Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1896
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    11

Everything posted by Hadzi Vladimir Petrovic

  1. Зурлот је потезо каноне на Патријарха, напада са позиције "истине вјере", као и расколиници, који вјерују да је истина само једна, или друга странка која вјерује у онтолошку истину, то су два проблема са којима се суочава Патријарх и сваки му се потез преиспитује, а кад треба преиспитати њихове позиције зажмуре и тјерај даље. Јер не критикују из Цркве него из својих властитих заблуда, из главе, и сад то нема везе.
  2. --- Ако не влада, онда све што у себи има тај темељ, да је исто мислити и бити, је унапрјед одлучено од Цркве, нарочито онда када из тог темеља магије, технике говори о Цркви, Христу, светима. Или можда имаш другу идеју о томе како је Црква на западу изгубила историјску снагу? Редефеиицијом појма истине који је постао антицерквен. Па онда све што расте на том поистовјећењу, онтичке истине, науке бива ишчашено из Цркве, савремени проблем са научном теологијом која јасно каже да хоће независност од Цркве! Што је будалаштина за анале или научни атеизам који је општа појава. Такво нешто
  3. Каже Која: Многи су се изгубили у ширини идеје, овде идеје истине. За православни тоталиразам ти узми и дај боље објашњење и просвјетли Зурлота. Покушавам да начнем проблем, али да се прво мало нашалимо најозбиљније: Познаје неко Ким Бесинџер, зна јој датум рођења и претке, мјесто рођења и гомилу истина о њој, неко други је ишао са њом у разред и зна је лично, а неко је опалио, а неко јој је муж, неку истину о њој зна њена мајка, а некако је познаје Бог. Неко је могао да општи са Ким без да има знање о томе гдје се родила и ко је са њом ишао у разред. Дакле има нека градац
  4. Ето Цане је писао: Не желим да живим хиљаду година, цео би ми живот био као један дан, а да није знао за псалтир, па му је Порфирије рекао, култира је увјек из култа и за култ. Црпи ли Патријарх идентитет из Вартоломеја или из старца Порфирија?
  5. Не може идеологија да гради зсједницу, може идеолошку зсједницу, која је природни непријатељ Заједнице. Ту је онда идеологија супституција за Светога Духа, благодат, љубав, јер само то троје може да премости јаз, дистанцу, смрт између бића, нпр мене и тебе. Непојављује се пакао између мене и Роћка тек тако, него се појављује јер је већ ту, зјапи. Може се подастирати преко њега договор и сл, али само љубав, благодат, Дух Свети лично, може да то премости јаз, ја га и призивам, али одричем да Дух Свети гради било коју идеологију, него изграђује нас као Христа. Све друго је супституци
  6. Ствар је заједничарења са Христом у његовом тијелу и енергијама, имању љуабави,творењу заповјести, а друго су злоупотребе, у Босни нико није хтјео рат, на крају 100000 мртвих, како? Како је то изведено? Ко је то извео,начин?
  7. Не знам, нешто је покушавао Амфиохије, кроз призму вјечите борбе добра и зла, а и ова руска емиграција у Паризу мени драги Евдокимов, сви изашли из белогардејског одјељена за морал, ту се свети ратници и мученици лако апликују. Путин у једној руци атомска а у другој крст. Гондикакис кад је долсзио у Херцеговину за врјеме рата, говорио да су неки људи толико пали да је најбоље што можеш учинити за њих и за себе да их убијеш. Може се покушати и са мотивом па да се тако поставе ствари, као ти то браниш неког или нешто па онда као мора. Али све су то теорије уз мобилизацију и опет су р
  8. Нису, одговорни су сви који су на било који начин учествовали, не само извршиоци и не највише извршиоци, али не могу бити криви Хрвати који нису учествовали ни на какав начин. Атанасије некад дио одговорности пренесе чак и на жртву, знаш како то иде у реалном животу, ријеч по ријеч и падне глава, да не причамо какве је посљедице имао 27.март овамо преко Дрине. Идеја Цркве и државе па маљем по глави, није ли то познато као НДХ, какве везе има је ли та црква џамија или које је номинације, маљ ради, приноси се крвна жртва сатани на олтар, убија ко хоће да убије. Рјетке су ситу
  9. Још се нешто стално превића из ове неканонске сљепљености кривице и грјеха: Цркву није брига за кривицу, да ли је Ирод суђен у судници за убиство Јована Крститеља, ни да ли ће ове сада убице што циркулишу бити суђени и осуђени пред судобима, они су сви осуђени и кад прилоге дају, њима Црква жели покајање. Наш однос према мученицима је Црквен, молитвен и они су у стању да нам дају због слободе у Годподу. Правити од мученика државни пројекат, није регулано, у најмању руку крије замке. @Просечан србенда Буквално их је исписао из Хрвата.
  10. @J_a_n_a Ништа ни једна идеологија није крива. Нема добре идеологије свака је супституција за савјест, Цркву... Ако те на примјер прикољем, да није можда крива нека идеологија, или Босна и Херцеговина или Сарајево, српство, људски род, сисари? Не крив сам искључиво ја. То се види и из чувеног суђења Адолфу Ајхману, водила са расправа на свјетском нивоу о томе да ли се може судити идеологији, систему, држави... Закључак: одговорнос је увјек на личности и Ајхман је објешен. Лупетања да је православље идологија добра, а нацизам идеологија зла су оксиморони за мороне.
  11. То искушење "православног" тоталалитаризма, темељеног на "православној иситни" (не на истини православља) влада артемијевцима и некима овде, који нису баш згодни за помињање, али и код нпр. Бокана у форми самоиспровоцираног романтизма, јер не види излаз. Таква искупења су онтолошки условљена, односно одређују сву онтику, а није освјешћено који појам истине влада у њима и његово порјекло. То је уочио Зизијулас па је покушао оживи теологију која је обесмишњена метафизчким поимањем истине. Покушај се уколико је искрен у правду рачуна, али спасавајући теологију Грк се занио да спаси
  12. Једно је биће (овде у цјелини) само, друго модус - стање бића (нпр, рај, пакао итд, онтолошки статус, да кажем и држава) а треће истина о бићу у цјелини, учење о бићу у цјелини, онтологија онтолошка истина: Да је све релативно, дијалектика, ипостасна или нпр. материјалистичка, да је та истина апсолутни дух итд, да је исто мислити и бити, да је све субјект или објект... те истине су свјетозарне оне дају генеришу неки свијет, неко стање бића и односе се на све у датом свијету, референтном систему, систему. Дакле апсолутне су, ништа не може да се изузме испод тих истина, оне важе за биће у ц
  13. Нисам се добро разумио, правио сам разлику између теолошке етике и онтолошке етике, на основу разликовања онтологије и теологије односно метафизике и теологије. Теолошка етика је везана за Христа и морално је оно што он хоће, или ако гледамо на еклисиолошком нивоу послушање. Онтолошка етика иде од узрока, који добива и форму кривње... У Цркви и црквеном праву нема кривице ни казне, у Цркви има гријеха. Поистовјетити ове двије етике води или у "свету" државу, или у одбацивање црквеног морала, а обоје је искушење, све то смо имали у Русији и овде. Ако је неко проклет од
  14. Баци чини на идеал, далеко од истине, не могу помоћи никоме од нас.
  15. Артемијевцима и Роћку не вриједи попуштати, ту је изгледа одавно лаку ноћ, учино сам то и превише, по најпреткеранојој икономији и то онда схвате као слабост, још се и ја глупирам с давно им је анатема. Чега су се сјетилу да се праве да је све ок и тјерају даље, тако и овај Роћко који као није артемијевац, само тјера даље и то је то. Кајем се што сам помислио да се ту може нешто урадити, нема ту ни назнака покајања. Многи су паметнији и старији покушали али узалуд...
  16. Мени изгледа да је унапријед ријешено, побједиће ме Лазић покајањем, нисмо ми толико битни, постоји проблем у Цркви, односно раскол, са групом која мисли (готово) идентично као овлаштени заступник на Поукама Лазић, "готово" јер он одриче заједницу са њима, али разлике нисам уочио. Расколници имају благослов да се причешћују у СПЦ и они раскол не признају. Мени је јасно да су ти људи у праву и да је све што Лазић говори тачно или како они кажу истина, ту спора нема, ја само желим да испитам да ли је та истина Црквена, да ли је то истина заједнице, или је та истина против заједнице, однос
  17. Нормално, и у законима има поредак, и смисао, нису сигурно границе постављене да се праве препреке поклоницима, нисам ишао да крадем или радим, ови су цариници иначе ригидни то схватили и кад сам се враћао - пошто ми је пасош остао код њих побјего сам кад су ме скинили са воза, само су ми рекли но-но нисам ни забрану добио, идуће године сам ишао регуларно. Родољуб није стручњак за каноне, а и као правник се осрамотио јер говори да су Хрвати криви, то се може мени и теби прогледати кроз прсте, али правнику не, не може народ бити крив, само конкретна личност. Реће неко: Али убијали су нас Х
  18. Нисам се чуо одавно са Авом, али сумњам да је Рукољубу он или моја малекост дозволиа да ми се обрате. Не критикују СПЦ са артемијевских позиција него са нехијерархијских безипостасних идеолошких позиција антиекуменизма. Да нису независно дошли на исту идеју? Зашто не покажу како. Можда је Артемије преписивао од Роћка или га је учио памети као што сад покушава Патријарха. Јесте и ја читам "На дрини ћуприју" али нема то никакве везе са Ивом Андрићем.
  19. Ма да, може бити црквена критика,ако је потребна, али коју то јерес исповједа Патријарх? Чиме ремети литургију? Али ово је антицрквена хајка гдје Патријарха истовремено нападају да је четник и издајица. Дакле може да постоји у екстренмим случајевима, као што је Јефрем аризонски допустио Атанасију да му пољуби руку, јер знаш Атанасја кад нешто навали, посље свети Јеферем, јао мени шта сам себи допустио да ми владика пољуби руку, дакле све може, али не како то неки замшљају и раде : улогују се па пљуц на Патријарха, такви гину. Није правилно да постоји, као што није правилно да влади
  20. Роћко је у акту поучавања Цркве, ствар је начелна, није питање да ли он има аутентичну позоцију за поучавање, него да ли оно уопште постоји, да ли он има исправну позицију када критикуује Патријарха за рукољуб није питање, питање је да ли ико има позицију да критикује било ког патријарха било којим разлогом. Манипулативни метод од општег на конкретно, са конјретног на опште и до ујутро, кад запне онда есхатологизими ти тек може све и до ујутро. Па немој ни да је почињеш док то не преиспиташ, крштење своје залажеш, по њему си једнакоправан Патријахрју, ако си кренуо да њега учиш,
  21. Слажем се у принципу, а и овим актуелним счучајевима, само ни то са шслтером и стадионом није црквена позиција ни савим добар примјер, тај са шалтера ће у литургији ипак да се запита и постиди. Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву? Није православље Артемијевцима казало да СПЦ грјеши, него им је казао "Артемије" којему се јавио нпр. сам Господ и овјаснио му да је он једини преостсли православни Епископ зилот који ће да очува православље и продужи историју. То је хијарархијски ред који ту влада Господ-Артемије-Лазић. А Лазић не смије то да каже па глуми ван
  22. И ова друга странка која је покушала да критикује Цркву са позиција науке, односно научне (метафизичке) теологије је уредно почишћена јер јој је поизиција критике нецрквена.
  23. Не бих се баш сасвим сложио на начиином на који се изразио, питање треба другачије поставити: Како знаш да није у праву, ко ти је то рекао и откуд ти то? Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност. Није ни Патријарх или( негда и надајмо се сутра православни) Папа пао са Марса, нити се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, него је дошао из литургије и назначен је за литургију и његова је функција литургијска, без литургије он је ништа. То данашњи Патријарх и изражава признавајући власт Сабора над собом, али и с
  24. Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро? А онда и искупљење? Ми би опет остали одвојени Адамовим падом и грјехом, овако смрт нас не могже одвојити од Христа, јер је Христос узео смрт, па нас и у смрти чека. А смрт је једна форма оног "ништа" које држи и благодат повученом, не потпуно одвојеном од твари, јер не би могла постојати. Дакле гледано из твари ( мораш да порадиш на перспективама) изгледа да се благодат остварује, (мада је непримјерен израз, може да одведе у учење да је благодат створена), боље рећи просијава, а твар се преображава из свога темеља који није само бла
  25. (Нисам те питао за измјену у природи у вези са падом, него у вези са оваплоћењем?) Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује, наша је воља ништа и њој треба остварење, испуњење у сл, воља Божија је по природи нестворена вјечна енергија једна те иста у све свете Тројице. Нема она шта да се остварује, како мниш, њено остварење је сво створење, од којег може бити кроз нашу вољу у некој мјери одвојена, или савршено сједињења у Христу, од којих је једна људска ништа, а друга благодат- нестворена. Тако живјети по вољи божи
×
×
  • Креирај ново...