Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Виктор Станојевић

Члан
  • Број садржаја

    29
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Jeste lepo kada i verni narod ucestvuje u sluzbi, ali opet je, rekao bih, prisustvo nekog "bogoslovski skolovanog" za pevnicom neophodno.
    Najlepse je kada se narod spontano i onako od srca ukljuci u sluzbu
  2. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Jeste lepo kada i verni narod ucestvuje u sluzbi, ali opet je, rekao bih, prisustvo nekog "bogoslovski skolovanog" za pevnicom neophodno.
    Najlepse je kada se narod spontano i onako od srca ukljuci u sluzbu
  3. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Paradoksologija у ПОЧЕЛО ЈЕ! Шиптари траже протеривање Игумана Саве Јањића са Kосова и Метохије!   
    Ako ima neko na svim ovim našim nesrećnim prostorima ko NE izaziva etničku netrpeljivost, to je Sava Janjić.
  4. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Усме
     
     
    Усмена молитва је молитва коју изговарамо полугласно речима напамет или читајући молитве из молитвеника (псалтира и сл). У таквој молитви сабирамо се на саме речи молитве, тј. закључавамо ум у речи молитве. Читајући у почетку слушамо сам звук речи не размишљајући умом о њихвом значењу јер бисмо одлутали у маштање. Речи изговрамо полако, као у слоговима (како је често чинио блаженопочивши патријарх Павле). Важно је не дозволити никаквим мислима или сликама да се убаце у ум приликом ове молитве. 
     
    С временом ум се навикне да се закључава у речи молитве и осећамо дубину значења речи без умних слика и представа. Слично треба читати и Свето писмо, полугласно као молитву, како би ум с временом примио дејство значења речи без размишљања. Св. Писмо се не чита као белетристика нити молитве само да се исчитају умом што пре. Боље је прочитати једну молитву или псалам пажљиво него читав псалтир очима. 
     
    Тако читамо у почетку и Исусову молитву. За пажљиво читање 100 Исусових молитва Св. Игнатије Брјанцанинов каже да је потребно око 15-20 минута уз благо успорене удисаје и издисаје. Суштина је у томе да се ум смири и закључа у речи, да умом пратимо звук, слогове речи. Након дуготрајне усмене молитве молитва постаје умна молитва и није неопходно да је изговарамо полугласно. Често је говоримо док шетамо и постаје као природан процес, природно својство нашег ума. Молитва полако прелази у срце и постаје самоделатна срдачна молитва која се одвија аутоматски као откуцаји срца или дисање које не контролишемо јер иду аутоматски. Врхунац умно-срдачне молитве јесте да живимо у сталном Божијем присуству и да можемо и да разговарамо и читамо и да се истовремено молимо Богу. Зато је потребно много труда и зато као почетници треба да се вежбамо у усменој молитви јер ако њу не савладамо наша молитва ће бити расејана и слаба.
     
    Молитва није само читање речи, она је енергија која има благотворно дејство на наше биће и на људе око нас. Чак и наука признаје да сабране мисли могу да делују на друге. Наша молитва је оснажена благодаћу и постаје природни начин нашег постојања и размишљања. Распињемо ум одбацивањем помисли, страсти и осуђивања и улазимо у нови начин постојања у коме је све у знаку Христа. Ово умеће је посебно разрађено у Добротољубљу али не треба журити. Молитва није техника већ је треба пратити смирењем, трпљењем и другим врлинама и надасве редовним евхаристијским животом јер је циљ молитве не да је добијемо саму по себи већ да нас учини способним да волимо друге онако како их је Господ заволео и да се причећујемо божанским тајнама суштаствено осећајући заједницу Цркве у којој живимо.
  5. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Један човек светог живота рекао ми је, негде крајем 80тих година, да ће 1996. године Земља кренути ка сунцу и да ће наступити крај света. Очигледно, то се није догодило. То ни најмање не утиче на моје дубоко поштовање према том духовнику јер и многи светитељи нису увек говорили по надахнућу Божијем, већ на основу сазнања које су као и сви остали људи имали у специфичном културном и друштвеном контексту друштва у коме су живели. Такође треба имати у виду да у многим књигама које пишу наводна духовна деца великих стараца налазимо невероватне приче које су најчешће покупили из друге или треће руке. Зато нерадо коментаришем све оно што нисам лично чуо. А ако и сам нешто чујем, једноставно се трудим да не обраћам пажњу. Људе треба гледати у њиховој целовитости личности, а не на основу појединих изјава или ставова. Важно је да се трудимо да у другима видимо само оно што је добро, а оно што није или што нам изгледа нејасно или сумњиво једноставно да препустимо Богу и да не будемо судије брата свога. Они који су позвани у Цркви да исправе некога сигурно ће то учинити у своје време. А ако и не учине, Бог ће наћи други начин. 
     
    Сећам се једне приче како је блаженопочившег Патријарха Павла један монах упитао како је Св. Кирило Александријски порушио све синагоге у Александрији, а ипак га поштујемо као светога. Бог га видео, рећи ће Патријарх, сигурно му то није најсветија ствар коју је учинио у свом животу  
  6. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Веома је важно да се више молимо Богу, читамо св. Писмо и светоотачке књиге и поуке и мање да размишљамо о апокалиптичним темама, нарочито ако нисмо очистили своје срце од маште и злих мисли. Немојте ме погрешно схватити, јер догађаји који ће уследити на крају овог света и века нису безначајни за нас хришћане, међутим, ми нећемо моћи да их правилно просудимо уколико не изградимо пре тога здрав однос са Богом, кроз молитву и подвиг у Цркви и изнад свега, кроз светотајински живот.
     
    Лично сам познавао блаженопочившег оца Тадеја који нам је оставио много дивних духовних поука. Он је често говорио о томе да наш живот зависи од наших мисли. Ако смо окренути молитвено Богу, уколико не размишљамо о злу и трудимо се да видимо око себе само оно што је добро и наш духовни живот биће здрав. Ми хришћани не треба да чекамо долазак Антихриста већ Други долазак Господњи и ако стално не живимо у тој нади и радости нећемо моћи да препознамо обману последњих времена. Књига Отрковења је зато веома комплексна и због могућности погрешних тумачења и разумевања њеног садржаја то је једина књига Новог Завета која се не чита на богослужењима. То није због тога што она није богонадахнута (не дао Бог) јер је њу по предању саставио Св. Апостол Јован у посебном надахнућу Божијем, него због тога да се хришћани не би претерано оптерећивали последњим временима. Важно је да знамо да они који остану верни Христу и Цркви неће бити изгубљени и да ће им Бог дати снаге да издрже искушења последњих времена, иако је најбоље молити се Богу да нас мимоиђу то страшно време и та искушења. По много томе што се око нас дешава живимо у једном апокалиптичном времену. Да ли је крај света близу, тешко је рећи јер је сличних периода било у историји. Треба да се држимо савета св. Отаца Цркве да онај који свој ум, душу и срце не веже за Христа вршењем заповести Божијих, светим тајнама и светим врлинама, неће бити у стању да правилно расуди у тим тренуцима искушења.
     
    Конкретно у вези докумената и чиповања сведоци смо да се о томе много говори у неким црквеним круговима. Уз сво поштовање према многим часним духовницима који су говорили и писали о овом проблему, лично сматрам да не треба правити панику због тога што се од нас приликом добијања докумената не тражи одрицање од Христа и наше вере. Зато сам и сам, као и већина моје братије узео личне карте са чипом и у томе не видим никакав духовни проблем. Чипови су свуда око нас, у компјутерима, у мобилним телефонима и сл. и ако нећемо документе са чипом како онда носимо у џепу мобилне телефоне у којима је чип који стално електронски показује где се налазимо (GPS). Можемо да читамо и о томе да постоји могућност имплантирања чипова у руку или друге делове тела, међутим, до сада нисам имао прилике да се лично уверим да се то дешава. Али опет, с друге стране, савремена медицина већ увелико примењује имплантате који регулишу рад срца и других органа. Као и у свему у животу, грех није у самој ствари (телефону, чипу, компјутеру, пејсмејкеру и сл) већ у томе колико то угрожава нашу слободу и заједницу са Богом, другим речима, на који начин и са којим циљем то користимо. Жиг звери неће бити тек само обичан знак, бар-код или електронска направа, већ ће онемогућавати заједницу са Богом, подразумеваће прихватање Обманитеља као Христа.
     
    Зато најтоплије саветујем да избегавате литературу и разне видео програме који стварају немир и пометњу, као и људе који се непрестано баве проучавањем зла у свету. Ми нећемо победити зло тако што ћемо рационално упознати његове тајне, већ једино тако што ћемо се сјединити са Христом, јер само Христом можемо да победимо обману овога света и нечастивога. Нажалост, данас има људи у Цркви који са нездравом ревношћу проучавају масонерију, разне окултне покрете, магију, сатанизам, а све са уверењем да ће тако лакше препознати зло око себе и победити га. Опсесивно бављење овим темама прља ум и срце човеково и заправо неприметно може да нас увуче у зло, а да то и не приметимо јер лако можемо да постанемо тако параноични да ћемо зло видети свуда око себе осим у самом себи и нашим слабостима и греховима. Најбољи показатељ да се удаљујемо од благодати Божије јесте када све више осуђујемо и видимо само зло око себе и у другима. Зато се треба чувати нарочито гуру-духовника који освајају душе причама о последњим временима, а сами су још робови страсти, посебно гордости. О овом пробелму тзв. младо-старчества доста се данас говори јер псеудо-духовништво под видом борбе за врлину и очување чистоте вере неретко води у раскол и јерес, и самим тим удаљује душе од Цркве као Тела Христовог. Свети оци који су писали о последњим временима претходно су очистили свој ум и срце благодаћу Божијом и нису о овим темама писали острашћено и да бисмо и ми правилно разумели њихове поруке морамо да будемо претходно духовно утврђени, а не да не научивши ни основе сопствене вере одмах трчимо у сензационалне теме издаје вере, завера, Антихриста и сл.
     
    Морамо да много радимо на томе да наше мисли буду чисте и позитивне, да све људе око себе, па чак и оне који су посрнули, гледамо као оне који су позвани да буду наша вечна сабраћа, а не као сумњиве непријатеље, шпијуне, заверенике, делатнике злих сила и слично. Према свима треба да се односимо са љубављу, али не и лаковерно да прихватамо њихове савете, већ да све духовно проверавамо кроз искуство Цркве. Господ нас учи да будемо безазлени као голубови, али мудри као змије (Мт. 10, 16). Управо бих зато свој одговор завршио предивним тумачењем које је на ове речи Господње оставио наш блаженопочивши и свети Патријарх Павле:
     
    Међу вуковима опстати овци је тешко, али нијенемогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односнода нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да мине постанемо вуци.
    Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудростБогом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер,мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост. Ни једно ни друго више, него да будемо "мудри као змије, абезазлени као голубови".
    "И мене су гонили, и вас ће гонити",говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемоонако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. Тои јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!
  7. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from Дуња in Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    http://srbin.info/2014/12/13/tajna-misteriozne-srpske-princeze-teodora-izgubljena-cerka-cara-dusana/
     
    Оче Саво, како Ви гледате на овај текст?
  8. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Користим прилику да и Вама и свим учесницима овог форума пожелим срећан и благословен почетак Божићног поста. Нека би нас Господ удостојио да у миру и духовној радости дочекамо празник Роджества Христовог.
  9. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Захваљујем на честиткама. Славу Св. Краља смо лепо и свечано прославили. Можете погледати фотографије на епархијском сајту: http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljena-ktitorska-slava-manastira-visoki-decani-sv-kralj-stefan-decanski као и на фејсбук страници Епархије https://www.facebook.com/media/set/?set=a.778165342257132.1073742025.490289297711406&type=1&l=e0b5e68c7a
     
    Нека Бог све учеснике нашег форума укрепи молитвама Св. Великомученика краља Стефана Дечанског.
     
    Братски поздрави из Дечана
     
    (нисам заборавио на питање о мисији у Цркви. Надам се да ћу на њега брзо одговорити)
  10. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Исусова молитва најбољи је начин молитве и за монахе и за људе у свету јер учестало понављање имена Исусовог и закључавање нашег ума у сваку реч молитве понајбоље сабира наш ум и разбија сваки налет нечистих и грешних мисли. Књига коју помињете је веома лепа и корисна али будите опрезни и немојте сами примењивати компликованије методе без опитног духовног руководитеља, већ једоставно полако и сабрано понављајте Исусову молитву (у дужем или краћем облику, како вам је лакше) где год и када год имате могућности.
     
    Када се навикнете да учестало понављате Исусову молитву она ће се сама спонтано јављати у вашем уму. Водите само рачуна да се не издвајате од других људи чудноватим понашањем које привлачи пажњу јер ћете постићи супротан ефекат. Молите се у клијети срца свога (уп. Мт. 6,6), а не да вас други гледају. Када сте сами можете молитву говорити шапатом, али пред другима понављајте је у себи. Када се човек навикне да учестало понавља Исусово име, молитва, како нас уче духовни делатници молитве, постаје као дисање наше душе и силази у срце. Када молитва заживи могуће је и разговарати и читати, а истовремено бити у молитви јер највиши степен молитве превазилази саме речи и постаје једна жива и континуирана свест о сталном присуству Божијем у нашем уму и срцу. 
     
    О молитви, а посебно молитви Исусовој написане су многе лепе књиге које су објављене на нашем језику и треба их читати и стално себе подстицати на ово духовно делање.
  11. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Већ сам претходно говорио о борби са помислима. Негативним помислима треба супротставити позитивне и пре свега користити молитву, нарочито Исусову молитву. Наравно потребно је следовати целокупној дисципини хришћанског подвига који је Црква регулисала, пост, избегавање свега онога што нас наводи на грех и сл. Веома је опасан унутрашњи дијалог са помислоима јер преко тог дијалога и маштања које он производи можемо неопрезно да уђемо у домен комуникације са демонима, што се манифестује кроз појачани немир, страх и друга негативна осећања. Треба чувати чист ум јер се у чистом уму најбоље огледа лик Божији као у бистрој и мирној води. Тамо где је узбурканост мисли ништа не видимо јасно и живимо у константној конфузији.
  12. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Хвала на поздравима, Ваистину Васкрсе Христос Бог.
    Са помислима морамо стално да се боримо. Читава стратегија мисаоне борбе јесте да се не бавимо помислима и да ум држимо што је чешће могуће запослен молитвом или духовним размишљањима. Најбољи начин за борбу са помислима јесте Исусова молитва која доноси мир у наш ум и срце и не дозвољава да се лоше мисли укорене. Веома је опасно разговарати са помислима, без обзира да ли оне долазе од наше пале природе или од ђавола. Након разговора за њима тј. мисаоног бављења њима мали је корак до тога да их примимо као своје помисли и да постану хроничне помисли које се могу развити у страст. Треба се стало трудити да игноришемо помисли које нас одвлаче од Бога, и уводе у сферу маште и лоших осећања и да молитвено стално усмеравамо свој ум и срце ка Богу.
  13. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Пре него што наставим са одговорима користим ову прилику да свима члановима овог форума честитам најрадоснији празник Васкрсења Христовог - ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
     

  14. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Молим вас, да се разумемо. Пушење за хришћане, а поготово за свештенике и монахе није врлина и добро је потрудити се, ако због ничег другог, онда због здравља да се остави дуван. У нашем манастиру правило је да ни гости не могу да пуше у оквиру манастирских зидова (испред капије имамо место где смо ставили једну пикслу за оне којима је тешко без дувана). Главни разлог зашто сам рекао да то није највеће зло на свету јесте чињеница да данас поједини духовници праве од пушења велику фаму, а с друге стране пропуштају много важније ствари. Много је озбиљнији проблем када човег живи у мржњи према некоме, када осуђује друге, а себе правда, када клевеће и чини зло. Пушење као и сви пороци отежава борбу са нашом палом природом. Најважније је да никога не осуђујемо због пушења већ да, уколико се од нас затражи савет, помогнемо човеку да се тога ослободи. Нападати човека одмах због пушења неће довести до доброг исхода, посебно уколико ми који хоћемо да га излечимо од тог порока наступамо агресивно и тиме показујемо да смо и сами овладани страстима. Уопште гледано, дељење духовних савета онима који их од нас нису тражили није показатељ духовног расуђивања. У таквим случлајевима много више може да се постигне благом речју и љубављу. 
  15. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Никола Попмихајлов у Класификација литургијских песама   
    Један од критеријума за класификацију литургијских песама могао би бити према гласу у којем се композиција изводи. Основна подела, у том смислу, била би на:
     
    1. Песме које се поју увек у истом гласу (непромењиве и промењиве)
    2. Песме које се поју у различитим гласовима
    3. Песме које не припадају осмогласју
     
    У прву категорију, песама које се увек певају у истом гласу улазе: Антифони, Придите поклонимсја, Свјати Боже (или друге песме које се певају пред чтеније Апостола), Благословен грјади, Видјехом свјет истини, Да исполњатсја, Буди имја Господње, али и Блажена, Ирмоси празника (уместо Достојно јест) и друге.
    Важно је напоменути да поједине од ових песама могу имати мелодије састављене у различитим гласовима, али то нема за циљ задовољавање прописаног стандарда, већ представља израз слободе композитора (појца).
     
    У другу категорију песама спадају мелодије оних делова литургије за које је типиком утврђен глас у којем се изводе (на свакој литургији, глас песме се може мењати), попут Алилује пред Јеванђеље. У ову групу спадају и оне песме којима глас извођења није утврђен типиком, али се у пракси мења у складу са владајућим гласом, као што су Херувимске песме, Достојно јест, причасни стих.
     
    Трећој скупини припадају сва литургијска одговарања и чтенија, која се само условно могу сврстати у један од осам гласова, док суштински, уопште не припадају овом систему.
     
    Алилуја, глас 1
  16. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from Пг in Свети Василије Острошки   
    Слава Богу!
  17. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Nikolajj у Је л' стварно причате као што пишете?   
    Кад вам филозоф одговори на постављено питање, више и сами не разумете шта сте га питали. Андре Жид
  18. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на YOKA у Је л' стварно причате као што пишете?   
    ... углавном  
  19. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from Душан Силни in То дивно чудо - ЉУБАВ   
    Као у оној песми: "Ја не волим речима већ срцем..." :-)
  20. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from Ignjatije in Свети Василије Острошки   
    Слава Богу!
  21. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Дејан у То дивно чудо - ЉУБАВ   
    Nemoj tražiti da te drugi vole
     


    Drži se podalje od svake zavisti. Ona izjeda čoveka. Kod
    zavidljivog čoveka svašta se dešava. Ja sam to doživeo. Ljudi su me
    smatrali dobrim i mnogi su dolazili k meni da se ispovede.

    Čedo moje, Hrista treba da zavolimo strasno, božanskom ljubavlju.

    Blago onom monahu koji je naučio da sve ljude voli tajno. On ne traži od drugih ljubav niti mu je važno da li ga vole.

    Ti voli svakoga i tajno se u sebi moli. Izlivaj svoju ljubav prema
    svima. Doći će vreme kad ćeš moći da voliš neusiljeno. I osetićeš da i
    svi drugi tebe vole. Jedna svetovna pesma kaže:
     


    "Tražiš da te volim. Ljubav se ne traži, u laticama srca rađa se sama."
     


    Shvati ovo na duhovan način. Ti na prirodan način zrači ljubavlju Hristovom iz srca svoga.

    Mnogi monasi, a naročito žene, kažu: "Voliš li me? Zašto me ne
    voliš?" Koliko li je ovo daleko od ljubavi Hristove! To je siromaštvo -
    duhovno siromaštvo.

    Nemoj nikada pridavati važnosti tome da li te vole. Važno je da ti
    imaš izobilnu Hristovu ljubav prema drugima. I na tajanstven način će
    doći do preobražaja u čitavoj zajednici. Ovo o čemu govorim, predstavlja
    najbolje misionarenje.
  22. Волим
    Виктор Станојевић got a reaction from Драгана Милошевић in Свети Василије Острошки   
    Слава Богу!
  23. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Ignjatije у "Монашко ткање на чунку живота" - серијал предавања   
    О монашком животу говори јеромонах Доситеј Хиландарац из Хиландарске келије Патерица.
    ИСТИНУЈМО У ЉУБАВИ И ЉУБИМО У ИСТИНИ.
    "Хиландар има оно нешто посебно. Ту човек осећа своје корене. Ми Хришћани смо со земљи и позвани смо да се супротстављамо злу, али то морамо радити с љубављу. Ми треба да истинујемо у љубави и љубимо у Истини. Ми Хришћани треба да се боримо за правду и истину али да притом волимо и оне који нам зло чине. Највећа одбрана од зла треба да нам буде продубљивање и примењивање наше вере а у свему што нам се дешава мерило треба да нам буде Господ наш Исус Христос и Његово Свето Јеванђеље јер то је наш идентитет"- рекао је између осталог отац Доститеј Хиландарац.
     
    Монашко ткање на чунку живота XXI
  24. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у "Монашко ткање на чунку живота" - серијал предавања   
    Монашко ткање на чунку живота XIX
     
     

     
     
    Гост овог издања наше емисије био је Архимандрит Методије Хиландарски Игуман.
     
    "Ако посматрамо цео народ као једну породицу онда монаштво можемо посматрати као принос који та породица носи у цркву. И као што једна породица доноси принос у цркву, ради благослова за све своје чланове, тако је и монаштво у неком народу једна врста приноса који тај народ приноси Богу на дар. Свети Владика Николај је говорио да је Хиландар барометар српског народа. Због тога се ми у Хиландару трудимо да што боље испунимо тај монашки завет и све што нам је наш ктитор, Свети Сава, оставио преко свог Хиландарског типика, јер смо свесни да тиме чинимо добро не само нама који овде живимо већ целом Српском народу"- рекао је говорећи о ангелском живљењу Архимандрит Методије Игуман манастира Хиландар.
    http://www.svetigora.com/audio/download/13773/13.11.2013.%20MONASKO%20TKANJE%20NA%20CUNKU%20ZIVOTA_Iguman%20Metodije%20Hilandarac.mp3
  25. Волим
    Виктор Станојевић је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у "Монашко ткање на чунку живота" - серијал предавања   
    Монашко ткање на чунку живота XX
     

     
    О монаштву говори отац Данило Хиландарац
     
    ГОСПОДЕ ПОМОЗИ МИ ДА ПОСТАНЕМ МОНАХ
     
    "У манастиру те буди радост. Монашки живот је монотон споља али је динамичан изнутра. Ја заиста не желим више ништа. Немам никаквих планова. Примио сам монашки постриг- то је била моја једина жеља. Једино што желим је да заиста постанем монах, да заиста заживим тим животом у оној мери колико то може у мене да стане" - каже отац Данило.
     
    "Било би трагично да, када обучемо ову црну ризу, мислимо да смо се тиме излечили. Не, ја понекад кажем да је ова риза само болничка пиџама. Обукавши је, ми само ступамо на тле на коме тек треба да почнемо да се лечимо."



    http://www.svetigora.com/audio/download/13813/20.11.2013.%20MONASKO%20TKANJE%20NA%20CUNKU%20ZIVOTA_o.Danilo%20Hilandarac_20.emisija.mp3
×
×
  • Create New...