Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1925
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    11

Posts posted by Hadzi Vladimir Petrovic

  1. пре 29 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    @slovoAпремда нас Бог уводи и у ствареање постфестум, а ти објасни како. 

     

     

    И ова друга странка која је покушала да критикује Цркву са позиција науке, односно научне (метафизичке) теологије је уредно почишћена јер јој је поизиција критике нецрквена.:skidamkapu:

  2. пре 22 часа, logdanov рече

    @Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

    Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

    И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

    ... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

    Не бих се баш сасвим сложио на начиином на који се изразио, питање треба другачије поставити:

     Како знаш да није у праву, ко ти је то рекао и откуд ти то? Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

    Није ни Патријарх или( негда и надајмо се сутра православни) Папа пао са Марса, нити се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, него је дошао из литургије и назначен је за литургију и његова је функција литургијска, без литургије он је ништа. 

    То данашњи Патријарх и изражава признавајући власт Сабора над собом, али и своју власт у Сабору, што је слика литургије која је највећи ауторитет у православљу, без литургије патријарх је ништа и литургија може и патријарха изобличити, да није тако он се на њој неби ни молио, осим за нас, нити би се ми молили за њега, односно помињање би имало само једну димензију власт његову над нама и ми би њему служили, а не он нама, међутим јасно је да Патријарх нама служи и да је по ријечи Господњој он први као слуга свима, дакле можемо ми из Цркве да судимо и свргнемо Патријарха, а Родољуб наводи случајеве када је то у историји било потребно и душекорисно.

    Дакле Патријарху може да се суди, а његово свргавање може да покрене било ко из литургије, односно Цркве, не може да покрене ајатолах или државна власт, не  значи да је сваки покрет против патријарха црквен, али да може Црква да свргне Патријарха - може, па она га је и постваила.

    Који су разлози да се Патријарх свргне, коме он може бити грешан? Цркви и само Цркви односно литургији, не истини, не логици, не математици, не метафизици, не Хајдегеру мада то је већ инославна ипостас. 

    Како може Патријарх грешан литургији: да је не служи....итд, па долазимо до јереси које нису спорне зато што се не поклапају са логиком и метафизиком, па не поклапа се ни да 3=1, а то није јерес него догма, него је јерес против литургије, нарушава је, суспендује, нпр монофизитизам...иконоборство. Патријарх који би сад умислио да има света петорица би морао бити свргнут.

    Оно сад актуелно је "Артемијев" раскол и његови одјеци као што је Родољуб Лазић, "Артемије" и његови не признају одлуке Сабора јер сматрају да је саборска већина против Цркве, а он сам са својим "чедима" у  "истини, која је само једна" и Саборску већину оптужују за "свејерес" екуменизма, израз св. Јустина.

    Израз је претјеран јер нико у Сабору СПЦ не исповједа монотелитизам, па самим тиме и да све јереси које су се икад појавиле исповједају осим једне, не би били свејеретици, али ако и једну једину исповједају да се намакнути и да су све јеретици. Али тотално је глупо нпр, некога оптужити за сва кривична дјела кривичног закона, мислим да нико никад није оптужен за све.

    Свима нама прија мисао из житија  да је пар вјерних сачувало вјеру, да ли је "Артемије" то тражио па нашао? Сигурно да се није покорио Сабору ради "истине" како је он видио истину, ко му каза да је то истина?

    Сабор Архијереја је дао одговор на питање да ли је позиција његове истине литургијска, или антилитургијска јер и таквих нелитургијски темеља истине има, неки су уклопиви, неки не уклопиви у литургију, неке су се исклопиле.

    Екуменизам не може бити јерес када је он тежња за јединством у Христу, за добром заједнице и њеним проширењем, екуменизам који би разарао заједницу може бити јерес, али то би било јединство у било чему осим у Христу: вјери, истини, идеологији, светом писму, канонима.... Међутим прихватити неко једунство ван Христа (Цркве, литургије)  би била јерес, затворити врата Цркве без неких разлога такође.

    Дакле може свако да се критикује из Цркве и за Цркву, али треба прво испитати колико је позиција оног који критикује црквена и да критикује у своје име, у име свога крштења, а не у име истине, идеологије, "православља"...јер се одмах види да је незнавен и у искушењу, односно без црквене културе и свијести.

    Дакле истина како је ми по инерцији узимамо на метафизичким темењима је антицрквена, укључујући етику, естетику и логику.

     

    пре 16 часа, slovoA рече

    На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

    Говорим у прерспективама у оној из историји, гдје можеш да кажеш: Благодат Божија се испунила на мени, али да је самој пуноћи потребно неко испуњење није долично рећи. Као да ти то долази од релационе онтологије, гдје је све у покрету па и Бог, а и за сушто (створено) је питање, јер ни оно као што смо раније видјели није у времену, ако усвојимо хајдегереву редефибицију појма вријеме: оно тече међу суштима, на сличном размишљању је и Анштајн направио релативност, а и Зизијулас који је опчињен Хајдегером своји промашену социјалну и тклисијалну теорију релативутета која покушава да разори сушто - да премјести сушто у релацију, као да је она сушто.

    Ако и има неке измјене Божије у односу према твари то није она свакодневна измјена у времену и историју него еонска па се може рећи  да је Бог измјенио свој оснос према твари када је створио, кад се оваплотио, кад је уништи и кад је васкрсне. То су Божија дјела, а друга су синергијска дјела, премда нас Бог уводи и у ствареање постм, а ти објасни како. 

  3. пре 57 минута, slovoA рече

    Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

    А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

    У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?

    Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро? А онда и искупљење? Ми би опет остали одвојени Адамовим падом и грјехом, овако смрт нас не могже одвојити од Христа, јер је Христос узео смрт, па нас и у смрти чека. А смрт је једна форма оног "ништа" које држи и благодат повученом, не потпуно одвојеном од твари, јер не би могла постојати.

    Дакле гледано из твари ( мораш да порадиш на перспективама) изгледа да се благодат остварује, (мада је непримјерен израз, може да одведе у учење да је благодат створена), боље рећи просијава, а твар се преображава из свога темеља који није само благодат него и оно ништа које је услвљено нашом вољом која је такође ништа.

    А гледано теолошки, или из поистовјећења воља какву су Оци имали, па је њихова воља била (за) благодат, смјешно рећи да благодат треба неко испуњење, ми требамо испуњење благодаћу, Божијој вољи се ништа не може додати - осим нас самих, нашег ништа, само то можемо додати, ништа, е сад неки су пуни памети, себе, моћи, истина и још мисле да службу чине.

    У природи се ништа видљиво није промјенило, слобода, ништа-вило није Христом укинуто, природа је и даље условљена нашом вољом, стим да се благодатно богопознање одвија и кроз логосе створеног, законе природе, који нису безлични него човјеколици, односно Христолици, што омогућава сагледање природе и Бога у једном: Икону.

    Зато је правилно управљање ријечју истине Твоје увјек оствсрено у природи и конкретној ипостаси, презвитеру, епископу, патријарху. Такође одоздо наша ријеч, истина молитва мора бити опсредована тим ипостасима.

    Мета-физика, је међутим ван природе како јој само име каже, уз то још и безипостасана?

    Њени поклоници су избјеглице из ове природе коју је походио и узео на себе Господ Исус Христос, односно Црква по свом реду и поредку.

    Коју би они да исправе са потпуно неутемељених позиција насталим и превазиђеним на западу, све то под маском православља.

  4.  

    пре 6 часа, slovoA рече

    Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

    Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

    Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

    (Нисам те питао за измјену у природи у вези са падом, него у вези са оваплоћењем?)

    Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује, наша је воља ништа и њој треба остварење, испуњење у сл, воља Божија је по природи нестворена вјечна енергија једна те иста у све свете Тројице.

    Нема она шта да се остварује, како мниш, њено остварење је сво створење, од којег може бити кроз нашу вољу у некој мјери  одвојена, или савршено сједињења у Христу, од којих је једна људска ништа, а друга благодат- нестворена.

    Тако живјети по вољи божијој значи бити облагодаћен, зато онај који није свет, а каже да вјерује лаже.

    То се у економији преноси на мећусобне односе међу људима гдје творење воље, живиот у благодати, љубавно и брачно општење доноси ипостас Христа, Духа Светога и Оца који су присутни у енергијама на начин како је моја ипостас присутна у овој мојој енергији тексту.  

    Али једно је творење воље божије - духовно искуство, а друго сјећање на то искуство, говор о њему, а сасвим треће опредмећивање тог говора и његово наклапање на биће "идеологија православља".

    пре 10 часа, Поет рече

    Дал вас речи више уморe или оплемене? :D

    Све оне ријечи које су отругнуте одосно удањене измештене од  ипостаси су празне, јер ријеч-енергија долази увјек од неке личности, никад није и не може бити сама и опредмећена у појам, ако се не види која ипостас стоји иза ријечи, ваља упалити аларм.

    Ако је ријеч пуна њена пуноћа долази из јединства са аутором и осликава "сувишак срца" односно стање повезаности са крајњим извором енергије, по поредку, али кроз њу познајемо и гдје је се налази аутор у поретку благодати, зато када читамо опитне оце, стрефи нас благодат, и ако нам те ријечи често не изгледају "умне".

    Како ће се то одвијати не зависи толико од ријечи колико од односа рецепцијента и аутора, то се љепо види када се чита псалтир, исти текст, али се осликава тренутно стање душе у њему, нека врста огледала које узводи ка Богу.

    Дакле слова која су записана су технички магијски ниво -језик, њима су описани покрети душе, али кад се опитује благодат, она иде од иопстаси до ипостаси и очитава се кроз стање (стејт).

    Опрдмећивањем текста он постаје општа иситна без или са потиснутим ипостасима, док општој Цркви ми прво и основно имамо свете и заједичарење са њима, па кад не би ни они ни ми ништа рекли или знали. 

    Учење више није молитвено општење, него узимање општих истина у посјед под мотом: знање је моћ, наспрам сила божија се у немоћи показује.

    На тај начин се истина измјешта из бића у појам, ми се располућујемо на унутра - споља, у ствари живимо поред живота, врјеме тече изван бића (Хајдегер), или у Раз-уму (Достојевски) док се не деси екстаказа односно реституција.

    Оче наш је безвриједан без живе везе са они ко га је први изрекао, без везе са оним ко данас и овде изриче, као и вјерујем без везе са саборима.

    А ако је та веза добра, односно ако творимо вољу Божију да љубимо једни друге, онда се Оче Наш који је узет чисто технички без значаја (значења, контекста, отргнут) испуњава , а некима се не испуњава, увјек ријеч о мјери, јер ништа није ван логоса, али је он некад чист, а некад заплетен до непрепознавања, испремјештан у поредку.

    То су описали и исихастички оци говорећи о молитви али важи и за све друго: језика, разумјевавање, срдачност, благодат.

    За нас хипнотисане, најважније да разликујемо говор (логос) од језика (логос), јер језик како га данас нализимо је општи (логос) а нема ипостас (логос). Док је говор увјек ипостасни и дубљи, увјек неко говори. жУ крајњиј линији не да се ми слижимо језиком (логосом), него да допустимо да се Логос послужи нама. 

    Зато је свака "тачна истина "изречена унутар идеологје језика (логоса) усмјерена против Цркве (логоса) чак и поготово онда када се та идеологија назива православље, а усмерава се без и против ипостаси, јер ко стоји иза идеологије православља? Стањин? Па онда да кроз идеологију православља размјеравамо Цркву као што чини мучени Лазић о њему слични.

    Мене моје рјечи веселе, а јасно ми је да су за неке мучење, да ли што су ријечи лоше или што ми презиру ипостас?

  5.  

    @logdanov  Слажем се само бих додао, као симбол јединства  Патријарх се не може критиквати ни са једне позиције, нарочито не са позиције "истине вјере" како то било ко од нас разумјева, јер измешу осталог он је тај који има службу  поучавања.

    Тако да као симбол јединства не може бити "грешан", нити може бити грешан према "тексту", али као члан Цркве може бити грешан према свакоме од нас, и није погрешно ни када себе назива посљедњим и најгорим од свих.

    Али ми га изабирамо и постављамо да управо такав ( који тако мисли о себи) буде први од свих, у коме се практично огледа литургијско јединство, а неко "теоријско јединство". 

    "Молим вас да сви једно говорите", па око кога треба да саберемо и у говору, колико год он био полифиничан и на разним основама постављен, око неког апстрактног Христа метафизике и логике (лажне духовности), или око живог Патријарха као жива Црква љубећи и поштујући једни друге.

  6. @sanja84 Треба мало да оладим, видим да ме некима доста тешко пратити, али не могу се тешки проблеми једноставно рјешавати, ето реци ти шта ти је прече истина или Патријарх, својим рјечима па ћеш обавезно запасти у апорије,а може то и поетски да се постави:

     

  7. пре 12 минута, sanja84 рече

    Čitaš li ti ono što pišeš?

    Да, Роћко учи Патријарха, а камо ли мене да не учи, гдје би дозволио мени да га подучим, кад не дозвољава ни Патријарху, не знам шта ти ту није јасно, али контам како си прочитала, не пише то и нити сам то мислио. Можда те задњи дио реченице збунио због караткоће, а пуној форми би било, како Роћка који се уздигао толико високо подићи више, а на више га је неопходно подићи да би разумио било кога осим себе, мене....па и Патријарха, ваљада је јасно да описујем неразумјевање и велики јаз раскола званог истина је само једна, истина је изнад сабора и изнад Патријарха (сад немој мени приписат да то мислим, ја мислим да истине нема)

    • Свиђа ми се 1
  8. пре 2 часа, Vanjah рече

    Protivargumentacija kvaziargumentaciji bi bila besmislica.

    Ne možeš da pričaš šta ti padne na pamet i da očekuješ da će drugi da trčkara i demantuje svaku glupost. I za demanti je potreban kakav takav nivo.

    Види, ако нешто не конташ и ниси у стању да испратиш то је можда бесмислица, а можда те превазилази, тешко је разговорати са неким ко је прије свега лажно у дијалогу, а онда све зна најбоље, учи Патријарха а камо ли мене, како га подићи на неки виши ниво?  

    Никако он је самозадоваљан са својим конструктима о Цркви и оцима, "примио истину", "коцкаст у глави", па ти дирај у те конструкте, за њега су ти консртукти у његовој главурџи свети, што их више има то је духовнији, они су вјера и права истина, и њему фино, само што  спољњи свјет, реални људи и сва Црква неће да усвоје његове конструкте за своју вјеру.

    Да би ствар била гора некад се нешто и поклопи и то је то, за њега ја сам деструктиван, јер гледам да немам ништа од тога у себи, а неки смисао ако ме евентуално погоди то мора да је од споља у вези са неким другим човјеком природом и Богом по том канону ане мишљењејебиће, сам узео да живим, тако да сам свјесно у сатању лишености "смисла", онако како га ви узимате "истину", немам ништа.

    И што сад ти  ово причам да бих испао грбав, меније  ваша позиција изгледа јасна и заостала пар стотина година, можда грјешим а ти изволи покажи, осим тога и ако сам то пустио не влада логика тамо гдје се прибјегава есхатологизмима, али ето  живите поред и уз живот, шта ја ту могу.ne_shvata

  9. пре 52 минута, Родољуб Лазић рече

    Не разумем твоје небулозне мисли и реченице. За ово како пишеш потребан је преводилац или дешифрант. Вероватно имаш некакав проблем, али ја ти не могу помоћи више од овога што сам покушао. А и не бих да трошим време на потпуно неконструктивну причу с тобом. 

    Бог нека ти је у помоћи.

    :))Ko bi rekao, mislio sam da ces reci: Hvala brate Vlado sad mi je drago sto si me uputio u tajene dekonstrukcije konstrukata, jasna mi je ravnopravnost metoda konstrukcije i dekonstukcije, toliko sam bio rob pozitivizma  i logike da nisam mogao da disem.

    Koliko sam samo nevolje Crkvi naniio svojim umisljenioscu I gordooscu i ne iscjeli me niko od arihjereja ni Patriararh, ni prezviter Ava, nego ti posljednji od sviju lajice , otvori moj um I skrsi logicke zblude vezane za tekstove Otaca, kojima ne umjedoh prici I omeksa srce koje disase zlobom na tvog Avu tebe I svu Crkvi Boziju.

    O divog cuda Bozijeg o Dana dobrog spasenjs naseg, o Dana ljubavi I milosti Bozije, o Dana iskorjenja raskola I progona svake trulezi.

    Hvala ti do vjeka brate Vlado covjece ljubavi, jer rikah iako odbacen I odlucen kroz Crkvu Boziju ne bili koga oteo za zabludu svoju,( dok ovo pisah uleti mi golub u atelje) ,

    Hvala ti I zbog njih koje nisam oteo zahvaljujuci tebi, I nije vazno da li te razumijeem, jedino zelim da si ti u pravu, to sam ocekivao I ocekivacu.

    IMG_20210401_122543.jpg

     

  10. пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

    Па за човека који је противник логике сасвим је јасно да ниједна логична противаргументација није валидна. 

    Валидно би, претпостављам, било причати небулозе као што ти, клевећући, радиш.

    Тако да немам шта да причам с тобом, најмање да се теби правдам и оповргавам твоје несувислости. 

    Само ти пријатељуј са Клеветником, ако је то твој избор. Далеко ћеш, боље речено, дубоко ћеш, догурати. 

    Ето завршаваш са есхатолигизмом:aplauz:, као што казах и у лажи опстаје логика тако да нам овде није у помоћи.

     Овде је ријеч о томе ко је с ким у заједници, тако да је покушај твоје легитимизације логиком "потпуно промашен". Мени логика не треба за то да бих био у Цркви, док теби помаже да останеш у расколу.

    И наравно кад немаш куд бегаш, по ком основу ти уопште и причаш са мном, одљутиш се кад ти се чини да имаш неке шансе, потпуно без икаквог стварног разлога и кад видиш да немаш куд опет бегаш.

    Ријеч је о томе да не само да вјерујеш да је истина само једна, и у оце, али никако оне живе који би могли да се бране, које осуђујеш и који су твога бабу и тебе са њим осудили.

    Водиле се научне расправе о томе да ли је Лепенски вир култура и цивилизација континуитета са нашом и врата су остала отшкринута, онда дође Рођко који логиком брани православље:)) па нам прича као да смо сисачи весла како је он то сам од себе и без очинства, нови Адам Роћко, ванземсљац или артемијевац?

    Само то вјеровање у истину је само почеткак има тежих ствари, добро је да си утекао да те несрамотим јавно. Ниси ли ти исти онај који ме звао да се удружимо против новатараца, или си се преумио?

    Ниси у стању да покажеш да су Хрвати криви за злочине, смјешан си и одатле си утекао, а као чудио се шта Патријарх мисли.

  11. @Родољуб Лазић  Само ради зачина, твој наивни и приучени зиотлизам се састоји и у непољубити руку Папи, али за то што говориш да су Хрвати нешто криви као правника треба да те срамота.

  12. пре 33 минута, Родољуб Лазић рече

    Тако ти делујем, не видиш разлике?

    Логика ти је, изгледа, јача страна... Да сам артемијевац, шта би ме спречавало са будем са њима? Не, него сам артемијевац у СПЦ. Свашта. И као артемијевац браним Амфилохија од тебе и твог "аве", од ваших несувислих харанги... А артемијеваци су и они архијереји, свештеници, монаси и монахиње  и верујући народ у СПЦ који нису екуменистички оријентисани? 

    А артемијевци су и сви такви у Грчкој Цркви  који нису вартоломејевци и зизиуласовци!? 

    Причаш потпуне небулозе, без икаквих чињеница. Већ дуго времена си, упорно сипајући клевете, пријатељ и ученик оног првог клеветника. Али, твој је избор шта ћеш радити са својим животом. Ја могу само да ти укажем куда си кренуо. 

    Па ти Патријарху говориш да је на погрешном путу и умишљаш да је са тобом пуноћа Цркве, па што не би мени, само  не знам отуд ти идеја да сам ја зизијуласовартлоартемијевац? Јер мени сте исти, патите од есхатолизама и метафизике. Љево и десно ван Цркве.

    Зашто би ми логика била јача страна:)), упорно пишем о пропасти логике, зашто би у пропалу ствар полагао поуздање?

    Ти мене гледаш кроз мог светог Аву, то је ок, тако смо се и договорили, али и ту ти се криви перспектива јер он је зилот, а ли си сувише коцкаст да то схватиш. А и у искривљеној перспектуви опстаје логика, па ти види...

    Узалуд жонглираш као кловн, душа ти се види, и ниси ни пружио никакву противаргументацију него опсенариш.

    За тебе је истина једна, ту нема спора, ту лежи твој зилотизам  те си у основи артемијевац. 

    То демантуј, и не бацакај се љево десно, па да се исцјелиш.

    Дакле? 

  13. пре 1 сат, logdanov рече

    Хвала Богу, нама људима се разум не рачуна у спасење јер би пролазност била катастрофална. Свако може да правда своје ставове прибегавајући мисаоном инжињерингу, али не значи да види ствари како треба.

    Када бисмо сели да напишемо својим речима састав на тему: "Верујем у...", а да не смемо да препишемо Симбол вере, мислим да бисмо добили широку лепезу веровања међу верницима исте цркве. Зато нисам изненађен кад људи мисле другачије, једино што не мора све да се каже. Нарочито ако ће се исказом открити дубље страсти, као нпр те које си поменуо.

    Јер, ако браним поједине епископе од махнитог румунског попа зато што није примерено да их овај напада, онда морам подједнако да браним и патријарха од себе и других. Штавише! Патријарха морам да браним по сваку цену, чак иако другим владикама замерам ово и оно.

    Ето, можда ја тако видим реченицу "У једну, свету, саборну и апостолску цркву."

    Негдје сам и ја изнио своје вјерујем: хијерархија и хармонија, али вјероватно се и ту разликујемо помало,  понесе се доста и из куће, ја сам сретан што у неким стварима нисам послушао баба, па и неке владике и мислим да може и патријарх да погријеши, шта има везе... е сад ови што помињеш су прича за себе, они нису у дијалогу са Патријархом који знам то поуздано уме да усвоји и од најмањег, не они су већи и гурају своје, и чуде се кад ће више све њима чистима и пречистима да се покори, њима салонским патриотима...Јер као што кажеш Патријарх није изолован, него изражава заједницу, само што неки мисле да то значи да не бирајући средства могу да гурају своје, као да је Црква маса или група.

    пре 1 сат, Bokisd рече

    Ne bih ja uzimao toliko kao nesto mnogo bitno te tehniku disanja, verovatno se koristila neko vreme kod nekih monaha na Svetoj Gori i to vrlo pazljivo i oprezno, koliko se secam bez nekog duhovnog rukovodioca nikome nije savetovana jer je mogla i duhovna steta da se nanese pogresnim tehnikama i usmeravanjima disanja i pogresnim mentalnim i duhovnim vezbama koja su morala da prate tehnike disanja.

    I jos koliko se secam, iako je spolja slicna toj jogi, u sustini i cilj te tehnike disanja kod pravoslavnih se razlikovao od cilja tehnike jogija, po spoljasnjosti slicno, po unutrasnjosti razlicito. Recimo kao sto smo uzeli od filozofije rec i pojam logos i transformisali u nase logose stvari, isti logos, ali razliciti ciljevi i putevi do tog cilja.

    Kako nema zla Vlado, kada imamo zla dela, cak i kroz skrivene misli i osecanja mozemo ciniti zlo i nepravdu i slicno. Iako zlo stvarno nema svoju ipostas ili prirodu postojanje kako tumace svetitelji, ili zlo je odsudstvo dobra, ili zlo je promasaj cilja, ali kao sto je tama odsustvo svetla i cim upalimo svetlo nestaje tama, ali tama je itekako realna, tako i zlo je relano kroz nasa losa dela.

    I djavlo ono najiskonskije zlo, i recimo sta kaze sv.Avgustin o djavlu....Đavo je nečist duh, on je dobro kao duh, a zlo kao nečist; on je duh po prirodi, a nečist po grehu; od ta dva svojstva prvo je od Boga, a drugo od samoga đavola.....i ovo moze da se protumaci kao da je djavlo sada necisti duh jer je necist od greha, ali pre greha je bio cisti duh, i opet moze da bude cisti duh koji sluzi Bogu ako se odrekne greha.

    I, samim time eto sta moze da zaklanja Boga, greh i necisti duh, i tu nema blagoslova Bozijeg. 

    I jeres i raskol su takodje greh i necistota, i to takodje moze da zaklanja Boga. Zato valjda i imamo ono.... vera i dela,... da oboje budu cistog duha i bez greha.

    Дисање је добар примјер, ради се о техници уопште, нпр техници учења, неко штреба, неко разумјева, а неко молитвено заједничари кроз текст, а сви упражњавају технику читања.

    Ти као ови што док не нађу ђавола да им он каже шта је добро, добро и не познају :D, па није ни ђаво лош по себи, него је испао из хијерархијског поредка и тиме из благодати...

    Само што поредак не треба узимати само христолошки, него и динамички - пнеуматолошки.

    Ништа ти ђаво не може заклонити, ако није нечисто у теби, ако ниси негдје ван хијерархије, па и у мислима, нпр, љепо је имати лову и онда то ставиш - поредаш изнад живота неке бабе или прогласиш неког за невјерника, шизматика...тај беспоредак омогућује реалност зла, неки заклон за мрак, дакле не ђаво својом ипостаси'него дјела безпоредка.

    Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

    Упорно лажеш и износиш клевете повезујући ме са Артемијем. Нисам скоро видео неког ко је толико свесно аутодеструктиван. Нека ти је Бог у помоћи, теби стварно није добро. 

     

    Тако ми дјелујеш, не видим разлике, не вјерујем да си репа без коријена, мораш да имаш неко родитељство, по свему из тог си миљеа, али се пренемажеш у јањећу кожу , и то дјело чиниш: некако бу да вратиш Цркву на прави пут, ту ваљда нема спора? 

    Или ти као "зилот" подржаваш, екуменце и "новотаре"? Стварно која је разлика, није ли истина само једна?

  14. пре 2 часа, logdanov рече

    Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења.

    То по мало води у безгрешност, мени изигледа да је сукоб са Роћком кофесионалне природе, сукоб атремијаваца са "екумењерама". То је у дубини проблема, када би се нпр. Артемије рехабилитовао, другачије би причали, јер и Роћко има свога безгрешног. У праву си за симбол јединства, али зато га и опада јер има други скровени симбол. Не видим помоћи. 

  15. Остављам те у миру са Аремијем другим, световног имена Рукољуб, обнашај га ваљано и по каномима и одлукама. Ако њега просвјетлиш превазићеш раскол Артемија првог, јер је он наставник и настављач истога дјела, и примити велику плату и на небу и на земљи, само од мене литар вискија. 

  16. пре 24 минута, Родољуб Лазић рече

    Не, није било никаквог "пљуц", објавио сам вест са сајта СПЦ. Била је управо твоја потреба да ме пљунеш и да се направиш паметан

     

    Блудимире, ајде смири се и олади то твоје "паметовање". 

    Не Роћко, заиста сам те видио у том цитату, као што видим љубав у томе што ти се допушта пљување. Није лако кад је глава коцкаста, немам банк памети, то је општа ствар.

    Додуше подбадам, јер си масикирани анатемисани артемијавац који мисли да има сва права у СПЦ која су му одузета.

    Кад изађеш чиста образа и јавно исповједиш са ким си и ко си, другачије ћемо причати, са Патријархом сигурно ниси, он са тобом јесте, па настави лажни брате...  

  17. пре 11 минута, Родољуб Лазић рече

    Досадан си. Правиш се паметан, а не можеш да саставиш два и два. 

    Па да ти објасним: цитиране речи патријарха Порфирија си без икаквог повода повезао са мном, желећи, по свом старом обичају, да ме поткачиш. А ја сам онда те исте речи повезао са Оцима Васељенских сабора,  за које се, у одређеном контексту, може рећи да су делили људе на који припадају нама (Цркви) и на оне који су неверници, јеретици. Не знам у чему се ту састоји пљување патријарха. Нисам измислио негове речи, нити је нетачна моја констатација да се те речи могу применити на Оце Васељенских сабора.

    Наравно све си тачно рекао, да бих све то скупа повезао у лаж, логика те служи као и лукавог, као бринеш се за тему, онда одмах пљуц. 

    Није моје повезивање два и два , два и два како то сабере Рукољуба Лазић, ту си у праву. 

    Како ли смо се ми то у толиком броју прелестили да имаш нешто против Патријарха, :pop: дај бре Рукољубе стиди се и буди тамо гдје и јеси, немој да нас за наше добро обмањујеш да си са нама у заједници, кад на сваком кораку и нивоу свједочиш супротно. 

  18. пре 18 минута, Родољуб Лазић рече

    Не, помиње Оце Васељенских сабора.

    Да заборавио сам,  ти ову тему читаш како пљунити Патријарха, је си након изчуђањвања зашто су злочинци нико и ниђе, након издизања рукољуба у небеске свер, опет то учинио!

    Јер је јасно да би из тога излазило да се Патријарх односи према оцима негативно, онако како се ти односиш и према њему и према оцима, па онда ћеш посље да јечиш, боље почни одма, Рукољубе.

    "Господо хришћанска тражити зло изван себе - то је кич" Сонја Савић

  19. пре 10 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Ma naravno da ne može da se shvati, i naravno da se učestvuje, ali to je estetika. Projava Boga u svetu umetnosti. Kao što projave Boga u svim drugim oblastima logika, etika, ne ukidaju disciplinu nego je preobražavaju tako da nema više opredmećivanja. Nema razloga insistirati na ukidanju tih pojmova, jer radikalna negacija, često jeste upravo potvrđivanje po principu potiskivanja, što bi čika Frojdić rekao. A s obzirom da je Bog svakakvima (po ljudskim kvalitetima) davao neverovatne darove, najbolja je potvrda da Duh diše gde hoće i daje besplatno. To je po meni, čisto pravoslavlje. 

    Не ради се о укидању, него о повноном утемељењу.

    "@Родољуб Лазић  изгледа да те патријарх помиње у тексту: Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике, а ми као да смо текст  антиципирали у теми?

  20. пре 1 минут, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Razumem, samo možda previše radikalno to zaoštravate. Zavisi šta ko zove estetikom, vi ovo Vaše možete da zovete svojom vizijom estetike. Sami ste rekli da moramo da se služimo pojmovima, to što ćete da ukinete pojam estetike, ne rešava Vam to sa čime ćete da ga zamenite. Čime god da ga zamenite opet baratate pojmovima. A inače se slažem sa ovim za stare ikonopisce, samo što to nije ništa ekskluzivno vezano za njih, može to i danas, a može i u nepravoslavnoj umetnosti, mada svaka dobra umetnost je pravoslavna, nije imao koji drugi Bog da da taj dar.

    Наравно, може да се мене чита као да говорим неку истину (метафизику) само док сам у стању да то одричем, одрицаћу. Да би ме погрешно растумачио мора да покуша да моју енергији (текст) откине од мене, да ме погази, а онда од указивања да направи премет, и да у сљедећем кораку ради са тим предметом шта год хоће, да га подвргама методу итд, да га уврсти у софтбер и посље ми припише нешто десето. Тако  ми поступамо једни са другим и са Оцима.

    Естетика хоће да ухвати да опредмети љепоту, да с-хвати, зато у музикологији имамо хармоније, па се хармоније уче, а у праовслављу хармонија је нестворена свјетлост. Нема ту  никаквог схватања, погрешан приступ, у љубави се учествује, а не да схватимо шта је љубав па да је производимо. Као неко зна шта је хармонија, љубав, биће.......joooj

  21. пре 31 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Joga. Nisam siguran da ovo umem da formulišem, ali da probam... Ona ima veze sa estetskim, pomisao na Indiju budi neki mistični estetski doživljaj, neku maglu, nalik na, recimo, Njujork sedamdesetih, ili staru Grčku, Rim i tu neku patinu koju njihove predstave sadrže, ili im mi učitavamo. Joga ima taj estetski momenat, harmonično, zdravo, telo, bez stega, u skladu sa disanjem... Ona podstiče estetsko u čoveku. Kjerkegor je govorio o estetskom tipu čoveka, i daje paralelu sa Don Žuanom. Ukratko, to bi bio čovek kod koga ne dolazi do mišljenja, jer je uvek u sadašnjem trenutku. On svet doživljava čulno neposredno. Dakle, oseća svaki drhtaj svoga tela, i time se naslađuje, a tako deluje i na suprotni pol, senzualan je, deluje kao prirodna sila, i samim tim je zavodnik. I to je super po meni, kao jedan sloj ličnosti, neophodan sloj čak. Otišao bih toliko daleko da bih se usudio da kažem da svi problemi koji postoje kod nekih ljudi iz Crkve potiču iz gušenja tog estetskog čoveka. A jedna od manifestacija toga je i hronično nemanje ukusa u sadašnoj crkvenoj umetnosti. Odete na Hilandar i ne možete da se nadivite tim ikonama, a odete u neku skoro pravljenu Crkvu i vidite da su to radili neki mnogo netalentovani ljudi.... Nemanje ukusa je ozbiljna duhovna bolest, iako se o tome ne govori.

        Joga i gnosticizam naročito, zadiru i u sferu etičkog. Opet Kjerkegor i etički tip. Stavljaju Vas u taj neki okvir stvarnosti u kojoj je glavna pokretačka sila borba. Dakle, rvem se sa demonima, pobeđujem, gubim, ustajem... Ima veze sa arhetipom heroja. Religiozni stadijum ličnosti, po Kjerkegoru najviši, stadijum je paradoksa, po principu Avraama, apsolutne vere u Boga, doticanjem dna do samoponištenja, a to dno istovremeno postaje sam vrh. 

        Sva tri sloja moramo da sadržimo u sebi da bi bili celoviti. Ko se zakači samo za religiozni ili postane taliban, ili poludi, ili je agresivan... Pa paradoksalno nikad ni ne dostiže religiozni stadijum, jer ima rupe u biću, i onda se dešava propast pod plaštom crkvenosti. Znam i konkretne primere. 

    Ајде кад сам крену са анегдотама друг П, побожан историчар умјетност направио пасуљ и попило се, шта ћу узмем да га разочаравам да пеавославна естетика не постоји, немајући куда тражио је апелацију код Тасе који стаде на његову страну, долио сам још уље на ватру тврдећи да је глумац мистатагог (јер је аутентично поустовјечење у Христу).

    Ниједна од дисциплина метафизике: етика, естетика, логика не могу се довести у везу са православљем јер је у корену поистовјећење бића и мишљења, све то расте на дрвету позања добра и зла.  Зато је донекле у праву Зизи са онтологија  а не етика, јер је онтологија фундаменталније, грјеши међутим у разликовању онтологије и теологије, ако уопште шрави то разликовање, за њих је теологија права онтологија, што је насилна теологијам јер онтологија је насилна и тоталитарна сама по себи, не може да не захвати све. 

    То што говориш код људи у цркви је страх од природе, страсти, јер их је него слагао, да има било шта у природи што је зло, страсти могу произвести зло ако нису у поредку љубави, као и ум, или било шта, ако ставимо либидо изнад свега, или га ниподаштавамо, ето прпблема.

    То немање укуса је од естетике, стари иконописци су били изван метафизике, "делатно су видјели" у тваари су преко логоса откривали творца, јављао им се ( техника: умјеће допуштање истини да се објави, код њих у смислу објаве Христа, синергијске и молитвене) У "црквеном" кичу је угашено свјетло, оперише се представама престава, слике се уносе у ум, а онда се пројектују техницисзички, одрађује се, влада метафизика, зато јер је престава у уму, умјтничко дјело се ствара у уму, а онда се избацује,опредмећу је се пресдстава, зато нема везе са тварју и њеним логосима и не свјетли него је празна форма, имао и такву кич теологију која врви од научности и детаља, а маши фундаментално. Још се буне.

    Отац модерне Маљевић је напустио опредмећивање, или како +Давид каже нечије ријечи јече, а нечије звече ко празан лонац.

  22. пре 13 часа, Inženjer Djatlov рече

    Razlika između metafizike i istočnjačke duhovnosti je što pojam ne ostaje mrtvo slovo na papiru, već dolazi do neke identifikacije sa njim i ukidanja refleksije. Prosto sama činjenica da to, kako ga zovete ,,magijsko" postoji, govori da i ono negde mora da se smesti. Naprosto, psihologija pomaže ljudima, iako je magijska. Čovek mora da bude celovit, ne osakaćen. Ako hoćete da skačete u dalj, ne molite Boga da Vam da veštinu, nego ponavljate i vežbate. Isto je i sa psihologijom i duhovnošću istoka. Ona je prirodna i bezlična. E sad, ja se slažem da se najviše vrednost dobijaju kao Božiji dar čoveku. Ali Bog i priprema našu volju da može i sopstvenim snagama da radi. Neko upadne u depresiju, pa mu ona bude ukinuta. Ali onome kome nije ukinuta, očigledno da postoji blagoslov za njeno korišćenje.

    Није проблем да техника, техничка магијска свијест постоји, како би ходали, скијали итд. Проблем је кад то тјелесно знање, "тјелесна душа" усједне на мјесто душевног или претендује на духовно. То је зло у "есенцијалном смислу"

    (Анегдота: Говори покојни Таса о дисању, како је важно у спорту, код порода у молитви (везивао је молитву за дисање), ето каже једна ствар а појављује се у бише области, шта ћу ја ко ја, реко: а све из јоге долази: Мали три куга около да истрчиш, скочим, сједи. На то ми је Гаврило иконописац, бивши будистички монах рекао, нису јогији измислили и установили дисање, али ипак макар историјски те технике познајемо као њихове.

    Сад оставићу по страни да ли своје поимање технике наклапамо на њихово изворно и да ли је њихово изворно аутентично. Да ли је јога, као платонизам, архитектура, бадњак, право, умјетност, крштена и усвојена или је другажији подземни и несагледиви ток тих традиција које су сада ту, не знам али је дискрапантно да се све то усваја - док се католицима ни крштење не признаје а историјски је мање више јасно шта се дешава.)

    Тако ако се путем технике, настоји утицати на душевно, изманипулисати неко стање душе,  нпр,срећа, онда је техника (нпр) дисања исто што и наркоманија, јер дрога није лоша по себи него је лош тај идолатријски приступ. 

    Тада техника постаје магија и ми градимо разноразне идоле у себи и око себе, што је изворни феномен зла, те наш свјет постаје пакленији. Заклоњенији од лица Божијег.

    пре 13 часа, Bokisd рече

    Pa odvojen si mnogim stvarima, eto recimo sv.Maksim odmah u prvoj recenici prvog Stoslova kaze sta u sustini odvaja od Tavora ili kupine :

    Није могуће да је задобије онај ко има пристрашће према било чему земаљском

    To je uzrok i protiv toga vezivanja za zemaljsko su se borili svi svetitelji i podviznici i hriscani svako po svojoj snazi i mogucnostima.

    Koliko se secam iz Palaminih Trijada i svetiteljskih pisanija, covek kada dodje u (full) poznanje istine sam svetli, sve u njemu svetli i telo i dusa i um i duh. To je ono iz price sv.Serafoma Sarovskog kada je prakticno pokazao Motovolovu sta znaci blagodat Duha Svetoga.

     

    Многим стварима :D, Бокид аутомат за свете Оце, убациш и он ти излиста. Како то нека или многе ствари, може да заклони Бога? Кад је при том  све још добро и миломе Богу приступачно, а зла нема?

    Шта значи то пристрашће? Обожавање и давање славе неком добру више или мање него што том добру припада, нпр добар је пас, добро се и женити, али ако ту част подјелиш са псом, пореметио си "Ред икона и поклоњења" Дао си нечему већу или мању славу него што му припада, нпр Папи, који нити је Бог нити је јеретик, или самоме себи или било чему другом, истини, не можеш је усјести на мјесто Божије, нити Духа светог ставити умјесто Сина итд.

    Хијерархија је оно што обезбјеђује "поредак благодати", дакле идоли затварају, а иконе отварају, зато се развој теологије завршава са иконоборством, јер у "икони"односно поретку икона (интердисплинарно и мултимедијски) имамо духовност твари, ипостасно утемељену природу, душевност - умјетнички и научни ниво,  и техничку и технолошку димензију, рад, акцију, служење, све у хармонији.

    Не мислим само на икону као слику светца, него човјека као икону, природу као икону, епископа као икону...а и папа да се иконизује да се доведе у поредак, ако није, и ми ако нисмо да се исправљамо до освећења и веће мјере освећења, мислим може СПЦ боље и ако је савршена, и ми људи смо савршени и ако пали.

    То што неки мјешају недовршеност и насавршеност човјека са његовим несавршеним стањем су они који би да нас подвласте на онтолошком нивоу (на нивоу онтологије личности,) да нас држе у неком под бићу. Шипак, Бог  своју  власт над нема не извршава на  онтолошком нивоу, па самим тим не може ни нико у име његово.

    пре 8 часа, Просечан србенда рече

    Брате лепо звучи твоја теорија о девојци која сија али у стварном животу људи буду и жестоко рањени јер их девојка остави или их и не погледа док у вери или пре вере углавном већ знају за свето писмо, нешто су чули о Исусу Христу од својих родитеља или свештеника или су од малена већ долазили у храм али им је било досадно а многи нису али траже спасење па нађу али прођу голготу. Дакле то што су чули и што дође до њих је свето предање које доноси благодат и благодат која води до св. Предања, до РЕЧИ БОЖИЈе. Па кад их стрефи нека невоља онда почиње богомоља и потрага за спасењем, није то нешто много романтично попут заљубљивања како си ти описао већ је драма, борба за бити и небити. 

     

    Тачно је да постоје многа учења али св. Предање је само једно и најбитније је. Дакле што кажеш није заокружено него је континуитет предања односно бескрајно надограђивање у Цркви. Дакле Христос јесте донео првенствено Себе али св. Апостоли су га звали учитељем, дакле преносио им је учење али не било какво него их их је учио речи Божијој у којој је сила и то директно док је народу говорио у причама. Апостоли су препознали да не прича у празно него да делима потврђује своје Божанске речи исто тако и свети оци. Дакле све је то записано ради нас, да ми знамо и да чувамо и да кроз читање, слушање и делање благословом Божјим саучествујемо са Апостолима и св. Оцима да оно што су записали и ми унесемо у свој живот и да са њима кажемо благоизволе се Духу Светоме и нама.

    И није то наше-ваше учење као што кажеш него понављам то је св. Откровење целом људском роду, Божанско учење. Коме се то не свиђа, протестантима на пример, не мора да прихвати али остаће ускраћен за пуноћом.

    Па и наш патријарх дужан је да и хрватима и папи преноси то што је примио.

    Да али видиш код протестаната, свето писмо креира Цркву, да није прије и више обрнуто. Не могу канони да буду тамо гдје су догме или обичај, рукољуб нпр да се диже на неки невиђени ниво, као да је питање свих питања. Тако нека свеукупног предања, али без озбиљног приступа, збрда дола, гдје нису ствари на свом мјесту, направићемо идоле или поштујући предње и неки његов дио више него што треба или мање, исте су посљедице, идол. Што не значи да је у предању нешто идол, идол се прави и од Светог Писма, па и од Бога, идол Христа као гаранта метафизике (магијског поистовјећенја), или Христова онтологија, мало морген.:kriminalac:Љепо је рекао Таса Игију Онтологија свете Тројице, нема је и не може је бити, и хвала.

    Многи би да богују ујесто да благују.

  23. пре 1 минут, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Lakoća i težina kao stanja duha, pa i u jeziku koristimo te neke metafore lagan kao pero, težak kao zemlja... U jogi i autogenom treningu se i time bavi, težina i lakoća u telu, ili kao neka planisko-kišna prozračnost Zena, sad sam proverio, i Niče je oko toga nešto razglabao, ali nisam čitao ništa od njega. Neko je izjavio, ne sećam se ko, da je prozračnost (pa i lakoća) duha glavna karakteristika ljubavi. Meni je to baš fantastična misao. 

    :pop:Тамо су извиори метафизике, они су први побјегли унутра, у психологију. Нема никаквог унутра и споља још једна лажна дијалектика. Саборни ум, а не мрак мозга.То је опет магијска техника само је предмет "унуташњост". 

    Европа издваја човјека од животиња, то је круцијална разлика.

  24. пре 49 минута, Bokisd рече

    Ne mogu da te razume bas jasno, ali ja kolko sam upoznat, nesagoriva kupina i preobrazenje su ista stvar.

    Citao sam i sad nesto citam, svetitelji na prvo mesto stavljaju pravu veru u Boga, i tek onda posle mozemo da trazimo  istinu naseg bica kroz odredjen duhovni put i zakon. Samo tako mozemo biti na pravom putu na kojem nece biti neka prelest i nesto da zaklanja nasu istinu u odnosu na Boga.

    Ако ниси на Тавору или у кипини, чиме си одвојен и шта је то, шта ти мислиш?  Ако си у познању истине зашто све не свијетли око тебе и ти сам?  

    Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic A kakav je status onda drugih naših funkcija? Ako ne treba poistovećivati mišljenje i biće, šta je sa željom, intuicijom, motivacijom, lakoćom ili težinom duha, nagonima, percepcijom, emocijama....? I kakav je odnos njih međusobno i odnos njih prema biću?

    Обрунут, у односу на метафизику, у психологији на примјер не труди се мисао да иконтролише осјећања, него на осјећањима, или надахнутом осјећају настаје свијест, а онда свјест уобличава у мишљење, доводи се говор (оно што би хтјели казати, што интуитивно осјећамо) до језика који служи тек да укаже на биће, однос према бићу није само пука употреба него дивљење,  оно треба да се спасе, усвоји. 

    Док у метафизици влада идеологија језика, граматика је закон бића. Ако хоћеш и математска граматика, па се онда тај подмет вазда "открива" у бићу и есенција је сваког експерименталног налаза. 

    Ове друге ствари су ми непознате или недовољно јасно поставенем, али и нагони су нека осјећања на њима се јавља свјест о њима она се артикулише...мислим да ће бити посљедица по све набројано.

  25. пре 3 часа, Bokisd рече

    Kako istina o bicu moze da sakrije i zakloni bilo koje bice, pa bre Vlado ako otkrijemo istinu o nekom bicu i njegovom postojanju i nacinu delovanja, zar nije onda logicno i ocekivano da nam to onda moze pomoci da budemo u najboljoj (najprisnijoj) komunikaciji i zajednici sa tim istim bicem.

    Istina o Isusu Hristu i Njegovoj licnosti, pa to je nasusna potreba da poznajemo zasto se Bog ovaplotio, cilj Njegovog ovaplocenja, i kakvu je licnost Isus Hristos i njegova priroda i sustina. I znas i sam da su mnogi tu pali i otisli u jeres. I ta istina moze da bude i ono sto odmah u prvoj recenici kaze sv.Maksim Ispovednik u svojim Stoslovima :

    1. Љубав је добро расположење душе по коме ништа од постојећег не претпоставља познању Бога.

     I, posle dalje razradjuje kako se moze doci do poznanja Boga.

     

    Па ето, ако око тебе све не сија као несагорива купина и није као на прображењу, онда немаш добро расположење душе, љубав и не стојиш у Истини него си у некој прелести, ако ти магијске истина да је исто мислити и бити (и све што из тога исходи) не заклања и биће и енергије, ти ми реци шта заклања ?

    пре 1 сат, slovoA рече

    Ако причаш о природи Божјој, наравно да не утичу. Али ми причамо о икономији и енергији Божјој. Падом је Адам преусмјерио ток благодати и она више није стизала до њега већ га је мимоилазила, а тиме се свакако промијенио и тај однос према нама. А није само ни то. Откуд знаш да Отац, рецимо, неће промијенити свој однос према теби кад направиш неку глупост?

    Не разумијем, зашто тако раздвајаш онтолошке догађаје, од Бога? Зар оваплоћење Логоса није онтолошки догађај?

    Мислим да нема промјене ни на нивоу енергија, да се сакрио кад је усвојио дулаизам и почео да разликује добро и зло, притом зла није било у рају, а ни данас не постоји  ,нити ће га бити. Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.

    Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?

    Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Razumem teoretski. Mada mi je teško da zamislim kako bi ta prava, nemagijska nauka izgledala. Mislite da matematika nema neki specijalni status s obzirom da sve nauke prožima? Ovo gore što sam rekao za očigledne istine dolazi iz toga što su sad baš društveno aktuelna ta pitanja: prirodno ili društveno uslovljeno, esencijalizam ili antiesencijalizam, desni ili levi... Ova Vaša priča je neka treća, ali kako se postaviti u ovom okviru? Ja imam utisak da je zdravije očuvati, bez obzira na sve, neki minimalni integritet i nepokolebivu objektivnost prirodnih nauka. Taj pozitivizam možda nije Crkven, ali ima neku stoičko-hladnu crtu koja možda koliko toliko drži stvari na okupu. Na suprotnoj strani je krajnje prenaglašavanje društvenog, koje je skoro potpuno odsečeno od prirodnog (koje se i negira). Tako da tamni brat ovog vašeg pogleda mislim da može da bude prikriveni postmodernizam, mada verujem da ne mora da bude, ako se nađe rešenje kako se odrediti prema ovom gore problemu koji sam naveo.

    Тешко је било замислити и овакав развој науке када је поистовјећено биће и мишљење, а данас је то стварност. У овој поставци математика је фундаментала, односно њена тенника, начин како се у њој истина пројављује, али није то Богом дато, могао се развој и другачије десити, а сада мора кренути неким новим путем.

    Зашто да не очувати и развијати науке какве су дана, али да не буде једини концепт  правац развоја, да не наступи научни тоталитаризам. ево имамо можда медицински. Али као са разумом треба га имати, али по некади држати по страни, глупо је бити тотално разуман ако логика не важи, а имамо Бекета и драме апсурда.

×
×
  • Креирај ново...