Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1110
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Zoran Đurović у Готово је! Ово је време за устанак! Узаврела ситуација у Црној Гори   
    Кад отцепе цркву у ЦГ, Роћко: Тај раскол не направио она римска несрећа! 
    МИЛО ме је што вам се све одиграва по прореченом, јер боље нисте заслужили...  
    Од: "бранићемо светиње животима", дођосмо до: "да не литијамо, јер Мило може да нам пане"! 
    "Ми нисмо могли да пустимо народ који се самоиницијативно окупио и кренуо у литију" - "Нека народ сам шета, ако му се шета, то је здраво по здравље". И тако се народ окупи и прошета до цркве у Никшићу, али пастира ниђе! А Поп Дарко Пејић се закључао у цркви и није дао народу да уђе! - Издали сте народ. И то сада сви, осим ђедоиманих, виде. 
  2. Волим
  3. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Кашмир мир у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Дуго пратим сајт Поуке. Небројено много интересантних и поучних текстова сам пронашла на истом. 
    Регистровала сам се искључиво из једног јединог разлога да подржим останак и опстанак сајта Поуке.
    Свако добро! Радује ме могућност да се сајт не угаси, од ❤️ поздрав.
  4. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Mikorist у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Ma jok... najbolje Papa da sponzoriše Pouke. To bi tako bilo moderno.
    A možemo da pitamo i Soroša, taj bi jedva dočekao. 
  5. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Milan Nikolic у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Jel hoćete da pimpujem loptu sto puta glavom, pa ako uspem, da sačuvate forum? Evo snimaće me neko iz kuće u dvorištu.
  6. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from АлександраВ in Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Поуке је уништила реформа правила, постало је отежано па и немогуће изразити се, тако је сајт отишао на вјештачко дисање и постао тежак. Како је ово неки облик новинараства неопходно се држати постулата (догме), иначе све пропада.
    Поуке су биле најбоље мјесто за комуникацију, често у за дијалог без њежности и интелектуални и духовни фулконтакт, права Црквена и народна скупштина и урадиле су велики посао.  Лично изражавам захвалност за сав труд, новинарство као и свештенство је позив, а не тек занимање.
    Поуке сметају јер данашње новинарство постаје кибернетичко обликовање јавног мјења, манипулација свјешћу, управљање масама од мрачњака који се плаше исповјести, којима смета изношење на свјетло дана, јавни дијалог, скупштина, Res publica. Њихове одлуке падају у мраку мозга и сјени непознатог порјекла.
    Поуке су пуштене наивно и потцјењивачки али су постане прејак и преутицајан фактор, плашим се превелика сметња за оно што сљеди, а дуго се спремало.
    Али, ...камење ће проговорити.
  7. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Дејан у Nek’ se zna: Amfilohijevo sam kopile i Vučićeva sam kurva   
    Nek’ se zna: Amfilohijevo sam kopile i Vučićeva sam kurva
    AUTOR: DRAGO PILSEL / 17.02.2020.
    Drago Pilsel
    Poznati i utjecajni bosanski fratar, osobito zbog mirovnoga rada (ime mu neću navesti jer mi je poslao privatnu poruku) smatra da sam se, u slučaju iskazivanja stava o događanjima u Crnoj Gori “izravno stavio na velikosrpsku stranu”.
    Kaže da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori “velikosrpski projekt”. Taj mi fratar imputira da ne poznajem razloge raspada Jugoslavije, da negiram genocid nad Hrvatima, Bošnjacima i Albancima i da postoji veliki ponor među nama, ponavljam, jer ne priznajem i ne razumijem velikosrpsku ideologiju.
    Njegovo pismo sam doživio kao jednu u nizu poruka u kojima se naglašavaju sljedeće moje obiteljske i seksualne karakteristike: da sam Amfilohijevo kopile i da sam Vučićeva kurva.
    Pošto sam već navikao na razočarenja, nisam napravio veliku dramu nakon “mirotvornog diskursa” dotičnog fratra o mojoj malenkosti: konstatirao sam da je naše prijateljstvo okončano (a moglo bi se obnoviti tek ako odustane od toga da me naziva četnikom i velikosrbinom i ako bi se zbog toga, naravno, ispričao). Da stvar dobije neku simboliku, odfrendao sam ga i na fejsbuku.
    Ponavljam, nisam napravio tom fratru veliku dramu, ali to ne znači da njegov necivilizirani i nekršćanski nasrtaj ne zaslužuje osvrt jer­ – jesam li ja četnik? Ako je Miljenko Jergović nekima onomad postao četnik, onda je moguće da sam i ja četnik.
    Dakle, nisam napravio tom fratru veliku dramu, ali to ne znači da njegov necivilizirani i nekršćanski nasrtaj ne zaslužuje osvrt jer­ – jesam li ja četnik? Ako je Miljenko Jergović nekima onomad postao četnik, onda je moguće da sam i ja četnik
    Jesam li pak velikosrbin?
    Ako je ta etiketa cijena mog prijateljstva s mitropolitom Porfirijem Perićem ili vladikom Jovanom Ćulibrkom, ili pak što sam pozitivno potaknut i motiviran da se usavršavam čitanjem teoloških radova vladike Irineja Bulovića (osobito njegove impresivne doktorske disertacije obranjene 1980. u Ateni, a objavljene lani u Novom Sadu na našem jeziku), zato što sam se više puta našao s patrijarhom srpskim Irinejem (a onda i dobio i dao u javnost njegova pisma papi Franji gdje osporava Stepinca) ili zbog toga što sam odlučio doktorirati na Pravoslavnom teološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (nakon čeka planiram obraniti još jednu disertaciju na Univerzitetu u Sarajevu), onda u redu – neka budem velikosrbin pa ću onda postati i velikobošnjak.
    Čini se, očito, uzaludno da ponavljam sve što sam pisao o situaciji u Crnoj Gori, da je komunistička crnogorska vlast gotovo satrala pravoslavnu crkvu u toj republici, da je Amfilohija 1990. dočekalo jedva dvadesetak prestravljenih i izmućenih svećenika i monaha (danas ih je preko 600, s monahinjama), da su manastiri bili pretvoreni u štale krcate balegom, da su na tisuće pravdoljubivih crnogorskih komunista išli kamenovati manastir na Cetinju, da, da, da… Jer rečeni fratar sve zna, sve mu je jasno, dobar je on i oštar sudac pa je tako sudjelovao u kažnjavanju i u protjerivanju važnog i dragog nam franjevca.
    To što dižem svoj glas protiv nepravdenog Đukanovićevog Zakona, donesenog samo zato da se razvlasti SPC, ne znači da sam potpisnik svih Amfilohijevih izjava, pa tako ni onih na odru Zorana Đinđića. To što se šalim na račun don Mile, koji se je možda umorio od mafijaškog posla pa bi pod stare dane želio postati patrijarh crnogorske crkve ne znači da negiram postojanje crnogorske nacije: to neki u SPC-u čine, ali ja ne. Osim toga, ja ne osporavam onim Crnogorcima koji bi željeli napraviti raskol, vlastitu crkvu (Dedeića, nekad vatrenog Miloševićevog Srbina, i njegovu skupinu ne nazivamo crkvom, to je cirkus), ali zna se u pravoslavlju kako se stvara crkva (to sam već pojasnio u mojim kolumnama, u svakom slučaju ne na tuđoj imovini, a svakako s vlastitim svećenstvom i vlastitom hijerarhijom!).
    A rješenje nisu nacionalne crkve ili crkve s nacionalnim predznakom. Valjda vratiti naziv Pećka patrijaršija i u njoj će biti sve eparhije/mitropolije: od beogradske, preko crnogorsko-primorske do zagrebačko-ljubljanske i tako dalje.
    Ali, zašto bih se ja trebao opravdavati idiotskom fratru koji u meni vidi četnika i velikosrbina? Radije neka progovori sam Milo Đukanović.
    Predsjednik Crne Gore rekao je ovih dana za novinsku agenciju France-Presse da je Crnoj Gori potrebno da ima “sopstvenu pravoslavnu crkvu kako bi učvrstila svoj nacionalni identitet i suprotstavila se miješanju iz Srbije”.
    Prema njegovima riječima, Crna Gora treba da ima “sopstvenu crkvu” kao način potvrđivanja svog nacionalnog identiteta. I brani to Đukanović izravnim zagovaranjem etnofiletizma (vjerskim nacionalizmom). Dakle tako.
    “Vođeni smo nespornom potrebom da usavršimo duhovnu, društvenu i državnu infrastrukturu kako bismo ojačali svijest građana o sopstvenom identitetu”, rekao je on i dodao da bi u Crnoj Gori trebalo da postoji autonomna Pravoslavna crkva koja bi okupila sve pravoslavne vjernike, “kako pripadnike srpske, tako i pripadnike crnogorske nacionalnosti”.
    To su ljudi, uostalom, koji se nikad nisu odrekli ili ogradili od odlikovanja koje je nadbiskup zagrebački primio od ustaškog Poglavnika ”Redom za zasluge – Velereda sa zviezdom”. I to, navedimo zbog preciznosti: ”Što je kao nadbiskup razkrinkavao u zemlji i izvan zemlje odmetnike s područja Nezavisne Države Hrvatske”, kako stoji u službenom glasilu NDH ”Narodne novine” te 1944. godine, kad je tiskana odredba o odlikovanju na prijedlog ustaškog Ministarstva pravosuđa i bogoštovlja
    To da državna vlast “gradi crkvu” u 21. stoljeću, teška je budalaština. To da jedan bosanski fratar, koji se inače zalaže za odvajanje državnih i crkvenih poslova, to podržava, teški je kretenizam.
    Đukanovićeva izjava o reagiranju SPC-a i trećine građana Crne Gore koji mirno prosvjeduju: “Varaju se moji protivnici ako misle da ćemo im učiniti uslugu i omogućiti im vlast bez izbora”, ravna je idiotluku Milorada Dodika koji je zalajao u bosanskohercegovačkom izdanju Večernjeg lista i kazao: “Ako se ne dogovorimo, od proljeća sljedeće godine više neće biti BiH. Ni Amerika nas neće zaustaviti”. Riječi su to koje podsjećaju na grmljavinu topova i druge artiljerije Radovana Karadžića i Ratka Mladića postavljene oko Sarajeva u doba opsade glavnog grada BiH.
    Jesam li ja sada, kao četnik i velikosrbin, izjavio herezu? Gukni, fratre. Ili začepi.
    Ima jedna rečenica u jednoj od posljednih kolumni Miljenka Jergovića koju valja ovdje navesti: ”Naše vam je novinarstvo kao dom zdravlja u Srbu, u Donjem Lapcu, u Dvoru na Uni. Herojsko, na svoj način, ali nije u stanju više ni o čemu drugom da ima ozbiljno mišljenje, osim o kućama i okućnicama. A bez ozbiljnog mišljenja, da vas i tome poučim, nema pozitivnih stvari. Samo mrak”.
    Moje novinarstvo možda nije herojsko, gospodine fratre, ali je akt ozbiljnoga mišljenja.
    ***
    Još i ovo imam reći: kao eho svima onima koji su se javili od prošlog ponedjeljka kada se obilježila 60. godišnjica smrti Alojzija Stepinca. Stvari stoje tako da ako ne misliš mentalitetom ”dobrih Hrvata”, šalju ti prijetnje smrću ili te u novinama ili portalima i u privatnim porukama proglašavaju agentom KOS-a i glavnim logističarem srbijanske vlade, pa ću si ipak uzeti pravo da ponovim konstataciju Slobodana Šnajdera da imade i nas Hrvata koji mislimo da je Aloizije Stepinac pomogao uspostaviti najmračniju državnu tvorevinu ikad nastalu na ovom tlu, da se sasvim nedovoljno usprotivio zlodjelima te iste državne vlasti, te da se ne može, niti smije nametnuti (Bozanićev) stav da bi baš on bio neka hrvatska vertikala u zlu vremenu.
    U radu kojim sam obranio magisterij znanosti napisao sam ono što je moja vjera građanina – ”ne postoji ta država koja bi bila neko dobro per se, već da je ona, država, tek prazan okvir koji se može popuniti svačime, mi želimo da se to popuni kvalitetom, vrlinama, a ne onime čime se punilo pod Poglavnikovom vladavinom, čistim užasom”.
    Isto tako, Crna Gora ili Kosovo, a ovo se tiče i poslova Milorada Dodika (i Dragana Čovića) upadaju u ”domoljubnu blokadu duha”. Toliko se želi država, toliko je taj cilj važan, da će se zažmiriti na očita kršenja ljudskih prava. Mi kršćani na to ipak nemamo pravo, niti je država najsvetiji ideal. Tko poistovjećuje svoj moral s nacijom i državom, taj je po definiciji fašist.
    U komunističkom proganjanju Aloizija Stepinca ima elemenata teške nepravde i samo budala može govoriti da se suđenje Stepincu 1946. (uhićen je 18. rujna, a osuđen je 11. listopada po svim točkama optužnice) može isključivo promatrati kao pravna stvar u pravnoj državi. Tko ne vidi elemente osvetništva od strane režima (a režim je ubijao svećenike kao pseta), taj neka ide optičaru po nove naočale.
    To što dižem svoj glas protiv nepravdenog Đukanovićevog Zakona, donesenog samo zato da se razvlasti SPC, ne znači da sam potpisnik svih Amfilohijevih izjava, pa tako ni onih na odru Zorana Đinđića. To što se šalim na račun don Mile, koji se je možda umorio od mafijaškog posla pa bi pod stare dane želio postati patrijarh crnogorske crkve ne znači da negiram postojanje crnogorske nacije: to neki u SPC–u čine, ali ja ne
    Kada je Ivan Pavao II. beatificirao Stepinca ja sam tumačio da je Crkva uzela u razmatranje život zagrebačkog nadbiskupa od kraja Drugog svjetskog rata pa sve do smrti u kućnom pritvoru u župnom dvoru rodne župe Krašić (10. veljače 1960.), ne da neutraliziram žestoke kritičare beatifikacije, već da istaknem činjenicu da Crkva ima ozbiljan problem s ratnim Stepincem.
    I ovo: da se komunisti nisu osvetili Stepincu, da je umro od raka krvi (policitemija vera) u Nadbiskupskom dvoru u Zagrebu (od čega je umro u Krašiću, a ne od Bateljinih izmišljotina o zračenju i trovanju), povijest ga ne bi zapamtila jer je bio oklijevalo i tek prosječni svećenik koji je, uostalom, veću pažnju posvećivao psovkama nego rasnim zakonima i genocidu).
    Nije sporno da je Stepinac pomagao ljudima u nevolji ali to spašavanje se mitologizira i preuveličava. Mjeru Stepincu određuje i Nataša Mataušić tek obranjenim doktoratom o akciji Diane Budisavljević. Dakle, da, Stepinac je neke spašavao ali, primijetio je Šnajder, ”ostaje valjda slobodno pitati koliko je sâm pridonio uspostavi jednoga stanja u kojem je spašavati ove ili one bilo uopće potrebno”.
    U ovim ratovima oko ”državne stvari”, dobri moj bosanski fratre, naizgled pobjeđuju oni koji galame više, pa i mise koriste za svoje verbalne akrobacije, mada ja kao vjernik vjerujem da u toj igri, kao i uvijek, gubi čovjek, a s njim, u krajnjoj liniji, i Bog, u kojeg ja ne sumnjam jer je Bog postao jedan od nas.
    Pa makar ostao sam samcat u ovim stvarima: da Đukanović provodi nasilje nad vjernicima pravoslavnima i njihovom crkvom i da je Aloizije Stepinac većinu zala odšutio da bi nešto kasnije progovorio, a osobito kada je i zadnjoj budali u Zagrebu bilo jasno da je stvar sa ustašama i njemačkim patronima jedna propala avantura, premda mnogi u enklavama hrvatske uskogrudnosti svršavaju na spomen Stepinca jer je bio za državu, bez obzira na to kakva ona bila (a meni nije svejedno ni kakva će biti Crna Gora ako neće biti demokratska i uljudna), ja neću odstupiti.
    Sve sam ovo ispisao zbog povijesne istine, zbog sebe, ali i zbog budućnosti.
    U toj budućnosti naš horizont smije biti samo ekumenski i mirotvorno definiran. Pa ja nemam poteškoća u tome da slušam srbijanska protivljenja Stepincu ali niti fratarska mojoj prijateljskoj gesti prema pravoslavnima. Imaju Srbi i Crnogorci pravoslavni jedne jedine crkve pravo na skepsu pa i na pobunu!
    I dalje ću pružiti jednu optimističku panoramu koju prepoznajem u događajima o kojima svjedočim (npr. o propovijedi Ivana Pavla II. 11. rujna 1994. na zagrebačkog hipodromu) i o onima o kojima se ne piše jer nema volje, nema slobodarskog duha, a nema ni spremnosti. Ja sam voljan, ja sam slobodan i ja sam educiran. Pa, evo što ću još istaknuti.
    Istinoljubiv će čovjek znati da se čudo može pripisati i licemjeru, da blaženikom može postati i onaj koji je pravdao rasne zakone i lamentirao Paveliću i Artukoviću što se Židove odvode u logore u plombiranim i krcatim vagonima za stoku umjesto, što, u kočijama?
    U radu kojim sam obranio magisterij napisao sam ono što je moja vjera građanina – ”ne postoji ta država koja bi bila neko dobro per se, već da je ona, država, tek prazan okvir koji se može popuniti svačime, mi želimo da se to popuni kvalitetom, vrlinama, a ne onime čime se punilo pod Poglavnikovom vladavinom, čistim užasom”
    Nekima se ova kolumna neće uopće sviđati, ali mi nije zadatak da se svima dopadam. Meni je žao što ću nekima pokvariti raspoloženje i poremetiti idilu.
    To su ljudi, uostalom, koji se nikad nisu odrekli ili ogradili od odlikovanja koje je nadbiskup zagrebački primio od ustaškog Poglavnika ”Redom za zasluge – Velereda sa zviezdom”. I to, navedimo zbog preciznosti: ”Što je kao nadbiskup razkrinkavao u zemlji i izvan zemlje odmetnike s područja Nezavisne Države Hrvatske”, kako stoji u službenom glasilu NDH ”Narodne novine” te 1944. godine, kad je tiskana odredba o odlikovanju na prijedlog ustaškog Ministarstva pravosuđa i bogoštovlja.
    Ako neki ljudi smatraju da je Alojzije Stepinac uzor i mjera Hrvatima, ili pak Milo Đukanović primjer državničkog duha i demokratičnosti, ja kažem, meni nije!
    Možda će naša budućnost biti kvalitetnija i određena time što ćemo pokazati umijemo li artikulirati adekvatnu politiku razlika, odnosno politiku jednakog dostojanstva i poštivanja drugosti ili ćemo u tome promašiti naš poziv na slobodu stvaranja i su-stvaranja.
    Konačno, drugost je sinonim za solidarnost, a ovaj novinar i teolog zna da je vrhunac solidarnosti postignut u drami Velikog petka, na Golgoti, kada se Isus solidarizirao s ljudima i podijelio, vlastitim tijelom, patnje svih ljudi, posebno onih siromašnih i slabih (mislim sada na ubijene i pregažene pravoslavne sveštenike i monahe u Crnoj Gori za ratno i socijalističko doba) kojima je, ponajviše, ova kolumna i posvećena
    Izvor: Autograf
  8. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from Рисбо in Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Поуке је уништила реформа правила, постало је отежано па и немогуће изразити се, тако је сајт отишао на вјештачко дисање и постао тежак. Како је ово неки облик новинараства неопходно се држати постулата (догме), иначе све пропада.
    Поуке су биле најбоље мјесто за комуникацију, често у за дијалог без њежности и интелектуални и духовни фулконтакт, права Црквена и народна скупштина и урадиле су велики посао.  Лично изражавам захвалност за сав труд, новинарство као и свештенство је позив, а не тек занимање.
    Поуке сметају јер данашње новинарство постаје кибернетичко обликовање јавног мјења, манипулација свјешћу, управљање масама од мрачњака који се плаше исповјести, којима смета изношење на свјетло дана, јавни дијалог, скупштина, Res publica. Њихове одлуке падају у мраку мозга и сјени непознатог порјекла.
    Поуке су пуштене наивно и потцјењивачки али су постане прејак и преутицајан фактор, плашим се превелика сметња за оно што сљеди, а дуго се спремало.
    Али, ...камење ће проговорити.
  9. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Bokisd у Избори 2020 (21. Јун)   
    БОШКО ОТКРИО: Белих листића скоро 5%, излазност је уз крађу мања од 40, у БГД 35%! (ВИДЕО)
    SRBIN.INFO Лажни избори који су јуче одржани у потпуности су оголили да у Србији више нема демократије и да су дефинитивно укинути слободни и поштени избори. Месецима смо били... Evo, recimo, tamo gde sam ja bio kao taj republicki kontrolor, jedno od izbornih mesta u uzem centru grada.
    Glasaca po spisku nesto malo vise od 1.000,......izaslih glasaca negde oko 470 (koliko se secam),.....znaci izlaznost oko 45%. I, zaista, svi oni kontrolori koji su bili na predhodnim izborima kazu da je bila manja guzva. Ujutro od oko 7-10h glasali uglavnom penzioneri. Recimo, negde oko 14-16h kada je i bila neka kisa u Smederevu, glasaca skoro nije ni bilo, po 10 - 15 minuta nije bilo nikog, pa dodje po neki. I, kada se ocekivalo da od 17-20h bude veca guzva, ipak nije bila. Nesto malo vise ljudi, od 19-20  nekoliko desetina glasaca i to je to'. Belih listica je bilo oko 4-5% od ukupnog broja.....(znam, brojao sam, bili mi u rukama.... )
  10. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Bokisd у Избори 2020 (21. Јун)   
    Samo da kazem, dolazim sa jednog birackog mesta u Smederevu kao kontrolor po izboru drzave za jednu stranku,....i, od oko 1.000 glasaca i oko 50% izlaznosti ......Vucko je imao veliku vecinu, posle Dacic i posle ostali poredjani,.....ali, recimo od svih glasaca,.....pa, bilo je sigurno bar jedno 50 - 60% starijih ljudi i penzionera, pa tek posle glasaca sredovecnih godina i na kraju ostalo mladji ljudi,...... mladji ljudi recimo od oko 18 - 25 godina bas malo.
  11. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from TSCHeTSCHen in Готово је! Ово је време за устанак! Узаврела ситуација у Црној Гори   
    Кад Ава каже биће раскол, Патријарх да је нарушено јединство СПЦ или неко трећи да би усљед несазивања Сабора могло доћи до нејединства, све су то искази који указују на једну реалност која се прелама и преко нас и кроз наше међусобне односе.
    Ловци на вјештице су такође израз и доказ те стварности. Сад питајте Патријрха чиме и кад је наручено јединство?
    Сви ћемо ми ту реалност другачије описати, а неки ће можда изградити неку своју и суочавати се, гледати у очи и сл...Неки ће завршити у другачијим свијетовима.
  12. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from Zoran Đurović in Готово је! Ово је време за устанак! Узаврела ситуација у Црној Гори   
    Кад Ава каже биће раскол, Патријарх да је нарушено јединство СПЦ или неко трећи да би усљед несазивања Сабора могло доћи до нејединства, све су то искази који указују на једну реалност која се прелама и преко нас и кроз наше међусобне односе.
    Ловци на вјештице су такође израз и доказ те стварности. Сад питајте Патријрха чиме и кад је наручено јединство?
    Сви ћемо ми ту реалност другачије описати, а неки ће можда изградити неку своју и суочавати се, гледати у очи и сл...Неки ће завршити у другачијим свијетовима.
  13. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from TSCHeTSCHen in Готово је! Ово је време за устанак! Узаврела ситуација у Црној Гори   
    То што би Ава хтјео да каже, причају овде у фризерским салонима, народ није мутав и зна сабрати 2+2, није поштено да се некима дозвољава једно становиште, а да је забрањено одговорити, то је бесмислено и самим тиме форум није мјесто дијалога него мјесто промоције једног сумњивог становишта. Парадоксално, управо носиоци те опскурне идеје и поред свега гасе сајт, наравоученије?
  14. Хахаха
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на The Godfather у Готово је! Ово је време за устанак! Узаврела ситуација у Црној Гори   
    Po starom dobrom obicaju pojava pojedinih du'ovnih gorostasa na temi po automatizmu znaci pretvaranje iste u '' lov na vJestice '' tj. Djurovica!
  15. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from Zoran Đurović in Готово је! Ово је време за устанак! Узаврела ситуација у Црној Гори   
    То што би Ава хтјео да каже, причају овде у фризерским салонима, народ није мутав и зна сабрати 2+2, није поштено да се некима дозвољава једно становиште, а да је забрањено одговорити, то је бесмислено и самим тиме форум није мјесто дијалога него мјесто промоције једног сумњивог становишта. Парадоксално, управо носиоци те опскурне идеје и поред свега гасе сајт, наравоученије?
  16. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Дејан у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Све што нам Бог даје даје нам на корист, самим тим и интернет , интернет сајтове и форуме. Човек је слободно биће које може да користи на добро Божије дарове или их  злоупотребљава. 
    Време је показало , како историско тако и садашње да је ПЦ , Црква која креира изазове времена а не она која даје одговоре на изазове. Нажалост, ту смо почели да каскамо. Када су сви штампали новине Црква је проповедала у храму, када су сви набавили радио Црква је направила новине, када су сви направили телевизији Црква је оформила радио, сада када су сви на интернету, Црква је направила телевизију.Далеко од тога да имам нешто против, напротив, али сматрам да смо увек корак иза уместо да смо испред. Сајт Поуке, само због свог форума је креирао изазов времена, диктирао темпо и свима дао домаћи задатак. Једно је имати сајт где само постављаш текстове, сасвим друго је комуницирати и радити са живим људима.
    Улога форума у последњих 10 турбулентних година је непроцењива.
     
     
  17. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на kopitar у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Praksa službene crkve je da se ne miješa u ovakve stvari već daje blagoslov laicima da to vode i upravljaju....ja sam tako prije razmišljao ,,,pa zašto crkva ne bi javno podržala ovaj ili onaj projekat  bili bi puno veći rezultati, ljudi bi imali koristi itd.
    Velike crkve su trome i imaju svoje uhodane principe i šablone rada od kojih tako lako ne odustaju i koji su stoljećima bili uspješni, međutim niko ne brani nama običnim laicima da činimo ono što mislimo da će biti od koristi i da pri tome ne očekujemo neku veliku podršku Crkve, ona će doći s vremenom.
    Crkvi se ne žuri već čeka i kaže..ako je od Boga ovo djelo opstaće ako ne...
    Ali ako mi vidimo po plodovima da je dobro znači ovaj projekt treba maksimalno podržati i unaprijediti te naći neke načine kako da se prikupe sredstva i to sve skupa uložiti u marketing i komercijalizirati...preko svih mogućih internet platformi ako treba imati i novine i televiziju itd.
    Možda je forum kao oblik komunikacije malo zastario pa bi to sve trebalo doći na veću razinu i vidjeti šta je sad trend...
    Evo ideja
    Zamislite nešto tipa javne debate između npr. O. Zorana i nekog tamo Miroljuba Petrovića i sl.. .koliko bi se tu možda prikupilo tih nekakvih lajkova koji mogu donijeti i novce itd.itd..
     
  18. Не свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Боже, како је ово досадно...
  19. Хахаха
  20. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Zoran Đurović у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Ти си човек коцкастог духа, за тебе нема наде. Безнадежан случај. 
    Ђуровић се овде потрудио као скоро нико да легну паре, јер сам сматрао да пројекат вреди, да има мисионарског смисла. Нажалост. постоје отужни ликови као што си ти, који стално пишу петиције против Патријарха и Синода, јер си ревнитељ без разума, а на крају се придружио и Митрополит, иако је овај сајт био највећи, у квалитативном, а богме и квантитативном смислу, промотер МЦП.
    Због Амфилохијеве интервенције се гледало да ми се усече језик у грлу - ово што ти кажеш да се сајт постави на здраве ноге - и ја сам престао да пишем. Није Иван усамљен у мишљењу, да са мојим повлачењем, нема више живота. Ти и слични сте поклоници култа смрти, не ширите јеванђељску радост, јер немате Духа. То је једноставна ствар. Ја сам овде написао да ће се Поуке угасити, и то се десило, а ти си био главни ругач мом пророчком духу. Зашто Амфилохије не да паре за Поуке, а он је тврдио да су Поуке орган Синода? Ивану сам писао да кад је пригрлио ту лажну тезу да су Поуке уснуле на Јелисејским пољима. 
    Никада Поуке нису биле Ђуровићев сајт, што се на крају и показало, нити сам ја имао живе паре да то финансирам, али сам помагао овај вредни пројекат који је одиграо велику улогу у СПЦ, иако неинституционализован. 
    Иван је добро у памет, јер је тешко било издржавати све ове ненормалне притиске. Ти си из твоје зилотске фотеље ситно прдуцкао, као што и данас настављаш, али ничим ниси допринео да се нешто изгради. Ја први не бих издржао ово што је Иван издржавао, а у многим стварима смо на супротним позицијама, иако се поштујемо. И мени није било жао што су паре ишле за овај сајт, јер је он скуп. Да смо ја и Иван били "паметни", односно лупежи, делили бисмо прилоге и представљали лажне рачуне. Ја за све ове године нисам узео ни 1 динар од овог сајта. А написао сам море текстова и студија, на које ти можеш само да се ругаш, јер боље не знаш. Добијање новца за сајт преко мене је био знак, свакој нормалној особи, али не и теби, да они дају прилоге из поверења и имају жеље да пројекат иде даље. 
    Званична СПЦ нема осећаја да ово треба да се настави, ја немам снаге ни са ким да се убеђујем, од Ивана да неко тражи да излуди, то би било нехумано. И овај крај Поука је само још једно од добрих Ђедових дела са којим може да се похвали на следећем Сабору, а прозвао сам га другде и за друга добра дела.    
  21. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from Вилер Текс in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Да баш је храбар, Гојчило све не обазире се ни на надређене кад је његово мишљење у питању, није спорно да се Црква зове и Црква у бившој Југославији, спорно је да ли Црква може да у себе прими лаж, односно да ли се Црногорски национални - културолошки идентитет темељи на култу - литургији- дакле њој, Цркви. Ако је црногорство Црквени производ, Црква га мора признати, ако пак није Црквени производ онда такав идентитет не смије признати јер ће се Црква покварити и наћи ће се мрзост опустошења на мјесту светом.
    Сад ко има мозга нек испрати развој црногорштине из извора оних који је заступају, па ће да види да ли је та суб-култура плод Цркве или неких противних страна.
    Понављам ми у Црној Гори имамо "оно" за брата-сестру и сапричесника, кад станемо пред Господа можемо ли тако? Како да третирамо Црквеног транџу, ја сам као друга у Сарајеву као клинац имао неког "Пакиија" тако се потписавао по хаусторима, да би одједном Панкии имо сисе и постао Рабија са једним и, из Горажда. Мислим дан данас, прошло је 30 година, ја не знам ко је он, памтим га као мушко, кад се открило несто је- мислим зам да је женско. Може ли то тако у Цркви да га Црква препозна као мушко?, без обзира на хирургију, чисто по вољи?
    Тешко, може Црква да нас прихвати у неком стању болесном и да нас љечи, али када говоримо о слободи у Христу не говоримо ћируби ћириба сад сам жаба јер ми се крекеће и да се крстим као жаба?
    Пошто је транџа ипак женско које мисли да је боље бити мушко (нарушавање равноправности).... дакле суштински анти-женско.
    Плашим се да је Црногорац антисрбин неко ко је одустао од свог културолошког уређења, онда му нема мјеста у Цркви, јер нема мјеста ни за један антиидентитет.
    Тако Ђукановић је сасвим у праву када говори да је ово питање идентитета и то треба расправити, да ли је то идентитет или антиидентитет, идентитет ваља признати, антиидентитет усвојити као идентитет је сатанска ствар.
    Моје је скромно мишљење да треба водити полемеку око питања Црногорског идентитета и ако он није антиСрпство, него нека радакција Српства која оће да се одвоји или никад није била у Српству то признати - уколика га изњедрила Црква.
    Оно што видимо у ближој историји то је појам нације који ствара држава који овде пропагира још Аустроугрска, несрпска је и концепцја један језик једна нација. Српска је народно коло око Цркве, један народ једна Црква.
    Ми видимо да је црногорска нација државни пројекат и званично, Црногорску државност и држављанство нико не спори, зашто би то било препознато као Црквени идентитет? Гдје је то производ литургије,  гдје је та несрпска култура?
    Дакле Црногорство јесте државни пројекат, а захтјеви да се оно препозна као црквени идентитет су крајње сумњиви, начински криминални и дубоко антицрквени и изазивају раздор. Цркве пропадају у раздору, а настају у сабору, дајте тај Црногорски сабор који ћемо препознати као Црквени...
    Ево највећи пјесник Његош, па му реци да није Србин, да ти глава пане, ево Дадо Ђурић највећи сликар којој култури припада, не држави, него којој култури?
    Дакле Црква гради заједницу и та заједница онда може да изгради или не изгради државу...та заједница може да се зове нпр. Срби...То чини добровољним пристанком чланова и Духом Светим.
    Ако држава саставља заједницу она то чини терироријим, границама, идеологијом, у принципу силом и та заједница не може бити аутокефална Црква.
  22. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from Просечан србенда in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Да баш је храбар, Гојчило све не обазире се ни на надређене кад је његово мишљење у питању, није спорно да се Црква зове и Црква у бившој Југославији, спорно је да ли Црква може да у себе прими лаж, односно да ли се Црногорски национални - културолошки идентитет темељи на култу - литургији- дакле њој, Цркви. Ако је црногорство Црквени производ, Црква га мора признати, ако пак није Црквени производ онда такав идентитет не смије признати јер ће се Црква покварити и наћи ће се мрзост опустошења на мјесту светом.
    Сад ко има мозга нек испрати развој црногорштине из извора оних који је заступају, па ће да види да ли је та суб-култура плод Цркве или неких противних страна.
    Понављам ми у Црној Гори имамо "оно" за брата-сестру и сапричесника, кад станемо пред Господа можемо ли тако? Како да третирамо Црквеног транџу, ја сам као друга у Сарајеву као клинац имао неког "Пакиија" тако се потписавао по хаусторима, да би одједном Панкии имо сисе и постао Рабија са једним и, из Горажда. Мислим дан данас, прошло је 30 година, ја не знам ко је он, памтим га као мушко, кад се открило несто је- мислим зам да је женско. Може ли то тако у Цркви да га Црква препозна као мушко?, без обзира на хирургију, чисто по вољи?
    Тешко, може Црква да нас прихвати у неком стању болесном и да нас љечи, али када говоримо о слободи у Христу не говоримо ћируби ћириба сад сам жаба јер ми се крекеће и да се крстим као жаба?
    Пошто је транџа ипак женско које мисли да је боље бити мушко (нарушавање равноправности).... дакле суштински анти-женско.
    Плашим се да је Црногорац антисрбин неко ко је одустао од свог културолошког уређења, онда му нема мјеста у Цркви, јер нема мјеста ни за један антиидентитет.
    Тако Ђукановић је сасвим у праву када говори да је ово питање идентитета и то треба расправити, да ли је то идентитет или антиидентитет, идентитет ваља признати, антиидентитет усвојити као идентитет је сатанска ствар.
    Моје је скромно мишљење да треба водити полемеку око питања Црногорског идентитета и ако он није антиСрпство, него нека радакција Српства која оће да се одвоји или никад није била у Српству то признати - уколика га изњедрила Црква.
    Оно што видимо у ближој историји то је појам нације који ствара држава који овде пропагира још Аустроугрска, несрпска је и концепцја један језик једна нација. Српска је народно коло око Цркве, један народ једна Црква.
    Ми видимо да је црногорска нација државни пројекат и званично, Црногорску државност и држављанство нико не спори, зашто би то било препознато као Црквени идентитет? Гдје је то производ литургије,  гдје је та несрпска култура?
    Дакле Црногорство јесте државни пројекат, а захтјеви да се оно препозна као црквени идентитет су крајње сумњиви, начински криминални и дубоко антицрквени и изазивају раздор. Цркве пропадају у раздору, а настају у сабору, дајте тај Црногорски сабор који ћемо препознати као Црквени...
    Ево највећи пјесник Његош, па му реци да није Србин, да ти глава пане, ево Дадо Ђурић највећи сликар којој култури припада, не држави, него којој култури?
    Дакле Црква гради заједницу и та заједница онда може да изгради или не изгради државу...та заједница може да се зове нпр. Срби...То чини добровољним пристанком чланова и Духом Светим.
    Ако држава саставља заједницу она то чини терироријим, границама, идеологијом, у принципу силом и та заједница не може бити аутокефална Црква.
  23. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from TSCHeTSCHen in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Код нас у Требињу, у Цркви смета и "похвало рода нашего" јер то подразумјева Српски, па се премудро направила измјена у "похвало православних" јер ми нисмо Срби него постајемо Хецеговци и Босанци православци!
    А ни Србијанци више нису Срби у смислу националном - културолошком, него су Срби у смислу држављани Србије! Зато имамо националну службу за запошљавање, а то је државна счужба и национални фудбалски тим, а то је државни тим.
    Може да буде национални ако и кад случајно падне Дух Свети на на тај тим, па почне да пројављује историјску свјест. Парадоксално баш на стадиону се убија свака историјска свјест и нема ничег историјског, осим патолошког нацистичког, вулгарне агресије према другом и себи.
    Ми друге историје и претке немамо, нити их може бити, наши пак поробитељи нам ту "дају слободу" да будемо женско и ако смо мушко, да измислимо своје претке, да ходамо на четри ноге, али не смијемо да говоримо и да штампамо паре, да производимо, него само да купујемо и код њих се задужујемо.
    Огромна је мануипулација око појима Српски, јер мени није битно да сам Србин у смислу држављанин Србије, него да сам Србин и кад и ако те државе нема, конкретно држављанин сам Босне, а ако би престао бити Србин у овом недржавном смислу, културолошком, не бих могао бити у Цркви!
    Сад ће овде на мене да се сручи и Сорош и Фанар и Павелић.... и Гојко Перовић, али то је историски факат:
    Ко год је отпао од Српства отпао је и од православља, немамо ми бивших Срба православца, они су Хрвати - католици, Бошњаци- муслимани, гдје су срби католици, протестанти, муслимани...нема их.
    Ови нови "православци", сад већ бивши Срби, отпадају, губе битку против Цркве..
    Зашто је то тако? Зато што је Српска Православна Црква државна (агентура)?, можда неко, али се то не дотиче њене Српске културолшке суштине ни Христа као есхатолошке суштине.
    Треба пратити  историјски развој и специфичности поима нације у Срба и специфичности самог историјског субјекта Срба од рецимо Жичког Сабора, као народа који је нација. Који има свој ковчег Цркву са којим лута кроз историју. Више видјети код Жарка Видовића.
    Други разлог је толико  очигледан да изгледа баналан: Свака личност је неуништива Христова икона, да се образ укаљати, али и сатану ипак препознајемо као палог арханђела Деницу, није он Пера, Жика, Суљо и Мујо, оће он ако може и Христа да глуми, али на крају је то што јесте пали Деница- са надиком Сатана који означава стање - не ипостас - икону.
    Сваког од нас Христос може ако хоће примити као своје иконе, сваког по на особ, Тебе као тебе, а мене као мене, обојицу као икону своју. Али не Перу као Жику, а Жику као Мику.
    Црква прима сваког у свом пуном идентитету укључијући чак грјех у форми исповјести.
    Бити Срби да ли је грјех? Блудничио сам па ћу се кастрирати? То црква осуди, грјешио сам као мушко према женама сад ћу се оперисатии постати женско да се искупим, шта је то, нека реинкарнација умјесто ортодоксне иркарнације - иконописа, образовања, очовјечења и обожења у Христу Исусу.
    Овима непријатељима српства и отпадији које је увјек било поручијем да Христу објасне како је он држављанин Римског Царства а не Јевреј, а из писма се види колико је Христу стало до државе а колико до Израиља, за државу: ето дај им што траже да се не би саблажњавали, а  Јеврејство и Стари Завјет афирмише Собом оснивјући аутентично израиљство, обнабљајући Завјет - боговидство за све народе, Цркву.
    Тако поручујем свима који би да редизајнирају свој образ и личност то могу само покајањем које је уједно просвјетљење и освећење - инкарнација, уподобљење. Али остају увјек оно што су били одувјек без обзра на имиџ, аутлук и бренд.
    Познај самог себе и немој против себе, то је унапрјед изгубљена битка која може да траје вјековима и генерацијама па и у вјечност.
     
  24. Волим
    Hadzi Vladimir Petrovic got a reaction from Предраг М in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Код нас у Требињу, у Цркви смета и "похвало рода нашего" јер то подразумјева Српски, па се премудро направила измјена у "похвало православних" јер ми нисмо Срби него постајемо Хецеговци и Босанци православци!
    А ни Србијанци више нису Срби у смислу националном - културолошком, него су Срби у смислу држављани Србије! Зато имамо националну службу за запошљавање, а то је државна счужба и национални фудбалски тим, а то је државни тим.
    Може да буде национални ако и кад случајно падне Дух Свети на на тај тим, па почне да пројављује историјску свјест. Парадоксално баш на стадиону се убија свака историјска свјест и нема ничег историјског, осим патолошког нацистичког, вулгарне агресије према другом и себи.
    Ми друге историје и претке немамо, нити их може бити, наши пак поробитељи нам ту "дају слободу" да будемо женско и ако смо мушко, да измислимо своје претке, да ходамо на четри ноге, али не смијемо да говоримо и да штампамо паре, да производимо, него само да купујемо и код њих се задужујемо.
    Огромна је мануипулација око појима Српски, јер мени није битно да сам Србин у смислу држављанин Србије, него да сам Србин и кад и ако те државе нема, конкретно држављанин сам Босне, а ако би престао бити Србин у овом недржавном смислу, културолошком, не бих могао бити у Цркви!
    Сад ће овде на мене да се сручи и Сорош и Фанар и Павелић.... и Гојко Перовић, али то је историски факат:
    Ко год је отпао од Српства отпао је и од православља, немамо ми бивших Срба православца, они су Хрвати - католици, Бошњаци- муслимани, гдје су срби католици, протестанти, муслимани...нема их.
    Ови нови "православци", сад већ бивши Срби, отпадају, губе битку против Цркве..
    Зашто је то тако? Зато што је Српска Православна Црква државна (агентура)?, можда неко, али се то не дотиче њене Српске културолшке суштине ни Христа као есхатолошке суштине.
    Треба пратити  историјски развој и специфичности поима нације у Срба и специфичности самог историјског субјекта Срба од рецимо Жичког Сабора, као народа који је нација. Који има свој ковчег Цркву са којим лута кроз историју. Више видјети код Жарка Видовића.
    Други разлог је толико  очигледан да изгледа баналан: Свака личност је неуништива Христова икона, да се образ укаљати, али и сатану ипак препознајемо као палог арханђела Деницу, није он Пера, Жика, Суљо и Мујо, оће он ако може и Христа да глуми, али на крају је то што јесте пали Деница- са надиком Сатана који означава стање - не ипостас - икону.
    Сваког од нас Христос може ако хоће примити као своје иконе, сваког по на особ, Тебе као тебе, а мене као мене, обојицу као икону своју. Али не Перу као Жику, а Жику као Мику.
    Црква прима сваког у свом пуном идентитету укључијући чак грјех у форми исповјести.
    Бити Срби да ли је грјех? Блудничио сам па ћу се кастрирати? То црква осуди, грјешио сам као мушко према женама сад ћу се оперисатии постати женско да се искупим, шта је то, нека реинкарнација умјесто ортодоксне иркарнације - иконописа, образовања, очовјечења и обожења у Христу Исусу.
    Овима непријатељима српства и отпадији које је увјек било поручијем да Христу објасне како је он држављанин Римског Царства а не Јевреј, а из писма се види колико је Христу стало до државе а колико до Израиља, за државу: ето дај им што траже да се не би саблажњавали, а  Јеврејство и Стари Завјет афирмише Собом оснивјући аутентично израиљство, обнабљајући Завјет - боговидство за све народе, Цркву.
    Тако поручујем свима који би да редизајнирају свој образ и личност то могу само покајањем које је уједно просвјетљење и освећење - инкарнација, уподобљење. Али остају увјек оно што су били одувјек без обзра на имиџ, аутлук и бренд.
    Познај самог себе и немој против себе, то је унапрјед изгубљена битка која може да траје вјековима и генерацијама па и у вјечност.
     
  25. Свиђа ми се
    Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Bonsenjo у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    "Pomoz' Boze jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije"
    Zao mi je sto "Pouke" odlaze, pratio sam ih od pocetka iako sam se tek skoro registrovao. Godinama svakodnevno posjecujem sajt.
    Nadam se da vas ovo nije ava Zoran urekao?  (salim se, da neko ne shvati ozbiljno, mada...)
    Po internetu duhovni kukolj napreduje samo tako, dok se ovo malo psenice susi...
    Neofiti ce postati plen prelastenih staraca i laznih duhovnika, dojeni duhom raskolnistva i paranoje... Vec ih ima previse, a i jedan je dosta za veliku stetu.
    No, vjerovatno to Gospod dopusta jer nema ko da cuje i poslusa, vec okupljaju sebi ucitelje da ih cesu po usima.
    Ova godina ce biti nezaboravna po mnogo cemu, a tek smo na pola.
    Nas u "Montenegru" tek cekaju iskusenja.
    Sve vas pozdravljam i zelim vam svakog dobra.
    Vas Bonsenjo - Herceg Novi
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...