко си ти, Господе? Не могу да те познам.” У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји.” И још му Господ рече: „Овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом.” 

    Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он крете с војском  против Агарјана, који удараху на Јерусалим.

    Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара.

    После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „И ми смо слушкиње Христове.” Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их свети Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње свети Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене.

    Када свети Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за цркву свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена.

    И би му с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада свети Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303. године.

     

    • Тропар, глас 4.

      Мученик Твој Господе, Прокопије, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

    • Кондак, глас 2.

      Божанском ревношћу распаљен ка Господу Христу и ограђен силом Крста, непријатељско насртање и одважност си уништио, Свети Прокопије, и славну Цркву си узвисио, веру раширио, и нас просветио.

     

  14. (НАЈАВА): Хиротонија новоизабраног епископа диоклијског архимандрита мр Кирила Бојовића обавиће се у недјељу, 31. јула ове године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

    • Свету архијерејску литургију служиће Његова светост патријарх српски господин Иринеј са више архијереја отачаствене Цркве, са почетком у 8 часова.
    • Чин наречења ће се обавити у суботу 30. јула, такође у храму Христовог Васкрсења, са почетком у 19 часова.
    • http://www.in4s.net/hirotonija-episkopa-bojovica-31-jula-u-hramu-hristovog-vaskrsenja/
  15. Митрoполит Амфилохије - О путу у Рим:

     

  16.                                               СЛОВО О УМУ И ПОМИСЛИМА

    Један трезвеноумни отац, наш савременик, рекао је следеће:

    „Ако бисмо детенце затворили у посластичарницу смештену на некој клисури и при том отворили сва врата, опет не би претила опасност да детенце настрада јер би његова пажња била усредсређена на слаткише.

    Исто се може рећи и за ум. Он остаје уз оно што представља његову посластицу. Због тога ћемо му понудити непрестано духовно делање.

    извор: Архимандрит ЈОАНИКИЈЕ Коцонис
    СТАРЕЧНИК (изреке светогорских стараца)

  17. ОБАВЈЕШТЕЊЕ (НАЈАВА):

    У петак, 08. јула, 2016. године, на празник Свете Преподобномученице Февроније, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Свету Архијерејску Литургију служиће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије са свештенством са почетком у 8 часова.

    Такође, пред почетак Свете Архијерејске Литургије, свештенство са вјерним народом дочекаће свечано и празнично Његово Високопреосвештенство Митрополита Г. Амфилохија, који ће овом приликом из манастира Ждребаоник пренијети дио моштију (лобању) Свете Преподобномученице Февроније у Саборни храм у Подгорици. Тако ће на тај дан, главни - престони град Црне Горе - Подгорица, заједно са својим Саборним храмом, бити богатији за још један велики благослов и још једно уздарје и још једну велику светињу коју ће побожно и брижно чувати у својим њедрима.

    Између осталог, Саборни храм у Подгорици већ годинама уназад на општу радост братства и вјерног народа који посјећује овај Свети храм, чува дјелове моштију неколико светитеља, међу којима се налази и дио моштију Светога Теодора Стратилата.

    Преносом моштију Свете Преподобномученице Февроније у петак, ће се послије неколико година раздвојености, двије светиње поново наћи заједно у истом кивоту. Наиме, ове двије светиње, мошти двају Божијих угодника, веже и дубока историјска повезаност са градом Подгорицом.

    Према историјским подацима мошти Светога Теодора Стратилата и Свете Преподобномученице Февроније налазиле су се још у древном манастиру Светога Апостола и Јеванђелиста Марка који се налазио на тлу данашње Подгорице (Драч) и у том манастиру су чуване вјековима.

    Но, по разрушењу и пустошењу древнога манастира, улогу чувара ове двије светиње као и многих других манастирских, преузела је часна старосједилачка - подгоричка муслиманска породица Ђечевића, чија се кућа налази при остацима тог древног манастира и која је вјековима ове светиње брижно и побожно чувала - непоколебљиво, кроз разна тешка времена.

    Благодарећи часној породици Ђечевића и часном покојном Халиту Ђечевићу, деведесетих година минулог вијека, мошти су предане Митрополији црногорско - приморској. Тако су мошти Светога Теодора стратилата боравиле једно вријеме у Цетињском манастиру све до освештања Саборног храма у Подгорици, када су и враћене поново у Подгорицу. Док су мошти Свете Преподобномученице Февроније пренијете за једно вријеме у Манастир Ждребаоник и ту су почивале све до предстојећег петка, када ће се опет вратити у Подгорицу у новосаздани Саборни храм Христовог Васкрсења.

    ИЗВОРИ: https://www.facebook.com/hrampodgorica/

    http://www.mitropolija.com/u-saborni-hram-u-podgorici-iz-manastira-zdrebaonika-bice-prenijet-dio-mostiju-lobanja-svete-fevronije/

  18.                                        STARAC JOSIF VATOPEDSKI POMAŽE KROZ RADIO TALASE

    Ovaj događaj se dogodio mojim prijateljima i dogodio se 2. Jula 2009. godine, dan posle blaženog upokojenja Starca Josifa Vatopedskog. Moja prijateljica i njen suprug su prolazili kroz veoma težak period u njihovom braku. Problem su stvarali svekar i svekrva jer su bili neprijateljski nastrojeni prema snaji, a nisu se lepo odnosili ni prema svom sinu. Oni su pokušavali da posvađaju supružnike da bi došlo do razvoda. Moji prijatelji su imali četvoro dece, a svekar i svekrva su na razne načine i kroz pisma stvarali probleme i svađe. Uspeli su i rođake da nagovore da budu protiv njih. Pošto su moji prijatelji bili duhovna deca Starca Jefrema Vatopedskog nisu vraćali vatru na vatru, već su pokazivali strpljenje i pokušavali da sačuvaju svoju porodicu.

     
    Ipak, kao ljudi su stradali zbog svega što im se događalo. Žena je pomislila da je sve njena krivica jer su svi bili protiv nje i obuzelo ju je očajanje. Starac Jefrem joj je rekao da nije njena krivica i da zaboravi sve to. Ipak, ona nije mogla da se izbori sa negativnim mislima. Dan posle upokojenja Starca Josifa, dok je moja prijateljica vozila decu u školu čula je na radiju glas koji je jasno govorio da ne dozvoli da Satana uđe u njenu kuću i da mora da ga se otarasi, jer je njegova velika želja da rastura brakove i porodice. Takođe joj je glas govorio da sve što joj se dešava nije njena krivica, već je Satana taj koji je podstiče da misli da je njena krivica i koji joj stvara nepotrebne probleme.
     
    Kada se vratila kući ispričala je suprugu da je slušala preko radija veoma dobru propoved koju je izgovorio neki starac i koja se ticala baš njihovog problema. Kada je suprug ušao u kola slušao je intervjju sa Starcem Josifom Vatopedskim koji je vodio reporter za Limasolski Radio. Intervju je bio odličan ali nije imao veze sa njihovim problemom. Razmišljao je da zatraži CD da presluša sa svojom suprugom. Tako je i uradio zatraživši kopiju CDa. Sledećeg dana je otišao na večernju slušbu u obližnji manastir. Dok je vozio pustio je CD, ali ni u jednom delu Starac nije govorio o onome što je njegova supruga pričala. Tako da je suprug pomislio da je sve čudno. Onda se dosetio da u to vreme dok je njegova supruga vozila decu u školu manastir preko radija emituje Svetu Liturgiju, a ne nešto drugo. Ono što se dogodilo mi ne možemo da shvatimo svojom logikom. Starac Josif je govorio njegovoj supruzi za vreme Svete Liturgije!
     
    Ovo dokazuje da je Starac Josif ugodio Bogu i dobio dar da može da pomaže ljudima koji pate i koji stradaju zbog napada nepomjanika, ali i kleveta ljudi. Ovaj događaj nam ne dokazuje samo specijalni dar Starca već i da postoji život nakon smrti, i da je naš Bog Živ Bog. Naš Gospod nije teorija ili naučna fantastika kao što mnogi ljudi koje je On stvorio misle i sumnjaju. Sve sam ovo ispričao Igumanu Vatopeda, Starcu Jefremu. Nije bio iznenađen, jer je znao kakvim je životom Starac živeo. Mitropolit Atanasije Limasolski je bio takođe obavešten, a on je potvrdio da je ujutro bila Sveta Liturgija. Dobio sam dozvolu od svojih prijatelja da ispričam kako im je Starac Josif pomogao preko Radija, ali da ne spominjem njihova imena
     
    Prevod sa Engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
    02.07.2016.

    IZVORI: http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8600

  19. Није лако увек победити у себи дух сујетљивости и кичења: у томе су успевали само велики духовници са великом Божјом благодаћу на првом месту, са непрекидним стражењем над душом својом и са врло финим духовним опажањима и разликовањима.

    Авва Нистерој ходио једном путем са својим сабратом. Наједанпут спазе на путу змију. Сабрат брзо побегне у страну, a за њим побегне и велики Нистерој. ,,3ар се и ти бојиш, оче?“ упита монах Нистероја. Одговори овај старац: „He, синко, не бојим се, но морао сам побећи – иначе не бих побегао од духа сујетљивости. To јест: да сам ја остао на месту, ти би се мени дивио, a ja бих се од тога сујетио!“

    ИЗВОР:

    https://svetosavlje.org/dan-prologa/15-jun-po-julijanskom-kalendaru/

  20. Демократска правила неумесна у црквеном животу

    ... ''Он је подсетио константинопољске опоненте да на демократским изборима неколико процената надмоћи – већ значи убедљиву победу – као у случају Brexit, о којем је такође било говора на критској конференцији за новинаре.  

    «Механизми доношења одлука у Цркви су потпуно другачији,» - истакао је свештеник подсећајући на речи првог апостолског сабора ‘изволисја Духу Свјатому и нам...’

    «Да би епископи могли то да кажу потребна је једнодушност, општа сагласност,» - објаснио је саговорник агенције.''

    Извор: http://www.pravoslavie.ru/srpska/94666.htm

  21. Свечани дочек моштију Св. Нектарија Егинског Чудотворца у манастиру Денковац

    ''Драга браћо и сестре, са радошћу вас обавештавамо да је наш манастир Денковац добио, од управе манастира Светог Нектарија Егинског са Егине, на дар део Светих и часних моштију Св. Оца Нектарија Егинског Чудотворца.

    Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована управа манастира Денковца организује у Недељу 26-ог јуна у 15:30 часова свечани дочек светих моштију у манастиру Денковац.

    Тим поводом позивамо све благочестиве хришћане да тога дана дођу и узму учешћа у овом драгоценом и за све нас историјском моменту и поклоне се једном од највећих исцелитеља и чудотвораца наших времена.

    Након дочека Светих моштију биће служена вечерња служба и молебан Светоме Нектарију као и помазање целебним уљем Светога.''

    Извор: https://www.facebook.com/svetinektarijeeginskicudotvorac/

  22. Крит (уживо) - 3. дан (Daily Press Briefing):

    https://www.holycouncil.org/live

×
×
  • Create New...