Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1296
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    4

Последњи трофеј

Hadzi Vladimir Petrovic је имао/ла садржај са највише реакција!

О Hadzi Vladimir Petrovic

  • Ранг
    и бити и не бити мој је одговор
  • Рођендан 01/17/1974

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Требиње

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.ginekolog.ba/Hadzi-Vladimir-Petrovic/stranice/ikone.html

Скорашњи посетиоци профила

5252 посетилаца
  1. Политика Online - Васељенски патријарх није помињао Аја Софију у разговору с Ердоганом WWW.POLITIKA.RS ИСТАНБУЛ – У телефонском разговору са председником Турске Реџепом Таипом Ердоганом, васељенски патријарх...
  2. Раде за велику нато Црну Гору, а истицање Херцеговачког идентитета можете да видите код тајкуна Драшковића и једног владике Босанца, ЦГ као НАТО држава треба да се шири и на Косово и на Херецеговину. Иначе Херцеговина је прошли рат преживјела јер су јој ланци снадбјевања и подршке ишли преко Црне Горе, она је сада фактички одсјечена јер једина комуникација са са остатком Срба у РС је тунел чемерно који се са двије авио бомбе може затрпати. У подјели зона утицаја Американци гледају да учвесте југ, како би Русе држали подаље од мора, стога се надати да поновно покретање приче о аеродрому у Херцеговини није само поткусиривање, јер би се тако на терену створио егал, јер би могли на тај аеродром и Руси по потреби да слете, те се народ не не би морао Милогорчити. Наравно Амери и Енглези хоће и да преко Грка кроз раскол одвоје Цркву, чиме би добили и пјешака... Није небитно како ће се према овоме поставити Турски и Њемачки вектори утицаја.
  3. Да баш је храбар, Гојчило све не обазире се ни на надређене кад је његово мишљење у питању, није спорно да се Црква зове и Црква у бившој Југославији, спорно је да ли Црква може да у себе прими лаж, односно да ли се Црногорски национални - културолошки идентитет темељи на култу - литургији- дакле њој, Цркви. Ако је црногорство Црквени производ, Црква га мора признати, ако пак није Црквени производ онда такав идентитет не смије признати јер ће се Црква покварити и наћи ће се мрзост опустошења на мјесту светом. Сад ко има мозга нек испрати развој црногорштине из извора оних који је заступају, па ће да види да ли је та суб-култура плод Цркве или неких противних страна. Понављам ми у Црној Гори имамо "оно" за брата-сестру и сапричесника, кад станемо пред Господа можемо ли тако? Како да третирамо Црквеног транџу, ја сам као друга у Сарајеву као клинац имао неког "Пакиија" тако се потписавао по хаусторима, да би одједном Панкии имо сисе и постао Рабија са једним и, из Горажда. Мислим дан данас, прошло је 30 година, ја не знам ко је он, памтим га као мушко, кад се открило несто је- мислим зам да је женско. Може ли то тако у Цркви да га Црква препозна као мушко?, без обзира на хирургију, чисто по вољи? Тешко, може Црква да нас прихвати у неком стању болесном и да нас љечи, али када говоримо о слободи у Христу не говоримо ћируби ћириба сад сам жаба јер ми се крекеће и да се крстим као жаба? Пошто је транџа ипак женско које мисли да је боље бити мушко (нарушавање равноправности).... дакле суштински анти-женско. Плашим се да је Црногорац антисрбин неко ко је одустао од свог културолошког уређења, онда му нема мјеста у Цркви, јер нема мјеста ни за један антиидентитет. Тако Ђукановић је сасвим у праву када говори да је ово питање идентитета и то треба расправити, да ли је то идентитет или антиидентитет, идентитет ваља признати, антиидентитет усвојити као идентитет је сатанска ствар. Моје је скромно мишљење да треба водити полемеку око питања Црногорског идентитета и ако он није антиСрпство, него нека радакција Српства која оће да се одвоји или никад није била у Српству то признати - уколика га изњедрила Црква. Оно што видимо у ближој историји то је појам нације који ствара држава који овде пропагира још Аустроугрска, несрпска је и концепцја један језик једна нација. Српска је народно коло око Цркве, један народ једна Црква. Ми видимо да је црногорска нација државни пројекат и званично, Црногорску државност и држављанство нико не спори, зашто би то било препознато као Црквени идентитет? Гдје је то производ литургије, гдје је та несрпска култура? Дакле Црногорство јесте државни пројекат, а захтјеви да се оно препозна као црквени идентитет су крајње сумњиви, начински криминални и дубоко антицрквени и изазивају раздор. Цркве пропадају у раздору, а настају у сабору, дајте тај Црногорски сабор који ћемо препознати као Црквени... Ево највећи пјесник Његош, па му реци да није Србин, да ти глава пане, ево Дадо Ђурић највећи сликар којој култури припада, не држави, него којој култури? Дакле Црква гради заједницу и та заједница онда може да изгради или не изгради државу...та заједница може да се зове нпр. Срби...То чини добровољним пристанком чланова и Духом Светим. Ако држава саставља заједницу она то чини терироријим, границама, идеологијом, у принципу силом и та заједница не може бити аутокефална Црква.
  4. Историјски гледано нације се формирају кроз борбу за инвеституру на западу, углавном као нека врста протестанске аутокефалије, код нас Срба је то раније и другачије и за разлику од Запада захваљујући светоме Светом Сави српски "национализам" је у хармонији са демократијом, што се на западу показало немогућим, са друге стране немамо институционални наднационални или над аутокефални ауторитет, имамо Васељенски Сабор или "Уједињене Нације" али само у теорији. Неко се досјетио или по самој инерцији се створила забуна око овог поима, али и да није испод поима Њемци, Јевреји, Срби се свакако крију различите стварности и нације. Што се тиче нарушавања поредка, ту немамо спора, најпретежнији је Христос и есхатолошки идентитет, али ови подли мучитељи ти не траже да се одрекнеш Христа директно, него само Цркве, или само Српског идентитета, или само тога да си нпр, мушко, али како онда да приђем Христу као женско? Хоће ли ме Христос препознати као свету Владимирку, примаш ли ме ти у госте као кинескињу хришћанку? Мислим глупо је да се правдам, ок су жене и Кинези и нисам бољи од њих јер ми је датост да сам мушко и Србин, исти нас Христос спашава и прима, али онакве какви јесмо. То што је важније да спесем душу од тога да сам Сарајлија никад неће промјенити то да сам се родио и да припадам ту, не могу доћи пред тебе и рећи да сам са сјеверног пола, не би ме примио за пријатеља јер би видио да лажем, а и зашто бих лагао о себи. Свеједно је гдје се ко родио, али и није, понесеш неку врсту благослова, неку "старозавјетну компоненту". Мислим да ли је теби свеједно је ли ти твоја мајка мајка, може и моја мајка да ти буде мајка можда и боља и шта ти то смета за спасење, ајде сад се одреци своје мајке? Сад би ови кретени још нашли цитат, ко се не одрекне своје мајке није Христа достојан... али то је сасвим ирелевантно за прихватање моје мајке Ђурђе за твоју мајку јер, неће ови што престану бити Срби постати тако хришћани него друга нација Хрвати, Црногорци, сутра Босанци... не одричеш се ти своје мајке ради Богородице, него ради друге и то сумљиве овоземаљске "маћехе" и тврдиш да те она родила. То не може изаћи на добро... Или не одричеш се пола Христа ради, него травестије ради, најбољи филм о политичкој травестији, може и вјерској:
  5. Код нас у Требињу, у Цркви смета и "похвало рода нашего" јер то подразумјева Српски, па се премудро направила измјена у "похвало православних" јер ми нисмо Срби него постајемо Хецеговци и Босанци православци! А ни Србијанци више нису Срби у смислу националном - културолошком, него су Срби у смислу држављани Србије! Зато имамо националну службу за запошљавање, а то је државна счужба и национални фудбалски тим, а то је државни тим. Може да буде национални ако и кад случајно падне Дух Свети на на тај тим, па почне да пројављује историјску свјест. Парадоксално баш на стадиону се убија свака историјска свјест и нема ничег историјског, осим патолошког нацистичког, вулгарне агресије према другом и себи. Ми друге историје и претке немамо, нити их може бити, наши пак поробитељи нам ту "дају слободу" да будемо женско и ако смо мушко, да измислимо своје претке, да ходамо на четри ноге, али не смијемо да говоримо и да штампамо паре, да производимо, него само да купујемо и код њих се задужујемо. Огромна је мануипулација око појима Српски, јер мени није битно да сам Србин у смислу држављанин Србије, него да сам Србин и кад и ако те државе нема, конкретно држављанин сам Босне, а ако би престао бити Србин у овом недржавном смислу, културолошком, не бих могао бити у Цркви! Сад ће овде на мене да се сручи и Сорош и Фанар и Павелић.... и Гојко Перовић, али то је историски факат: Ко год је отпао од Српства отпао је и од православља, немамо ми бивших Срба православца, они су Хрвати - католици, Бошњаци- муслимани, гдје су срби католици, протестанти, муслимани...нема их. Ови нови "православци", сад већ бивши Срби, отпадају, губе битку против Цркве.. Зашто је то тако? Зато што је Српска Православна Црква државна (агентура)?, можда неко, али се то не дотиче њене Српске културолшке суштине ни Христа као есхатолошке суштине. Треба пратити историјски развој и специфичности поима нације у Срба и специфичности самог историјског субјекта Срба од рецимо Жичког Сабора, као народа који је нација. Који има свој ковчег Цркву са којим лута кроз историју. Више видјети код Жарка Видовића. Други разлог је толико очигледан да изгледа баналан: Свака личност је неуништива Христова икона, да се образ укаљати, али и сатану ипак препознајемо као палог арханђела Деницу, није он Пера, Жика, Суљо и Мујо, оће он ако може и Христа да глуми, али на крају је то што јесте пали Деница- са надиком Сатана који означава стање - не ипостас - икону. Сваког од нас Христос може ако хоће примити као своје иконе, сваког по на особ, Тебе као тебе, а мене као мене, обојицу као икону своју. Али не Перу као Жику, а Жику као Мику. Црква прима сваког у свом пуном идентитету укључијући чак грјех у форми исповјести. Бити Срби да ли је грјех? Блудничио сам па ћу се кастрирати? То црква осуди, грјешио сам као мушко према женама сад ћу се оперисатии постати женско да се искупим, шта је то, нека реинкарнација умјесто ортодоксне иркарнације - иконописа, образовања, очовјечења и обожења у Христу Исусу. Овима непријатељима српства и отпадији које је увјек било поручијем да Христу објасне како је он држављанин Римског Царства а не Јевреј, а из писма се види колико је Христу стало до државе а колико до Израиља, за државу: ето дај им што траже да се не би саблажњавали, а Јеврејство и Стари Завјет афирмише Собом оснивјући аутентично израиљство, обнабљајући Завјет - боговидство за све народе, Цркву. Тако поручујем свима који би да редизајнирају свој образ и личност то могу само покајањем које је уједно просвјетљење и освећење - инкарнација, уподобљење. Али остају увјек оно што су били одувјек без обзра на имиџ, аутлук и бренд. Познај самог себе и немој против себе, то је унапрјед изгубљена битка која може да траје вјековима и генерацијама па и у вјечност.
  6. Поуке је уништила реформа правила, постало је отежано па и немогуће изразити се, тако је сајт отишао на вјештачко дисање и постао тежак. Како је ово неки облик новинараства неопходно се држати постулата (догме), иначе све пропада. Поуке су биле најбоље мјесто за комуникацију, често у за дијалог без њежности и интелектуални и духовни фулконтакт, права Црквена и народна скупштина и урадиле су велики посао. Лично изражавам захвалност за сав труд, новинарство као и свештенство је позив, а не тек занимање. Поуке сметају јер данашње новинарство постаје кибернетичко обликовање јавног мјења, манипулација свјешћу, управљање масама од мрачњака који се плаше исповјести, којима смета изношење на свјетло дана, јавни дијалог, скупштина, Res publica. Њихове одлуке падају у мраку мозга и сјени непознатог порјекла. Поуке су пуштене наивно и потцјењивачки али су постане прејак и преутицајан фактор, плашим се превелика сметња за оно што сљеди, а дуго се спремало. Али, ...камење ће проговорити.
  7. Не знам, ако је безвремено онда не можемо да преместимо неки догађај само на велики четвртак или преображење, (четвртак такође је нешто времено и ако је као сваки празник есхатолошки) него мора да се може премјестити свуда, по принципу међусадржајности празника који су увјек један. Међутим како су ови историјски ( врјеме + вјечност=празник) догађаји на неки начин и поредак литургије и литургија се може преметати, као што се и премеће па имамо разне празнике и њихову смјену, а литургија је иста. Што се тиче Јагњета закланог од почетка свјета, ту можемо примјетити временост - од почетка времена, дакле не прије почетка у "чистом" есхатону. Можемо рећи да се из вјечности гледано све дешава "једновремено" јер времна нема, ипак морамо рећи да је било када није било свијета, самим тиме и оваплоћења, смрти и васкрсења, мада смо рекавши било већ увели неко вријеме. Сваки празник, литуријски догађај садржи не само есхатон и неки исјечак времена него и сво вријеме, тако да није Велики четвртак остао само у четвртку него се продужио на сву историју, од стварања до сада, а литургија јесте и страшни суд. Ипак ми не грјешимо када кажемо да чекамо васкрсење, а да се оваплоћење да се збило, а било би пренатегнуто, па и погрешно рећи да чекамо оваплоћење, а васкрсење да се збило. Тако је и са преображењем и Тајном Вечером, може се рећи да је унтар преображења, и Тајне вечере...присутан есхатолошки васкрсли Христос...што чини [mention=4466]Zoran[/mention] Djurovic да би очувао васкслост причешћа, на чему хвала, могуће je проблем рјешити ширећи врјеме (без есхатолошких вратоломија) Великог Четвртка - Тајне Вечере- на читаву историју како би на тај начин историјско Васксење уђе у Четвртак, као што улази и Суд, што би уједно значило очување литургијског јединства времена и простора (свог времена, сваког простора, есхатона и свих личности), али и благовремену смјену празника и линеарни поредак времена без преметања тачки по њему, јер и ако се на литургији збива Суд ваља рећи и да се није збио а да се нпр. преображење збило, али ти историјски догађаји - Празници нису завршени број људи под крстом, на вечери се повећава, Палама је нови на Тавору са многим знаним и незнаним. За Васкрсење не знам, може се рећи да смо сви устали са њим, али не још у историју, те да ни Илија, ни Мојсије, ни Пресвета Богородица нису васкрсли него само Исус. Христос Васкрсе. ( Занимљиво је то што је Богородичино тијело мртво узнесено, Илијино живо, а Мојосију се гроба не зна, док се Христос вазнео по васкрсењу које се догодило у историји, иначе шта чему неко есхатолошко Васксење.) Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
  8. А да ли би било шта урадио без разлога, или све чиниш због нечега? Ако чиниш све због некога разлога, онда нас обвјести шта је ти видиш као крајњи разлог, да скратимо причу.
  9. Добро, без обзира како се именује енергија или слава, то све имамо од прије стварања, "у почетку бјеше свјетлост" можда се мисли на "основ стварања", а Христос је ипак нешто ново, мени баш не иде у тинтару да су Мојсије и Илија васкрсли и то у било којем смислу прије Христа, можеш ли мало то да објасниш? Зашто би ћутали о слави и ти и ја имамо неку мјеру, колико можемо.
  10. Може и тако као што се каже и благодат Духа Светога, али прецизније је благодат и свјетлост Св.Тројице. Нема Христос неку своју свјетлост нити Дух благодат, благодат- свјетлост- енергија, воља, десјтво...све је заједничко, Христос је посебан у томе што је свијет у њему створен и спашен, наше мјесто у Цраству је у Христу, јер једини има тијело, тако да за нас јесте центар.
  11. Мало прецизније, често се мјеша Дух Свети и нестворена свјетлост (енергије, благодат), али Христoс ређе, енергије су енергије све Свете Тројице, да кажем њихова једна енергија (и једна воља) За енергетско Царство није био потребан Христос, он уноси створено у Њега, (моју милу твар, са којом сам досадан, али вадим револвер кад се разоваплоти Христос и опет постане духован и безтјелесан). Тако да је Царство изграђено као и Црква од створеног и нествореног, односно од васкрслог створеног, од причешћа.
  12. Teшко да могу ово да пратим, ипак у вези са овим "granica između apstraktnih i konkretnih objekata", предлажем да размислиш о томе да су сви објекти апстрактни чак и када се фиксирају на неку ствар, они су ствар + апстрактни идентитет. У том склопу субјект је тек перспектива, тачка...не личност. А читава метафизика скуп тачних апстрактних извода са бића који нас одвајају од њега. Предлажем да замислиш једну математику која садржи ограничен број бројева, лишену блудне идеје бесконачности која беспотребно шири свемир како би нас смањила. Свјет који је велики докле видиш или чујеш, коначан, али у њему је свака ствар искључена из испостављања кроз систем у бескрај, али способна да буде оно обједињујеће једно, свака ствар па и број, али слободан од уврштавања, коначан резултат по себи. Што се тиче скупова довољни су празан скуп, скуп са једном тачком, и скуп са двије тачке у којем имамо релацију међу њима, даљим умножавањем не добивамо никакав квалитет. Умјесто рачунања са апстрактним идентитетима нараслим на замишљеној тачци, који се мултпликују у разне бесконочности и разне правце симулирајући експлозију и уништавајући све и без бомбе, узмимо биће у цјелини умјесто замишљене тачке, у скупу(0) који није више празан, не знамо шта је то и каквог је облика то једно, (1). Сад то једно преполовимо (сломимо хљеб), односно унутар бића имамо свако свој отворен хоризонт (вријеме), тако смо добили раван, тло на коме заиста стојимо, ту већ дефинишемо праву (првац) и на крају долазимо до себе унутар бића у цјелини. Обо је по Пеђи Исусу изворни Еуклид, насатао из геометрије (размеравања земље, храма), у коме се иде од простора ка тачци, и који је компатибилан проскомидији,преставља успон тачке која је честица хљеба и опет биће у цкелини, док замишљена (западна-католичка) тачка својим развојем и хиперпродукцијом бројева и функција води у бесконачну црну рупу. Наравно оба приступа су тачна и раде али имају другачију коначност-есхатологију. Толико могу да примјетим доста те нисам разумио јер не познајем грађу.
  13. Немам примједби на горњи текст, мислим да је врло добар и да је значајно то да се скину "субсистенције" јер реалност опажамо кроз њих а уствари дјелом тлапимо, с тим да ако смо ослободили трипа не значи то одмах већу благодат него трезвеноумље. Што се тиче твоје смјеле мисли, мени се чини да сваки искрени љубавни - благодатни сусрет садржи у себи сво предање Цркве сву историју и есхатологију, то једно, макар у заметку. Дакле садржи купину, али и не само купину него и све остало, мада је првенствено преображење и можеш рећи и да је Мојсије у купини видио Петра... али... О времену, код Хајдегера је оно хоризонт у којем се појављује биће, није феномен на бићу гдје је оно замисливо замрзнуто, него обратно "оквир" у којем се појављује биће. Ту замрзнутост замрзио је Ниче, јер биће ври (у луче сјајне),вјечно враћање истог, воља за вољу). Те луче су вјечне и њих нам не заклања твар него систем окошталих истина (о Богу). Само да се нисмо изгибили у ширини идеје...
  14. У Царству имаш једно Тијело, па ти види. Кретање у примјеру је постављено као унутар свјетско и тиме је све закључано. Ако кретање разумијемо теолошки, као подвиг, просијавање, силазак у ад, преображење, серетење са... као интеракцију створеног и нествореног, чак је неопходно једно једино тијело, без неког другог. Када говоримо о причешћу, то је то једно и једино тијело, првенствено васкрсло, али не искључује ни друге међусадржавајуће празнике, оваплоћено, преображено, распето, створено. Уз напомену да твар-тијело улази у есхатон.
  15. Рјешено је од Декарта до Ничеа сваки пут на тоталан и севеобухватан начин и сваки пут другачије, све су могућности исцрпљене, Хајдегер деконструијше те метафизичке наслаге са бића и показије да смо "одлучени" од врмена, што и ти показујеш јер ти је далеко лакше да просторно дефенишеш ствар него темпорално. Значи ми би требали прво да се вратимо у вријеме и присудство бића, па онда да са земље а не из трипа стичемо благодат. То благодатно јединство називамо иконом, преображеном твари, рецимо такво је и рајско стање, с тим да није смрт још уведена. Све те промјене су тоталне (онтолошке, захватају биће у цјелини), светима је све свето и преображенима све преображено, материјалистима све материја, нововјековним иделистима све идеја. Проблем саприсутства створеног и нествореног је проблем иконе, логоса у твари, људске воље, енергија, синергије...уопште је могућ од оваплоћења до васксења. Нема иконе прије оваплоћења, а ни по васксењу. Зашто неко не наслика икону Васксења? Јер није више предукус, и није више у слици, а прије оваплоћења ни слику нисмо имали. Ако је причешће васксла твар а држимо да јесте, а не тек облагодаћена смртна твар - икона, онда је весело, свјет и његов тоталитет све је то пукло, јер имамо твар која то "није", односно већ је наступио узорак Царства, то тло, та земља (материја) већ је ту у присутна у Чаши, али није још тотална и не протеже се на биће у цјелини, него имамо овде и сада различита стања бића, што онемогћава, слава Богу, било каква систем, или било какву онтологију, али омугућава прелазак из ропства систему, логици... на тло будућега вјека, понаособ. Разумијем да се може рећи да је распети Бог створио свјет и све слично, и не мислим као @Bokisd да се мора у мишљењу очувати логика, од мислилаца чујемо да је са логиком готово, а да је исправно мишљење само оно које води у свјетлост.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...