Jump to content

Bokisha

Члан
  • Број садржаја

    1151
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Седосмо и нас двојица и џип,она деветорица браће,земљака,згужвани позади ко сардине.Мене чекаше, увенуше,а мени оста место сувозача.Ко директору.Једино коферче ми је морало на кров.
    Али свима је већ било ,ај само да кренемо више,па како било.Кренусмо,пут расквашен,туцаник разнеле бујице где га је и било,блата и блтишта колко хоћеш.Прича шофер да је киша прлично оштетила пут ,да и са џипом је проблем проћи неким деоницама.А киша туче ли туче и даље.

     
     
    Рече да ћемо ићи на доњу капију ,пошто је пут са горње стране манастира проблематичан.Уз буку мотора,замагљену шоферку и ритам брисача ,јездили смо са радошћу ка светињи.Уз често проклизавање џипа,па и повремено шлајфовање точкова.Промишљајући о свим овим изненадним променама које су се претходно дешавале,ипак ни једном нисам био у неспокоју.Помисливши да засигурно и молитве наших домаћина,обарају све препреке,како би се скупили и прославили нашег св Саву.Који је уједно и главни домаћин ове пригоде ,наравно уз пресвету Владичицу ,чије је заступништво и милост измољена.Као и заступништво св Симеона и осталих светогорских отаца.Са поуздањем у срцу с препустих вожњи трудивши се да проникнем у лепоту Атоса покривену сивилом облака и црвеним блатњавим путем.Напредовало се полако и сигурно
     
                                                             
  2. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Шофер додаје гас ,убразавамо и приближавамо се бујици .Уз поскакивање преко неравног терена улазимо у речицу,вода је запрштала под точковима.Вожња се наставља,још мало гаса,за убрзање улазимо дубље и дубље кроз бујицу.Ту смо ту смо ево стигосмо.
    Одједном стари Ленд Ровер стаде,мотор се угасио вероватно запљуснут водом.Дубина воде је била до пола предњег дела возила.Неколико покушаја старта-безуспешно.Нисмо ни половину прешли.
    Хуку воде је пратио ритам брисача,који би повремено и зашкрипали по шоферки.Телефонског сигнала ,наравно нема.Шофер се излачи кроз прозор  и креће по помоћ.Наравно около ка горњој капији.Кроз бујицу се не иде ,не зна се дубина ,а и струја је јака.Ми  остали остадосмо да чекамо.
                                                           
     
     
     
    Боже како буде воља твоја.Слушали смо како грање ил шта већ ношено бујицом удара о џип.Вероватно се од тог наноса затворио простор с доње стране ,тако да је ниво воде почињао да расте.Толико да се и прелива преко једног ћошка хаубе.Унутра је још било суво ,па сам помислио како врата на овој старини још увек добро дихтују.То је кратко трајало.Вода је лагано кренула унутра.Прво код мене.Део патос иза где су седели остали је вишљи од предњег.Подигао сам ноге и гледао,још 20 цм до ивице седишта.Ниво воде је још виши и већ се преливао и преко хаубе.Вода је и даље улазила у ауто.Изуо сам и ципеле ,да не буду мокре дидбидус и гледао како вода улази.Код братије позади је још било суво.
     
     
     
     

    VID-20190129-WA0039.mp4 -------------> наставиће се .лаку ноћ
  3. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Приближисмо се и Хиландару.Већ смо га назирали кроз завесу од кише.Препознах неке караткеристике са фотки,или пре би рекао док се још није јасно видело,а нико ни споменуо од присутних,да сам знао то је то.
    Умор од пута а и киша су учинили да је вожња прошла ћутке,или можда у појединачном созерцању наступјућег сусрета са Хиландаром.А све уз буку мотора и проклизавање.
    Ево сад већ се показао цео У својој лепоти па и поред  грађевинске скеле и краном који штрчи. Док смо ми задивљено гледали у здање,иако делом огризено пожаром и са краном у сред кадра,возач је успорио и запањено узвикнуо.Поток с доње стране манастира је набујао више него што га је видео претходни пут.Иако је прошло свега неколико сати.
    Поток-ја бих пре то назвао речица.Мутна бујица ,хучи испред нас,местимично запенуша .У налетима запљускује ,носи грање ......------------->
  4. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на PredragVId у Da li je 5G mreža opasna?   
  5. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Предраг М in Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne   
    021: Da li Vi verujete u bilo kakvu teoriju zavere?   Dr Stijepović: Ne. Jako teško. Verovatno to ima veze sa obrazovanjem i sa vaspitanjem, a razumljivo je da svako sa sobom nosi neku sumnjičavost, to postavljanje pitanja koje nam automatski pada na pamet kad nešto pročitamo. Ja krećem sa pozicije - ništa nije nemoguće i razne stvari su ocenjivane kao nemoguće, pa i u nauci. Sam Bil Gejts je davnih dana rekao da će naši računari dostići memorijski kapacitet od 64 kilobajta i da će to biti sasvim dovoljno za jednog prosečnog čoveka i njegovu upotrebu. Mislim da je sam sebi skočio u stomak s takvom izjavom. Posle 20-30 godina vidimo dokle smo stigli, sad je to nekoliko miliona puta veće od onoga što je on procenio kao optimalno. Sve što smo nekad mislili da je nemoguće pokazalo se da je moguće ili moguće u manjoj meri. Ne govorim a priori da nešto nije moguće, već da je malo verovatno.    To je i problem s naučnicima jer mi ne govorimo u apsolutnim terminima, već se služimo statistikom i govorimo da li je nešto više ili manje moguće. Oni koji prenose naše izjave obično koriste neke definicije i navode ih kao apsolutne istine.       Gorica turi u naslov po svom razumevanju il po direktivi   Al dal je moguće il ne moguće ni  doktor se ne izjašnjava konkretno.
  6. Хахаха
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne   
    021: Da li Vi verujete u bilo kakvu teoriju zavere?   Dr Stijepović: Ne. Jako teško. Verovatno to ima veze sa obrazovanjem i sa vaspitanjem, a razumljivo je da svako sa sobom nosi neku sumnjičavost, to postavljanje pitanja koje nam automatski pada na pamet kad nešto pročitamo. Ja krećem sa pozicije - ništa nije nemoguće i razne stvari su ocenjivane kao nemoguće, pa i u nauci. Sam Bil Gejts je davnih dana rekao da će naši računari dostići memorijski kapacitet od 64 kilobajta i da će to biti sasvim dovoljno za jednog prosečnog čoveka i njegovu upotrebu. Mislim da je sam sebi skočio u stomak s takvom izjavom. Posle 20-30 godina vidimo dokle smo stigli, sad je to nekoliko miliona puta veće od onoga što je on procenio kao optimalno. Sve što smo nekad mislili da je nemoguće pokazalo se da je moguće ili moguće u manjoj meri. Ne govorim a priori da nešto nije moguće, već da je malo verovatno.    To je i problem s naučnicima jer mi ne govorimo u apsolutnim terminima, već se služimo statistikom i govorimo da li je nešto više ili manje moguće. Oni koji prenose naše izjave obično koriste neke definicije i navode ih kao apsolutne istine.       Gorica turi u naslov po svom razumevanju il po direktivi   Al dal je moguće il ne moguće ni  doktor se ne izjašnjava konkretno.
  7. Оплаках :))
  8. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Bokisd у Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne   
    Moguce je, zasto da nije,.... ako raspolazu i materijalnim novcanim i tehnickim i ljudskim sredstvima i resursima da kreiraju i istrazuju i eksperimentisu sa mnogim tim tehnologijama koje su naprednije od ovih danasnjih.
  9. Хахаха
  10. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на drvce у Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne   
    Nemoj niko da te plasi da ne mozes da budes hriscanin ako si rob - to je bilo moguce jos pre dve hiljade godina.
  11. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Рапсоди in Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne   
    a može li uticati na biohemiju? hormone i ostalo? u kombinaciji sa podgrevanjem
  12. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Вилер Текс in Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne   
    021: Da li Vi verujete u bilo kakvu teoriju zavere?   Dr Stijepović: Ne. Jako teško. Verovatno to ima veze sa obrazovanjem i sa vaspitanjem, a razumljivo je da svako sa sobom nosi neku sumnjičavost, to postavljanje pitanja koje nam automatski pada na pamet kad nešto pročitamo. Ja krećem sa pozicije - ništa nije nemoguće i razne stvari su ocenjivane kao nemoguće, pa i u nauci. Sam Bil Gejts je davnih dana rekao da će naši računari dostići memorijski kapacitet od 64 kilobajta i da će to biti sasvim dovoljno za jednog prosečnog čoveka i njegovu upotrebu. Mislim da je sam sebi skočio u stomak s takvom izjavom. Posle 20-30 godina vidimo dokle smo stigli, sad je to nekoliko miliona puta veće od onoga što je on procenio kao optimalno. Sve što smo nekad mislili da je nemoguće pokazalo se da je moguće ili moguće u manjoj meri. Ne govorim a priori da nešto nije moguće, već da je malo verovatno.    To je i problem s naučnicima jer mi ne govorimo u apsolutnim terminima, već se služimo statistikom i govorimo da li je nešto više ili manje moguće. Oni koji prenose naše izjave obično koriste neke definicije i navode ih kao apsolutne istine.       Gorica turi u naslov po svom razumevanju il po direktivi   Al dal je moguće il ne moguće ni  doktor se ne izjašnjava konkretno.
  13. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Јанко у Da li je 5G mreža opasna?   
    Да ли смо скренули у погрешне воде у вези теме?
    Прича о појединачном (мом) телефону је ирелевантна јер појединачно гледано, у нормалној употреби телефон није штетан, то је и моја тврдња. 
    Питања која постављам(о) су ту јер једино питањима и скептицизмом тражимо праве одговоре на (личне) непознанице, преиспитујемо тезе и теорије... И то питамо нама блиске људе од (неког) поверења у њихово расуђивање јер често немамо времена за мноштво истраживања по нету и литературе због личних пословних и породичних обавеза (а логично је да смо забринути за здравље ближњих), а са друге стране смо "бомбардовани" мноштвом информација од људи које знамо, који су често добронамерни али и сами ухваћени у исту мрежу незнања-псевдоинформација-брзине-количине-чега већ.
    Дакле, моје питање:
    Зашто говоримо о телефонима и њиховом загревању човека кад се поставља као питање о мрежи:
    Ја ћу живети у средини окупаној таласима као и до сада, само на другим фреквенцијама, безбеднијим (дефинитивно) али веће снаге (потенцијални проблем), што у енергетском збиру практично дође на исто. Ипак, да ли је? Рад са већим брзинама, већом активношћу мреже, протоком информација би требало да скрати време интеракције потрошача. Што би рекао мој кум кад смо уграђивали својевремено плин у кола - нећу ја уштедети на јефтинијем гориву него прећи више километара и видети више ствари, бити на више места. То је поента и 5г и сваке наредне генерације, неће људи брже дa заврше посао и оставе употребу, то није било и неће бити. Напротив, повећаће се количина информација, повећеће се саобраћај, а онда ће ти енергетски "пикови" приликом преузимања информација почети да се претварају у константно оптерећење.
    Самим тим, ако има много станица и свака од њих врши интеракцију са десетинама/стотинама потрошача, мене интересује интеракција мог организма са тим мноштвом таласа у којима се "купамо" (није ваљда да ме сваки од тих таласа мимоилази јер не интерагује са мојим мобилним? Нас је 5 у кући, ако остали причају на телефон а ја не - то значи да нисам под утицајем тих таласа?). Понављам, појединачан телефон и прича на њему су небитни и нештетни, то је и моја тврдња. 
    Јуанито, у светлу горе реченог, преклапање сигнала базних станица, број интеракција потрошача са станицом која је мени најближа у јединици времена, моје тело... Да ли и даље нема разлога да тврдимо да нема (неће бити) утицаја? Пази, и један ват појединачно пута одређени број је нешто. 
    Ово заиста питам псевдо-научно скептично да бисмо дошли заједнички до неког закључка који је минимални консензус за скептике и љубитеље техничких иновација.
    П.С. Као што неко рече, Јужна Кореја и 5г, птице тамо и даље живе, корона на минимуму - завршена свака прича. Са друге стране, технологија толико брзо напредује, следећа долази а да практично ни претходна није била ваљано испитана јер није било довољно ни времена ни студија за дугорочнија испитивања и закључке. Ја заиста разумем скептицизам тих људи и зато их намерно цитирам и износим - да сви нешто научимо и једни друге охрабримо, разуверимо (као што је и мој случај са 5г у домену појединачног утицаја и короне), а можда и оне претерано опуштене али довољно упућене "размрдамо", покренемо на дубљу анализу.
    Ето, па пробај да помогнеш ако ти није превише замршено шта сам хтео рећи. Да цртам чича глишу уроњеног у мноштво таласа који повезују станице и телефоне не могу, биће ружно и/или смешно.
  14. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Слободан Грујић in Душекорисни садржаји   
    КОМАРАЦ И ОРАО - Ава Јустин о Владици Николају

    Прочиатјте беседу Аве Јустина Поповића коју је одржао на десетогодишњем парастосу Владици Николају у Лелићу. Упоређујући себе са комарцем Ава Јустин, Владику Николаја назива орлем и највећим Србином после Светог Саве... „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај."
     
    „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај. Ми, крпељи, данашњи Срби, крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста сунце а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас. Гле, зар ти можеш ценити сунце, када Творца сунца не признајеш. Ти, угашена свећицо Србска! Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима, у Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег Србина после Светог Саве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Србског.
    Два човека има Српска Црква и Српски народ. Први Свети Сава, једино до сада Равноапостолни. Опрости Свети Владико! А ти за мене и за све здраве Српске душе, други си Равноапостолни Владика Жички. Српски Свети Златоуст!
    И све што је рекао — небеско је благо. Све што је написао — непропадљиво, небеско, вечно злато. Заиста, ако учините излет кроз велике светитеље Божије, кроз велике свете писце Цркве Христове, после Светог Јована Златоустог, Цариградског Свесунца, најближи њему је Свети Владика Николај и Свети Дамаскин и још мало њих. Како је он неисказано велики. О Срби, бедни, несрећни Срби! Видесте ли свог Владику у Академији наука Српских? Не, не, не!
    Срби, мутави народ, муцави народ… Да није овог славног Златоуста Српског, зар би Србиново песништво и свег Српства постојало? Ево Србског Светог Дамаскина. Ево у истину највећег песника Српског. Већег од свих славних великих песника. Само да је оставио Духовну Лиру, био би раван Светом Дамаскину. А он? Свака му је реч песма, песма вечна, песма о Вечности. Песма о Вечној Истини, песма о Вечној Правди, песма Једином и Истинитом Богу свих светова — Господу Христу.
    Данас, то је мит, легенда. Легенда за кога? За кога?! Творац свега највећег у Српској историји, свега највећег у историји рода људског и ове губаве звезде што се земља зове — Господ Христос, за многе и многе Србе после Светога Саве. Господе, опрости Србима!
    Шта Србин зна о Српској науци? О Србској Црквеној науци? О науци уопште? Ево Српског Светог Василија Великог. Шта је био Свети Василије?
    У 4. веку био је највећи и најученији човек свога доба и Светитељ Божији. Али је он знао да учење ништа не значи без Светитељства Божијег. Данас, ми Срби имамо њега — Српског Светог Василија Великог, у истину великог. И све тајне, тајне велике, тајне свих светова Божијих, сусрећемо у његовим делима. Сећате се његових беседа које је говорио као млади Јеромонах до његових дивних химни Господу Христу, до акатиста Васкрситељу Христу.
    Сва бића, од молекула до Арханђела, све је захватила његова света и велика душа. Његов огромни ум дао је науку какву српски човек и српски народ знао није. Сви муцави, сви мутави до њега! Кроз њега је проговорила Српска душа, проговорила Светосавски сјајно, Херувимски, громовски проговорила оглувелој Српској души. Оглувелој од политике, од странаштва…
    Оглувелој за све што је вечно, за све што је Христово за све што је Светосавско. И он, он прост Јеромонах исмевани Калуђер Србски, Београдским улицама иде у најскромнијој мантији. Многи се стиде и гнушају Њега. А, он? Он овамо диже устанак, највећи устанак после Светог Саве који је учињен у Српскоме роду. Тај је духовни устанак створио млади Јеромонах Николај. Почео као млади Јеромонах а завршио као Равноапостолни Светитељ Охридски и Жички. То је Црквена философија, Црквена мудрост! А Српска философија, философија наших универзитета? Авај!
    А он? У философији Српској у ствари једино философ. Он, Свети Григорије Богослов — Српски Свети Григорије Богослов. Кад то кажем, ја кажем највећи комплимент, највећу похвалу која се може рећи. Григорије Богослов, највећи ум који је сагледао тајне божанског бића. Више него ико од људи по дару Божијем. Ето, њему слична дао је Господ Српскоме роду. Српски вечни Григорије Богослов.
    Али, комарац има још да зуји! Еванђелист међу Светим Еванђелистима. Ево Српског Светог Еванђелиста. Замислите, свака реч његова је блага вест. Свака реч његова — мало Еванђеље. Као мирисави корен, што га више тареш, то више мирише. Тако, када читаш Владику Николаја, што га више читаш, ти се више молиш кроз Његова читања и осећаш колико небеског мириса Арханђелског у његовим делима. Колико Еванђеља вечног, оног Еванђеља у које Анђели желе завирити. Он, он је нама Србима то Еванђеље казао најречитије. Најречитије за човека па и за Анђеле.
    Међу Светим Апостолима, ево њега Српског Светог Апостола! О, ко је тако Српску земљу проходио, Еванђеље Христово и Благовест Христову проповедао као он? Од Охрида до Будима, од Пирота до Врања, од Прохора Пчињског до Ријеке. Нико као он, Апостол — Епископ. Апостол и Епископ — Равноапостолни Свети Владика Николај.
    Ево највећег Мученика Српског после Светога Саве. Шта кажем, после Светога Саве? Јер Мученик Свети Сава, није дао мира непријатељима Крста Христова. Непријатељима истинитога Бога није дао мира док му нису спалили тело на Врачару у Београду. Мученик и после смрти, Свети Сава Мученик и сада, гледајући Српски род и у њему хиљаде издајица Светосавског аманета. Мученик је Свети Владика био на земљи. Они који знају његов (у малом), и најинтимнији живот, знају његов плач чести. Знају његово јецање љубостињско за време рата. Знају Немци, непријатељи ондашњи наши, шта је за њих значио Владика Николај. Та је уста требало ућутати. Њих ућутати, ућутао си Српски род. Гле, Он који је у Светој Љубостињи оплакао тужну Српску судбину за време рата, оплакао братоубиство међу браћом Србима, оплакао све муке и невоље Српскога рода, постао је заточеник Манастира Војловице потом одведен у Дахау на смрт ради Бога, ради нас свих Срба. Мученик над Мученицима — то је Владика Николај!
    И данас, данас он са неба више плаче над нама Србима земаљским него ли што се радује. И ради чега? Шта је главно за Светитеља Божијег, за човека који с неба гледа све светове? Шта је главно? Бог, истинити Бог. Његова Вечна Правда — Господ Христос. А шта Срби раде са Господом Христом? Шта Срби раде са својом вером? Шта Срби раде са својом славом? Кукавице! Многи не славе, многи Иконе склањају из својих домова, многи их крију по орманима, крију их по подрумима и таванима. Бестидно стадо, слепо отпало стадо од Светога Саве. Шта је то, какав је то зечији дух ушао у Српску душу? Где је Обилић? Где је Обилић да брани своју веру, да брани свој вечни образ, да брани своју историју? Да, Свети Мученик Српски, ето ко је Владика Николај.
    Међу Светим Исповедницима, ево Српског Светог Исповедника, равног Светом Максиму Исповеднику, Светом Теодору Студиту, Светом Николају Грузијском Исповеднику и многим другим Светим Исповедницима. Он је тако смело, тако неустрашиво проповедао и исповедао Истину Господа Христа, Истину твоју Србине несрећни! Истину целе Српске историје! Истину свега рода људског. Нико као он, нико тако исповедао није у Српском роду.
    Када су у тешким невољама умукла многа Српска уста он је немачким тиранима говорио: „Ево мене испред моје пастве. Ви стрељате моју децу по Краљеву, дошао сам да мене прво стрељате па онда њих“. Био је збуњен официр и командант немачки. Говорио је савршеним немачким језиком.
    Онда Љубостиња. Док су с њим ишли професор Пешић и други, вођен је у Крушевац под стражом немачких војника. Тамо, тамо се тако неустрашиво држао. Немцима је рекао сву истину, све им прорекао. Да, заиста Српски Свети човек.
    Међу Светим Врачима, међу лекарима, међу Чудотворцима, ево Српског Светог Лекара — Светог Владике Николаја. Реците ви мени, ко може избројати све душе које је Владика Николај својом речју и својом молитвом исцелио у Српскоме народу?! Ко може набројати болеснике које је он исцелио? Ко би могао набројати многобројне оболеле савести које је Свети Владика излечио давши им истиниту веру у Истинитога Бога. Ко?
    Заиста, Он лекар душа и савести Српских. Небески лекар савести Српских.
    А међу Светим задужбинарима — ко је он? Нови Српски задужбинар. Највећи после Светих Немањића. Да, ви сте сведоци тога. Од Охрида до Жиче, подизао је и обнављао Манастире до у срце Шумадије, и изван Шумадије. Свуда његов дух. Он, неуморни зидар, неуморни неимар, обнавља задужбинарство Светих Немањића.
    Тако је то — зује комарци по земљи Србији. Међу тим комарцима најгори Архимандрит Јустин. Земаљска Србијо! Где је рођен Владика Николај? Где су његове Свете Мошти? У туђини! Ниси био достојан Србине да највећи Србин иза Светог Саве издахне у Србији и пошаље душу своју у онај свет где га чека Свети Сава. Било је много муке у души великог Светог Саве, када је напустио земљу и умро у Бугарској. Једна поука за ондашње Српске владаре, за ондашње Српске земље, за ондашњи Српски народ. И ево друга поука, друга историјска поука се понавља. Владика Николај умире у Америци, тамо у Либертвилу. Симболично браћо моја драга и предрага. Симболично и страшно. Други највећи човек умире ван наше земље. О, како смо недостојни! О, како је срамно бити човек издавши највеће људе своје, највеће Светитеље своје. О, како је страшно бити Србин без Христа! Како је страшно бити Србин без Светога Саве! Злочин до злочина!
    Десет година званична Српска Црква није издала парастос највећем Српском Владици. Шта је то? Каква то мрачна и страшна легенда хода Србском земљом? Ми се и даље мучимо. Ми се са земље непрекидно мучимо. Ми, који смо то мученици Господе, када своје издајемо?
    Данас Небеска Србија, данас, о не само Небеска Србија, него Православна Црква Небеска, слави Највећег Мученика у роду Српском после Светога Саве, Светог Равноапостолног Србског Николаја. Данас њега славе Серафими и Херувими, јер им је раван по благовестима које је ширио земљама, свима земљама Европе, Америке и Азије као Херувим! Њега данас сигурно грли — ко? Свети Сава грли свог Најмилијег Сина у Српскоме роду. А са њим, око њега, и многобројни Србски Светитељи са Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим и осталим Српским Светитељима. Данас на небу, Небеска Србија слави највећег Српског Светитеља. Данас Сви Свети, све велможе, сви Свети Немањићи на небу, поздрављају Новог Српског Мученика, Највећег Српског Новог Еванђелиста, Највећег Новог Српског Апостола—Светог Владику Николаја.
    Данас, сви они што гинуше за Крст Часни и Слободу Златну, сви они протерани од НДХ-а, свих оних стотине хиљада Срба што за Православну веру изгубише животе, сви они стоје на ногама и на молитви и прослављају највећег Србина, Светог Владику Николаја. И причаће се Београдом, причаће се у Скопљу, у Загребу, у Москви, у Вашингтону, причаће се свом земљом! Лелић, Лелић је дао Српскоме роду Највећег Светитеља, Највећег Човека после Светога Саве.
    Ми данашњи Срби, ми не знамо шта имамо? Али ето, Бог нам је послао и Пророка, и Апостола, и Еванђелиста! А зашто смо ми, ова генерација наша — најгори Срби! Зато што смо издали све што се не сме издати! Зато што издајемо Господа, Његову Истину, Вечни Живот, Царство Небеско! За све што видиш очима, за биоскопе, за позоришта и за телесна уживања!
    Авај! Авај! Да молимо Светог Владику Исповедника да нас спасава из пакла, из нашег најдубљег пакла. Нас савремене Србе. Да нас сврста у Своју Небеску војску, да нам да Херувимску неустрашивост да Господа Христа изнад свега волимо и љубимо, као он. То је његов аманет. Цео његов живот је био аманет и тестамент Светосавски, Косовски! Све жртвовати за Христа. Христа низашта. То је аманет Светог Владике Николаја. То је аманет Светога Саве. То је аманет Светога Кнеза Косовског.
    Питај себе, питај данас себе о овогодишњем парастосу Светог Владике Николаја. Нема већег Учитеља, нема већег Небеског звона над Српском земљом од Светог Владике Николаја. Громовник као Свети Илија, али и благ и милосрдан попут Господа Христа. Ми, ми имамо само један пут, један излаз из нашег пакла, један једини пут у рај наш — то је пут Светога Саве и Светога Николаја.
    Нека би благи Господ пробудио Српске душе за све што је вечно, за све што је Свето. И нека би Свети Владика Николај умножио своје молитве у Небеској Србији за нас многогрешне на земљи. Нека преклиње са Светим Савом и свима Српским Светитељима Господа Христа да Србе умудри, да Србе опамети, да Србе приведе вери. Да их Васкрсне из свих безбројних гробова њихових. Гробова саможивости, братомржње, братоубиства. Авај, свих размирица и несрећа. Мржња је опчинила Србе. Господе уклони са Српске душе братомржњу.
    Свети Исповедниче, са Свима Светитељима моли се, да се Срби опамете. Да се браћа измире, да нестане раскола те највеће куге — куге данашње којом се заразио Српски народ.
    Опрости Свети Исповедниче Равноапостолни, ето ја, комарац Српске земље, одмуцах Теби или мени.
    Амин!”
    Ава Јустин Поповић
    У манастиру Лелић 1966 године
  15. Радостан
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Веза између гајења кромпира и 5Г мреже у Србији   
    народ је био у праву....преварише их, навукоше нас на кромпир и види шта сад испаде од народа
  16. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Веза између гајења кромпира и 5Г мреже у Србији   
    има један детаљ....проблем отпора(забринутости) није локалан само у Србији -већ глобалан
    пандемија 5Г отпора
    да је само локалан дибидус кромпир синдром....једино ако нам није умешана дебело дијаспора по другим земљама
  17. Волим
    Bokisha got a reaction from PredragVId in Душекорисни садржаји   
    КОМАРАЦ И ОРАО - Ава Јустин о Владици Николају

    Прочиатјте беседу Аве Јустина Поповића коју је одржао на десетогодишњем парастосу Владици Николају у Лелићу. Упоређујући себе са комарцем Ава Јустин, Владику Николаја назива орлем и највећим Србином после Светог Саве... „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај."
     
    „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај. Ми, крпељи, данашњи Срби, крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста сунце а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас. Гле, зар ти можеш ценити сунце, када Творца сунца не признајеш. Ти, угашена свећицо Србска! Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима, у Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег Србина после Светог Саве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Србског.
    Два човека има Српска Црква и Српски народ. Први Свети Сава, једино до сада Равноапостолни. Опрости Свети Владико! А ти за мене и за све здраве Српске душе, други си Равноапостолни Владика Жички. Српски Свети Златоуст!
    И све што је рекао — небеско је благо. Све што је написао — непропадљиво, небеско, вечно злато. Заиста, ако учините излет кроз велике светитеље Божије, кроз велике свете писце Цркве Христове, после Светог Јована Златоустог, Цариградског Свесунца, најближи њему је Свети Владика Николај и Свети Дамаскин и још мало њих. Како је он неисказано велики. О Срби, бедни, несрећни Срби! Видесте ли свог Владику у Академији наука Српских? Не, не, не!
    Срби, мутави народ, муцави народ… Да није овог славног Златоуста Српског, зар би Србиново песништво и свег Српства постојало? Ево Србског Светог Дамаскина. Ево у истину највећег песника Српског. Већег од свих славних великих песника. Само да је оставио Духовну Лиру, био би раван Светом Дамаскину. А он? Свака му је реч песма, песма вечна, песма о Вечности. Песма о Вечној Истини, песма о Вечној Правди, песма Једином и Истинитом Богу свих светова — Господу Христу.
    Данас, то је мит, легенда. Легенда за кога? За кога?! Творац свега највећег у Српској историји, свега највећег у историји рода људског и ове губаве звезде што се земља зове — Господ Христос, за многе и многе Србе после Светога Саве. Господе, опрости Србима!
    Шта Србин зна о Српској науци? О Србској Црквеној науци? О науци уопште? Ево Српског Светог Василија Великог. Шта је био Свети Василије?
    У 4. веку био је највећи и најученији човек свога доба и Светитељ Божији. Али је он знао да учење ништа не значи без Светитељства Божијег. Данас, ми Срби имамо њега — Српског Светог Василија Великог, у истину великог. И све тајне, тајне велике, тајне свих светова Божијих, сусрећемо у његовим делима. Сећате се његових беседа које је говорио као млади Јеромонах до његових дивних химни Господу Христу, до акатиста Васкрситељу Христу.
    Сва бића, од молекула до Арханђела, све је захватила његова света и велика душа. Његов огромни ум дао је науку какву српски човек и српски народ знао није. Сви муцави, сви мутави до њега! Кроз њега је проговорила Српска душа, проговорила Светосавски сјајно, Херувимски, громовски проговорила оглувелој Српској души. Оглувелој од политике, од странаштва…
    Оглувелој за све што је вечно, за све што је Христово за све што је Светосавско. И он, он прост Јеромонах исмевани Калуђер Србски, Београдским улицама иде у најскромнијој мантији. Многи се стиде и гнушају Њега. А, он? Он овамо диже устанак, највећи устанак после Светог Саве који је учињен у Српскоме роду. Тај је духовни устанак створио млади Јеромонах Николај. Почео као млади Јеромонах а завршио као Равноапостолни Светитељ Охридски и Жички. То је Црквена философија, Црквена мудрост! А Српска философија, философија наших универзитета? Авај!
    А он? У философији Српској у ствари једино философ. Он, Свети Григорије Богослов — Српски Свети Григорије Богослов. Кад то кажем, ја кажем највећи комплимент, највећу похвалу која се може рећи. Григорије Богослов, највећи ум који је сагледао тајне божанског бића. Више него ико од људи по дару Божијем. Ето, њему слична дао је Господ Српскоме роду. Српски вечни Григорије Богослов.
    Али, комарац има још да зуји! Еванђелист међу Светим Еванђелистима. Ево Српског Светог Еванђелиста. Замислите, свака реч његова је блага вест. Свака реч његова — мало Еванђеље. Као мирисави корен, што га више тареш, то више мирише. Тако, када читаш Владику Николаја, што га више читаш, ти се више молиш кроз Његова читања и осећаш колико небеског мириса Арханђелског у његовим делима. Колико Еванђеља вечног, оног Еванђеља у које Анђели желе завирити. Он, он је нама Србима то Еванђеље казао најречитије. Најречитије за човека па и за Анђеле.
    Међу Светим Апостолима, ево њега Српског Светог Апостола! О, ко је тако Српску земљу проходио, Еванђеље Христово и Благовест Христову проповедао као он? Од Охрида до Будима, од Пирота до Врања, од Прохора Пчињског до Ријеке. Нико као он, Апостол — Епископ. Апостол и Епископ — Равноапостолни Свети Владика Николај.
    Ево највећег Мученика Српског после Светога Саве. Шта кажем, после Светога Саве? Јер Мученик Свети Сава, није дао мира непријатељима Крста Христова. Непријатељима истинитога Бога није дао мира док му нису спалили тело на Врачару у Београду. Мученик и после смрти, Свети Сава Мученик и сада, гледајући Српски род и у њему хиљаде издајица Светосавског аманета. Мученик је Свети Владика био на земљи. Они који знају његов (у малом), и најинтимнији живот, знају његов плач чести. Знају његово јецање љубостињско за време рата. Знају Немци, непријатељи ондашњи наши, шта је за њих значио Владика Николај. Та је уста требало ућутати. Њих ућутати, ућутао си Српски род. Гле, Он који је у Светој Љубостињи оплакао тужну Српску судбину за време рата, оплакао братоубиство међу браћом Србима, оплакао све муке и невоље Српскога рода, постао је заточеник Манастира Војловице потом одведен у Дахау на смрт ради Бога, ради нас свих Срба. Мученик над Мученицима — то је Владика Николај!
    И данас, данас он са неба више плаче над нама Србима земаљским него ли што се радује. И ради чега? Шта је главно за Светитеља Божијег, за човека који с неба гледа све светове? Шта је главно? Бог, истинити Бог. Његова Вечна Правда — Господ Христос. А шта Срби раде са Господом Христом? Шта Срби раде са својом вером? Шта Срби раде са својом славом? Кукавице! Многи не славе, многи Иконе склањају из својих домова, многи их крију по орманима, крију их по подрумима и таванима. Бестидно стадо, слепо отпало стадо од Светога Саве. Шта је то, какав је то зечији дух ушао у Српску душу? Где је Обилић? Где је Обилић да брани своју веру, да брани свој вечни образ, да брани своју историју? Да, Свети Мученик Српски, ето ко је Владика Николај.
    Међу Светим Исповедницима, ево Српског Светог Исповедника, равног Светом Максиму Исповеднику, Светом Теодору Студиту, Светом Николају Грузијском Исповеднику и многим другим Светим Исповедницима. Он је тако смело, тако неустрашиво проповедао и исповедао Истину Господа Христа, Истину твоју Србине несрећни! Истину целе Српске историје! Истину свега рода људског. Нико као он, нико тако исповедао није у Српском роду.
    Када су у тешким невољама умукла многа Српска уста он је немачким тиранима говорио: „Ево мене испред моје пастве. Ви стрељате моју децу по Краљеву, дошао сам да мене прво стрељате па онда њих“. Био је збуњен официр и командант немачки. Говорио је савршеним немачким језиком.
    Онда Љубостиња. Док су с њим ишли професор Пешић и други, вођен је у Крушевац под стражом немачких војника. Тамо, тамо се тако неустрашиво држао. Немцима је рекао сву истину, све им прорекао. Да, заиста Српски Свети човек.
    Међу Светим Врачима, међу лекарима, међу Чудотворцима, ево Српског Светог Лекара — Светог Владике Николаја. Реците ви мени, ко може избројати све душе које је Владика Николај својом речју и својом молитвом исцелио у Српскоме народу?! Ко може набројати болеснике које је он исцелио? Ко би могао набројати многобројне оболеле савести које је Свети Владика излечио давши им истиниту веру у Истинитога Бога. Ко?
    Заиста, Он лекар душа и савести Српских. Небески лекар савести Српских.
    А међу Светим задужбинарима — ко је он? Нови Српски задужбинар. Највећи после Светих Немањића. Да, ви сте сведоци тога. Од Охрида до Жиче, подизао је и обнављао Манастире до у срце Шумадије, и изван Шумадије. Свуда његов дух. Он, неуморни зидар, неуморни неимар, обнавља задужбинарство Светих Немањића.
    Тако је то — зује комарци по земљи Србији. Међу тим комарцима најгори Архимандрит Јустин. Земаљска Србијо! Где је рођен Владика Николај? Где су његове Свете Мошти? У туђини! Ниси био достојан Србине да највећи Србин иза Светог Саве издахне у Србији и пошаље душу своју у онај свет где га чека Свети Сава. Било је много муке у души великог Светог Саве, када је напустио земљу и умро у Бугарској. Једна поука за ондашње Српске владаре, за ондашње Српске земље, за ондашњи Српски народ. И ево друга поука, друга историјска поука се понавља. Владика Николај умире у Америци, тамо у Либертвилу. Симболично браћо моја драга и предрага. Симболично и страшно. Други највећи човек умире ван наше земље. О, како смо недостојни! О, како је срамно бити човек издавши највеће људе своје, највеће Светитеље своје. О, како је страшно бити Србин без Христа! Како је страшно бити Србин без Светога Саве! Злочин до злочина!
    Десет година званична Српска Црква није издала парастос највећем Српском Владици. Шта је то? Каква то мрачна и страшна легенда хода Србском земљом? Ми се и даље мучимо. Ми се са земље непрекидно мучимо. Ми, који смо то мученици Господе, када своје издајемо?
    Данас Небеска Србија, данас, о не само Небеска Србија, него Православна Црква Небеска, слави Највећег Мученика у роду Српском после Светога Саве, Светог Равноапостолног Србског Николаја. Данас њега славе Серафими и Херувими, јер им је раван по благовестима које је ширио земљама, свима земљама Европе, Америке и Азије као Херувим! Њега данас сигурно грли — ко? Свети Сава грли свог Најмилијег Сина у Српскоме роду. А са њим, око њега, и многобројни Србски Светитељи са Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим и осталим Српским Светитељима. Данас на небу, Небеска Србија слави највећег Српског Светитеља. Данас Сви Свети, све велможе, сви Свети Немањићи на небу, поздрављају Новог Српског Мученика, Највећег Српског Новог Еванђелиста, Највећег Новог Српског Апостола—Светог Владику Николаја.
    Данас, сви они што гинуше за Крст Часни и Слободу Златну, сви они протерани од НДХ-а, свих оних стотине хиљада Срба што за Православну веру изгубише животе, сви они стоје на ногама и на молитви и прослављају највећег Србина, Светог Владику Николаја. И причаће се Београдом, причаће се у Скопљу, у Загребу, у Москви, у Вашингтону, причаће се свом земљом! Лелић, Лелић је дао Српскоме роду Највећег Светитеља, Највећег Човека после Светога Саве.
    Ми данашњи Срби, ми не знамо шта имамо? Али ето, Бог нам је послао и Пророка, и Апостола, и Еванђелиста! А зашто смо ми, ова генерација наша — најгори Срби! Зато што смо издали све што се не сме издати! Зато што издајемо Господа, Његову Истину, Вечни Живот, Царство Небеско! За све што видиш очима, за биоскопе, за позоришта и за телесна уживања!
    Авај! Авај! Да молимо Светог Владику Исповедника да нас спасава из пакла, из нашег најдубљег пакла. Нас савремене Србе. Да нас сврста у Своју Небеску војску, да нам да Херувимску неустрашивост да Господа Христа изнад свега волимо и љубимо, као он. То је његов аманет. Цео његов живот је био аманет и тестамент Светосавски, Косовски! Све жртвовати за Христа. Христа низашта. То је аманет Светог Владике Николаја. То је аманет Светога Саве. То је аманет Светога Кнеза Косовског.
    Питај себе, питај данас себе о овогодишњем парастосу Светог Владике Николаја. Нема већег Учитеља, нема већег Небеског звона над Српском земљом од Светог Владике Николаја. Громовник као Свети Илија, али и благ и милосрдан попут Господа Христа. Ми, ми имамо само један пут, један излаз из нашег пакла, један једини пут у рај наш — то је пут Светога Саве и Светога Николаја.
    Нека би благи Господ пробудио Српске душе за све што је вечно, за све што је Свето. И нека би Свети Владика Николај умножио своје молитве у Небеској Србији за нас многогрешне на земљи. Нека преклиње са Светим Савом и свима Српским Светитељима Господа Христа да Србе умудри, да Србе опамети, да Србе приведе вери. Да их Васкрсне из свих безбројних гробова њихових. Гробова саможивости, братомржње, братоубиства. Авај, свих размирица и несрећа. Мржња је опчинила Србе. Господе уклони са Српске душе братомржњу.
    Свети Исповедниче, са Свима Светитељима моли се, да се Срби опамете. Да се браћа измире, да нестане раскола те највеће куге — куге данашње којом се заразио Српски народ.
    Опрости Свети Исповедниче Равноапостолни, ето ја, комарац Српске земље, одмуцах Теби или мени.
    Амин!”
    Ава Јустин Поповић
    У манастиру Лелић 1966 године
  18. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Branka62 у Da li je 5G mreža opasna?   
    Da li opet ne čitaš pažljivo ili namerno izvrćeš?
    Nisam govorila o svim studijama ikada sprovedenim (u svetu), već 
    "Medicina se u glavnom poziva na 3 velike studije. Od kojih je jedna..."
    Ovo ko ona peticija kreacionista.
    E pa ovo je meni i interesantno. Zašto baš tu?
  19. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Branka62 у Da li je 5G mreža opasna?   
    Zato što ne čitaš pažljivo
    Neslaganje nije izmedju fizike i medicine. Neslaganje je izmedju fizike i većine opservacionih epidemoloških studija sa jedne strane i jednog broja epidemoloških studija slučaja sa druge strane.
    Studije slučaja imaju jednu veliku manu – pate od pristrasnosti tokom podsećanja (recall bias)*, i generalno su manje pouzdane od opservacionih.
    Dakle, na jednoj strani su fizika i gotovo sve (opservacione) epidemološke studije a na drugoj strani su neke epidemološke studije -studije slučaja, koje su manje pouzdane od opservacionih.
     
    *U švedskoj studiji su
    - pacijenti davali informaciju o upotrebi mobilnih od pre 5, 10, 15 godina. (Da me neko pita u kojoj meri sam koristila mobilni i pre mesec dana, ne znam šta bih kazala.)
    -neki od ispitanika u medjuvremenu preminuli, te su odgovore davali njihovi ukućani
    Osim toga (a to važi za sve studije slučaja) kada nas snadje neko zlo, svi smo skloni da nadjemo krivca. Kada obolelog uključite u studiju koja ispituje uticaj čega god na pojavu njegove bolesti, većina ljudi će preceniti uticaj (u ovom slučaju upotrebu mobilnog).
     
    I na kraju, ostaje moje pitanje, kako je moguće da se decenijama u svetu  ne povećava broj obolelih od glioma, ako mobilni telefoni utiču na povećanje tog oboljenja (kako tvrdi švedska studija)?
     
     
  20. Хахаха
    Bokisha got a reaction from Рапсоди in Da li je 5G mreža opasna?   
    види шта ти се више исплати
  21. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Рапсоди у Da li je 5G mreža opasna?   
    Питање за зналце
    Да ли 5г зраци могу бити опасни ако смо им изложени у високом интезитету , дуже време ? 
    Рецимо неком падне на памет да снажни предајник постави на крову моје зграде . (Нису из неких разлога испоштовани услови безбедног постављања) У земљи Србији врло могућ сценарио.
    Да палим из зграде или да палим предајник ?
  22. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Плаво Небо in Da li je 5G mreža opasna?   
    Па та професорка са ЕТФ је рекла ,имаш у прилогу претходно постављеном: ,,безбедна је по здравље уколико се користи и успостави (или инсталира)  по пропису``
  23. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на ИгорМ у Da li je 5G mreža opasna?   
    Бокте шта сам све прочитао... Ил ће се пококамо као кокице ил ће нам, као огледало оном племену што га је први пут видело, украсти душу 
  24. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Благовесник in Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo   
    ево и влада ушла у теорију завере
  25. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
×
×
  • Креирај ново...