Jump to content

Hadzi Vladimir Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    125
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Hadzi Vladimir Petrovic

  • Ранг
    i biti i ne biti moj je odgovor
  • Рођендан 01/17/1974

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Trebinje

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.ginekolog.ba/Hadzi-Vladimir-Petrovic/stranice/ikone.html

Скорашњи посетиоци профила

1465 посетилаца
  1. Потопи нас текстом, јеси ли ти протестант или католик.... Ми говоримо о унутартроичним односима, а ако се поставимо као да из Бога гледамо то је скоро равно хули, ми на овај проблем - као и на сваки други - гледамо из Цркве (ако смо уопште у Њој) односно из Сина у којем је створен и свјет и циљ нам је и да нам расправа буде логосна или бар логична. То би била отприлике наша адреса у односу на свету Тројицу, што би дало за почетак бар то да су Њихове службе - мјеста- различита у Цркви. Владика Данило је сликовито Говорио о двије руке Бога Оца у свјету... Institucija i blagodat Hadzi Vladimir Petrović WWW.GINEKOLOG.BA Пошто је дакле за једина реална перспектива еклиосолашка мислим да на том нивоу треба разматрати ствари: Сабрање - епископа, дарове - харизме.... Ту видимо да је Римска Црква пирамидална структура па чак и империја, што омогућује њена телогија (тријадологија), Христос пак у својој историјској појави не личи баш на неког ко управља империјом - прије је супротност тога. А те пирамидалне структуре се лако праве и није потребно чудо да се формирају. Свети Дух је тај који опет и опет формира Цркву као феномен и дише гдје хоће, зато дарови у Цркви не зависе искључиво од христолошке структуре (коју РЦ има), него Црква Дхом дише и пулсира. Примјер: Да Дух и од Сина излази, редовно би Епископи били харизматчни теолози, пјесници, али не они могу да буду и туте-муте. Тако филиокве је суштина клирикализма који је једнодимензионалан и гуши дарове унутар заједнице - филозофски онтологија сујете. Јеванђелски; Ти си Камен на коме ћу сазидати цркву - Ти си Сотона јер не мислиш Божије него људско. Хришћанин, свештеник, епископ, папа, је сотона када је лишен "божанског" додаћу Духа. То је динамика - живот, кад сву пнеуматологију премјестиш у христологију, ње нема, а нема ни потребе за њом, добијаш љуштуру. Какав је смисао људске егзистенције под таквим ауторитетом, може ли ту човјек да се афирмише и да запјева, као равноначално са браћом својом. Дух Свети ето мора кроз Христа Папу да се раздаје? Који будући да њему нон стоп почива не може ни да грјеши, а остали хришћани вазда доњи. Други примјер и први епископ Римски Павле , по чудесном предзнању Божијем, да ли је уопште рукоположен? Ко је њега призвао у вјеру - визија? Дух Свети је донио Христа. Зашто да му вјерујемо, зашто да вјерујемо Петру који је сотона? Е то је та динамика - сарадња, Духа Светог и Христа и нас у Приношењу нас,Оцу. Али свао може и да одбије сарадњу - па и Папа. Гдје нема пнеоматологије нема ни христологије и обрнуто, и није ствар само у једном додатку, него све се мјења, благодат, еклисиологија, антропологија...
  2. Говорио сам само о нашим "наивним" србима комунистима, који су завршили на голом отоку, јер Ким Филби дао информацију за Резолуцију ИБ, када је у ствари преовладао утицај Запада, а КП Србије растурен, а у Југославији завладао КП Хрватске, што се валоризовало. Бранко Ћопић, Стево Жигон... Бата Стојковић то маестрално осликава. У политичком смислу код нас и нема деснице, него само раскол на љевици који датира из 48. Ким Филби — Википедија, слободна енциклопедија SR.WIKIPEDIA.ORG И ако је спам теме, Ким Филби је осмислио тактику наоружавања сиромашних арапских племена уз савјетовање да се диже цијена нафте - да би Запад бацио на кољена, а Јосиф Бродски је награђен Нобелом за урнирање по њему.
  3. Propast Poljoprivrede / Hadzi Vladimir Petrović WWW.GINEKOLOG.BA
  4. Са стаљинистима се небих шалио, јер ако је било добрих срба комуниста, то су стаљинисти, добар дио културне сцене у срба иде из тог корјена, и још се није сасвим добро разумјела 48-сма. Данас кад гледам Балкански Шпијун ја се семијем онима што се смију. Платио би да нађем један текст стаљинисте Стеве Жигона у Политици, кратак и набијен смислом уз велико познавање историје и теологије, ови други "комунисти" и њихова дјеца су "ово што се данас збива". Наравно да се и кроз теологију води рат, и кроз духовност, што није исто, Неко је поменуо да ратује против "непомника", али како, добро на нивоу помисли и свога живота, али "непоменути" нема права да дјелује у свјету осим кроз људе, па тражи сараднике... Ако још нисмо будни.... Кроз теологију иде најлакше, а када неке врједности увезеш у Цркву, оне су самим тим етаблиране: скорашња експлоатација монархије Оца од стране Вартоломеја...27 март, хлађење коверте... Rekoh sebi, moj Boze koliko demagogije sustavno poredjane u artiljerijske sаlve koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji nista osim mrznje, sujete, vlasti Међутим постоји и здрава употреба теологије, због које Константин сазвао сабор. Било му је јасно како год да постави систем на крају зависи од "чиновника" па је питао оце шта је то у човјеку - Савјест, личност... углавном то што га чини поштеним.. Црква то развија и ту се здрава сарадња завршава, друго је етатизам који разара и Цркву и државу. Са друге стране теологија има своју сврху само унутар црквеног живота из којег извире и у који се враћа, она није класична наука, пре умјетност јер је за њу потребно надахнуће да би настајала и да би се разумјела. Њена гносеологија је гносеологија јединства,познање кроз заједничарење и кључан је пристп. Теологија такође не може никога привући, привлаче личности. љубављу у заједничарење, теологија је тек зов, пјесма и хвала - за оне који хоће и онако како они хоће и има смисла, који се не показује толико у њрној логици колико у извршењу
  5. Добро и са моје стране метанија, посебно јер нисам баш благ и обзиран, и у неком сам жару, такав сам. Опростите.
  6. У футуру ти је питање, такав си одговор добио... Мене никакво краљевсто не спаја са вјечношћу, мене са вјечношћу спаја Онај који од Краља не исходи, а краљевство је вјечно, и сада и прије и увјекове вјекова, теби остављам да кажеш:
  7. Е сад умјесто Папе, шаљеш ми Московског патријарха, можемо се тако бомбардовати цитатима, Флека би рекао ко тебе ауторитетом ти њега идентитетом, али ипак пошто си се позвао на неки квазипанк, измоли прво два албума по своме избору од Бранимира Штулића, па ако вас Џони прими у заједницу... Немам блажу покору за неозбиљност, не причам о времену него о начину - силовању и причам о томе да нисмо исти, нити су природе заједнице исте, једно империја а друго бенд. Имерија производи империјалну свјест - да силом овлада другим, а бенд демократију sloboda nije bozje sjeme pa da ti ga neko daje sloboda nije zahvalnica procitana abecednim redom sloboda nije krilatica reklamnog panoa konstruktivna kritika postojeceg stanja sloboda je zena uzmi je sloboda nije podmetanje ideoloski zakrzljale forme sloboda nije pometanje ideoloski bilo kakve norme sloboda nije jednostavan domaci zadatak ona je svijest o skladu nesklada nesavrsenih ljudi sloboda te ceka uzmi je datumi sjecanja kontrola lupa vratima regularna predstava ko ne pamti iznova prozivljava sloboda nije mizantropski odbaceno kukavicije jaje sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava sloboda nije referada stanicnih setaca ona je svijest o skladu nesklada nesavrsenih ljudi sloboda je zena uzmi je Tumačenje jedinog Hrvatskog Jevanđelja po Džoniju : prvo vjenčanje sa slobodom, a onda pravi Bog da Vas spase od "Imperije u ime Boga"
  8. А ти гледаш из Божијих очију, па нам јављаш како Он вреднује, ето то је тај "Пластични Исус" опредмећени бог, представа, појам, са којим можеш да радиш шта хоћеш, кад ти се ограда накриви можеш је с њим подупрјет. Можеш га и у "Војну"послат... Човјече, култура почиње тамо гдје нестају пирамидалне структуре... ти причаш силованој дјевојци како је исто кад је силујеш као и када се она са својим иабраником воли: Сви смо ми исти, Божији људи и још причаш о култури, шљивовица култури.
  9. @kopitar Уозбиљи се, горе ће бити подјеле коју направи Господ на суду своме, и биће разлика у слави.Ми само вјерујемо да је Василије Острошки свети... Али док ти причаш о будућности у Хрватској је ових дана прешло на католицазам по неким податцима 30000 срба, али за ову расправу није битан број, него начин - трпили су системски притисак- који говри о природи заједнице која их је примила. Да ли си се ти разапео због тога или ти је ок да силом просветљијеш, у ствари само набеђујеш и убјеђујеш? Или можда тврдиш да је тих 30000 православних Срба у овом налету, а било их је раније.... У ствари доживило духовно просвјетњење и схвалило да Дух Свети и из Сина излази и повратило се из јереси. Вјерујем да су иницирани грубом силом у недостатку духовне, Просто сатјерани у ћошак. @Богољуб 1 је прешао у православље, зато што је ко Елијаде пробавао на себи, и каже нашао пуноћу, нико га није тјерао, осим можда савјести и духовног искуства. И теби кад се Бог јеви, а православљу Вог се јавља и притом бије, биће јасно. Ако желиш отвори се за православног Христа, па ће ти доћи, не знам како, али сигурно неће у облику Папа-моду.
  10. Расплинуо сам се у прошлом оговору, али да заоштрим, да ли нам је исти Христос? Ако пређем у католичанство хоћу ли остати вјеран своме Богу. Или ћу изгубити и себе и Њега?
  11. @Благовесник Добро кажеш, тема је сад још већа, готово свеобухватна. Да кренем од проклества, анатеме, како каже Атанасије: нека иду са милим Богом. Дакле и њих Христу препуштамо, само што не могу са Нама да се спасавају. Они су дакле можда са Богом, али са Нама нису, Гондикакис каже снага неке заједнице није у бројности него у мјери њихове повезаности, а крајња мјера те повезаности је пројава Христа. Нисам ја за конфесионалне приче, учен сам да је православље вјера којом Бог вјерује у човјека, и иста та вјера којом човјек вјерује у Бога. Оно што мене жуља није то да неко буде примљен у заједницу и да се спасе, него да се зајединица изгуби свој идентитет и постане нешто друго - унијаћање. Дакле, одговор би био може и анатемисани и онај у расколу да буде са Христом и чак првина, камен који одбацише зидари, али не мора и увјек није. Што се тиче тих "одбрамбених разлога" нисам сигуран у њих, јер и вјера се искривљује (мислим на Вартоломеја), Православна Црква не може да се сабере ни око себе, а камоли око рјешавања питања са католицима - и то несабрање говори колико смо Саборна, а утицаји Путина и Трампа о томе колико је стварно аутокефална. Мислим да постоје и несавладиве богословске разлике, иако је овај пут кроз Цариградску патријаршију допрла боголивска мисао која амортизује, на неки начин је чак направљено јединство на терену православне Цркве чак и по питању канонинизације Степинца знам људе у чину који Сматрају да је Степинац Хрватски Николај и да је светитељ јер је епископ, а да је св. Вукаши етномартир, јер он није убијен ради Христа него зато што је Срб. Е сад дали ће се то одржати или ћемо имати раскол и отпад... Унурар наше Цркве је направљен јаз, један свештеник који је прешао из епархије у другу - не озбиљно него да би ми описао разлику- каже није то тај Бог. Да смо ми заиста (и једни и други и трећи) у Христу неби ми дуго били у расколу, горе сам помињао муслимана за кога вјерујем...па зар се ја са Хајдегером срећем ван цркве? Мислим постоји могућност заблуде у вези са Христом, просто за свашта се користи као и рјеч љубав, па љубавно јединство може свашта да значи. Епископ је Христос, ближњи је Христос, знање о Христу, мишљење о Христу, све то може али у свему може и да се заблуди. Имаш двије "Христољубиве војске" које се 1000 година сариту, Господ рекао служите - А да мислио је да вадамо Господа ради...Извртање Ето извини што тек сад пишем, био сам на крштењу код људи простих, не знају много, али држе рјеч и имају слогу међу собом и пара више него сав форум.
  12. Да покушам, то је апстрактни Христос којег ја немам гдје да поједем, и чак не припада ни једној традицији. Осим ако ти под једна црква не подразмијеваш Католичку или Православну, а другу одбијаш да назовеш Црквом. Понављам тачно је то што си рекао, али гдје је то, да одем? На неки начин - имам утисак, опрости- као да се издижеш изнад обје традиције у неку надтрадицију која и не постоји. Љепе жеље. доброг човјека, али бити у јединству, значи бити Христом, као што си рекао, али нисмо сви у заједници, нажалост, и мораш да уважаваш и ту стварност. Зато сам и рекао гдје се јавља Христос по Максиму. А на апстрактном нивоу све може, још ако је у футуру...
  13. Само што тај "Христос" постоји само у твојој глави, као идеални замишљај, а тамо ја могу тешко допрјети а камоли причестити се. Јединство није лак задатак ни са најближим. Ако га оствармо и са једним човјеком наћемо живог Христа. ( св.Максим Исповједник)
  14. И још ћу нешто рећи Римска Црква је империја, иза овог споменика стоји машинерија и вајар је добар, Степинца је радио и Мештровић, можда најбољи вајар икад, Његоша није хтијео да ради него га је "одрадио" направио модел од глине и дао помоћнику. Црквицу светога Вукашина сам озидао сам ни од чега као студент, никад прије тога нисам ни копао а камоли зидао, па ми је сами Бог помогао и свему ме научио, Срби.- добро сам жив остао - нико није хтјео камен да ми извуће ни за какве паре, него Шабан син Мурата кога су спочетка 92 одвели "срби" уз рјеку и убили недужна, па Шабан по том основу добио тракторић - он ми је извуко камен, и триста чуда, У народу сам презрен и кроз цркву гоњен, и овде сам на "одбравању" Е то је разлика, коју не бих да конвертујем!
×
×
  • Create New...