Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1925
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    11

Posts posted by Hadzi Vladimir Petrovic

  1. Слажем се, био сам у поменутим манастирима, код Марсабе сам добио сузе кад сам ушао које нису  стале док нисам изашао, два сата, код моштију сам обећао да ћу се замонашити, и слагао...Хиландар, ко би против тога? Наравно једна је духовност, прави монаси увјек говоре у суперлативима о браку, и обрнуто, види само патријарха.

    Е сад имаш и ликове ко нпр. Јелисавчић: монаси нису нормални јер неће природно, а брак и није света тајна:0426_feel:.

    Сваки је подвиг добар, монашки бољи, брак за осредње, ни један није лак за одржати.

    Ако сам нпр столпник, или стојим на једној нози Христа ради, сваку ћу помисао да сиђем са стуба сматрати лошом, а сваку која ме утврђује добром, добре ћу сакупити, записати направити приручник за столпнике који ће имати само ограничено важење за странике. Здрав страник и столпник ће се савршено разумјети.

    Зато је питање брака лакмус папир за монаха или теолога.

    Не иде баш политика рађајте се множите и монашки стил.

    (:))неки су се и ту снашли и направили синтезу)

  2. пре 10 часа, logdanov рече

     да ли калуђери обмањују лаике

    Није ми јасно на који начин можемо да раздвојимо у цркви монашко од немонашког хришћанства. Није ми јасно на који начин ти то радиш.

    Сизисоф посао, узмеш да радиш неку бесмислену ствар, и радећи је мало по мало почнеш да увиђаш како и није и бесмилена, да ли што је стварно смислена или што ми по инерцији учитавамо смисао и раципнализујемо бесмисао. Није ни важно.

    Те монашке рационизације њиховог (бесмисла, зачудмости)  типика нису за мирјане, нити су мирјанске (залудности) рационализације за монахе.

    Како је код нас историјски монашки типик преовлађујући јавила се нека моншка "смисленост" скоро идеологија.

  3. Тапкање у мраку у којем и ћорава кока неко зрно убоде је легитиман научни метод.

    Моје искуство сјечења прста се да уклопити са Пајсијевом реченицом, али се може тумачити и на многе друге начине, као и @Bokisd -ово осјећање благодати кад попије два пива и прилегне посље недљног ручка:))

    Ипак сад ми се чини да је у праву, по овом основу: Ако је погрешно излазити на гробље недељом и  молити се, јер се молитвом за мртве негира недеља, односно васкрсење, онда је и рад бесмислен у осми дан јер негира његово наступање, "враћа" недељу у историју чиме је нарушава, Суд се већ десио, а неки трче да чине добра дјела, Роћко прилаже доказе против Ђуре:)), а ствар већ правоснажна.

    У том смислу би рад недељом био претрчавање циља, васкрсење се збило, нема љечења пацијената, добрих "синергијских" дјела, ни моливе, него литургија (благодарност). 

  4. пре 25 минута, Bokisd рече

     .... evo,....me... :D ... najozbijnije....0512_music

    И ја сам себи прст осјекао на светог Вукашина, јер сам узео да радим даске за иконе. Озбиљно, као само празнујеш кад мислиш радити. И цап кост и тетива.

    20210320_203302.jpg

    • Тужан 1
  5. Па није ни Пајсију свака Његошева, можда је и неделање добар обичај, али то се није показало ничим осим цитатима, вез довођења у контекст са теологијом празника.

    Док се неконтекстализују ти цитати, " запивјест о нераду" изгледа ближа оним не ваља се устати на љеву ногу, него оном не ваља мрзити непријатеља свога, ваља ићи за оним који те гони, и сл.

    Претпостављам да налазимо данас у народу мноштво оних који осим што не раде недељом поштују још многе не ваља се, који су доводе у исти ранг, или чак више поштују од, Мојсијевих ваља се и не ваља се и Христових ово ваља чинити у мој  спомен. Овим наметањем бројних заповјести разводњава се ова једна и ових десет, резултат на једног литургијског хиљаду обичајаца.

    С тим да није обичај и навика оно што спасава него је то празник, историја, есхатон. Обичај је тек манир, никада стил.

  6. пре 3 часа, obi-wan рече

    I inace - zena koja npr. ne zeli da pere ves na praznik, jer smatra da to nije dobro, nece nista da izgubi ako ne opere ves taj dan. Ali ako, pokolebana necim, pogazi svoju savest, izgubice mnogo. Da bi takva dorasla do neke (da tako kazemo) vislje slobode, potreban je dugotrajan liturgicko-pastirski rad. Jedan tekst ispucan u etar, ma kako bio dobar, njenom rastu nece da doprinese prakticno nista.

    Хоће ли добити нешто од Бога ако не ради? Да ли је то њему принрсена жртва или тек једно сујевјеје из апокрифног предања "ваља се и не ваља се".

    Текст би требао бити још богатији да нам објасни ову традицију и како је настала, зато  су  св. Пајсије и св. Николај дио раније настале инерције.

    Да ли је неко од часних форумаша осјетио благодат вршећи нерад, или нешто слично као кад врши дјела побожности?

    Односно има ли тај нерад есхатолошки садржај или је празан као 8мар?.нпр

  7. Пре сат времена, mirko1929 рече

    Убија, убија. Ја сам држао све постове, нисам радио на празнике, избегавао сваку назнаку хуле, чак сам се својевремено оптерећивао и тиме како ћу ходати по плочицама, јер онда газиш по крсту и томе слично. И прошао сам ужасно у животу и то као директна последица држања вере. А знам гомилу људи који су најгори безбожници, који отворено и са задовољством хуле, па су срећни, задовољни и сасвим им је све потаман, не фали им длака с главе и није их спалио гром. Тако да, памет у главу.

    То су опасне ствари, мислим да смо многи прошли кроз слична искушења, неку "симболику", придодавање значења, специфична читања стварности и сличне феномене, гдје се у стварност пројектују наше фрустрације.

    Ако ти је за утјеху нико није сасвим ван прелести, сасвим трезвен.

    Ти људи који имаш око себе "које није спалио гром" живе у увреженом поретку или другачије речено крију се иза "штита" идеологије, у затвореној пандориној кутији. То што те спалио гром ће се можда временом показати као благослов.

    Никада се нећемо сасвим ослободити тога да мјењамо стварност, због: Историјских наслага времену, језику и свјести као што је овај проблем нерада, због наше властите запалости у биће у којем нам страсти сужавају или криве перспективу и кад би се из свега тога пробудили због онтолошке  условљености бића нама самима.

    Једина здрава "слика", или "симболика" је синергијско преображење ( покајање) које из наше тренутне ситуације, начина пропалости приближује Царство, односно обогаћивање смислом који долази из есхатона као свјетлећи и просвећујући и отрећжујући, нерјетко и кроз људе, а не као неки наш набачај на стварност, односно пројекат, који онда препознајемо као дио стварности.

    Као што видиш и из ове теме увјек можемо да различито прихватимо неку "стварност" и да је доведемо у склад на сасвим различите начине и то је тако док не дође Недеља гдје је то све само оквир за неизрециво јединство.

    Боже празника, јер нема Бога ван Недеље.

  8. пре 46 минута, Bokisd рече

    Ja mislim da je vrlo jednostavno,.... Jevrejska subota kao najveci praznik je presla u hriscansku nedelju kao nas najveci praznik,.... i samim time je i odmor u Bogu od svakodnevnih poslova i briga tokom ostalih dana, kada dodje subota,.... takodje presao i kod nas u nedelju i onda i mi takodje treba malo da odmorimo po Bogu i veri i crkvi,.... jer to je bila i sustina i Jevrejske subote i dana odmora,.... njihova formalna pravila za neradjenje raznih poslova su samo naglasavala i upucivala na ono drugo i sustinsko u tom danu,.... i to je odmor (po) u Bogu, nase posvecivanje Bogu bar u taj jedan dan,.... i to ako je moguce malo vise i jace Just_Cuz_19 nego ostalim danima,.... svetovnjak da odmori od poslova i briga i da se posveti Bogu i molitvi,.... monah malo vise molitve .... i tako dalje....

    :DБоки прописује да, монах чији је посао молитва недељом ради мало више, каква новотарија, шест дана ради помало а у недељу запни.

    Смисао живота је освећење, заједничко дјело, недељна литургија која се протеже на сво вријеме, забрана таквог рада је забрана литургије и велика већина оних који поштују 666 запивјести ваља се или неваља се устати на љеву ногу, не знају коме служе, нити их има на литургији, они су своје обавили и испоштовали.

    Да се ту бар стало на 10 мојсијевих па да нпр. не лажу или не чине прељубу. Не него измишљају.

  9. Ко о чему...добро рекао старац Пајсије да страдају који раде празником, али на чему се то темељи? Могуће је да неко не ради недељом из непоштовања Бога или Цркве не проблематизујући ово Мачково питање и такав због свога става може да страда по духовном закону, али ако дела по Мачковом -као Христос исцјељује у дан суботњи, будући да није циљ нерад него посвећење-делање стоји.

    Генеалогија овог обичаја о нераду је само мутно показана и под историским околностима, има ли старац Пајсије неку другу мисао која би се могла повезати са овом или са неко шире теолошко тумачење, или они који заступају ту тезу?

    Имао је и блжени Атанасије: Са десна на лево како косац коси! Ја сам то усвојио и радим тако због њега, али какве то везе има...исти Таса говорио је да религија убија, то је наше људско, наши најразноврснији начини поштовања Бога, па и рад и нерад.  Једини смисао нерада који видим би био неко синергијско препуштање Богу или другом да дела, неко самоумањење, опуштање. Али код нас у народу има 3 тома дебела књига"ваља се не ваљасе"  која нико се нико није усудио да потпише или приреди, али која је на снази и преноси се преко тараба и са кољено на кољено.

    Смисао празника је синергија, али је то и смисао живота, ако је човјек током седмице заузет неким отуђеним радом, а не синергијским радом, он мора да предахне и да учествије у празнику, ако је пак рад синергијски да ли од њега треба предахнути?

    Може неко по своме завјету да узме и Христа ради неради и то је ок. Ако је то недељно првило оно има смисла, али ко га је установио и са којим правом за све нас, нису Пајсије и Николај?

  10. пре 7 часа, Bokisd рече

    To bre je daleko od nas Petrovicu.... :stidljiv:

    Да ли се молиш са својом дјевојком, да ли ти је она дар од Господа, да ли благодарите када општите, да ли ти је са Исусом у срцу, да ли се молиш када полно општите, Исусовом или другом молитвом, да ли је покрет на било који начин везан за молитву, да ли су покрети душе: узбуђење, свршавање праћени или на било који начин молитвени, каква је улога ипостаси са којом општиш у односу према Христу, или просто да ли ти ту особу волиш и поштујеш на било који начин?

    Ако је волиш и поштујеш на било који начин и у било којој мјери, онда си на тај начин и у тој мјери у поретку благодати.

    На крају увјек нам је па и у полним односима ближи Дух Свети него демон, a десакрализација полног односа је камен темељац секуларизма, ако хоћеш и сатанизма, јер ако у "сексу" ниси свет и посвећен било брачно или монашки узалуд је вјера твоја, да не наводим примјере које православни сасвим природно сматрају скандалима.

    Узгред не говори узалуд чика Фројд о подсвјесном које нас фундаментално одређују кроз комплексе везане за "чулни рад на бази елементарних нагона", премда је читав концепт патолошки није за занемарити јер како ћемо се освештати, ако молитва и Дух Свети не просвјетли подсвјест, полне органе уопште све "дјелове"  укљуујући и нашу околину.

    Човјек коме је свјест освећена, а у подсвјести шта се крије, или руке су му пуне побожности, а у полним удима је безожан, такав је у борби или ће се сав освештати или сав оскрнавити. Концепт полуосвећења не постоји.

  11. пре 10 часа, Ćiriličar рече

    Које црно теолошко мишљење дечацима од 15-20, њима треба с а в е т! Нормалан, да им не полупа савест, да не полуде, а опет да не зијане....

    Свети полни односи, литурија у кревету, страст и љубав (благодат), освештање полних удова.... а не наши "теолози" рађајте се и множите, а да кажу да је брак (полни однос) света тајна, то мораш да исцједити из њих, онако невољно и једва да признају, јер се скрнављење уврежило и чим се помене полни однос, одмах је ту негдје блуд, а не Свети Дух, то о нама говори, а не о Тајни Тијела.

    Христос је рекао, ако је твоје око свјетло...а Симеон Нови Богослов да му уд свјетли, свеједно, једно без другог не иде јер би били полуосвећени.

  12. пре 6 часа, Просечан србенда рече

    Слажем се у овоме, може се судити човеку на основу његовог односа према одређеној идеологији или политици државе у којој живи. Али може се судити и самој идеологији и забранити је али питање је колико је забрана уопште делотворно средство. Суђење је крајња инстанца, потребно је радити на превенцији, не дозволити злу да се у народу оваплоти помоћу неке идеологије. Зато имамо свете Божје заповести и Јеванђеље као лакмус за препознавање зле идеологије као и пут исцелења од последица усвајања исте.

    Србендо све су идологије "зле" или ако хоћеш нема добре, оне су основи система који би требао да буде нешто опште чему "треба" да се покори појединачна личност - једини субјект одговорности у правном  смислу и оно што се освештава и постаје свети.

    Зато је Шешељева Српска идеологија оксиморон и вјероватно кукавичије јаје, јер Шеки је интелигентан за такав превид.

    Не знам шта @Александар Милојков хоће са том логичком досљедношђу да каже, рецимо логички став је: Боље да убијем ја њихову дјецу него да она кад порасту побију моју, или боље ја њега него он мене и сл.. као да логика ту нешто помаже, напротив. Покојни Пеђа Ристић и вајар Рајко Блажић су осмислили споменик за Јасеновац који је само једна соба у коју затворе двојоцу док један другог не поједе или да неједући друга умре и он?

    Жарко Видовић ми је причао да се нису сви у логору добро држали, над његовом групом у којој је било и муслимана нису могли да успоставе поредак да малтретирају једни друге, нпр неко "треба" да буде бијен, Шваба наређује другом логорашу да га бије, ако то не изврши вади пиштољ и пуца му у главу. Којом логичичком досљедношћу су они објаснили Швабама да то код њих не иде?

    У крањој линији се поставља питање гдје пада одлука о неком чињењу? У човјеку самом или ван њега? 

    Ако је ван човјека, онда човјека као суштине уопште и нема, а ако је одлука у човјеку онда увјек може да бира ако не  како ће успјети онда бар начин како ће са стилом (очувавши дух) пропасти.

  13. Слична ствар је била на суђењу Адолфу Ајхману који се правдао да је имао задужење да пакује људе на возове и да му није било задужење да зна шта се тамо са њима збива него је "само радио свој посао" као што је свети Вукашин рекао кољачу Жилету. 

    Закључило се да се не може судити народу нпр, Њемцима, Хрватима, Србима, нити идеологији нацизму, фашизму, комунизму, нити држави, него увјек конкретној личности па је Ајхман објешен. Хашки трибунал је можда увео неку врсту колективмне кривице кроз форму злочиначког удруживања.

    На жалост иста свјест се пројављује када те ухвати рева без карте, када ти наплате паркинг, када те "казни" полиција, често се чују рјечи: "Немам ја ништа с стим" особа која над вама извршава неку радњу има свјест да нема ништа са тим, то је Систем то тако мора и сл. Човјек се осјећа погођеним баналним злом, поврјеђен је а нико му није крив, нема ипостаси која га је поврједила, то је урадио Систем. Па да ли систем има ипостас? Нема. Ако га нека ипостас и посједне то је увјек и редовно демон, јер Христос не усједа на чело система. Овоме се нисмо још научили.

    Ми Срби не треба да кривимо НДХ, Хрвате, Усташе јер све то нема ипостас, КЦ има, али шта би то значило и како то поставити.

    Треба оштро разликовати функцију у неком систему и властиту ипостас, у конкретним ситуцијама када се од функције функционише. 

    Дакле опет долазимо до питања идентитета и појединачног и општег.

    Замјера се Хрватима да је њихов идентитет антисрпство, када је тако то је онда комплекс и проблем у најави, такође видимо код нас "православних" да се "православност" мјери по томе да ли је неко пољубио руку Папи или не, дакле из односа са католицимаjoooj.

    Зато морамо да осветлимо јасно идентитет шта смо то ми сами по себи, као личности, као народ, или као Црква.

    Ако будемо личност изводили из заједнице, имаћемо фашистичку корпоративну личност, може и стаљинистички колективитет, или духовнике који испирају мозак, који шапућу прилоге у мраку, езотерију, на супрот јавном дјелу литургији, скупштини, правној свјести, личној одговрности, и личној светости.

    Додао би и Балашевићеву, криви смо ми јер смо их пустили, и у нечињењеу је грјех, али су рјетки у Босни у рату смјели рећи да не треба све балије побити, и то није бивало без посљедица, дакле као народ смо пристајали, ваља рећи.

  14. Мој друг Бранислав зида јутрос са својим братом који није у току са дешавањима, али просто наврло из њега Порф...Порфирије, морао је то да каже, Бране му каже мора да ће он бити изабран, није ни знао да је кандидат... Слава Богу, Аксиос.

  15. пре 10 часа, slovoA рече

    Прије ће бити да је претпоставио Духа Светог, као услов тог сабрања (Цркве). Једино тако она није заједница палих па по томе и разбојнички сабор (протестанти), већ Сабор Светих (у Духу који сабира расијано). Он је та гаранција саборности, а не ми, са својим подијељеним ставовима. Зато Црква и јесте саборна од свог првога дана, и биће све до посљедњег, макар се свела само на једног човјека, који ће се супротставити антихристу.

    У оној горњој соби у Јерусалиму, апостоли још нису били сабрани. Напротив, били су избезумљени. Тек их је Дух Свети сабрао (преумио) у Цркву.

    Проблем с том нашом "теолошком перспективом" је, прије свега, што је Бог ту превише човјеколик. Сводећи Духа Светог у прашину, не уподобљавамо се Христу, него прашини.

    Није спор да је Сабрање (поистовјећење) могуће само у Христу који је подобије и да га је немогуће извршити без Духа Светог, али осим тих услова потребна је и наша воља и увјек нека перипетија, ако гледаш реално како Живот даје , да допреш до јединства или пуноће тог јединства, да можеш да кажеш, не живим више ја него Христос у мени, и да си у себе са Христом и као Христа примио ближњега свога, да и он благодаћу сија из тебе, да је у теби заувјек сахрањен и да си му вјеран.

    Могу да буду теоретски све ове ипостаси сачуване и у том једном посљедњем човјеку, али тако слично мисле Артемити. Зато како Писмо каже, по љубави коју имају мећу собом препознаћете моје ученике, а то значи и по Духу Светом.

    Само што по Духу Светом може да значи и по преимућству и канонском рукоплоложењу, што је за случај раскола потпуно ирелевантно јер сви имају канонска рукоположења, али ако не могу да се саберу, не вјерујем им да имају сви Духа Светога јер је то Дух Сабрања.

    Тако баш због тог предпостојања заједнице у односу на моменат нашег сабрања, Дух не силази нас без везе са другим човјеком, за то је човјек претпостављен и услов, сабрања, сад што би неки да имају Христа и Духа Светога, а да одбаце, мене, тебе, Перу и Жику, мислим да неће моћи, јер нас је Христос једне другима претпоставио на разноврсне и равноначалне начине, чак како Писмо каже прије и више кроз оне незнатне и мале, које ми непрепознајемо као Христа, због чега Он не познаје нас. 

    Не знам како замишљаш то свођење Духа Светога? Вјероватно као неко наше лоше вредновање, али ако заиста сведеш Духа Светога у прашину, та прашина ће постати неки "Христос" Црква или неко умјетничко дјело, јер може и камење да сведочи Христа (Архитектура, скулптура), није Духу Светоме ништа гадно, једина је опасност да ми презремо Духа Светога и Христа, јер кога то разапињемо и презиремо кад разапињемо једни друге? 

    Сад опет реално, стање нам је такво, да је добро ако се задржимо на истјазавању Христа.

  16. пре 1 сат, Bernard рече

    Molim te, ako ti nije teško, u par rečenica (da ne naljutimo Dejana :smeh1:)  - ko, kada i gde je ''posejao to seme.''

    Тешко ми је јер не знамne_shvata, наишао сам на то нашој ПЦ гдје је због историских околности владао страх од унијаћења, па се свака иницијатива католика гледа као унијаћење, у неким квалификацијама православље се одређује не по себи него у удносу на КЦ, а и то је можда неки одјек. 

    Можеш и ти овде или на другој теми да нам кажеш.

    :smeh1: Обавезно пренеси Папи да си овде нашао праве ученике и да међу нама влада жива Љубав, нека дође и види.

  17. пре 46 минута, Просечан србенда рече

    Ово су сувише крупне речи. Не могуће је да саборност ПКЦе не постоји јер је то догмат и Божанска установа. Само што је под налетом светских искушења ту саборност све теже очувати. А "папа" јесте први поклекао па је ред и да се покаје исто тако и тзв васељенски патријарх. Није узалуд последица њихових поступака прекид евхаристијског општења. Нема ту договора, нису они политичари, већ само покајање као лек. 

    Јесте божанска устонава да се сабирамо, али то не значи да смо аутоматски сабрани, а и демонски је да нас развејава или лажно сабира (око нечег друго или против нечег и неког).

    Треба ствари посматрати реално животно, не одмах папа и патријарх, колико смо сабрани у својој парохији-васељенској и јединој Цркви, и у својој унутрашњости: да ли су нам "страсти" у Христу.

    Гдје се двоје сабере ту се Христос појављује, по љубави коју имамо међу собом препознајемо се као Христови ученици.

    Е сад ти види Христа између мене и нпр. Лазића и све ће ти савршено бити јасно, или међу неким другим људима, лупом да га тражиш! Зато многи и не вјерују јер нема љубави међу нама, а љубав се не да сакрити.

    Од тог несабрања и само од њега страдамо јер Бог даје дарове у заједницу и за заједницу, није Црква звјезда-партизан идеологија или конфесија, наша је вјера једина и заједница једина и нема нити може бити друге, зато су сви позвани, али не на лажно сабрање, уфол, нити у страначко и клановско.

    Црква мора бити отворена и за сатану да се покаје, што не значи да треба да се насједа на лажна покајања.

    Сад до кога је? између православних и католика, или артемијеваца, Лазића и мене? Сви мисле да чине све што је до њих и да су са Христом ок, што је најважније.

    То је та "теолошка перспектива" гдје јој није мјесто, јер у реалности Христос се повукао и умањио, испразнио, да би могли да уђемо, предпоставио нас једне другима, односно уредио установио Сабрање.

    Е сад што ми нисмо у стању да се саберемо није нам нико крив, али мјера сабрања и по броју људи са којим смо сабрани, и по интезитету је мјера наше спаености, наше Црквености, с тим да је интезитет далеко важнији, јер ако се само са једним човјеком поистовјетиш - сабереш- ето га Христос.

    Али ако коклико ми једи друге непрепознајемо буди сигуран да тако и толико Христос не препознаје нас, јер он нам даје и шаље људе: пред-поставља их.

    Осуђујићи и одбацијући их, ми одбацујемо Христа. Зато Артемијевци по духовном закону завршавају у непризнавању раскола са православним. А раскол са католицима је малте не на нивоу догме, кад би се исцјелио пропало би православље? :pop:

  18. пре 13 часа, Bokisd рече

    Valjda i ti i ja slicno shvatamo ovo sto je rekao Krostantski, i naravno i Rodja i Zoki i svi drugi. Uopste ne vidim problem.

    Што се тиче поста сам са собом не могу да се договорим прошао сан многе фазе и заблуде...али није тема, и сад вјерујем да сам у неким.

    Ево ти проблем да не могу да се договоре о оном што Зоки пише, јер само је Рођо самовчаштени тумач Зокија:

    пре 18 часа, Родољуб Лазић рече

    Свако је писмен и може да види шта си написао. А твоје накнадне интерпретације мачку о реп.

    Но небитно. Битно је да ти тврдиш да Православна Црква није саборна без Ватикана, што је јерес.

     

    пре 16 часа, Родољуб Лазић рече

    Није инквизиторки него логичан. Ђуровић верује у "још не саборну" Православну Цркву, а твоје питање, упућено њему,  повлађује таквом ставу. Зато сам те питао. 

    Каква је то Саборна Црква која не може да се сабере? У каквом је стању твоје саборавање са Црквом, не твојом представом Цркве него са свим њеним члановима почев од мене, нпр.? Није ли СПЦ у проблему са саборношћу?

    Све се то премеће по плановима, од личне савраности, преко породичне, парохијске, епархијске, помјесне, свеправославне и свехрићанске...Срби (СПЦ) саборни? Ево ти нове Гликријене верзије: Нема везе раскол: ми смо сви Авини. Или мени један Артемијевац: Ми раскол (Артемијев) не признајемо то је људска грешка, ми живимо као да раскола нема.

    Па зар није очигледно да су ставови које су осуђивали и одбацибили у вези са КЦ постали њихови ставови у односу са ПЦ! Што би ти рекао да није трагично било би смјешно.

    Пази ја сам тврда линија и поред овога не прихватам здраво за готово ове ставове и признајем раскол и нисам увјерен да је то само људски фактор, али да треба тежити на неки правилан начин: да сви једно буду. 

    Ако код католика има трунка праве жеље за сабрањем, а има је код сваког људског бића, и знају и наши муслимани да је пројаве у животним ситуацијама, не у демагогији, па да видиш ко је твој ближњи.

    Ја бих данас рађе леђа окренуо многим Муслиманима и Хрватима него браћи у Цркви и неким епископима, то је евиденција и чињенице, и ко је мој ближњи? Односно са ким сам ја сабран? Реално, не демагошки или ко бајаги.(што Марко назива, лукаво, латински, али није то латиниски уопште, има и лукаво херцоговачки или геџиниски лукаво) 

    Дај како год да се саберемо, али то што се сабере то је саборно, по мјери и јачини тих веза, а не како је правно заокружено.

  19. пре 6 часа, Bokisd рече

    a, sta da ti kazem,.... hipoteticki i ne moram, recimo uzmem od nekog svetitelja sta misli i prica o postu i to mi je dovoljno, zato sto je verovatnije da takav jedan svetitelj bolje razume poruku i smisao (kontekst :D) Jevandjelja od mene i onda mi je sasvim dovoljno da procitam nesto od svetitelja o postu i verujem njemu koji je sigurno bolji tumac Jevandjelja od mene...

    :bu:

    пре 5 часа, Родољуб Лазић рече

    О, Боки, па ти верујеш да су Свети Оци ауторитет? Какав си ти непросвећен, ускоуман хришћанин! Не знаш да су Свети Оци застарели и превазиђени? Шта ће ти њихово мишљење? Имаш ваљда своју главу? И ти си хришћанин као што су и они били. 

     

    Са ким се овде полемише, нико није тврдио да свети Оци нису аутиритет, то је грубо учитавање.

    пре 5 часа, Bokisd рече

    ispada ,.....ja sam dobri stari citatolog, ....:D

    Mislim Rodjo da se u neku ruku trebamo drzati citatologije (u kom smislu),.... pa ako sv.Jovan Kronstanski (i drugi svetitelji) kazu da treba post i pokajanje, onda licno to doslovno shvatam da je tako stvarno,.... i posle tek razbiram kako to treba da bude i sta i kako.... itd...

    Добри цитатолог ниси, мој друг је написао оргиналан рад од 80 страна без једне своје ријечи, а имаш хиљаде примјера погрешног цитирања, у смислу да цитатолог квари цитат. То ти је на један виши  начин исто као да мислиш ако знаш да пишеш слова да си писац, јер пишеш. 

    Сви свети Оци су били оргинални јер их је надахњивао Дух Свети, Јеванђеље је увјек исто, говорили су увјек исто, али увјек на другачији начин, нпр.

    "Нама су се небеса објављивала кроз растрежњена уста сумљивих дама."

     

    Ево ти диван примјер погрешног читања (формално све је тачно) у које "аутор" уноси своје раније стечене представе, такве грешке му се вјероватно дјелом свјесно поткрадају, ако није тако проблбем је још већи:

    пре 4 часа, Родољуб Лазић рече

    Рекао је да су постови, осим Великог поста, неканонски и необавезујући.  Рекао је и да "Исус и Павле нас уче да је пост индивидуална ствар. То је за мене канон. Нека пости ко колико може и хоће." Рекао је, такође, да је пост дно дна у побожности, да не значи ништа. За онога ко хоће да разуме шта је рекао, све је јасно. Ко неће да разуме, нико му не може објаснити. 

    А што се тиче чињеница...Чињеница је и да Литургија није канонски регулисана, тако да је и она неканонски и необавезујућа, зар не? Мислим, свако може да служи литургију коју он хоће, нпр. коју он сам напише. 

    Чињеница је и да служење на антиминсу није прописано канонима, што значи да је и то неканонски и необавезујуће. Свештеник може да служи без антиминса, зар не? 

    И то су чињенице, исто као што су чињенице оно за постове. 

    Шта год да се посије на твоју њиву, вазда исто горко зеље ниче, помири се са Авом, другачије ће ти се чињенице чинити. Немој посље ко +Атанасије да се јавно кајеш што ме ниси послушао.

    Од људи једне књиге, гори су људи једног читања.

     

  20. пре 5 часа, Родољуб Лазић рече

    Из истог разлога из којег св. Јустин

    О овом ти причам, ништа ти ниси урадио из истог разлога као свети Јустин, то ти се само чини, и уопште није смирено јер ти ниси Јустин, нити можеш да мислиш као он, када бих ја написао пјесму из истих разлога као Црњански та пјесма не би била "Стражилово".

    Тако неки из истих разлога из којих Јустин није прекино општење са Николајем нису прекинилули општење са Артемијем, а да ли то исто, другачије или супротно?

    Ти можеш да мислиш и будеш светији од Јустина и пишеш боље пјесме од Црњанског, али не можеш се поистовјећивати на овај начин, није ти поистовјећење канонско:coolio:, можеш наравно да будеш и гори, али на трагу, али не можеш да се кријеш иза Отаца, осим ако ниси Исус, јер он се крије иза Отаца.

    Ево и Јустинова дјеца би да се поистовјете, али им изгледа свима баш и не иде, али је охрабрујуће што су толико различити.

    То је као да на лутрији уплатиш исте бројеве из прошлог кола и очекујеш да ћеш сигурно добити.

  21. Да не буде забуне, нема Родољуб неку своју теологију, он се стриктно држи светих отаца, само има заблуду да је његова рецепција светих отаца једна и исправна. А није тако ми увјек погрешно разумијемо, сад у којој мјери то је питање.
    Нема спора да и Ђуровић мање више маши и да су Оци знали да маше. Зато би Лазић требао да нам разлаже став , а забранити му да цитира јер себе вара цитатима, ето слаже са свим Светим Оцима који су мртви а нема живог човјека са којим би нам могао презентовати неки свој надарени дијалог. То личи на Артемија.
    Па да видимо и уживамо, овако све се своди на негацију, новотаравца или ових и оних и онда се даје привид, као не слажем се ни са Њутном, ни са Анштајном ни са Хојингом и онда се ствсра привид.
    Дај да видимо са чиме се слажеш, шта ти мислиш, а не "твоји" Оци. Јер мора да се преиспитује читање, опет и опет. Не здраво за готово.

    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

  22. Ево виц за Роћка, дошао бјелац у Јужноафричку репувлику и иде у кино, да купи карту: питају га јеси ти нов овде? Каже он: јесам, - па бјалци не плаћају карте. Уђе гледа гдје ће, питају га јеси ли ти нов овде? Па бјелци иду на балкон, сад на пола филма пита он оног до себе, гдје је ВЦ, Јеси ти нов овдје, пишај доле по црнцима, сад пиша он, кад црнац одоздо? Јеси ли ти нов овде? Пита бјелац: што питао? Па шарај мало!

    Тако Роћко нема везе што си прелетио, све да си за све у праву: шарај мало.

     

×
×
  • Креирај ново...