Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1925
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    11

Posts posted by Hadzi Vladimir Petrovic

  1. пре 57 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Kad kažem necrkveni Bog mislim na razgovor sa nekim čovekom zaljubljenim u nauku recimo, koji misli da su dostignuća u fizici ukinula Boga, šta njemu reći osim da stvarnost nije samo fizika, već da postoji i metafizika? Ili ne znam, kada se priča o prirodi matematike? Za ovo drugo pitanje je samo da li su istine zaklonile biće, ili relativizacija istine je zaklonila biće? Konkretan primer je pitanje pola i roda i svega što je trenutno aktuelno sa tim... Dakle, ukidanje nekih do skoro, po sebi, očiglednih istina. Šta sa tim?

    То што је нешто очигледно је усчовљено онтолошком позицијом, без обзира да ли се неко бави филозофојом, категоричким апаратом, без њема опажања брзине...висине... 

    Па и психологијом, али то већ није точико битно.

     

    Што се тиче физике, хајде да кажем одмах шире познања природе, ту као што видимо нема обједињујуће теорије, чак и да се не осврћемо на еволуцију физике. Минумум је да се прихвати да је ствар отворена.

    Исто је са неком другом регијом бића, математиком или научном теологијом (као регионалном онтологијом), у свима наукама влада истина којој бит одређује филозофија, односно метафизика, даке поистовјећење бића и појима. Односно техника, магија.

    Па је тако научна теологија у ствари магијска, техничка теологија, за њу није потребна Црква нити Бог, као што недавно рече +Иринеј. 

    Научна теологија као и свака друга научна дисциплина омеђи регију, обезбеједи себи предмет и општом научном и свјом посебном методологијом оствсрује своје задатке као било који други научни погон. То што је опредмећивање само злочин деконтекстуслизације нико и не примјећује.

    Како је метафизика по природи свог магијског поистовјећења бића и мишљења, непријатељ Цркве њен "теолошки" облик је најопаснији "убица" Бога.

    Јер на површинском нивоу у тексту остаје све привидно исто, док је суштина те теологије магија.

    Да поновим опет шта је изворна теолошка позиција, она је увјек примарно еконоска, ми гледамо само из историје, са земље, из Цркве, али како је "физика" природа једног од Тројице то смо ми по природи, физички али и енергијма унутар Тројице, Црква је и Сину и из Сина "види" Оца, Духа светога који обезбјеђује усиновљење и напокон пророду, физику као своју и Божију, али и као створено, пропадљиво, ништа у односу према Тројици.

    Из те позиције природа - физика је увјек ипостасна и условљена вољом односно стањем.

    Док савремена физика живи у самообмани објекивностина све се биће протеже и у свему влада онтолошки пореак: субјект- објект-селфобјект, гдје се превиђа условљеност тих принципа који су модус круга кготације, те једни без других не постоје јер сувјект тек перспектива) или  слабиј речено начин постављања огледа, који је увјек сужавање бића условљав резултат.

    А како је техника у бити, и резултат је увјек техника.

    Хајдегер каже не треба нам атомска бомба, све је већ пропало, суштински пропало, јер стври укључујући се једна у другу испостсвљају негдје своју суштину и безврједне су (нпр, телефон без мреже), а само преко суштог разарајући техничку - магијску повезсност - свјетовност, предстсве, привиф, вршимо принос бића, анафору.

    Однодсно Духом Светим се повезујемо на један други не ненаучни,нетехнички, немагијски,несвјетовмни, недржавни... начин у Христа односно  познајемо непатворене законе природе, њене логосе, али на жив и живоносан начин гдје се и ми слободом питамо о њимс, природу која је нама по Богу по вољи, која је дом, у празнику преображења твари.

    Иако запретена, постоји и сакрална математика (Пеђа Исус) али и светотајинскост свих других наука како су и учене док нас метафизика није похарала.

    Хајдегер је 33 покушао обнову њемачког универзитета (протестантске аутокефачије), у пост метафизичком смислу.

     Први пут након укидања Академије од стране Цркве, појавила се и идеја Црквене Академије наука и умјетности, чији су зачетници владика Данило Крстић и Жарко Видовић. Рачунало се да је лакше да се крене од умјетности, ту су неки видјели само ухлебљење и бизнисе па су то свели на бољу радионицу све под изговоромима.

    Ту није саввладан злодух метафизике па се мирна срца чује нпр "представа Христа". Дакле опредмећивање на снази.

    Ту је требало испратити безпредметност Маљевића који је сликарски Ниче...

    Односно у најшире смислу разгрананти науке изван магијских позиција или дати немагијску технику, технику као у нсјширем смислу схвсћену као умјеће допуштања истини да се збуде, само да та истона не буде поистовјећење мишљења и бића, будући да је то у корјену, сва нам техника и сва наука у свим формсмс само то и јавља: Да биће јесте мишљење.

    Епа шипак, то бих рекао физичару.

    Понављам то што је онтолошки темељ нсукама пропао, ни најмање им не смета да се развијају, то је добар рецепт за кстастрофу.

  2. пре 5 часа, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Jasno. Znate šta se tu nameće kao problem... Kako govoriti o Bogu ne samo Crkveno, nego i uopšteno, o ideji Boga, dobra, istine, o paradoksu? Kako da se to ,,govor je samo oznaka za biće", ne pretvori u ,,bića ni nema", postoji samo bezbroj diskursa, jezičkih igara, ništa nije samo po sebi... Ja tu vidim najveći problem, koji se preslikava i na umetnost i društvene nauke, začas se pojavi postmoderna toksičnost. Meni ona više smrdi od svih metafizika.

    :) Нема нецрквеног Бога, а проблем је што и се и од црквеног прави појам, бића ни нема јер је постовјећено са мишљењем и човјек егзистира поред живота, психолошки - ту се јавља привид бога тек слика у уму, ускоро вртуелно, како сад објаснити @Bokisd да живи у постмодерном контексту, гдје су истине заклониле и биће, а камоли нестворено, у средњем вјеку су морали само да се пробију из створеног у нестворено, а ми морамо прво да се пробијемо до створеног јер смо у привиду појму, виртуелном, друга је позиција други пут, дубље смо пропали,, не може се из виртуелног до нествореног, то је прелест, јер је Христос у створеном.

    пре 2 часа, slovoA рече

    Не разумијеш о чему причам. Један је начин постојања био до пада и ту је све заиста било благословено, осим гријеха (као избора), а други је начин постојања послије пада. Међутим, ако је и сад све благословено осим гријеха, пад се није ни десио. Шта је проблем, значи? Да ли је гријех и сада само питање избора? Ако јесте, онда си у праву, нећемо гријешити и тако ћемо промијенити садашњи начин постојања. Али онда нам за то не треба причест. А да ли је тако? И не гријешећи, условно речено, као савршени ми не можемо промијенити свој садашњи начин постојања, већ једино у Тијелу Христовом. А ти у „твом“ и ја у „свом“ тијелу смо исти пали Адам и можемо се с тим избором само сликати, не, као грешни, већ као такви. Није Адам као начин постојања изабрао гријех, већ је својим гријехом промијенио читав начин постојања, уличнивши природу. А наравно да Отац природу и као такву држи у постојању, али је не прима, прима је једино као Тијело Христово – до Вазнесења су небеса била затворена, јер нас по самом начину постојања Отац више није познавао. Не, уопште, већ нисмо више били дјеца по Његовој вољи, већ смо по својој постали такви, какве нас не познаје.

    Зато је Христос, између осталог, воља Очева. А зато је и патријарх Павле говорио оно: „Надам се да ће ме Бог препознати...“

     

    пре 1 сат, slovoA рече

    Па већ нам се Он открио као цјелина бића Божијег (Тројице). Који види Њега, видио је Оца, очима Духа (и Јована). А то усхођење из славе у славу, о којем причаш, питање је Божије природе и наравно да том усхођењу нема краја. Али спусти се сад мало на земљу.

    Мислиш из истине о бићу ка бићу самом, радо, а онда усходимо из славе у славу.

    Пре сат времена, slovoA рече

    Уопште није спорно то твоје ништа, ту би био потпуно у праву само да не идеш у крајности, већ да нађеш мјеру. Види шта каже Максим у Мистагогији.

    „Нека нашим речима и мислима руководи Бог... Који јесте и постаје све за оно што постоји и што настаје, а сам по Себи ни на који начин нити јесте нити постаје ишта од онога што јесте или што настаје Јер по својој природи не припада апсолутно ни једној врсти постојећих бића. Отуда, због Његове надсуштаствености, више доликује Њему да се именује „Небићем"."

    Али Максим је познао мјеру и не иде у крајности, већ даље разјашњава сам проблем.

    Није никаква промјена настала у односу Бога према нама падом, у природи јесте. Дакле на биће у цјелини се  односи птвенствено на створено, не утичу отолошки догађаји на Бога и његов однос према нама, него на створено и наш однос према Богу, наравно да нам ништа не открива Бога Оца, то чини Син у којег се учљањујемо Духом, осим ако се ово ништа не схвати као испражњење човјека, кеноза, покајање, онда нам доноси све, мислим онда је само учињено све што је до нас.

    Ипак је правилније рећи да је једна воља у свете Тројице.

    Како мјеру код ништа? Има ли нека регија ништа или дио ништа.

  3. пре 16 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Rekli ste da je Bog Otac izvan stvorenog, može li onda da se kaže da je pravoslavno učenje panenteizam (ne panteizam)? Razumem ovo što govorite za psa i pojam psa... Ali čim progovorimo, nekim pojmovima se služimo. Možete da kažete, a i rekli ste mislim, da sa Bogom opštimo ćutanjem, kao isihasti. Ali mi ovde na forumu ne ćutimo, i nužno je da koristimo pojmove, a čim ih koristimo možemo li da izbegnemo metafiziku? Ja sam svestan nedovoljnosti pojma, potrebno nam je meso, ali kako onda govoriti onda kada govorimo? Možda je rešenje inspirisan govor, Jung govori inspirisano, filozofi neki, pesnici... Za ovo nalaženje spolja se slažem i zahvalan sam Vam, samo evo jednog primera iz mog života. Recimo, kada sam čitao Kjerkegora, čovek me je naglavačke okrenuo, imao sam utisak da mi je sve tajne ovog sveta otkrio. E sad naravno, ne može ta ekstaza večno da traje, ali nešto se zalepi i ostane zauvek. U sećanju mi je ostao njegov govor o apsolutnom. Ja naravno ne mogu apsolutno da sipam u šolju za kafu, ali način na koji je on o tome govorio je u meni dotakao nešto što nije mrtvo slovo na papiru, samo prazan pojam apsolutnog. Ako ja sad Vama kažem ,,apsolut", ništa se neće desiti. Ako malo duže u mislima usmerim pažnju na taj pojam, već je malo drugačije. A ako Kjerkegor filozofira na par strana o njemu, on prestaje da bude mrtav. Tamna strana ovoga, to priznajem, je neka suvoća i gordost duha u koju očas posla može da se upadne. Prosto govor o apsolutima, suštinama... lako naduje čoveka, ali ako ste oprezni to ne mora da se desi. Pitanje je onda: čime je on mene nadahnuo?

    Није пантеизам без обзира на распоред Свете Тројице.

    Служимо, они само указују на биће, наше су ознаке за бића, њихово поитовјећење не стоји, магиско је. Путем таквог поистовјећења како изрећи истину вјере. Користимо их појимове и тешко је избјећи идеологију језика, али користимо језик да би указали, показали нешто, да би се молили, и молитвено разговарали или просто нешто поменул и тиме га довели у присуство. 

    Дакле остаје и опстаје говор и изван поистовјећења бића и појма, односно бића и мишљења. Ето у пророчком надахнућу говор је поистовећен са оним што Господ каже, јесте решење и инспирисан говор јер у поезији не влада метафизика.

    Кејкегоров говор је његова енергијама дошло је до сусрета двије личности, до поистовјећења, односно  црквеног празника у малом, историје, па је остао талог у срцу који Вас је одредио. И сад и ако је немогуће и противприродно то брисати - шта да радимо јер није човјек православац? 

    Наши свети оци често нису теолошки беспрејекорни, али сусерет са њима је благодатан, аутентичан сусрет било која два човјека је мало Сретење.

    Дакле не може се истина одвојити од личности, ако се очува заједница међу личностима, онда се истине из личности црпе, у том смислу Црква је жива ризница истине, али није та истина "објективна" него празнична, у феномену сусрета са  Христом, светима о међу нама самима, зато волим овај форум, јер се некако остварују ти сусрети и усвајају личности.

  4. пре 5 часа, Просечан србенда рече

    Није ми јасно зашто кажеш да Пр. Црква нема доктрину? Па доктрина је учење. Наше учење се заснива на предању, тачно је да не знамо све него исповедамо само оно што нам је откривено а то што нам је откривено нас држи да не застранимо у јерес. Наравно слажем се да учење без благодати не значи ништа, јер мртво слово без благодати убија и само надима.

    Нема неки затворен систем, на крају није учење њен центар него Христос, јеси ли ти кад си заљубио у неку цицу, развијао учење о њој и теоретисао о љубави или си обожавао њену ипостас и гледао како сија и све чинио да тјелесно општиш.

    Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 

    Зато је Патријарх показао есенцију Хрватима, а и Папи, љубав, да ли имате више љубави од нас, мистер нпр, Бозанићу, свима је све јасно, у Хрватској се аутентично хришћанство јавило као православље, побожним Хрватима је јасно, тако се то ради а не јуначке, добре су и јуначке, али на много нижем нивоу и са бас-рефлексом. Могу да се ваде да је то до личности, али ок. 

    пре 4 часа, slovoA рече

    Аха, а пад се није десио и све и даље постоји благословено како га је Бог створио. Ти као и Ђуровић пад само номинално признајеш, па ти зато стално пада сама теологија.

    Од чега нас Бог спасава, ако је све и даље благословено? Само се условно може рећи да је постојање као дар живота благослов, али каквог живота? Проблем је начин постојања, а не само постојање. А ти тврдиш да ту нема никакве разлике, па исто као што кажемо на почетку службе "Благословено Царство..." можемо рећи и благословен пакао. Али зашто онда Христос пострада? Онако? Није требало ни да разваљује врата пакла - што да дира благословене у том царству?

    :))) Види: начин постојања је до тебе, постојање није. 

    пре 4 часа, slovoA рече

    Не, напротив. Истине има и та Истина бића је исто то биће, Христос. А слободно то провјери управо на том твом посту.

    Нпр. умјесто "ništa otkriva sve" - Христос открива све; умјесто "jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini" - једино Христос нам испоручује биће у цјелини; и што је јако занимљиво, умјесто "ništa je jedina istina bica u cjelini" - Христос је једина истина бића у цјелини.

    Тако близу, а тако далеко, само нас једна ријеч дијели од разумијевања..

    Сигурно ће Христос да нам открива биће у цјелини, нема паметнија посла,  :) могао би рећи и да је од свих фудбалера најбољи православни Христос и мислити да службу чиниш. Христос гарант метафизике и њен краљ? У систему истина Христос врховна истина? Па није ли то пантеизам. Нпр, Христос..... на врху пирамиде врједности, па онда теологије, филозофије, држава, пијаца, истина је да је кромпир дви марке, и у крајњој линији Христос је гарант те врједности и те истине? 

    Ниче открива како убути Бога: прогласити га за највишу врједност. Да ли си ти дошао Христу тако што си открио да је највиша врједност, па се пењао кроз истине?

    Христос нам открива себе поистовјетивши се са нама, чини нас сатворцима будућега Васкрслога бића, а не да нам открива "биће у цјелини" чему баш то?

    Мораш нечим одјелити Бога од створеног, ако немаш неко ништа  не видим како ћеш избјећи пантеизам?

    пре 3 часа, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Ovo što ste rekli za istinu o biću i biće... Ja kad govorim istina, više mislim na neko stanje duha, neki odnos prema samom sebi gde je sve razbistreno i gde se ukida ovo ,,istina o nečemu". Tako da u tom smislu, istina je neki trenutak ,,kliktanja", kada se sve uglavi tamo gde je trebalo i u isto vreme se stekne unutrašnji mir i energija za delovanje. Pojava istine o nečemu se, mislim, javlja zbog neprodiranja u to što želi da se spozna. Kada se spozna, onda nema više distance i to je znanje, koje je u isto vreme istina, dobro, ljubav, mudrost... Skup svih vrlina generalno. U jedno samo nisam siguran... Jung u jednoj knjizi govori o zlu kao nekom principu, koji je senka dobra i oni su celina. E sad, ja znam da je on čovek bio gnostik, i da to nije pravoslavno učenje, međutim, on kaže jednu bitnu stvar... Kaže da on ni ne pretenduje da govori o metafizici, već da je psihološka realnost takva i da je preduslov za bavljenje bilo čime, pa samim tim i mislima, priznati im realno postojanje, a na tom terenu realni su i bogovi i đavoli i sve živo... E sad, kako pomiriti ovu psihološku realnost sa učenjem da je zlo nedostatak dobra? Jung nije pristajao na zlo kao nedostatak, jer se ono u ovom svetu manifestuje kao nešto što ima veliku silu. I još ovo, kada govorite o kraju metafizike, zar nije svaki govor u kome se spomene Bog, ili nešto što ima veze sa njim, govor o nečemu što svakako ne spada u govor o prirodi, već je On bio dok nije bilo prirode, znači On svakako ima i taj meta momenat, da prevazilazi? Kuda god pobegli, ne znam kako izbeći taj momenat da je Bog i izvan ovog sveta, znači meta? U principu razumem vaš pogled, ali mi malo fali, nikako da zatvorim krug, nešto se uvek izmigolji,. I hvala i na dosadašnjim odgovorima, puno mudrih objašnjenja sam čuo od Vas.

    ,Јунг говори на нивоу психологије гдје могу да постоје добро и зло као категорије, или љево и десно, како љево и десно постоје само у психи, а не у бићу, тако и добро и зло не постоје у бићу, све створено је добро. Начин је увјетован слободом.

    Кликтање ума, или еурека је такође пољу психологије, када се деси тренутак хармоније, или луменнатурале, светлост ума, луча микрокозма, то је ипак један кратак кликтај у мраку ума, фотон, али ипак отктовење, обично у вези са неким пројектом поставком и сл.

    Луча макрокозма у Паламином смислу је та свјетлот у галатктичким размјерама до мјере да све створено нестаје јер је оно мрак, то је виђење Бога јер он је присутан у енергијама. Христос у том смислу је виђење Човјека, пуна и права слава створеног.

    Па није Бог ван свијета, да кажем није ван створеног, јер свијет подразумејва и свјетовност односно техничку, магиску постваку бића и привид неке цјелине, видјети Хајдегера како свјетује свијет, неку онтологију и све оно што заклања просто створено и сушто.

    Дух свети је у створеном мећу нама, природа је једна Христова, његово Тијело, а Бог Отац је изван створеног, или створено - сушто је ушло у свети Тројицу у Сину. Само зато није хула када кажемо да гледамо из Бога.

    Баш би волио да неко објасни како метафизика обезбјеђује своју мета позицију, поистовјетивши појам пса и пса? joooj може само што појам пас не уједа. Нити појам бог спашава, то је мртво слово на папиру, у врх главе идеологија и онтологија.

    Па све чиним да се круг рашири и пукне. Да се нађеш споља.

  5. пре 30 минута, Bokisd рече

    Uf, nesto te bas i ne kontam i pravo da ti kazem ne znam kako ovo sto pises ima veze sa mojom porukom.

    Jer tamo je istina u korelaciji sa verom u Boga i verom i ucenjem o licnosti Isusa Hrista, i to nas directno vodi ka ispovedanju i teologiji i dogmatima o nasoj veri, pravilnom verovanje u Boga kao Sazdatelja svega, verovanje u sv.Trojicu, verovanje u Isusa Hrista, verovanje u Bogorodicu, verovanje u Crkvu (verovanje u mitarstva....:stadaradim:) ...itd...

    Боксид, ратујеш луком и стрјелом у вријеме четвртог свјетског рата, трећи је био економски, хладни. Дошло је до серије измјене контекста које ниси испратио и дјелујеш анахроно.

    Поредим те са Жижеком јер узмеш текст отаца, други трећи, све заједно некако укоричиш и то је истина, без да си поредао по оним нивоима у поглавља. Ти ниси свестан, а он је нитков, свјесно подмеће "пнеуматологију" укоричену као апсолутни дух и живи ко бубрег у лоју од тога.

    пре 30 минута, Bokisd рече

    (verovanje u mitarstva....:stadaradim:) ...itd...

    Pitanje oko Palame i nestvorenih energija i istine stvari, pa i to moze da bude pitanje pravilnog teoloskog poimanja odnosa Bozije energije i Bozije sustine, bez pravilnog razumevanja tog pitanja opet mozemo da budemo u problemu percepcije prave istine o Bogu.

    Не да може да буде него је основно питање, камен међаш питање.  Перцепција, мада то више и није перцепција, него сагледавање благодати свим бићем, да кажем душом, то је Паламина  истина коју Бог еманира, не еманира Бог учење о митарствима или каноне пето-шестог сабора и устав СПЦ.

    Нити фундаменталну и друге онтологије, учења о бићу у цјелини, или Аристотелове категорије и Јунгове симболе, а све то утиче на твоју перцепцију, која је тек начин опажања створеног, а не сегледвање нествореног.

    Како можеш довести учење о митарствима у везу са енергијама :scratch_head:причали смо о томе и потрошио си једно десет свјетова да бих некако намакао нешто, баш си расипник.:2hf007n:

  6. Ispravka izvinite:

    ре 12 часа, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Šta bi onda teološki bilo nebiće, nepostojanje ili šta? Hvala

    Hvala na ovom pitanju, teološki, dakle gledano iz Boga:), to bi billa najprije Njegova kenoza, umanjenje da bi se napravilo "mjesto" za stvoreno, svera se povlaci do kupole, neophodno je da to bude ništa radi smisla bića koje stvara - čovjeka i njegovog  oboženja, takodje radi neslivanja Tvorca i tvari što vodi u panteizam.

    Bez tog ništa "covjek" bio neka vrsta stvorenoga boga , sloboda je drugo veliko ništa, koja omogucuje čovjeku beztemeljnost kakvu i Bog ima, jer sloboda kao i Bog nije izvedana ni iz čega.

    "Sloboda nije Božije sjeme, pa da ti ga neko daje"  kaze Štulic, svo biće je "ni iz cega" - dakle za čovjekovu slobodu. A sloboda nije biće nego ništa.

    Iz tog ništa - slobode razvijaju je se ništa prostor (da li je prostor neko nešto? ili prije neko ništa?) i ništa vrijeme. Distanca među bićima.

    Oni u specificnom razvoju čovjekove slobode zvanom grjeh ili pad dobijaju formu nama danas glavnog ništa zvanog smrt, odnosno propadljivost.

    Kako su sve istine vremene, a ono je nista, nihilizam koji je drugo ime zapadne metafizike je dovrsen. Sve su mogucnosti iscrpljene.

    Istine nema. Nema istine bića, ali ima bića.

    Dakle vec sad gledano iz istorije, ( ne "iz Boga", gdje se na pitanju o ništa slama i prestaje da vazi sva logika, ništa otkriva sve,  jer dok se bavimo nečim ono zaklanja sve, samo i jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini.

    Ne Bog niti "neka istina bića u cjelini", ništa je jedina istina bica u cjelini. To nikako niije negiranje suštog koje jeste i postoji i bez istine (predstave, pojma o njemu), niti negiranje sinergijske vlasti volja Boga i čovjeka nad suštim, nego tek kraj zapadne metafizikecke misli i pocetak novog pomenog misljenja.To što se sada metafizika ovaplocuje kao vladavina i svjet tehnike ide u prilog tog raspada muliplikacijom, koji je ontološki zavšen, a ontički se izvršava.

    Antopoloski htjeti ništa, znači imati sve, samoponištavanje u smislu kenoze covjeka,pokajanja,  koji sada treba da napravi mjesta da se uselli lično Bog. 

    Sve je prozeto sa ništa, odnodno za slobodu je, prinosenje, anaforu, ili odbacivanje, negaciju.

    Covjek se na taj  nacin pojavljuje kao sastvoritelj sve tvari i samoga sebe, za to je neophodno nista.

     

      пре 12 часа, Просечан србен.да рече

    @Hadzi Vladimir PetrovicТи као ђак Жарка Видовића сигурно боље све то знаш.

    :)Boze daj ta to budem i zauvjek ostanem,Vukašin i Žarko:naklon:, dublji je taj spor od doktrinarnog to se htjelo reci, identiteski, ljubavni spor, hajde da ih volimo, da ratujemo ljubavlju i blagodacu, ali da znamo i šta mora da proizvodi identiteski problem, odnosno kako moraju da se odnose metafizicke zajednice, zajednice istine - prema Crkvi.

    Taj odnos je rat, potpun poraz bi bio da mi postanemo metafizicke zajednice, krizne zajednice, zajednice gonjenja krivca, a potpuna pobjeda poraz metafizike "unutar"  naše , katoličke Crkve , protestantskih zajednice. Odnosno obnova renesansa Crkve, gdje treba da pomognemo i renesansa katoličke Crkve, da je oslobodimo imperijalnih i metafizickih onečisćenja, (Rusi takođe imaju imperijalni trip) pa potom ako se to desi i da obnovimo jedinistvo, ne na doktrinarnog nivou, jer mi sistem ni nemamo, nego na nivou blagodati, u drugom stepenu i učenja o blagodati, medjutim  budi svjestan da mi kada  imamo isto učenje o ljubavi, ne znaci da imamo ljubavi. 

    Budući da su i na zapadu svjesni kraja metafizike - imamo šanse, ne da proturimo doktrinu, nego da pomignemo obnovu Katolicke Crkve onim tradicijama kod nas  sacuvanim pod kriptom turskoga ropstva koje je tolerantnije i bezopasnije za Crkvu od metafizike.

    Tako vidim fundamentalne Žarkine pozicije, na zalost nisam uzeo 2-3000 stranica njegovih tekstova koje mi je davao da "Radim da njih sta hocu" odnosno objavljujem, napravljena je u patrijarsiji neka zadužbina u kojoj je Lubardić,  nista do sad nije izaslo, to su pobocni tekstovi, vjerovatno dobri za uvod u žarku, jedino je on dao osnov za - ako ne i pravoslavno utemeljenu kritiku Hajdegera koja ga  prevazilazi i vraća na autentičan platonizam kakav je čuvan u Otaca, a ne onako kako ga Aristotel razumio, pa i Hajdeger kao početak metafizike, a to je Palamitsko pitanje stvorenosti ili nestvorenosti energija, i pitanje jednog, odnosno suštine.

  7. пре 10 часа, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Šta bi onda teološki bilo nebiće, nepostojanje ili šta? Hvala

    Hvala na oviom pitanju, teoloski, dakle gledano iz Boga:), to bi billa najprije Njegova kenoza, umanjenje da bi se napravilo "mjesto" za stvoreno, svera se povlaci do kupole, neophodno je da to bude nista radi smisla bica koje stvara - covjeka i njegovog  obozenja, takodje radi neslivanja.

     Bez tog nista "covjek" bio neka vrsta stvorenoga boga , sloboda je drugo veliko Nista, koja omogucuje covjeku beztemeljnost kakvu I Bog ima, jer sloboda kao i Bog nije izvedana ni iz cega.

    "Sloboda nije Bozije sjeme, pa da ti ga neko daje"  kaze Stulic, svo bice je dakle "ni is cega" dakle za covjekovu slobodu.

    Is tog nista - slobode razvijaju je se nista prostor. da li je prostor neko nesto? ili prije neko nista? I nista vrjeme.

    Oni u specificnom razvoju covjekovu slobode zvanim grjeh I pad dobijaju formu nama danas glavnog nista zvanog smrt, odnodno propadljivost.

    Kako su sve istine vremene a ono je nista nihilizam koji je drugo ime zapadne metafizike je dovrsen. Sve su mogucnosti iscrpljene.

    Dakle vec sad gledano is istorije be "iz Boga," gdje se na pitanju o nista slama I prestaje da vazi logika, nista otkriva sve,  jer dok se bavimo necim ono zaklanja sve, samo I jedino nista nam isporucuje bice u cjelini. Ne Bog niti neka istina bica u cjelini, ono nista je jedina istina bica u cjelini. Sto niije negiranje sustog koje jeste i postoji bez ii bez istine, niti negiranje sinergijske vlasti Boga I covjeka bad sustim, nego samo kraj zapadne metafizikecke misli I pocetak novog pomenog misljenja.To sto se se metafizika ovaplocuje kao vlsdavina i svjet tehnike je dokaz tog raspada.

    пре 10 часа, Просечан србенда рече

     

     

    Antopoloski htjeti nista, je imati sve, samoponistavanje u smislu kenoze covjeka, koji sada treba da napravi mjesta da se uselli licno Bog.

    Sve je prozeto sa nista, odnodno za slobodu je, prinosenje, anaforu, ili odbacivanje, negaciju.

    Covjek se na taj  nacin pojavljuje kao sastvoritelj sve tvari I samoga sebe, za to je neophodno nista.

     

    пре 10 часа, Просечан србенда рече

    @Hadzi Vladimir PetrovicТи као ђак Жарка Видовића сигурно боље све то знаш.

    :)Boze daj ta to budem i zauvjek ostanem,Vukasin i Zarko, dublji je taj spor od doktrinarnog to se htjelo reci, identiteski, ljubavni spor, hajde da ih volimo, da  ratujemo ljubavlju I blagodacu, ali da znamo i sta mora da proizvodi identiteski problem, odnosno kako moraju da se odnose metafizicke zajednice, zajednice istine prema Crkvi.

    Taj odnos je rat, potpun poraz bi bio da mi postanemo metafizicke zajednice, krizne zajednice, zajednice gonjenja krivca, a potpuna pobjeda poraz metafizike "unutar"  nase i katolicke Crkve I protestantskih zajednice. Odnosno obnova renesansa Crkve, gdje treba da pomignemo I renesansa katolicke Crkve, da je oslobodimo imperijalnih I metafizickih oneciscenja, pa potom ako se to desi I da obnovimo jedenistvo, ne na doktrinarnog nivou, jer mi sistem ni nemamo, nego na nivou blagodati, u drugom stepenu I ucenja o blagodati, medjutim to budi svjestan da mi kada  imamo isto ucenja o ljubavi ne znaci da imamo ljubavi. 

    Buduci da su I na zapadu svjesni kraaj metafizike imamo sanse, ne da proturimo doktrinu, nego da pomignemo obnovu Katolicke Crkve onim tradicijsms kid has  sacuvanim pod kriptom Turskoga ropstva koje je tolerantnije I bezopasnije of metafizike.

    Tako vidim fundamentalne Zarkine pozicije, na zalost nisam uzeo 2-3000 stranica njegovih tekstova koje mi je davao da "Radim da big sta hocu" odnosno objavljujem, napravljena je u patrijarsiji neka zaduzbina u kojoj je Lubardic,  nista do sad nije izaslo, to su pobocni tekstovi, vjerovatno dobri za uvod u Zarku, jedino je Dao osnov za, ako ne i pravoslavno utemeljenu kritiku Hajdegera koja prevazilaz i vraca na autentican platonizam kakav je cuvan u Otaca, a ne onako kako ga Aristotel razumio, a to je Palamitsko pitanje stvorenosti ili nestvorenosti energija.

  8.  

    пре 3 часа, Inženjer Djatlov рече

    Ipak, nekako mi se čini da postoji pomak, i da jedno može biti ,,jednije" od nekog drugog jednog

    Може у и то у смислу како јунговац Јеротић учи, ми никад не посижемо свеукпно једно да би смо из њега изводили појединачно, док нам је појединачно постизиво, у смилу познај себе, али ако једно није у времену, онда да би дошли до њега морамо се ослободити свијета - повезаности међу бићима - свјетовности,. у том смислу што си више један (монах нпр.) више си у јединству.У том смислу се може посматрати динамика између вјечности и времена.

     @Bokisd ти ко Жижек - текст , ако Дуци каже за њега да је нитков који за лову симулира и разводњава критику капитализма, а Дуци не лаже, онда можемо рачунати и да нам овде подмјешта, зајебали су се што су нас вратили у мрачни средњи вјек, јер нам није био мрачан, у камено је много одједном а и тамо имамо Лепенску културу, па хајде да да нас врате на Хегела, као православље је врх метафизике. Неки слинавци су се примили,

    Постоје времене и вјечне истине, оци говоре о вјечним и енергије називају истинама, времене истине оне онтолошке, онтичке, научне, свакодневне, нису све истога нивоа. Истина је да сам сад стигао кући, али та истина није научна, нити је општа, ни спасавајућа.  

    Оне спасавајуће су несрворене, кроз њих се Бог објављује, оне су у темељу бића, а опште су узете са бића, изводи, научне су регионалне, а неке су ствари тек тачне. Само нестворене истине сијају, а све ове друге су у мраку. Ако их не разликујеш како ћеш пред Паламу? Са онтологијом?...

    Дакле не истина о суштом него сушто (које је једна приода у ИХ) то је Ничово враћање земљи, јер се показало да су све истине о суштом, негација суштог (једне Христове природе). Док је благодат -  вјечност увјек присутна у некој мјери, сужена као неко вријеме и неки сужени смисао.

    пре 3 часа, slovoA рече

    То што их Бог држи у постојању не значи да су благословени. Ту си сасвим произвољно ставио знак једнакости.

    Јок, кажњава их постојањем, као и све нас.:bu:   Немају благослов да постоје, а  ипак постоје? Зар није све што Бог чини благословено и благослов? Из теологије све је исто за све, шта Бог може излити сем милост и благослов, друга је ствар мјера нашег усвајања и аутономија воље којом се можемо затворити душу за благодат...Ако ти зажмириш је ли престало сунце да грије у твом смјеру?

  9. Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Izvinjavam se što upadam, da li je i đavo onda ličnost ili negacija ličnosti? Ako jeste, šta je to onda što njemu fali da ne bi bio đavo? Dakle, prevedeno na ljude, svi smo ličnosti ili ličnosti tek treba da postanemo? Ako već jesmo, šta nam nedostaje da se u potpunosti realizujemo, i kako se zove to što treba dostići, ako se ne zove ličnost? Da li je to ljubav? Ali onda me bune neke druge stvari... Jednom sam pročitao ovaj tekst od Žižeka, pa sam ga se iz Vaše priče ponovo setio. Bio bih Vam zahvalan ako biste mogli da ga prokomentarišete, mislim da ima veze sa ovom temom. Pozdrav.  

     

                         https://www.danas.rs/nedelja/problem-hrista-u-pravoslavlju/

     

    Хвала, личност и негација самога себе, фали му да прихвати љубав Божију која му је пакао, Сви смо већ неповратно створени као личности по образу божијем, треба да усвојимо једни друге у чему се крије благодат, љубав, она те ставља пред Бога, које друге ствари'? 

     

                         https://www.danas.rs/nedelja/problem-hrista-u-pravoslavlju/

    confused1

    Нема доктринарне разлике између православља и католизизма јер макар православље није доктрина, како Хегелов "Апсолотни Дух" који је "апсолутни појам" довести у везу и не помјешати са Духом Светим, поготово на доктринарном нивоу гдје влада појам, просто се по инерцији на сваком кораку упада у блато појима. Ниче јасно показује да Бог није присутан у доктрини, његово негирање истине је отачко: ћутање је језик будућег вјека.

    За нас Бога актуелно има само у енергијама, Жижек грјеши кад нешто унутар нас поистовјећује са енергијама, као да ми имамо те приципе у себи и по себи, а не по вољи другог као феномен обасјања, или макар није направио ограду. 

    Оваплоћењем се ствар компликује јер је сушто, створено није само одвојено од Бога и повезано милошћу, него је и (једна од) природа Бога, чини ми се да за 2000 година сви аспекти оваплоћења по природу и њене смислове нису довољно сагледани, нарочито на пољу науке, јер сада  и кроз твар - сушто општимо са Богом.  Само ни сушто није на изволите, јер немамо одговор на то шта оно јесте, након Хајдегера јасно је да није у времену, него да вријеме тече између суштих. (крах контигената и кординатног размјеравања)

    Нема општих истина, општег - човјечанства, општег - бића у цјелини, мислим може да се замишља али и то увјек као једно. Има само опште Сабрање,  а ако је на било који други начин могуће уопштење онда је Сабрање безмислено, а вјера једна од могућности спасења. Овде се види директна конкуренција и непријатељство између Цркве и метафизике, између општег појма и општег Духа који је једини кадар да сабира у једног Христа. 

    Дакле заиста постоје само конкретне појединачне ствари (без човјека ни оне?)  међу којима тече вријеме као хоризонт смисла, па био тај смисао: међусобни пакао, свјетоназор, Црква...

    Кључно питање: 1. Однос између Божанске суштине и конкретног суштог, за које такође не знамо шта је, јер шта јесте сушто?

    2.Однос између Божанске енергије  (основе суштог) и времена (односа међу суштим). Однос  Суштог и енергија у Богу и Времена и суштог, су показали Иренеј и Хајдегер.

    Глуп је Жижек, он би да Духом Светим прогласи Хегелов Апсолутни дух, јер је мозгу власт појима апсолутна. 

  10. пре 14 минута, slovoA рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Значи, остајеш при том цинизму? Онима у паклу би рекао да су благословени? Али немој ми сад ништа увијати, само одговори на конкретно питање. Да ли би им рекао да су благословени?  

    Наравно, имају благослове и Бог их милиошћу држи у постојању, каква је њихова рецепција те милости је друга ствар.

    Манихејац:D, де одговори ко их држи у постојању, ако не Бог милошћу, несвореним огњем, енергијама, истим као и нас остале?

    Да не постоје можда по-себи?

    :))Или их је можда као вас створио Зизијулас као епископ релацијом?

  11. пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога?

    Људе у паклу у постојању држи Бог, иначе си увео други принцип. Али стање њихове егзистенције -зло, није креирано, зло не постоји. Постојање и  личност су Божији благослови, сотону у постојању држи Бог, сотона је поремећен па се самомучи, али му се неће због тога укинути љубав Божија која га држи у постојњу, ни ипостас Деница, ни анђеоска природа, 

    Не може ниједно сушто бити створено осим од Бога, стање суштог и релације суштих нису сушто, теби је то нејасно због фелеричне релационе онтологије, гдје се релација и сушто поистовјећују, па се укида сушто, што је невиђен атак на твар. Хула на створено.

  12. пре 1 сат, slovoA рече

    Тако то испадне кад на силу нешто угураш у реченицу. Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога? Замисли, брате, да неком у паклу кажеш да је благословен. Тог цинизма се ваљда ни ђаво не би сјетио.

    А за оно даље, стварно не знам зашто мени то причаш. Немам ја тај проблем, с конфесијама, то је из твоје главе изашло.

    :coolio:Кренули смо од Логоса код инославних, који баш нису у паклу, нпр. да ли је благослов бити Папа, католички бискуп, шеик са 10 теро дјеце, талентован Јеша и чијег је то Бога благослов? Па твога.

    То сам хтјео рећи, хоћеш ли примити те благослове или ћеш их непрепознати и сматрати "ђавољим благословима" упереним против пуноће Цркве. 

    Артемијевци имају ли икаквог благослова, јесу ли имало у праву, јесу ли игдје оштећени, па јесу, суочила се Црква у сљедећем дјељењу карата са истим проблемом и једва надвладала, Божијом интервенцијом природом.

    Ако смо већ надлежни за све свјетове, не можемо затварати врата, како ће неко ући у Цркву ако нема неки "стари завјет" неки припремни логос. А сви имају неки смисао свог постојања, али и неки начин пропалости.

    Нпр, умре муџос за ближњег свога, па шта очекивамо да умре за Исуса Христа, ми који то још нисмо у стању ни да живимо за Њега.

    Да не будемо као они који нису ушли, а другима врата затварају, него слободни  као Павле који дође на Аеропаг и каже, тај Бог којега вјерујете - то је мој јаран из Јудеје, ови се покидају од смјеха, де понови то молим те...колико ту нема укочености и колико је фарисејског у нама оптерећеним традицијама протоколима. Овде би му рекли, поред Дечана иде на Аеропаг, чуј наш Бог њихов идол,вређаш Бога, екумењаро! поквариће се вјера пропаде православље, као да може пропасти нешто осим човјека. Могу истине и све су пропале, али остаје благодат и сушто.

  13. пре 3 часа, slovoA рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Хајде постави ми неко озбиљно питање, на основу онога о чему причам. И на основу онога што си и сам причао, нпр. кад за личност с правом кажеш да ће она и у паклу бити иста та личност, односно, да ћу ја чак и у паклу бити ја, а не неко безличан. Али тиме што сам у паклу ћу јасно дефинисати свој однос према другом, као индивидуа, затворена у себе саму (у пакао), па ћу тако и видјети Бога, у тој својој тами, а не у Његовој свјетлости.

    Како каже св. Максим? Сви ће видјети Бога, али једни ће га познати у свјетлости (Његовој), а други у тами (сопства).

    Дакле неки благослови Божији (нпр, личност, постојање) су неукидиви и у паклу, а колико тек преостаје благослова Логоса у Исламу у Каточичанству. код јеретика или Артемијеваца. колико племенитих осјећања, врлина, дјела, незатворености у смог себе. (Код вас твз. "индивидуе" мада та ознка за паклено стање није најсретнија, али није сад то тема.)

    Онај који је Христа затворио у себе и постао суд благодати какав може имати разлог да се затвара за другог, ма ко тај другу био. 

    Мислиш ли да су се у конфесујалном дијалогу могла освајати срца у Хрватској. не него љзбављу, а ко се љубави може противити?  Само онај који је нема из адске зависти па био он сто пута "Србин" и онај ко своди љубав на психонаутику, негирајући да је она нестворена благодат која нас доводи у поредак, хијерархију, пред Христа, па читао он сто пута Символ није православан нити је Србин када тако чини, него како би херцеговси рекли: нико и ниђе.

    Зато је онај који има највећу љубав, највећи слуга, прави Папа и тихи и тиховатељни ненадјебиви  владар.

  14. пре 6 часа, Bokisd рече

    I tako isto i ljubav mora da bude istinita, nema druge.

     Слободно ти то поистовјећуј али је потребно и да разликзикујеш, паламитски, ничеански, софронијевски... јер када бих могао да те волим не бих ти ријечима морао објашњавати, само би ти се казало и далеко би се лакше у изреци разумјели, и неби била толико битна, односно могло би проћи и без рјечи у ћутању, тако и са католицима или међу собом самим, никад се неможемо уједунути на пољу идеологије, научне теологије, истине, јер истине нема, него на пољу енергије, да их заиста заволимо, по заповјесту у благослову Господњем. Макар их третирали као непријатеље, остали будни, спремни на смицалице, али не без љувави, воље за једибство и помирење, стављајући истину изнад љубави и благодати као какви демагози. Угледајући се на старце који нису имали спектакуларних истина као Ниче и Хајдегер, али су имали спектакуларну и чудотвотну вјеру као Порфирије Капспокалиивит.

    Могућ и занимљив је тај сусрет уз мноштво преводилаца просто се да осјетити вапај. Наш патријарх носи тај Порфиријев влафпслов у радост коју ће надајмо се сачувати до краја проходећи кроз разноразне ходнике гдје се сусрешће не са симпатичним умним монструмима као што су Ниче и Хајдегер него са правим аутентичним монуструмима преко којих овај свјет поприма обрисе пакла.

    @slovoA за тебе сигурно није подмет, прирок, субјект него је продукт заједничарења, па би волио да ми обкјасниш да ли  су Хомеини и Рацингер  личности?:))

     

  15. Пре сат времена, Bokisd рече

    Ne razumem bas ovo

    Видим, али ти је макар јасно да Бог вјерује на исти начин у сваког човјека, вјерује православно. Код њега нема конфесија, код нас има, али оне нису теолошке ни православне, то ти је ваљда јасно. 

    Даље то што ми читамо симбол вјере није конститутивни дио литургије него тек да се зна да нисмо заблудили у неке побројане заблуде, није то нека "спасавајућа истина", спасавсјућа истина је благодат, духовно искуство, а текст који то описује,

    - исповједање неког догђаја вјере: истина.

    Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

    Што се тиче тог поља доктринарног, каточици би морали да исповједе нествореност благодати, најбоље би било кад би могли да их уведемо у искуство нествореног или да га посвједочимо на разне начине, јер и они се нествореном благодаћу одржавају у постојању, без обзира шта уче и да ли су свјесни.

    Тако да није темељ вјере или свег створеног нека истина узета са бића, него нестворана енергија.

    Не мислиш ваљда да ће о другом доласку бити утврђена истина и читан символ.

    Не него ће провалити благодат.

    Ако православни провуку благодат  на доктринарном или енергетском нивоу, онда није проблем да се таквим призна било која надлежност.

    Али ако ми останемо без искуства благодати, јадно је тада наше православље.

    Најпростије једно је љубав а друго прича о љубави , изјава.

    Католици имају љубави за Христа, како су онда без благодати?

  16. Шта ћеш, они заједно са истинољубцем саборно осуђени на Црквеном суду имају право апелације на Страшном па нек се позивају, надају се и да ће Црква да се пред њима покаје, да ће да је преузму или обезбједе преговарачку позицију бројем заведених, то је стварно реалполитичка позиција и метод, зато рабе овакве теме као што је рукољуб, јер се прост народ на то пеца, али ту заборављају чињеницу да неколицина нису осуђена ради себе самих, него ради штете коју су правили народу руковођењем и ради покушаја да руководе и усмјерсвају Цркву. Њихови настављачи подпадају под исту осуду за иста дјела и пошто не могу да отворено проповједају ћевапе, они нижу хвалиспјеве фашираном месу, аналиризају соду бикарбону, гаје лук куну се у роштиљ:bu:

    Сад Јован у пустињи је нешто говорио, али гдје би то себи допуслили, чекају Суд. 

    Дође анђео Родољубу и рече, одсад ћеш се звати Рукољуб Лазић.

  17. пре 8 часа, slovoA рече

     Ја, лично, енергију Божију познајем само као стваралачку.

    Опитно, познајеш дијалектику створено нестборено, или познајеш истине о томе записане у књижуринама? Једно или друго, или и једно и друго?

    Ту се прави права разлика између праве Славе и истинитог исповједања. 

  18. пре 10 часа, Bokisd рече

    Ja konfesiju shvatam kao ispovedanje vere, nesto slicno kao orose Sabora i Simbol Vere koji su u to vreme bili konfesionalno ispovedanje vere ortodoksne i prave Crkve svetih otaca i Sabora.

    Tako i danas nasa PC ima svoje konfesionalno ispovedanje u odnosu na sve druge tkz. crkve pod ovom kapom nebeskom.

    Mislim da je to takva jednostavna postavka stvari Vlado.

    Контекст испвједања је да се покаже супориорност и пуна надлежност, а не да се унесе подјела у биће (дуализам, манихејство итд) и дозволи постојање друге вјере.

    пре 10 часа, Bokisd рече

    Odgovorio sam na onu prvu poruku Vlado, slicno i za ovo.

    I samo bi dodao ono od sv.Avgustina (parafraza).... da ima i nekih koji nisu sa nama, ali su u duhu sa nama, i ima nekih koji su sa nama ali nisu u duhu sa nama....

    :)

    пре 9 часа, DemijanBG рече

    Ko je to Cetnik ????

    Издајица, врховни командант свих четника са сједиштем у Загребу.

    пре 8 часа, slovoA рече

    Не, немају. Само је јединородни Син Логос Божји, а то о чему причаш су логосности творевине и није никакав благослов. Као ипостас је човјек добио благослов да учествује у Божијем бићу, приносећи Му творевину (природу), управо по тим логосностима унутар ње. "Твоје од твојих, Теби приносећи..." А то "Твоје" јасно говори да је природа Божије власништво, те Он нема шта да благослови оно што му већ припада. Погледај мраве нпр. како припадају Богу као архитекти сваке њихове творевине и уопште Му се не клањају, већ сасвим природно све раде. Али њима је Он Бог, а нама је Отац. Ако свој однос према Њему градимо као однос човјека (=природе) и Бога, а не, сина (=ипостаси) и Оца, ништа нам још није јасно, само ћемо да се сударамо главама у овом мравињаку.

    А то, да је Господ "истријебио многе народе и цркве", то је већ питање психонаутике. Ја, лично, енергију Божију познајем само као стваралачку.

    Супернаутике, која за одважне укључије и све најзанимљивије дестинације психонаутике.

    Ти лично познајеш само дијалектику личност природа, па онда као пионири провлачиш све кроз то.

    По теби, Бог вјерује на један начин у православног човјека, а на други начин у балију? 

    Како може да живи вез Божијег благослова? Ко га и чиме држи у постојању? @Bokisd  видиш сад прикривени дуализам?

    Сад друга је ствар што смо ми мимо воље Божије нсправили расколе са Артемијем и Папом, не улазећи сада које у праву, трпимо различите епитимије, у различитим смо стањима, али нико ко је још у времену као хоризонту смисла није без смисла, или Смисла, у њега се Бог још нада. Да кажем и вјерује.

    А не конфесионализам, странчарење, спорт и сл. немају везе са природом Цркве.

    Дакле ако хоћете теолошку перспективу, онда гледајте, да ли Бог и како и како вјерује у Римску Цркву и Папу, и таквом вјером вјерујте и ви у њу, ма каква била...

    То гледање није негирање историје, односно икономије, него је управо једно те исто! Ако овде упаднемо у метафизичко тумачење историје, пропали смо и подмјестиће нам се метафизичка теологија која изазивс смрт Бога, односно истинитост теологије намјесто њене благодатности.

    Осудна битка се води око самог темеља ствари.

    Како избјећи то метафизичко схватање историје (Јасновца нпр) је прича за себе, читати књигу "Историја је Црква" од Ж.Видовића. Углавном ваља ако говоримо о историји онда то ваља чинити из истороије и фактичког стања, а не из Свете Тројице, метафизике и сл.

    Зато неки овде неразликујући перспективе говоре о канонима, обичајима, рукољубу, сабору светом писму, као да су они умјесто Христа сишли са неба, а тек су надахнута дјела.

    Ђаво није други принцип па да се по основу њега орјентишемо, он не може ништа, осим да се уз нашу сагласност уноси подјеле и тако се противи сабрању. На крају ни за њега нису врата Цркве затворена, ако се покаје.

    Колико је тек Папа погрјешио, дао благослов надвојводи и њему надлежном епископу :smeh1:: Цјеле Италије са једним небитним за помен селом Римом за које се у Срба не би ни знало да није Аве.

     

  19. пре 1 сат, DemijanBG рече

    издајник

    и Четник.

    @Bokisd још: у конфесионалним поставкама влада располућеност, прикривено манихејство, јер се дјелимо на праве и неправе добре и лоше,  а добри лошима смију јахат по грбачи... Дуализам је најстарија јерес измислио је ђаво још док смо били у рају.

    Осим тога конфесиолизам дозвољава постпјање других, што може у неком смислу политичке коректности, али у смислу вјере Бога у човјека и обрунуто никако.

    Сви који су у постојању имају неки Логос, благослов да буду, иначе би их истрјебио Господ као многе народе и Цркве.

    Да ли ми њих држимо у постојању или они нас, како се ти Логоси и логоси разају је прича за себе, али нико ко постоји не може то сасвим ван Истине и без било каквог односа са њом.

    Сад сви смо под разним праведним епитимијама, на разне начине пропали у свјетовност. 

  20. пре 9 минута, sanja84 рече

    NIsam znala da si popa. Realno jeste da skačeš na ljude bez razloga i pripisuješ im svašta. Iskuliraj uz neki džez...Ja i dalje ne bih poljubila papu iz svojih ličnih razloga, ali to sam samo ja...Porfirije je imao svoje lične razloge i razumem. On je bio tamo u ZAgrebu, pretili mu smrću i verovatno je papa uradio nešto da poboljša njegovu situaciju tamo. .. ALi to su samo pretpostavke...Nije ni bitno

     

    Нисам попа, откуд ти то, то предпостављени и дати у смислу да смо ти ми у фактичким реалним икономијским ситуациама прије и испред Христа, а Христос крајњи и посљедњи иза свију. Ту се ми налазимо а не у Светој Тројици па да одозго јављамо теолошки шта треба, "ми нисмо ангели".

  21. пре 30 минута, sanja84 рече

    pazi da ne dođeš u situaciju da staviš njegov portret u sobu i činiš metanije pred njim svako jutro...a recimo skloniš ikonu Isusa Hrista koja je stajala na tom mestu...

    Ili ćeš samo tražiti naplatu od njega za svoje samovoljno iznuđene advokatske usluge...

    Пази ти да неумислиш да можеш до Христа мимо нас који смо ти дати и предпостављени, који те окружујемо у фактичким ситуацијама и кроз чије сабрање се Христос јавља, иначе ти се може десити да имаш само слику Христа у својој глави, селфобјект, преставу Христа, Идола "Христа", прелест и умиљај. (Умјесто икону, а свака је икона икона Христа и све заједнице)

    Погрешну перспективу у којој је све теологија, а Бог одсутан.

    Прво и једино, живи Бог и живи човјек. 

  22. пре 6 минута, sanja84 рече

    ti govoriš o grehu, a ja o postupku. ako bih rekla da je nešto greh...šta bih bila. Bog?

    Ако није починио грјех, није крив Цркви, а ником другом није ни дужан.

    Ако би ти умрла прије него починила неки поступак који није грјех? Да се овде растанемо:skidamkapu:

  23. пре 7 минута, sanja84 рече

    pa ja nisam taj tvoj drug...eto projekcija, o tome si pričao

    Није, него нисте објаснили шта је грјех у томе, осим Лазића: да се не саблажњавају трикратно саблажњени. 1324_womens, или један други који замјера Патријарху, али код Амфија није сметало. Ту се нешто крије, најблаже интетес.

     

    Замјерате а што?, е... и мук.

  24. пре 26 минута, sanja84 рече

    Не учим ја никог ништа. Има он свог духовника. Ја просто користим своје право да коментаришем поступак једног јавног лица... И након што сам сазнала да се изјаснио по том питању.. Причу завршавам. Али ти као егзорциста и проповедник тражиш терен за просипање својих мудрости.. Које ми се не свиђају. Искрено. Али ок, нисам сад у некој свађи са тобом, просто не бих у овом тону и у овом смеру развијала овај разговор.. 

    Нравно, ти имаш право да мислиш или да летиш, али то још не значи да имаш крила и вјетар, ти напросто ниси ничим питкрјепила своје мишљење нити си у стању да урадиш то ваљано.

    Можда неко други јесте, један мој друг диван дечко, није хтјео да узме благослов од Патријарха ради тога, он мисли да се Патријарх контаминирао и не би да се и он контаминира.

    И ти сматраш да је тај чин мрзост већа од блуда, али не би о томе, ок.

  25. пре 9 минута, sanja84 рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic ти си веома романтичан човек и све ти je ружичасто. Како оно мудра змија, безазлен голуб. Просто пољубац у руку католичког свештеника је некад спашавао неком живот... Такве ситнице. Али нећемо више о томе. Нисам знала да је Порфирије дао изјаву поводом тога. Нећемо га даље разапињати. 

    Онда је Патријарх пигрјешио схвативши сбоју службу као Крст.

    Привилегију подучавања му очигледно не признајеш, него ти учиш њега шта ваља, а шта не.

     

    Није Порфирије пиљубио руку да би спасио живот, и којитус је некад блуд некад израз љубави, светиња, литургија.

×
×
  • Креирај ново...