Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Срђан Ранђеловић

Члан
  • Број садржаја

    7944
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    27

Репутација активности

  1. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from АлександраВ in Препознавање 24. фебруар 2013 - Бора Дугић   
    Маестро Бора Дугић, наш прослављени уметник на фрули, који изводи мелодије из традиционалног српског и балканског музичког опуса у свом препознатљивом аранжману. Добитник ордена Светог Саве другог степена за допринос за стваралаштво у области културе који му је уручио Патријарх Иринеј 19.фебруара ове године. Шта за њега значи додела овог високог признања СПЦ, какав је дар потребан за уметност, зашто је фрула његова инспирација, може ли више да каже речима или музиком? Аутор и водитељ Славица Лазић.
     
    Аудио запис:http://www.slovoljubve.com/emisije/prepoznavanje-24-februar-2013-bora-dugic
  2. Свиђа ми се
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Shadow Winterborn in Метал, рок и Православље   
    Могуће да већ знате за њих, али ако неко не зна, нека изволи:

  3. Волим
  4. Волим
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на Милан Ракић у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Традиционално окупљање пензионасиних припадника Сектора за летна испитивања Ваздухопловног Завода "Мома" (СЛИ МОМА)....
    И даље, нас неколико више налета на свему што данас лети но комплетно РВ...

  5. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from dulitl5 in Шта значи бити горд? Posledice demonske gordosti   
    Горд човек никада не може да буде ни миран ни срећан. Горди човек се налази у конфликту са целим светом који га окружује, јер сматра да је управо он центар света, а пошто је немогуће да натера друге да верују у то, он се изнутра осећа увређеним и погођеним. Чак и ако горде људе на извесно време везује нека заједничка идеја, то је свеједно лабав савез. То је савез који ће се распасти и завршити непријатељством свих против свакога и свакога против свих. Надмен човек не може имати ни мира ни спокоја. Он је стално нерасположен, стално је раздражен, никад није задовољан.
    Горд човек није у стању да поштује другог човека, јер је гордост лажна свест о свом умишљеном превасходству. Горд човек у дубини душе сматра да сви остали могу да буду само његови робови и да врше његову вољу. Горди људи су увек насилни према другима. Ово насиље може да се испољава у различитим облицима и различитим размерама. Веома често поприште таквог насиља постају односи измећу супружника. И у томе је један од разлога лабавости савремене породице: уместо савеза љубави она се претвара у непрестану борбу за власт измећу својих чланова, од којих је сваки уверен да ће бити добро ако он у својој породици постане наредбодавац и цар.
    Горди човек наизглед може бити религиозан, али то је само наизглед, зато што срце гордог човека никада неће моћи ватрено и покајнички да се моли. Горд човек личи на болесника који је убеђен да је здрав. Такав човек ће се дубоко увредити ако му кажу да му прети смртна опасност од болести, иако ће се истовремено жив распадати од неке унутрашње гнојне ране или рака.
    Да, свака страст, свака лаж, свако зло су од ђавола. Али је гордост најстрашније од свих зала за духовни живот, највеће уподобљење демону. Горди човек, чак, и своје способности претвара у зло. Зато је за гордог добро да нема никаквог талента. И Господ их често одузима од гордог управо ради његовог спасења. Постоји духовно стање које се назива прелест, када гордост доводи човека до помрачења ума и он себи приписује способности чудотворца, пророка, духовника, прозорљивца итд. Људи који су пали у прелест споља личе на безумне, али сваки горди човек у суштини и јесте безуман, зато што је ван Бога - област таме и безумља, а горди човек излази из центра живота, удаљава се од Бога. Зато свештеник, који има задатак да буде проповедник Јеванђеља, савршитељ Светих Тајни и духовни отац, највише треба да се брине о томе да код своје духовне деце искорени гордост.
     
     
     
    АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН
    СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА
    О подвижничком животу у Цркви
    http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_3142.html
  6. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Milica Bajic in Miroslav-Mika Antic - Poezija, priče ...koje volite   
    Ако ти јаве: умро сам,
    а био сам ти драг,
    онда ће у теби
    одједном нешто посивети.
    На трепавици магла.
    На усни пепељаст траг.

    Да ли си уопште понекад
    мислио шта значи живети?

    Ако ти јаве: умро сам
    ево шта ће бити.

    Хиљаду шарених риба
    лепршаће ми кроз око.

    И земља ће ме скрити.
    И коров ће ме скрити.
    А ја ћу за то време
    летети високо...
    Високо.

    Зар мислиш да моја рука,
    колено,
    или глава
    може да буде сутра
    корен брезе
    ил' трава?

    Ако ти јаве: умро сам,
    не веруј
    то не умем.

    На ову земљу сам свратио
    да ти намигнем мало.
    Да за мном остане нешто
    као лепршав траг.
    И зато: не буди тужан.
    Толико ми је стало
    да останем у теби
    будаласт и чудно драг.

    Ноћу,
    кад гледаш у небо,
    и ти намигни мени.
    Нека то буде тајна.
    Упркос данима сивим
    кад видиш неку комету
    да небо зарумени,
    упамти: то ја још увек
    шашав летим, и живим.
     
  7. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Natasenka in Старац Пајсије - поуке   
    Подвижник старац Пајсије поделио је свих 24 часа на по један сат и молио ce свакога сата за једну категорију људи: за оне који раде, за слабе, за таксисте, за свештенике и монахе, за омладину итд.
     
    Ево једног чуда проистеклог из његове молитве: Један отац је са својим малим сином путовао аутобусом из Атине у Солун. У Лариси, као што је уобичајено, аутобус је стао и дао путницима неколико минута одмора. Отац и син изиђоше из аутобуса и кренуше да пређу на другу страну пута. Дете се истргну од оца и у следећем тренутку већ се нађе под точковима огромног камиона. Отац завапи: "Пресвета Богородице, моје дете!" Али детету се ништа није догодило. Чим је дошао себи, дечак рече оцу:
    - Оче, када је камион прелазио преко мене, један калуђер се бацио преко мене, тако ме покрио својим телом и спасао ме.
    Отац рече:
    - Који калуђер, сине мој? Нисам овде видео никаквог калуђера.
    - Али, оче, ја сам видео калуђера, лице му је било сјајно. - Рече дечак. .
    И отац и син су почели заједно да обилазе разне мушке манастире, покушавајући да пронађу дечаковог спасиоца. Једном оду на бдење у манастир Ставроникиту на Светој Гори. На том бдењу затекао се и старац Пајсије. Чим је дечак угледао старца Пајсија, гласно викну:
    - Оче, ово је онај калуђер који ме је својим телом заштитио, па нисам погинуо.
    Отац одмах упита старца Пајсија ко је и како се обрео оне вечери у Лариси.
    Старац Пајсије му рече своје име и упита га само колико је сати било када је могла да се догоди несрећа.
    Он рече да је било око један сат по поноћи. Старац Пајсије рече:
     
    - У то време се молим за све путнике.
    http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?4815-Чудо-старца-Пајсија&p=10081#post10081
  8. Свиђа ми се
  9. Свиђа ми се
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Glas razuma in Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?   
    Делимо људе у монахе и ожењене људе, и живот на монашки и брачни, са резултатима похвале монашког живота, који ми сматрамо као бољи и прикладнији за држање Божијх заповести, а  омаловажавамо брачни живот, као да није погодан за практиковање Божје воље.
    Заиста врло добро знамо да  Црква похваљује оба начина живота, и монашки живот и брачни живот. Али, то не значи да је један  хваљен на рачун другог. И у овом тренутку морамо рећи да се тумачење параболе о Талантима управо на ово односи, које смо раније поменули.
    Можемо тврдити да у Цркви се људи не деле на брачне и безбрачне, већ на људима који живе у Христу и људе који не живе у Христу. Тако са једне стране имамо људе који имају Духа Светога и са друге стране људи који немају Духа Светога. Осим тога, у раној Цркви, како изгледа у Посланици апостола Павла, сви хришћани, неудате и ожењени, живели су као монаси,
    јер чак и брак има свој аскетизам. Дакле, ако неки монах критикује брак у Христу, он показује да он има проблем са монашким животом, а ако ожењен човек критикује и гледа попреко на монашки живот, то значи да он има проблем са начином на који он живи свој живот. Добар монах никада не критикује оно што Бог похваљује и добра брачна особа никад не
    критикује што  Бог похваљује, као што је монашки живот. Карактеристично је да је најбољу беседу о Девствености  саставио je Св. Григорије Ниски, који је био ожењен, и човек који је био неожењен, Св. Амфилохије Иконијски, написао је предивне ствари о брачном животу. Осим тога, не заборавимо да је Св. Пафнутије заступао брак за свештенства на Првом васељенском сабору.
    У својој беседи Св. Амфилохије Иконијски показује да је хришћанин човек целине. Он похваљује и девственост и брак. Говорећи о девствености он казује о браку: "Достојан брак је као кула изнад сваког земаљског поклона, као што је дрво у воћу... Kао што је корен девствености,  култиватор рационалног и живота гране...". Онда он каже: "Уклони достојан брак и нећеш пронаћи цвет девствености". Осим тога,  у поређењу између ове две вредне ствари, Св. Амфилохије каже: "Говорећи о овим стварима, не уводимо борбу између девствености и брака, ми им се
    дивимо као узајамно здруженим". Да закључимо, он  карактеристично каже: "Јер без знања одани божанским стварима нити је девственост скромна нити је брак достојан".
    Св. Јован Златоуст учи многе ствари о овој теми. Он каже: "Брачни људи имају све што је  заједничко и монасима, осим брака". Сви људи треба да се прилагоде Христовим заповестима. Зато свети отац каже карактеристично: "Ако смо умерени, ни брак нити храна, ни ишта друго неће нас спречити да будемо богоугодни Богу". Ако би брак и одгајање деце требало да нас омета на путу врлине, тада Творац свих ствари не би благословио брак у нашем животу ".
    Шта Св.Василије Велики каже је такође карактеристично: "Ми људи, монаси и ожењени, сви треба да поштујемо Јеванђеље.
    Због тога не можемо да оправдавамо лењост због одређеног начина живота који смо одабрали, нити можемо критиковати и одбацити још један начин живота који није попут нашег. Да се ​​разумемо, постоје степени и духовног узраста.
     
     
    Митрополит Јеротеј Влахос 
    из књиге: "The Mind of the Orthodox Church"
    http://manastirglogovac.blogspot.com/2011/09/blog-post_1334.html?spref=fb
  10. Свиђа ми се
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Жика in Архимандрит Лука (Анић) – „Господе прими Цркву Твоју, која Ти, кроз Христа, прилази"   
    Минск - Белорусија - Архимандрит Лука (Анић)
     

     
    Имао сам благослов и срећу да седам дана боравим у једној бајци. Прича о Белорусији је толико бајковита да сасвим оправданом сматрам сумњу коју може да изазове ово сведочење. Најпре треба знати да је Белорусија од Русије одвојена само административно, да је то исти народ и да проблем идентитета у онаквом облику какав је у Украјини тамо не постоји.
    Беларус не значи бела Русија него чиста Русија, то је Русија која је без татара. У Руском царству је било татара. Достојевски је говорио:'' загреби помало сваког Руса - наћи ћеш Татарина'', што наравно није тачно, али говори о њиховом присуству.
    Народ се у Белорусији хвали да су они прави Руси, царска Русија. Ја нисам био у Русији, али ово што сам видео у Белорусији је толико чудесно да сад разумем све русофиле свих времена. Прво, сам град Минск, престоница Белорусије, који је за мене дотле представљао само тачку на карти у географском атласу. Оно чиме започиње бајковитост приче је то да у двадесет првом веку, у овом двомилионском граду нема регистрованог криминала. Затим улазимо дубље у бајку. Кажу вам, одмах по доласку, да се не бисте препали, да се сва светла у граду гасе у једанаест сати увече. Да ноћног живота у граду нема. Наш је авион слетео у Минск негде у 11:15 и ми смо прошли и кроз центар и још десет километара кроз град, јер је Светојелисаветски манастир, наше одредиште, сасвим на другом крају града - ни једног човека на улици нисмо видели, нити једно светло упаљено по домовима, осим светлећих реклама на зградама.
    Био је то шок за нас. Минск је величине Београда, метропола у којој у току дана има заиста живог и живахног живота. Следеће изненађење је био податак да у граду нема незапослених. Углавном је све то делатност председника Лукашенка који је од тог града направио једну мирну, али милионску оазу у овој џунгли савремене цивилизације. Минск је иначе град широких булевара због чега нема саобраћајних гужви. За седам дана тамо нисмо чули сирену аутомобила. Нема ни буке ни вике и све је тако некако благообразно и пријатно.
    Шетате се градом без икаквог страха да ће се нешто догодити. Мене су заустављали по граду зато што су свештеници изузетно поштовани. Једном ме неки младић зауставио тражећи да му покажем где се нешто налази у Минску. Рекао сам му да нисам Рус, а он ме је запањено погледао и упитао одакле сам. Сад да му кажем да сам из Црне Горе, неће знати, помислио сам, ипак је то много далеко, него сам рекао да сам из Србије. А он викну - Косово је Србија! Народ ми је гурао цвеће у руке на улици. Минск је град бројних цркава и све су оне препуне. Због великог броја људи у њима недељом се у свакој од њих служе две Литургије, а празником буде и трећа Литургија и све је опет пуно. Зато се граде нови храмови, често поред старих. Управо је у току градња једне од највећих цркава у Православљу - цркве Пресвете Богородице Утехе свих жалосних, која ће бити висока око сто метара.
    Тамо свештеници на свакој служби проповедају, па била то Литургија или вечерња. Служили смо у неколико тих нових цркава направљених у старом стилу, по петнаестовековном обличју, без трунке примесе модерне архитектуре, са прелепим фасадама и куполама. Каква лекција нашим архитектама који се данас стиде Византије и ''модернизују'' Православље, прилагођавају га духу времена, европског времена, а какво је то време? Што се евроамеричке цивилизације тиче, скоро да кажемо антихристовске. И све те цркве препуне народа, предивног, побожног народа! Њихову побожност и богопреданост је немогуће описати - то треба да се доживи.
    При изношењу путира цела црква пада доле на земљу, не на колена. Причећује се цела црква. Мала деца, често не старија од 3-4 године, причешћују се као одрасли, са скрштеним рукама на грудима казујући при том своја имена - али све хришћанска - раб Божији Артемије, раб Божији Силуан... Нема световних имена. После Свете Литургије народ нас салеће са многобројним питањима и својим проблемима - причају као да нас одувек знају, гурају нам у руке мноство папирића са именима и прилозима. Овде још влада стари светски поредак. Осећате се ванвремено.
    Што се свештеника тиче, мислим да у животу нисам видео побожнији људе. Сат времена пре почетка Свете Литургије они су, већ обучени, само су  о томе причали, како ће да служе, да то Богу буде угодно. Али и ван Литургије они су причали искључиво о Јеванђелским темама. Њима ништа што је за Христа и цркву није тешко да ураде. Већина их по неколико сати дневно исповеда. Њих служење Јевандјељу не умара. И то код верног народа ствара један диван осећај да су они увек на располагању. Ипак, највеће изненађење, круна овог пута, чудо над чудима, је тек следило - Јелисаветин манастир. То није манастир - то је читав град, а стар је само 11 година. Пре тих 11 година, а по благослову старца Николаја Гурјанова, основан је овај манастир. О оцу Николају је и књига објављена на српском језику, зове се ''Православље је волети'', а појавио се иу филму ''Храм'' пре неку годину, тако да се и код нас зна за њега.
    Он је чудо Русије, није живео у Белорусији него одмах преко границе, али знате та граница Русије и Белорусије не постоји ни у физичком смислу - дакле нико вас нигде не гледа ако прелазите из Белорусије у Русију и обратно, нити у духовном погледу - то је заиста једна земља. Јелисаветин манастир је направљен по старчевом благослову пре 11 година тиме што је једном Божијем човеку Андреју, сада свештенику тамо, отац Николај рекао да иде у Минск и да тамо поред психијатријске клинике на крају града на голој ледини подигне манастир. Дао му је скромни прилог од десетак рубаља. То је баш изгледало бајковито, али данас тај манастир има 87 монахиња, 350 милосрдних сестара, подворје са стотинак људи и хиљаду радника који раде за манастир. Овај пчелињак богољубивих пчелица је једна од највећих православних заједница на свету. Љубав и служење су основ ове породице, како је то установила њихова заштитница Света Јелисавета Романова, којој је манастир и посвећен. Они служе Богу и свима који су у невољи. 350 сестара милосрђа обучених у беле мантије служе у психијатријској болници, у болници за децу са посебним потребама и још у једној болници.
    Пет свештеника је тамо стално, по цели дан не излазе из ових установа. Кад сам упитао једну од тих сестара да ли оне за свој рад добијају плату, она се замислила и одговорила: ''Па, неке од нас добијају неку награду, а остале раде за славу Бозију''. Има ова света породица још једно дело. Прича о напуштеним људима из Минска, бескућницима покупљеним са улица и сабраним у манастирско подворје изван града и у неке вагоне придружене манастиру је прича која може да уђе у Житија Светих. У људима који су живели на рубу постојања, презрени од свих, неко је препознао браћу створену по образу Божијем и удахнуо им већ заборављену радост живљења. Живљења Христом. И довео их на Гору Преображења, на лишај гору, у ово подворје да се тамо душе њихове преобразе покајањем кроз рад и молитву и да гледају на овој гори Таворско Преображење.
    Сведочим да сам видео људе који светле, људе спасене. Док смо им служили Литургију, на којој су се сви причестили - жеђ за Христом код њих је много већа него код осталих Хришћана - рече ми отац Андреј: "Погледај их! Они ништа немају! Они само Христа имају!'' Чак и нама монасима није лако да поверујемо да прича о покајницима из тамнице Св. Јована Лествичника није само ствар прошлости. Али највише од свега, оно што је пленило душу, је сам Светојелисаветин манастир и његови небоземни житељи. Кад смо путовали до Минска, неки наш сапутник, поморац, рече: ''Знам ја за манастир. Мој друг је њихов комшија, он је био 12 година на броду и кад се вратио кући мислио је да сања - видео је град испред куће''. И заиста је застрашујуће видети какве су грађевине настале за само десет година! И то какве! Манастир толико личи на руске манастире из КСВ века да сам морао да додирнем фасаду, да осетим материјал, толико је то верно направљено. Сигурни сте да сте у манастиру који је 500 година стар. Испод манастира имају неколико подземних цркава и крстионицу у облику цркве у којој је све у скулптури урађено. Нема практично ниједног метра зида ходника којим пролазите да није нечим украшен. У манастиру су две цркве - стара, настала пре 11 година и нова, настала пре 6 година, коју користе за празнична богослужења. Њихов дочек гостију је такав да посрами и најгостољубивије нације. Далеко је Минск и ретко ко тамо зна где је Црна Гора, а поготово Цетињски манастир, те ми осим уобичајеног дочека нисмо друго очекивали. А дочекали су нас као да су само нас чекали. Свих 87 монахиња је дошло да се поздрави, да се упозна. Свуда су нас пратиле, све нам показивале. Поражавале су нас својом љубављу на сваком кораку. Као неко објашњење говориле су: "Нама је баћушка Андреј дао благослов да умножавамо љубав и смирење. Осим тог, друго ништа није помињао''. Андреј, духовник манастира, Божији човек, човек у којем нема граница, свуда отворен, заједно са мати Ефросинијом, игуманијом, чини од ове свете породице икону Царства Божијег. Међусобна љубав монахиња је таква да помислите да сте ушли у Житија Светих или да сте се неким чудом обрели у четвртом веку, златном добу египатског монаштва. Гледао сам их како се радују кад се нека сестра врати са пута, како се радују једна другој. Њихово опраштање на повечерје траје двадесетак минута, свака се са сваком лично опраста, трипут љуби. Гледао сам их како сваке вечери иду у литију око манастира, пуне радости. Како се радују новом дану. Дану који је испуњен молитвама на прелепим дугим богослужењима, послушањима у многим манастирским радионицама и свесрдним помагањем ближњима, браћи створеној по образу Божијем. Много тога доживљеног у овом казивању није обухваћено, јер се не може обухватити речима. Остаје забележено да сведоци о могућности остварења Јеванђеља и у овом нашем распамећеном веку. Минск је један од много градова на овом нашем земаљском сару, али њега се дотакла благодат Божија и учинила његову причу бајковитом нама, отврдлим у ''реалности'' живљења у 21. веку. Јер што је нама бајка, некоме је реалност.


    http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_11.html?spref=fb

    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
  11. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Неки тамо in Историја у слици   
    Прадеда (стоји лево) са екипом у Пироту после Првог светског рата.
     

  12. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from PredragVId in Где су, шта раде?   
    @JESSY Хвала лепо Нисам имао времена Сада ћу имати мало више, па ћу ваљда свраћати чешће
  13. Волим
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на obi-wan у Где су, шта раде?   
    On i Milunka su neprevazidjeni...
  14. Хахаха
    Срђан Ранђеловић got a reaction from obi-wan in Где су, шта раде?   
    @Снежана

    Хвала пуно!

    Заборавио сам како се постављају фотографије
  15. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Grizzly Adams in Где су, шта раде?   
    @Снежана

    Хвала пуно!

    Заборавио сам како се постављају фотографије
  16. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Mилена КШ in Где су, шта раде?   
    @Снежана

    Хвала пуно!

    Заборавио сам како се постављају фотографије
  17. Волим
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на obi-wan у Помените у молитвама Драгана Милића - Пајка, нашег форумаша који је погинуо   
    Bila je u ono vreme tema `de smo pisali u desetercu, Pajko je tamo bio stalni ucesnik. Ako nije neki veliki pos`o, mogli bi urednici da je nadju i postave kao zakacenu, pa da je malo osvezimo, da to bude kao izvesno secanje na brata Pajka...
  18. Тужан
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Помените у молитвама Драгана Милића - Пајка, нашег форумаша који је погинуо   
    Поштовани пријатељи и чланови форума,
     



    Наш  форумаш "Пајко" - Драган Милић је, како сазнајемо из проверених извора, јуче погинуо у Аустрији на свом послу. Драган Милић, познат је на нашем форуму као некада веома активан члан, са природним осећајем за другог, са добрим и здравим смислом за хумор, али који је, да би прехранио породицу, из села Војска код Свилајнца отишао "трбухом за крухом" у Аустрију да ради грађевинске послове.
    Драган је један од утемељивача сајта Поуке, лични пријатељ о. Ивана Цветковића и многих чланова форума. 
    Помените у вишим молитвама упокојеног слугу Божјег Драгана. Да му Господ подари рајско насеље. Амин.
    Породици брата Драгана саучешће.
     
    (фотографије ФБ)
  19. Хахаха
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Снежана in Где су, шта раде?   
    @Снежана

    Хвала пуно!

    Заборавио сам како се постављају фотографије
  20. Волим
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на Снежана у Где су, шта раде?   
    Očekujemo tvoje fotografije, bez namere da uvredim ostale, bio si i ostao najbolji fptograf na forumu
  21. Волим
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Снежана in Где су, шта раде?   
    @JESSY Хвала лепо Нисам имао времена Сада ћу имати мало више, па ћу ваљда свраћати чешће
  22. Свиђа ми се
    Срђан Ранђеловић got a reaction from Phoebe in Шта ЈА тренутно слушам...   
  23. Тужан
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на Милан Ракић у Упокојио се Кирило Хиландарац   
    Данас у подне прешао је ка Господу јеромонах Кирило Хиландарац.

    Како је објавио отац Доситеј Хиландарац, данас у подне се упокојио јеромонах Кирило Хиландарац, један од "најлепших украса монаштва" како је у књизи о њему "Ниси мали" написао аутор Душан Убовић.
    Пре монашења човек ванредно узбудљивог живота, где је од малих ногу побегавши још као дечак у манастир и путујући по свету стигавши и до Америке где се бавио разним пословима, 1985. године дошао је у Хиландар. И као мирјанин и као монах, био је сведок једне епохе; монах Калист, отац Тадеј, војвода Ђујић, многи игумани Хиландара и многе владике су биле његови савременици.
    Бог нека му души опрости 
     
    View full Странице
     
  24. Волим
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на Џуманџи у Шта ЈА тренутно слушам...   
  25. Волим
    Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на Снежана у Шта ЈА тренутно слушам...   
    @Lady Godiva 
     
×
×
  • Create New...