Jump to content

Пријатељски

Члан
  • Број садржаја

    139
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Пријатељски

  1. Председник Русије В.В. Путин одликовао Његову Светост Патријарха Кирила орденом Светог апостола Андреја Првозваног:
  2. Карен Донфрид, високи званичник америчког Стејт департмента задужена за европска и евроазијска питања, боравила је у званичној посети седишту Васељенске патријаршије у Фанару: Visit of a US State Department official to the Ecumenical Patriarchate ORTHODOXTIMES.COM Today, Friday, November 19, 2021, Karen Donfried, a high-ranking official of the US Department of State in charge of...
  3. The Resurrection of a Drug Addict. About a Miracle of St. Gabriel (Urgebadze) ORTHOCHRISTIAN.COM I had turned black and was lying under a white sheet on the floor with my hands bound with gauze. Then my mother...
  4. (ROME REPORTS): What does Pope Francis think about death?

  5. Najaktuelniji video sadržaji iz Moskovske patrijaršije na srpskom jeziku - na novoosnovanom YT kanalu MOSPAT SR:

    https://youtube.com/channel/UC1ORcb8MevvoGNLV1rt6WFA

  6. Patriarca Ecumenico Bartolomeo al clero della Diocesi di Bologna: No ai “ghetti etnico-nazionalisti”

    (...)

    Il secondo elemento dell’incontro è la nostra partecipazione al “G20 per le Religioni”, nell’ambito di un incontro mondiale delle fedi per affrontare le grandi sfide della umanità. Se le Chiese Cristiane si richiudessero oggi in sé stesse, accettando forse solamente una qualche forma di relazione inter-cristiana, ma non un vero ecumenismo che, attraverso il duro lavoro del dialogo teologico, certamente non sempre facile, avesse come faro la obbedienza alla Parola del Signore nella sospirata unità, farebbero un cattivo servizio non solamente alla umanità, ma allo stesso Cristianesimo. Rinchiudersi in sé stessi, nel proprio ambito di influenza, o peggio in qualche ghetto etnico-nazionalistico, significherebbe tradire l’azione vivificante dello Spirito Santo; il dialogo non indebolisce la certezza della propria fede, la tradizione patristica e l’insegnamento evangelico, al contrario, l’incontro con le altre fedi, in uno spirito di collaborazione per la salvezza della umanità dai tanti e troppi conflitti che l’affliggono, diviene strumento di evangelizzazione nel senso più profondo del termine. Vi sono troppi luoghi in cui non vi è una vera libertà religiosa e spesso nei conflitti che ne conseguono, la religione non c’entra, anzi è la prima vittima. (...)

    WWW.DOXOLOGIAINFONEWS.COM

    In other languages: EL – BG SALUTO DI SUA SANTITA’ BARTOLOMEO ARCIVESCOVO DI COSTANTINOPOLI –...
  7. This unique film documents two decades of the rescue, recovery and rebuilding at the World Trade Center site in New York City. It is the longest running time-lapse project in the company’s history, including never-before-seen EarthCam footage spanning 20 years. EarthCam has been on site since 2001 when EarthCam CEO & Founder, Brian Cury, installed a webcam just days after the attacks to webcast the rescue mission to the families of the missing. As rescue became recovery and eventually rebuilding, EarthCam set to work to develop new robotic DSLR camera technology necessary to document this revered 16 acre site in the highest resolution possible. Every few minutes for 20 years, panoramic images captured the transformation of downtown Manhattan from over 100 viewing angles, totaling 13.3 million individual photos. “We appreciate EarthCam’s unprecedented contribution of 20 years of historic images, which have meticulously recorded the rebuilding that transformed this sacred space,” said 9/11 Memorial President and CEO Alice M. Greenwald, “This creative time-lapse both honors the legacy of those who were killed and embodies hope for the future, as we see these remarkable new structures that surround the Memorial as evidence of lower Manhattan’s resilience and renewal.” All two decades of content, in addition to the original EarthCam camera have been donated to the National September 11 Memorial & Museum. “This is an emotional milestone for EarthCam, as the history of the company has been so intertwined with this site.” said Brian Cury, CEO and Founder of EarthCam, “We’re grateful to so many partners, friends, and to the extraordinary dedicated team at EarthCam whose innovation drove this process for 20 years to deliver this historic record for the world.” Produced & Directed by Brian Cury Archival Producers: Lana Moskalyova & Juan Navas Webcam Technology: Bill Sharp, Colin Sheehan, Dylan Stark, Michael Winfield Editors: Travis Cooper & Brian Cury Special Thanks: Riese Restaurants, Millenium Hilton New York Downtown, Port Authority of New York and New Jersey, St. Nicholas Greek Orthodox Church and National Shrine, Empire State Realty Trust, Hyatt Regency Jersey City On The Hudson, The Statue of Liberty - Ellis Island Foundation, Inc., National Park Service, Kaitlyn Leubling, Daniel Ortiz, Madison Housel, Joseph Alon, Kyle Storm, Taylor Smith, Joseph Nizza, Amanda Valentin, Charles Dilkes, Elisabeth Van Rensalier, Lisa Kelly, Jason Brossa, Todd Maloof
  8. Bogorodice djevo - Manastir Simonopetra (Sveta Gora 2021):

     

  9. Mother Christophora (+2019) of Monastery of Saint Kendeas (Cyprus):

     

  10. Edi Rama: Ja sam katolik, žena mi je muslimanka, a dvoje dece pravoslavci

    RS.SPUTNIKNEWS.COM

    Еди Рама: Ја сам католик, жена ми је муслиманка, а двоје деце православци

     

    1. Dragi

      Dragi

      Vidi se da čoek ima pojma :smeh1:

  11. Основна тема хришћанске антропологије јесте стварање човјека по образу Божијем. Иако се, по ријечима о. Софронија Сахарова, у историјској стварности чешће сусрећемо са ”карикатуром” Божанског образа, сваки човјек је призван да достигне до осјећања свог сродства са Богом. Задатак хришћана је да непрекидно свједоче истину о човјековом призвању и о циљу његовог постојања као двига ка благодатном обожењу. Нарочито је то потребно данас, када разни идеолошки пројекти, у својој сржи антихришћански и антихуманистички, ударају у саме темеље Богом установљеног поретка. Главна особина савремене технолошке револуције није побољшање човјекове животне средине и олакшавање рада и живота, како се то најчешће говори, већ је она превасходно усмјерена на трансформацију човјекове свијести па и саме природе, што се узима као прелазак у нову фазу еволуције човјека и људског друштва. Ради се, заправо, о промјени појма људске личности те измјени социјалне и културне средине, а све са циљем да се у потпуности наметне трансхуманистички поглед на свијет. Трансхуманизам као културно-интелектуални правац настао је осамдесетих година прошлог вијека у Калифорнији. Један од идејних вођа покрета био је футуролог Ф. М. Есфендиари, који је надахнут ничеовским схватањем човјека као једне еволуционе форме на путу од мајмуна ка натчовјеку, дефинисао трансхуманисту као прелазног човјека који еволуира у постчовјека. Посебно мјесто у друштву трансхуманиста заузимају тзв. транстџендеристи, чији су главни циљеви: превладавање биолошких ограничења, родног диморфизма, одбацивање полова и потпуни прелазак на вјештачку оплодњу. Они су донијели и декларацију којом бране морално право оних који желе да помоћу напредних технологија достигну развој личности ”с оне стране” наших садашњих биолошких одређења и ограничења. Потпуно релативизујући начела биоетике у складу са својим потребама, те одбацујући сваке етичке препреке које би браниле мијешање у природни и Богомдани поредак, трансџендеристи себе профилишу као изразито богоборачки и антихришћански покрет који устаје против човјека као створења и ”иконе” Божије. Афирмишући најприје један социјални конструкт – род, и одвојивши га од билошких одредница, тј. пола, трансџендеристи су потом припрадност роду и сексуалној орјентацији подигли на ниво људских права. Тако је створена тзв. сексуална мањина а и отворен широк простор за њихово дјеловање. Примјера дрског наметања трансродне идеологије има много и све су чешћи. Тако је нпр. професор на Харварду, Керол Рувен недавно постала мета жестоке критике за трансфобију због тога што је јавно рекла да постоје само два пола – женски и мушки, а што је одређено тиме какве репродуктивне ћелије производимо. Директор за различитости и инклузију на Харварду, Лора Симоне Луис, назвала је ову изјаву штетном и трансфобичном, наводећи да нису само жене те које могу да остану у другом стању, већ то могу и трансџендери, интерсексуални и полно неконформни мушкарци. Још бизарнији је поступак шкотске владе која је свим школама у земљи доставила LGBTQ+ инклузивно упутство према којем ће дјеца стара четири године и више моћи сама, без сагласности родитеља, да бирају пол. Упутство обавезује учитеље и наставнике да не питају директно дјецу да ли желе да им се обраћају као дјечаку или дјевојчици већ да их умјесто тога питају за њихово име и замјеницу којом желе да им се обраћају. Такође, школе су обавезне да уведу уџбенике у којима су представљене трансродне особе и да размотре увођење полно неутралних униформи. У питању је, дакле, изопачење људске сексуалности које се испољава кроз болесно осјећање припадности супротном полу и покушај промјене пола који је Творац подарио човјеку. Та врста ”побуне” против Творца доводи до разарујућих посљедица по даљи развој личности и људског друштва. Другим ријечима, ми живимо у времену када се ради на стварању једног новог стандардизованог модела човјечанства по којем све оно што носимо као културно наслијеђе и духовну баштину постаје неважно. Обезврјеђивањем, занемаривањем и изопачавањем оних својстава која, сагласно хришћанској антропологији, чине човјека иконом Божијом, долази до деградирања човјека на дводимензионално биће и статистичку једницу те се све оно што представља здрави израз човјековог духа укида, цензурише и упрошћава. Као одговор, Црква износи библијску истину и опис стварања човјека: И створи Бог човјека, по образу Божијем створи га, мушко и женско створи их (1. Мојс. 1, 27). Међусобно допуњавање ова два стиха значи да је Бог, знајући да ће човјек отпасти од првобитног циља, створио мушко и женско, тј. раздвојио је полове и уградио сексуални афинитет између два пола, да би мушкарац и жена имали по својој природи афинитет једно према другоме, из кога, уз благодат Божију и труд, може да се изроди и пут који води ка заједници. Диоба човјека на полове је, дакле, од самог почетка била у Божијем плану стварања, као дар и израз Његовог човјекољубља. То не значи да је Адам у почетку био хермафродит па је касније раздијељен на ”мушко” и ”женско”, него Бог због потребе заједнице ствара Адаму ”друга” – ”жену”, као помоћника и сарадника на заједничком путу уподобљавања Творцу. Стварање Еве од ребра Адамовог значи у ствари узимање Еве од Адама. Из тога постаје јасно да је женска природа већ била у Адаму, али не и пол. У њему није било одвајања мушких и женских физиолошких особина, као у мушкарцу и жени. Тек одвајањем мушке и женске природе у Адаму, њиховом диобом на два лица, постало је могуће дати назив – муж и жена. Након примљеног благослова Божијег: рађајте се и множите се, појављују се код човјека родни (полни) органи и процеси као и код животињског свијета. Према томе, библијски израз ”мушко и женско” означава два људска бића различитог пола која у себи носе ”лик” Божији као највећи дар који их повезује у вјечну и нераскидиву заједницу. Разликовањем полова дошло је до повезаности онога што је ”по лику” са ”љубавном силом” човјека без чега би чињеница односа и љубави била ограничена на ниво психолошког општења. Тако љубав постаје двиг, жртва и претпоставка живота због чега свако присилно одвајање ”мушког” и ”женског” доводи у питање опстанак свијета и човјечанства онаквог каквим га је Бог створио. Тачно је да Црква, кроз уста Апостола Павла свједочи да у Христу нема више мушког ни женског (Гал. 3,28), јер је у Њему остварено такво јединство да су сви – један човјек. Другим ријечима, у Цркви Христовој не постоји разликовање људи на полове у смислу да је један пол већи и значајнији од другог. У тајни Крштења, као ”новом рођењу” водом и Духом превазилази се раздвојеност на полове, не постоји више ”мушко” и ”женско” него постоји ”нова твар”. То, међутим, не бива људским напорима и технолошким ”ослобођењем” него кроз светотајински доживљај и учешће у животу нове твари. Полност као фаза у развоју људске заједнице у историји превазилази се потпуно тек у будућем вијеку што нарочито бива јасно приликом вршења тајне брака, када нововјенчане и њихово потомство Црква види и препознаје као прослављене чланове Царства Божијег. У тајни хришћанксог брака у првом плану је доживљај славе и стварности долазећег Царства, а потом и благослов биолошког постојања и односа. То је главни разлог забране вјенчања у Свијетлој седмици, с обзиром да је то период наглашене радости Васкрсења и будућег вијека, у којем се више неће женити ни удавати (Мт. 22,30). Само на овај начин, у свјетлу црквеног учења о човјеку и његовој природи, као и у хришћанском доживљају светотајинства брака, могуће је правилно разумјети тајну полности. Дакле, превладавање полова о којем је ријеч не значи просто ”трансродно” редуковање и деградирање човјека на ”ослобођено” биће без ”рода и броја” већ значи остваривање јединства и цјеловитости свих и свега у Христу. Извор: https://mitropolija.com/2021/08/24/covjek-kao-ikona-bozija-i-ideologija-transrodnosti/
  12. (2021) Patrijarh Vartolomej služi liturgiju u manastiru Sumela (IV vek):

     

    1. Пријатељски

      Пријатељски

      ORTHODOXTIMES.COM

      The Patriarchal Divine Liturgy for the feast of the Dormition of the Virgin Mary was performed today, August...

       

  13. Father Stephen Freeman - Orthodoxy & Miracles:

     

  14. Fr. Tryphon on Saint John of Shanghai and San Francisco, the Wonderworker:

     

  15. Градишка: Промовисан спот за пјесму "Рано моја" У организацији Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", у Градишци је промовисан видео спот Данице Црногорчевић "Рано моја", посвећен највећем српском стратишту Јасеновцу. Градишка: Промоција спота "Рано моја"Фото: СРНА Било је потребено да протекне 76 година да би страдања у Јасеновцу по први пут се нашла у пјесми. На храбар чин одважио се млади брачни пар Црногорчевић, ђакон Иван као текстописац и супруга Даница која је са пуно емоција отпјевала пјесму "Рано моја". - Увјерена сам да ће пјесма заживјети међу људима и да ће послати поруку љубави, опроштаја, наде и васкрсења - истакла је Даница Црногорчевић. Спот "Рано моја" дио је активности Српског просветног и културног друштва Просвета Градишка на његовању традиције сјећања. Спот је према сценарију Зорана Пилиповића режирао Бошко Крљаш. Промоција спота организована је на обали Саве само неколико стотина метара од некадашњег злогласног логора Стара Градишка. Извор: rtrs.tv
  16. Митрополит Амфилохије о Ави Јустину: Човјек бескрајног смирења и неугасивог духовног огња | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) MITROPOLIJA.COM Разговор са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем о његовом духовном оцу, Преподобном Јустину...
×
×
  • Креирај ново...