Ако се отклоне барем крупна искушња као што су етатизам - побожна државност -жбирство, и "институционалност" Цркве у којој она постаје апарат, односно сливање и преливање онда је остварива, јер Црква "производи" савјесне људе, добре службенике... често се данас мисли да се реформом режима може нешто промјенити, али ко хоће да краде, крашће и у социјализму и у капитализму и у краљевини, јер није одолио искушењу.
Са друге стране и држава може на много начина да помогне и обезбједи Цркву, не мора она бити изложена вуцима на изволите.
Негативних и коруптивних примјера је много, "Црква" покорава, амортизује, врши политички утицај за неку страну... држава се воли као да има ипостас, њене ингеренције се простиру на осјећања, мисли...
Али ипак по дифолту православна Црква, нација и држава (демократија) су уклопиве. На западу се већ нација и демократија потиру и битно је другачија ситуација. Империјална свијест и империјална држава не могу са Црквом.
То у Пољској је жесток трип, и сад ми освојимо дио Пољске и отели смо је од Христа, а они ако нас освоје присаједини су нас Христу, лудорија и злоупотреба.
И ми имамо тога, државне институције славе славе, као да су чланови или организационе јединице Цркве, па и фирме. Нико паметан да томе стане у крај, нити да да неку ваљану апологијиу те праксе која не води у патолошко сливање које је непријатељ симфоније, дакле штети и Цркви и држави.
Harmonija Crkve i države? (manje dopune)
in Blaža Željko's Blog
A blog by Blaža Željko in General
Написано
Ако се отклоне барем крупна искушња као што су етатизам - побожна државност -жбирство, и "институционалност" Цркве у којој она постаје апарат, односно сливање и преливање онда је остварива, јер Црква "производи" савјесне људе, добре службенике... често се данас мисли да се реформом режима може нешто промјенити, али ко хоће да краде, крашће и у социјализму и у капитализму и у краљевини, јер није одолио искушењу.
Са друге стране и држава може на много начина да помогне и обезбједи Цркву, не мора она бити изложена вуцима на изволите.
Негативних и коруптивних примјера је много, "Црква" покорава, амортизује, врши политички утицај за неку страну... држава се воли као да има ипостас, њене ингеренције се простиру на осјећања, мисли...
Али ипак по дифолту православна Црква, нација и држава (демократија) су уклопиве. На западу се већ нација и демократија потиру и битно је другачија ситуација. Империјална свијест и империјална држава не могу са Црквом.
То у Пољској је жесток трип, и сад ми освојимо дио Пољске и отели смо је од Христа, а они ако нас освоје присаједини су нас Христу, лудорија и злоупотреба.
И ми имамо тога, државне институције славе славе, као да су чланови или организационе јединице Цркве, па и фирме. Нико паметан да томе стане у крај, нити да да неку ваљану апологијиу те праксе која не води у патолошко сливање које је непријатељ симфоније, дакле штети и Цркви и држави.