Jump to content

Bokisha

Члан
  • Број садржаја

    1151
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на JESSY у Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота   
    У Јеванђељу стоји: „Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше (Мт 6, 21)". Ове речи дају крајње једноставну, али и најдубљу дефиницију човека, јер нема човека без блага, то јест без вредности, стремње, идеала, циља који он за себе сматра најважнијим. То благо може бити нешто веома узвишено, на пример, мир у целом свету, братство међу свим људима, лично савршенство, а може бити и нешто банално, материјално, егоистично, као што су лични успех, богатство и власт. Али, понављам, нема човека без такве једне скривене, малтене подсвесне, тежње или, другим речима, животног идеала. На крају крајева, сваки појединац, свако друштво, свака епоха, вреднују се не само по томе у чему су успели, а у чему нису, него и по односу према свом идеалу, према свом „благу“: „Реци ми у чему је твоје благо и рећи ћу ти ко си“.
    Непрестано нам понављају: „Ми радимо на изградњи срећног живота!“, штавише, изградњу тог срећног живота користе као аргумент у борби против религије, проглашавајући овај живот последњим и јединим благом зарад ког се религије ваља одрећи. Но, желели бисмо да их питамо: шта тај „срећни живот“ представља? У чему је његова срећа?
    „Срећа“ – задивљујућа, тајанствена реч, коју религија одавно познаје и објављује као меру и садржај истинске човечности, као покретач људског живота. Човек жели срећу онолико колико има потребу за ваздухом.
    Али, у чему се састоји срећа? Овде, у одговору на ово питање, разоткрива се сва разлика између религијског и нерелигијског односа према човеку. Како је само важно да они који су непрестано окружени поједностављеним и лажним представама о религији коначно схвате ту разлику! Религија тврди да је човекова истинска срећа духовне природе, да се она налази у њему, да је срећа познање једне дивне, бескрајно светле, љубављу прожете замисли људског живота, човекова љубав према тој замисли. „Каква је корист човеку, ако сав свет задобије, а души својој науди?“ – каже Христос (Мт 16, 26). Не наудити души, то јест оној правди и љубави, оном осећану вредности и узвишене сврхе живота који налазимо у себи, већ напротив, посветити се достизању те истине, служењу њој – то је срећа, то је радост за коју Христос каже да нам је нико неће узети. Колико је само погрешна тврдња да религија срећу и циљ живота измешта ван граница овоземаљског постојања, у загробни свет! Ко је други, ако не први проповедници, непрестано као заповест, безмало као наредбу, понављао тај позив на срећу: „Радујте се... и опет велим: радујте се! (Флп 4, 4). Радујте се свагда... на свему захваљујте (1 Сол 5, 16 – 18).
    Захвалност, радост – то је оно што је хришћанство поставило за камен темељац, уздигло изнад света, као човеков истински позив. Али, то је радост чистоте, истине и слободе, радост зато што је могућ обновљени живот. То је радост која позива на труд и напор, на непрестано самопреиспитивање и самоудубљивање, на живот по савести. Другог пута који води срећном животу нема нити може бити, докле год је човек – човек, а не робот или животиња. По својој природи, човек одабира узак и узвишен пут, али и само кретање тим путем доноси срећу, јер човек на том путу ради на себи, обликује себе у складу са оним какав треба да постане – слободан духовни носилац човечности у свој њеној пуноћи.
    ______________________
    ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН - Где је благо наше? (Део из књиге "Беседе на радију Слобода 5")
  2. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
  3. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Natasa. у Шта је то депресија?   
    To nije depresija, to je trenutno nezadovoljstvo kroz koje svi prolazimo. Depresija ne prolazi sama od sebe. U pitanju je ozbiljno stanje.
    Hvala Bogu, nije me za života snašla, ali često čitam i slušam predavanja o depresiji. Zanimljiv mi je fenomen da u ovom vremenu gde svi jurcaju za srećom nikad više depresije. Treba čovek da definiše pojmove sreća/zadovoljstvo/smisao. Pobrkali smo pojam sreće sa prolaznim zadovoljstvom. Jurimo neke gluposti umesto smislenih stvari, a smislene stvari zahtevaju žrtvu i odricanje....a to niko neće. I onda čovek ostane praznih ruku i eto depresije.
  4. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Natasa. у Шта је то депресија?   
    Svi ti motivacioni su površni. Ana generalno samo prevodi Lujzu Hej, Ester Hiks i ostalu kompaniju. Ali Ester je majstor manipulacije, ti govori, kako podiže adrenalin, a šuplje. Ti si vibraciono biće, poklopi se sa Vortexom...daj 300$ za taj savet, opaaaa privukli smo pare, ovo čudo radi .
    Videla ja tu motivacionu modu na netu, mene to uglavnom spušta, ne znam kome je to pomoglo. A lože se ljudi na ZP . 
  5. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Natasa. у Шта је то депресија?   
    Depresija je ozbiljna bolest i nikako nije "prolazno stanje". Zahteva ozbiljan tretman, a ne motivacione govornike.
    #dipakčopra 
  6. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Ana B. у "Jer si se borio sa Bogom i ljudima i pobedio si..."   
    Koje je značenje Jakovljevog hrvanja s Bogom?
                                                                 
     
           Najbolji odgovor na ovo pitanje, između ostalog, pomaže spoznaja da je duboko ukorijenjeno suparništvo u obitelji obilježilo Jakovljev život. On je bio odlučan čovjek; neki bi rekli da je bio nemilosrdan. On je bio varalica, lažljivac i manipulator. Ustvari, ime Jakov, osim što znači “varalica”, ono doslovno znači “onaj koji grabi”.
           Poznavati priču o Jakovu znači poznavati da je njegov život bio jedna neprestana borba. Iako je Bog obećao Jakovu da će iz njega proizaći, ne samo veliki narod, već cijela družina naroda, on je bio čovjek pun strahova i tjeskobe. Sada dolazimo do ključne točke u njegovom životu kada se trebao susresti s svojim bratom Ezavom, koji se zakleo da će ga ubiti. Sve Jakovljeve borbe i strahovi sada su se trebali ostvariti. Umoran od postupanja njegovog punca, Jakov je pobjegao od Labana, samo kako bi se susreo sa svojim ogorčenim bratom Ezavom. Zabrinut za svoj vlastiti život, sve što je imao Jakov je podijelio na dva tabora te bratu poslao karavan darova, a svoje žene i djecu prebacio preko rijeke Jabok u nadi da će sa svojim bratom uspostaviti mir. Sada, fizički iscrpljen, sam u pustinji, suočen sa sigurnom smrću, bio je lišen svih zemaljskih stvari. Ustvari, bio je nemoćan kontrolirati svoju sudbinu. Na obalama rijeke Jabok klonuo je u dubok san. S puncem iza sebe i Ezavom ispred njega, bio je previše iscrpljen za daljnju borbu.        No, tek tada je njegova prava borba započela. Izbjegavanje obiteljske prošlosti je bilo samo po sebi dovoljno loše; ali hrvanje sa samim Bogom bila je sasvim druga stvar. Te je noći Jakova posjetio anđeoski stranac. Cijelu noć su se hrvali sve dok nije svanuo dan, kada je stranac Jakovu iščašio bedreni zglob, zbog čega je šepao ostatak svog života. Jakov je tada znao što se dogodilo: “Vidjeh Boga licem u lice i život mi je sačuvan.” (Postanak 32,30). U tom procesu, varalica Jakov je dobio novo ime, Izrael, što vjerojatno znači “On se bori s Bogom”. No, ono što je najvažnije dešava se na samom kraju borbe.  Čitamo da ga je “Bog ondje blagoslovio” (Postanak 32,29).
          U zapadnoj kulturi, pa čak i u našim crkvama, slavimo bogatstvo i moć, snagu, samopouzdanje, prestiž i pobjedu. Preziremo i bojimo se slabosti, padova i sumnji. Iako znamo da određena količina ranjivosti, straha, obeshrabrenja i depresije dolaze u normalnim životima, na ove stvari skloni smo gledati kao na znakove neuspjeha, ili čak nedostatak vjere. No, također znamo da su naivan optimizam i priznanje sjajnog glamura i uspjeha u stvarnom životu, recept za nezadovoljstvo i očaj. Prije ili kasnije, hladna, teška realnost života sustiže većinu od nas. Priča o Jakovu nas vraća natrag u realnost.
           Frederick Buechner, jedan od najčitanijih autora kršćanske publike, Jakovljev božanski susret na rijeci Jabok opisuje kao “veličanstveni poraz ljudske duše u Božjim rukama”. U Jakovljevoj priči lako možemo prepoznati naše vlastite elemente borbe: strahovi, tama, samoća, ranjivost, osjećaj praznine i nemoći, iscrpljenost i neumorna bol.
           Čak je i apostol Pavao iskusio slično obeshrabrenje i strahove: “odasvud nevolje: izvana bijahu sukobi, iznutra strepnje” (2. Korinćanima 7,5). No, istina je da nas Bog ne želi ostaviti s našim kušnjama, našim strahovima, našim borbama u životu. Ono što učimo iz naših životnih sukoba je da nam Bog nudi odgovarajući božanski dar. Kroz Njega možemo primiti snagu za preobraćenje i promjenu, ne samo dar predaje, već slobode, kao i darove izdržljivosti, vjere i hrabrosti.
           Na kraju, Jakov čini ono što svi moramo učiniti. Suočava se sa svojim neuspjesima, svojim slabostima,svojim grijesima, svim stvarima koje su ga ranjavale… i suočava se s Bogom. Jakov se cijelu noć borio s Bogom. Bila je to iscrpljujuća borba koja ga je osakatila. Tek nakon što je došao u koštac s Bogom i završio svoju borbu, shvativši da ne može nastaviti bez Njega, primio je Božji blagoslov (Postanak 32,29).
          Ono što učimo iz ovog izvanrednog slučaja u životu Jakova je da naši životi nikad nisu bili namijenjeni tome da budu lagani. Ovo je osobito istina kada na sebe preuzmemo borbu s Bogom i Njegovu volju za naše živote. Također učimo da kao kršćanima, unatoč našim kušnjama i nevoljama, naša nastojanja u ovom životu nikada nisu bez Božje prisutnosti, i Njegovog blagoslova koji neminovno slijedi iza borbe, koja ponekad može biti neuredna i haotična. Stvarno povećanje iskustva uvijek uključuje borbu i bol.
           Hrvanje Jakova s Bogom na rijeci Jabok te mračne noći podsjeća nas na ovu istinu: iako se možemo boriti s Bogom i Njegovom voljom za nas, uistinu, Bog je toliko jako dobar. Kao vjernici u Krista, možemo se boriti s Njim kroz usamljenost preko noći, ali kad svane dan dolazi Njegov blagoslov.


     
  7. Волим
    Bokisha got a reaction from arizan in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Zvonik man Podmaine
    Sent from my GT-I9500 using Tapatalk
  8. Волим
    Bokisha got a reaction from arizan in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Hram Uspenja presvete Bogorodice man Podmaine
    Sent from my GT-I9500 using Tapatalk
  9. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Душекорисни садржаји   
    о бремену греха и ослобођењу 
    Благо онима којима се опростише безакоња 
    и којима се греси покрише (Пс. 31, 1) 
    Од греха се рађа страх, и збуњеност, и немоћ, и раслабљеност и помраченост ума. Грехом човек изазива против себе људе, узбуњује своју сопствену савест, сабира око себе демоне и даје им оружје против себе. Грехом се човек одваја од Бога, удаљује од свог ангела хранитеља, ограђује од извора свакога добра. Учињен грех означава објаву рата Богу и свим добрим силама. То је смешније него да увео лист јесењи објави рат ветру. Но и то најсмешније догађа се, наиме: човек објављује рат Богу! Сама та објава значи унапред пораз и пропаст ако човек брзо не дође к себи, не покаје се и не прибегне Богу за помиловање. 
    Ужасан положај једнога грешника добро је осетио и на самом себи испитао велики цар Давид. Осетио је неисказан страх, и смутњу, и раслабљеност, и осамљеност, осетио је стреле људске и стреле демонске. Но увидевши свој страховити положај Давид је признао свој грех, пао у пепео пред Богом, сузама покајања затопио земљу речима бола, који као огањ пече, умолио Бога милостивога, да му опрости. И кад му је све опроштено, он је онда осетио блаженство неисказано. То блаженство опроштене душе он не може речима да покаже: само јавља и тврди и уверава на основу својих доживљаја оба стања, т.ј. и стања грешничког и стања опроштености од Бога: благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси покрише! Какво им је благо? Слобода, и храброст, и радост неизречена, и сила, и снага, и јасност мисли, и мир савести, и надање у Бога, и песма Богу, и љубав к ближњима, и смисао живота! Једном речју: светлост, радост, снага — то су та блага. То су блага, која опроштени од греха осећа овде на земљи; а каква су блага која га чекају на небу, то људско око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (I Кор. 2, 9). 
    О Господе Боже наш, по милости Твојој бескрајној опрости нам безакоња и покри нам грехе! Теби слава и хвала вавек. Амин.
    св Николај српски,Пролог 26.10.
  10. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на JESSY у Душекорисни садржаји   
    ĆUTANJE JE TAJNA BUDUĆEG VEKA

    Svoje misli ne otkrivaj svima, već samo onima, koji mogu da spasu tvoju dušu. - Prep. Antonije Veliki

    Svi znaju da postoji nešto što se zove Tajna Ispovesti, ali obično iz nekog razloga smatraju da nju treba da čuva samo sveštenik. Medjutim to nije tako. Tajna Ispovesti važi za sve. Sam čovek koji se ispoveda takodje treba da se čuva. Čini mi se da je Tajna Ispovesti pre svega povezana sa pojmom celomudrenosti, s celomudrenim odnosom prema svom duhovnom životu i duhovnom životu drugog čoveka.

    Naravno, mi imamo puno pravo da sebe razotkrivamo pred svojim bližnjima, i uopšte tako je i bilo u drevnoj Crkvi, kada su hrišćani javno ispovedali svoje grehe. Jer se čovek ne kaje samo pred Bogom, već i pred ljudima. Ali Crkva je vrlo brzo prestala sa javnom ispovešću, jer je ona mogla da bude sablazan za druge i iskušenje od bližnjih. U stvari malo kome se može nešto poveriti. Kažeš nekome: «Ne govori nikome», - a on već prenese nekom drugom i kaže: «Nikome ne govori». A potom se dogadjaji iz tvog života vraćaju do tebe u potpuno drugoj svetlosti i ti shvataš da su te odavno razotkrili, osudili i da pred svima sada stojiš u potpuno drukčijem, izopačenom izdanju. To je naravno veoma složeno pitanje.

    Čovek je slobodan da priča o sebi, to je njegovo pravo. Ali u duhovnom smislu bi bilo bolje da se čuva od toga još i zato što ponekad priča o svojim gresima bez pokjanja, a ponekad čak i sa saosećanjem ka grehu. Čini mi se da je bolje uvek biti duhovno celomudren i prikriven. Ta tajnovitost je veoma važna i zbog toga što zli duh ne pozanje čoveka. Čovek je skriven od nečastive sile. Recimo satana nije znao za Hristovo Ovaploćenje, nije znao da je Bogočovek – Sin Božiji (Njega su nazivali Sinom Božiji, a On je Sebe nazivao Sinom Čovečijim). I zli duh ne može da udje u čoveka ukoliko on sam to ne dopusti preko nekih svojih grehova i strasti. «Demoni ne znaju naša srca, kako misle neki ljudi, - kaže avva Evagrije, - jer samo jedan Srcevidac zna um ljudski ... Ali nešto na osnovu reči, nešto po pokretima oni saznaju ono što je u srcu». I zato sve što se čoveku dešava, sva njegova iskušenja, greške koje potom svaljuje na demonsku silu, dešavaju se zbog toga što čovek sam otkriva zlom duhu stvari o svom duhovnom životu. Nekada možemo da se odamo čak i izrazom lica. Zli duh može da prozre čoveka iskušavajući ga pomislima.

    On pokušava da preko njih «načne» čoveka, i ako ovaj počinje da se bavi tom mišlju, počinje razgovor, put je prokrčen, srce i pomisli su otkriveni, zlom duhu je sve otkriveno i tada može da pobedi čoveka. Ali ako čovek ume da se čuva, ne praznoslovi, ponaša se celomudreno i tajnovito, onda je on nedostupan zlom duhu i ovaj ne može tako lako da pristupi ljudskom srcu. Čovek je nedostupan zlom duhu i u vreme ispovesti, kada se vrši Tajna Pokajanja. I zato se treba dovoljno taktično i posebno brižljivo odnositi prema svom unutrašnjem miru i čuvati se razmatranja Tajne Ispovesti i duhovnog rukovodjenja u razgovoru sa ljudima. Mogu se naravno podeliti duhovna iskustva sa bližnjima, ali to opet treba da bude tajnovito. Kada su dvoje ili troje sabrani u Ime Hristovo (Mt. 18, 20), tada zli duh ne može da bude prisutan. Ali kada se nešto važno izbrblja u praznoslovljenju, u osudi, u pohvali ili sujeti, tamo gde se našoj iskrenosti dodaje i neka strast, tamo će se odmah naći i lukavi, koji će to obavezno iskoristiti.

    Uopšteno govoreći, čovekov duhovni život ne može da bude javan. Čovek treba da čuva sebe i svoje tajno opštenje sa Bogom ...

    protojerej Aleksej Uminski
  11. Волим
    Bokisha got a reaction from "Tamo daleko" in Душекорисни садржаји   
    МУДРОСТ СВЕТАЦА: БОРБА СА МРЖЊОМ, НЕРВОЗОМ, И ОТУЂЕНОШЋУ
                                              
    Због људске слабости и тендеције ка неспоразуму, чак и реч или мало не промишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Тако да је много пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.
    Свештеник Теодор Стилианопулос, 28 Јануар 2015   Права радост не долази од поседовања многих материјалних добара већ од квалитета људских односа. Здрави односи носе печат међусобног поштовања, искрености, и воље да се на смирен начин превазиђу неразумевања, тешкоће, и проблеми уз спремност на помирење кроз добру вољу и праштање, које је дар Божји. Тамо где се ове врлине налазе, било да је то брак, фамилија, заједница или уопште друштво ту ће се наћи права хармонија, задовољство, мир, и радост.   Непријатељи здравих људских односа су отуђеност, безосећајност, себичност, зле жеље, арогантност, и гордост. Ове страсти деградирају људски живот и доносе неописиву муку и бол. Оне проузрокују разне врсте неразумевања, конфликта, отуђености, нервозе, и мржње међу људима. Због људске слабости и тендеције ка неспоразуму, чак и реч или мало непромишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Тако да је много пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.
    Свети Доротеј из Газе помаже својим учењем како се односити према конфликту и његовим последицама. Прва линија савета је основана на знању. Знање даје особи предност када се бори против конфликта. Светац објашњава нивое конфликта: провокација, узнемиреност ума, бес, и мржња. Он илуструје своје учење уз помоћ следећег примера. Када неко хоће да упали ватру, он мора да започне са варницом, односно он треба да упали шибицу. Варница је провокација речју или делом. Ако научимо како да се односимо према провокацији онда се варница угаси. Али, ако на ту варницу одговорите или јој дате пажње онда ће те јој дати живот. То је као додавање ситних гранчица ватри и тако започињете са малим димом, то је узнемиреност ума. Што више о томе размишљате то се више у вама ствара бес, а бес у мржњу. То је већ додавања дрва на велику ватру која може измакнути контроли. Тада мучите себе и спремнисте да нападнете особу у својој близини због своје унутрашње мржње. Ако не дође до помирења и ако се та осећања не умире доћи ће до невоље. Грчка реч за ово стање је мнесикакиа, што буквално значи сећање на зло. Овакво стање се одликује мржњом према другом људском бићу.  Али како да се особа носи са провокацијама? Свети Доротеј саветује да се људи сећају његовог учења и да знају разлику између провокације, узнемирености ума, беса и мржње. Са овим знањем треба бити спреман унапред. Нека вам духовна стратегија буде да одсечете процес на самом почетку. Будите стрпљиви, удахните дубоко, размислите пре него што нешто кажете, и припремите алтернативе ако дође до конфликта.Не дозволите да провокација пређе у мржњу. Свети Доротеј каже да страсти треба одсецати чим се појаве јер могу да донесу много проблема ако се развију и додаје да је лакше ишчупати малу стабљику него велико дрво.   Свако од нас може да се досети позитивних начина да одговори на провокацију. Некада је најбоље ништа не рећи и чекати бољи тренутак. Или особа може да говори нежно и да тражи објашњење. Може да постави питања шта доводи до таквог расположења. Такође, може да пита о чему се ради. Или особа може себе да извини и каже да јој је жао што се друга особа тако осећа и да није било намере за увредом и да тражи се смири и да дође до разговора. Можемо такође дозволити да тај моменат прође и касније стрпљиво дискутовати и покушати доћи до помирења. Увек је могуће наћи праве речи и говорити правим тоном гласа да не дође до варница и ватре која може наудити и једној и другој особи.  Свети Доротеј поклања посебну пажњу људској тежњи и жељи да једнако врате зло за зло. Он се присећа псалме у којој пише да "ако сам вратио зло за зло нека ме моји непријатељи победе". Вратити зло за зло значи радити против себе. Светац објашњава да у тој псалми победа значи да нема више устајања јер више ништа добро у нама није остало. Можемо бити у опасности да изгубимо капацитет за врлинама или снагу за добра дела тиме што ће мо вратити зло за зло.   Постоје различити начини враћања зло за зло, не само речима већ и понашањем, покретом и погледом, све то се мора знати и избегавати. Гурање раменом доноси мржњу у срце. Подсмевајући поглед може да служи као стрела натопљена отровом. Чак има и таквих случајева када неко не врати зло за зло али му је драго када неко други учини зло тој особи. Исти је случај када некоме није драго или се не радује успеху свог брата. Све је ово, по Светом Доротеју, на суптилан начин враћање зло за зло и представља скривену мржњу. Све то се мора спознати, борити се против тога и исповедити. Христова заповест је да волимо своје непријатеље и да се молимо за њих. Свети Павле учи:"Не будите побеђени злом, већ побеђујте зло добрим"(Рим. 12-21).   Ипак, знање само по себи и одбрамбене стратегије нису довољни да би се ефективно борили са провокацијама и нападима. Божја благодат је апсолутно неопходна да би се конфликт зауставио и да би дошло до помирења. Још код прве варнице конфликта, молитва је најефикаснији одговор и начин борбе против конфликта. Молитва је унутрашње безбедносно средство уз помоћ кога људско биће налази оно што му је потребно да би се на најбољи начин суочило са конфликтом и патњама.
      У Православној Традицији "Исусова Молитва"("Господе Исусе Христе помилуј ме") нам је дата као "мач за борбу" против свих искушења. У зависности од сутације може гласити "Господе помилуј!" или "Гоподе дај ми снаге, или дај ми стрпљења да бих се борио са проблемима. Када дође до варнице конфликта Исусова Молитва помаже души да нађе заклон у духовном дому у коме нема мржње и злих речи и дела које би могле да испровоцирају оно за шта касније треба да се кајемо.   Свети Доротеј саветује тиху и побожну молитву срца која истерује гордост."Боже, помози мом брату и мени, његовим молитвама!" Овим речима особа се моли за свог брата или сестру, а то је сигуран знак љубави, а такође та иста особа се смирује тражећи помоћ од Бога молитвама нападача. Свети Доротеј каже да тамо где су љубав и смирење ту нема места за мржњу и друге страсти. Он цитира речи Евагриуса Аскете који каже да је човек који се моли за своје непријатеље човек без мржње. Молитва за добробит и спасење својих непријатеља је сигуран пут ка оздрављењу које припрема основу за мир. Свети Доротеј завршава своје учење молитвом: "Дај Боже да памтимо оно што смо чули (научили), да нам то не би донело тешку осуду на дан суда."   Светитељу Божји, моли Бога за нас!   Превод са Енглеског: чтец Владимир (Србљак)
    31.12.2015.     Извор: Грчка Православна Црква Светог Георгија

    Извор: http://www.pravmir.com/widsom-saints-dealing-anger-animosity-bitterness/   http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=8524
  12. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Православна порука, мисао дана....   
    архимандрит Емилијан – ПОУКА
    Данас не можеш наћи радосног човека, што значи и да не можеш наћи уравнотеженог, мирног, природног човека. Брига је страшна болест која хара васељеном, можда највећа мука човечанства, највећа његова драма. Она не само да је предворје пакла, него доживљавање пакла већ од овога живота.
    Духовни живот је спрега двају елемената: одрицања, дакле предавања себе Христу, и радости, која проистиче из поверења у Бога, из спознаје и осећања да се Христос за мене разапео, да ми је Христос припремио станове вечне, да ми је Христос уготовио красоте на небу. Као што смо рекли, радост извире из сигурности у Бога, дакле из доживљавања јединства са Богом и са другим људима.
    Човек без радости одвојен је од Христа, одрицање његово (од света) је лажно. Шта год да урадиш, чак ни покајање твоје и љубав твоја нису истинити, ако ниси радостан. Кажеш да ме волиш, а сутрадан, када ја одлазим, тужан си и плачеш. Љубав твоја била је један пакао самољубља, узбурканост твоје индивидуе, подизање идола самом себи, варка.
    архимандрит Емилијан Симопетритски
    http://manastirpodmaine.org/arhimandrit-emilijan-pouka/
  13. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Православна порука, мисао дана....   
    Монаси одређене обитељи били су заокупљени мишљу да су због њихових многобројних постова и дугих богослужења, спутавали друге монахе у њиховим врлинама.
    Духовни отац рекао им је следеће: „Немојте ми рећи колико други посте, колико сати траје њихова молитва. Нешто ме друго интересује. Има ли некога међу њима, чак и нај побожнијег, који може да разуме уморни људски род нашег доба, који може да утеши оне који пате“?
    „Има ли некога ко може да ослободи оне који су упали у канџе непријатеља? Ако такав постоји, који може да пружи брату утеху, који може да му омогући да љуби изнова, да се радује и буде Богу захвалан, то ће бити показатељ да је тај монах духовно напредовао“.
    Оно што осећаш када си са истинским подвижником, јесте слобода од светских прилога, величанственост смирења, и блискост са логиком века који долази.
    ---архимандрит Василије Ивиронски
  14. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Православна порука, мисао дана....   
    Сећај се две помисли и бој их се. Једна ти говори: „Ти си свет човек“, а друга: „Нећеш се спасти“. И једна и друга долазе од ђавола и нису истините. Ти мисли овако: „Ја сам велики грешник, али је Господ милостив и воли људе и Он ће ми опростити грехе“.
    Веруј тако и Господ ће ти опростити. Немој се надати на своје подвиге, чак и ако се много подвизаваш. Један подвижник ми је говорио: „Сигурно ћу се спасти пошто сваког дана вршим толико метанија“. Међутим, када је дошла смрт, растргао је кошуљу коју је имао на себи.
    Према томе, Бог нас не милује због наших подвига, већ једино по Својој благости. Господ хоће да је душа смирена, незлобива и да свима са љубављу опрашта. Тада ће и Господ опростити са радошћу. Господ све воли и ми треба да Га подражавамо, и да све волимо. Ако смо немоћни, молимо се Господу и Он нас неће одбити, него ће нам помоћи Својом благодаћу.
    свети Силуан Атонски
    http://manastirpodmaine.org/sveti-siluan-atonski-pouka/
  15. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Клоните се блуда!   
    Једном приликом, ученици су упитали аву Кира Александријског о нечистим помислима. Старац им је одговорио: «Ако немаш помисли, онда си у безнађу, јер ако немаш помисли, онда имаш дело. Значи, ко се не бори против греха у своме уму и не противи му се, тај ће згрешити телесно, а таквог човека не муче помисли» («Древни патерик». Поглавље 5; 5).
    Човек се у једном тренутку радује: «Престале су да ме брину нечисте мисли, ослободио сам се од њих, хвала Богу.» А други чак може помислити: «Вероватно сам већ одбацио све страсти и нисам далеко од светости.» Али хајде да послушамо шта нам поручују египатски старци: «Ако немаш помисли, безнадежан си.» Зашто? Зато што, ако немаш помисли, имаш дела, тојест грешиш у пракси, грешиш телесно.
    Борба са телесним страстима се води у складу са једним важним законом: ако човека искушавају нечисте мисли, онда то највероватније значи да он не греши на делу. Такав човек се свим силама супротставља страстима. И обрнуто: ако човек у пракси испуњава све захтеве страсти, ако се предаје у духовној борби, тада неретко наступа затишје у грешним мислима. Ђаво никад не улаже сувишан труд: зашто искушавати човека помислима, ако он већ греши на делу? Лакше му је да смири грешника: «Дасо, живи тако и даље, ништа не мењај, ја ћу бити ту близу.»
    А ако се не подајете греху, и нечисте мисли вас не узнемиравају? У таквом случају треба добро размислити зашто је то тако? Несумњиво, Господ нам је дао благодат због Своје љубави. Покрио нас је њоме, како не бисмо пали у учмалост од непрестаног нарушавања Његових заповести, а можда да бисмо се мало одморили у духовној борби. Међутим, најважнији разлог је да научимо да Му увек будемо захвални за све.
    Ако наступи та тишина, она се најчешће неће одужити, како се не бисмо превише опустили. Како се код нас каже, ту је штука, да караш не дрема. А ето, свеци су достизали «постојано стање» спокојства духа и унутрашње тишине. Али пут до тога се састоји из година напете духовне борбе и поднетих тешкоћа.

    Одступити од греха и престати грешити је у пракси тешко, али је свеједно могуће. Главне битке тек предстоје, када човека почну да муче реке насртљивих мисли и присећања, притом веома детаљних и колоритних, попут 3D филма на биоскопском платну. Ту је ђаво главни камерман и сценариста. Само он може тако умешно да откопа из нашег сећања најпријатнија искуства и да нас њима вешто привеже к себи и држи нас на кратком повоцу. Јер ми се не противимо блудним присећањима и грешимо у мислима и осећањима, те зато остајемо робови греха (види Јн.).
    Када за време Великог поста читамо житије Преподобне Марије Египатске, онда видимо колико тешку борбу против помисли је њој допустио Бог. Оне су се «попут дивљих звери» бацале на њу и растрзавале је, јер је она решила да се покаје због свог нечистог блудног живота. У глави јој је свирала музика, на језику је осећала арому вина и укус меса, њено тело је пламтело од прошлог разврата и блуда.
    Од изнемоглости, изгубивши дах, падала је на земљу, дрхтала од хладноће, изгарала на врућини, али је издржала сва искушења. Преподобна Марија се борила отприлике толико колико је и грешила: за годину греха – година страдања. Тек после скоро 20-годишњег надљудског подвига, она је била удостојена унутрашњег мира у своме срцу.
    А ево примера из нашег живота. Прилази ми једанпут девојка од 18 година, изазовно обучена и помало опијена:
    – Баћушка, морам да поразговарам са Вама. Јако ми је тешко на души.
    Руку на срце, не волим да причам с људима који су попили.
    Ипак одговарам: «Па, хајде да попричамо.»
    Испоставило се да је пре годину дана умрла њена мама. После таквог губитка није могла, боље рећи – није желела да се и даље држи чврстих животних начела. Отпочео је морални пад. Девојка је кренула путем свемогућих саблазни – блуд за ситне паре, пијанчење у друштву младих мушкараца, живот у ноћним клубовима и по баровима. Онда је дуг стигао на наплату – она се мучи: «Много ми је тешко. Шта да радим?»
    Кажем: «Прво што треба да урадиш јесте да истог трена прекинеш да чиниш грех. Спочетка се одреци јавних грехова – блуда, пијанства, пушења, теревенки...» А она ко из топа: «Али сад сви тако живе. И ја то желим... А шта с младошћу, чему она служи?»
    Занимљиво питање: заиста, чему нам служи младост?

    Пред нама је уживо Марија Египатска у првом раздобљу свог живота или трагични почетак јеванђељске приче о блудном сину или ћерци... Како кажу млади, а можда им то неко други шапће: искористи живот до краја сада и одмах, једи, пиј, весели се – јер живи се само једном, а сутра умиремо.
    Човек на почетку не жели да се бори, јер је борба одиста тешка: у 18 година не ићи у клубове, не гледати друге похотљиво, не љубити се, не излазити, не играти?! Да ли познајете много младих, који остају снажни пред искушењима нашег доба? Покажите ми их, а ја ћу другима причати о њима. Лакше је младој и лепој девојци да каже: «Не, ја не могу да живим тако строго», – али после тог одговора, ми ћемо се разићи попут бродова на мору. Тако се, нажалост, и десило. Прошло је већ неколико година, а ја је у храму више нисам видео.
    Морамо тврдо да верујемо да је онима који су пали много теже да се боре, а да ће онима који, по милости Божијој, издрже бити много лакше. Зато говоримо младима (који још обраћају пажњу на речи свештеника): Клоните се блуда! Ако попустиш, онда ће повратак Богу бити посут трњем и оштрим камењем! За грех блуда ћеш платити годинама јада и доживотним прекорима савести, ако не и мукама. Боље је не експериментисати са својом душом. Никакву срећу нећеш на греху изградити. Али жалосно је што наш глас мало ко слуша.
    Вратимо се поуци Преподобног Кира Александријског и поновимо: ако нас не прогоне грешне помисли, онда смо или заиста послужили Богу и достигли висине духовног живота (да ли данас има таквих?), или живимо у греху, али то не осећамо, те нас због тога мисли и не муче. Стога, долазимо до правилног закључка: искушење помислима и борба са њима једино су могући код оног, ко не греши на делу. А ми, топло се надам, и јесмо такви.
    Хришћани, који су дуже време у Цркви, имају обавезу да воде борбу управо против помисли, а никако против дела. Код грехова на делу, неопходно је одлучно покајање, без самосажаљења. У древним временима су такве грехове исповедали јавно. О томе прочитајте у «Лествици» (Степеница 4. «О покајаном разбојнику). Они од вас који су псовали, пили, блудничили, тукли се, обмањивали, крали – дубоко се покајте за то, испуните епитимију која за то следи и заборавите те грехе. А боље их потопите у океан Божије милосрдности. Не присећајте се прошлости са жалом – нећете је вратити, не копајте живу рану ваше душе, ретроспектива није потребна, ни корисна. С надом и вером гледајте напред. Бог ће вам судити по животу, од тренутка вашег свесног покајања и уласка у Цркву. Једном речју, судиће нам на основу тога какви смо хришћани. Пређите у домен мисли и осећања, јер нам није довољан ни читав живот да ту заведемо ред. А ако човек који је кренуо хришћанским путем, опет згреши на делу, то испада исто као када би неко пет година градио кућу, а после узео и спалио је из чиста мира. Сав труд ће кроз пола сата нестати у пламену. За хришћанина је то недопустиво.
    Држимо на уму и испуњавајмо речи апостола Павла: «Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог, и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали, опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег» (Јев. 6, 4–6).
    С руског Александар Ђокић
    Протојереј Андреј Овчиников  
    23 / 06 / 2017
    православие.ру
  16. Волим
    Bokisha got a reaction from JESSY in Православна порука, мисао дана....   
    архимандрит Емилијан – ПОУКА
    Данас не можеш наћи радосног човека, што значи и да не можеш наћи уравнотеженог, мирног, природног човека. Брига је страшна болест која хара васељеном, можда највећа мука човечанства, највећа његова драма. Она не само да је предворје пакла, него доживљавање пакла већ од овога живота.
    Духовни живот је спрега двају елемената: одрицања, дакле предавања себе Христу, и радости, која проистиче из поверења у Бога, из спознаје и осећања да се Христос за мене разапео, да ми је Христос припремио станове вечне, да ми је Христос уготовио красоте на небу. Као што смо рекли, радост извире из сигурности у Бога, дакле из доживљавања јединства са Богом и са другим људима.
    Човек без радости одвојен је од Христа, одрицање његово (од света) је лажно. Шта год да урадиш, чак ни покајање твоје и љубав твоја нису истинити, ако ниси радостан. Кажеш да ме волиш, а сутрадан, када ја одлазим, тужан си и плачеш. Љубав твоја била је један пакао самољубља, узбурканост твоје индивидуе, подизање идола самом себи, варка.
    архимандрит Емилијан Симопетритски
    http://manastirpodmaine.org/arhimandrit-emilijan-pouka/
  17. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Smaragdni kamičak in Православна порука, мисао дана....   
    Сећај се две помисли и бој их се. Једна ти говори: „Ти си свет човек“, а друга: „Нећеш се спасти“. И једна и друга долазе од ђавола и нису истините. Ти мисли овако: „Ја сам велики грешник, али је Господ милостив и воли људе и Он ће ми опростити грехе“.
    Веруј тако и Господ ће ти опростити. Немој се надати на своје подвиге, чак и ако се много подвизаваш. Један подвижник ми је говорио: „Сигурно ћу се спасти пошто сваког дана вршим толико метанија“. Међутим, када је дошла смрт, растргао је кошуљу коју је имао на себи.
    Према томе, Бог нас не милује због наших подвига, већ једино по Својој благости. Господ хоће да је душа смирена, незлобива и да свима са љубављу опрашта. Тада ће и Господ опростити са радошћу. Господ све воли и ми треба да Га подражавамо, и да све волимо. Ако смо немоћни, молимо се Господу и Он нас неће одбити, него ће нам помоћи Својом благодаћу.
    свети Силуан Атонски
    http://manastirpodmaine.org/sveti-siluan-atonski-pouka/
  18. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Kao da smo u logoru, a ne u porodilištu   
    то је опште позната ,,стара`` ствар да је мајчино млеко најбоља храна за бебе.није то са запада.и ако узмемо Бога као творца свих створења и мајчино млеко дато као храну за новорођене,зашто би сумњали у ту констатцију.
    то није оно сулудо бебама не треба давати воду од пре 15-20 година што јесте дошло са запада.док је пре 30 и више била сасвим супротна прича
  19. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у „Владика которски“ НВО ЦПЦ ради као службеник бечке полиције   
    Историја Црне Горе богата је преварантима разне врсте, али невладина организација "црногорска православна црква" чврсто држи високо мјесто када су обмане у питању.
    Најновији примјер јесте чињеница да је тзв. владика которски и приморски НВО ЦПЦ Симеон истовремено и службеник бечке полиције.
    Право име „владике Симеона“ је , иначе, типично црногорско – Рихард Минихофер.
    Минихофер, алијас Симеон которски са сједиштем у Бечу, ријешио је, како се то већ на Западу ради, да заради још једну плату. Прије подне ради као службеник бечке полиције, а поподне глуми „црногорског владику“.

    Сазнајемо да је на распопском конкурсу глатко прошао пошто ради у полицији. Распопска НВО тзв. ЦПЦ као класична полицијска творевина предност у оваквим случајевима даје колегама – доказаним и провереним полицајцима са искуством.
    Челник НВО „Црногорска православна црква“ Мираш Дедеић подржао је владин нацрт Закона о слободи вјероисповијести и вјерским заједницама.
    Он је исказао наду да ће се доношењем то законског акта „напокон увести ред у овој области“ и поновио да „без Црне Горе нема ни ЦПЦ, а без ЦПЦ нема ни Црне Горе“.
    Распоп Дедеић је, на свечаности поводом 25 година регистрације НВО ЦПЦ у полицијској станици на Цетињу, рекао да та невладина организација наставља „своју мисао“.
    Како преносе медији, прослави регистрације НВО ЦПЦ полицијској станици присуствовали су „бројни представници Владе и Скупштине Црне Горе, јавни и културни посленици“.

    View full Странице
  20. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на vincitygialam у Hi there. I have a problem want to ask.   
    Những lợi ích và đặc quyền khi tham gia một nhà thờ Thiên chúa giáo là gì?
     
  21. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Нифада у "Мрачњаци" у Цркви   
    Не знам да ли се може приметити доминантно присуство у Цркви оних које би могли назвати тако-мрачњаци.А поред њих имамо те радосне,насмејане.Мислим да оно што може да стоји јесте одсусутво свести о заједници,али истинској заједници.Ако имамо прилику да сретнемо насмејане хришћане у Цркви,који граде неки свој индивидуални статус или имамо групице унутар заједнице Цркве,онда ја у не видим неку разлику између радосних и мање радосних.Иначе,у свету можемо видети жељу да се неко представи као happy,јер жели да остави лепу слику о себи,а омаловажава друге,нпр.Више волим да сретнем хришћанина,човека у Цркви,који је заинтересован за мене,који ми се обрадује када ме види,и да узвратим на исти начин,па макар био и нерасположен.Данас се популарише човек који се шали као антрополошки идеал,а не човек који воли.Наравно да треба ширити један позитиван став прем о животу,али не остајати само на нивоу форме,него се дотицати суштине.
  22. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Dominika у Православна чуда   
    Други дан нашег ходочашћа из Варшаве на Свету Гору Грабарку, поподне. Олуја за десне и леве стране пута, а ми идемо по сувом, асфалтом, као Израилци преко Црвеног Мора.
  23. Волим
    Bokisha got a reaction from Вилер Текс in Рад је благослов   
    Може ли љубав према послу да буде претерана?Има ли каквих светоотачких примера за то?
    Ја се удубио у неку анализу јесам ли грешио и по том питању....лепо је кад човек ради посао који воли и мислим да ме је Бог погледао по том питању...али стигоше и нека искушења кроз то....беше и гордости и славољубља...па не знам колко сам то превазишо...па наиђе и нека можда претерана ревност уз коју човек занемари нешто важније...а с намером и с мишљу управо о том  бажнијем-породици.
  24. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на JESSY у Виктор Франкл   
    “Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti.”
     
    “Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja.”
     
    “Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima.”
  25. Волим
    Bokisha got a reaction from Дијана. in Виктор Франкл   
    Najsnažniji, primarni Ijudski motiv je volja za smislom (a ne
    za moći ili uživanjem, kako to veruju Adler i Frojd). A to je "traženje konkretnoga smisla lične egzistencije". Smisao života nije apstraktan, nego je uvek jedinstven, osoben za svaku individuu (njegove najviše
    vrednosti i ideali). Čoveku smisao ne može neko drugi dati ili mu ga stvoriti, već; ga svaki pojedinac mora sam otkriti, vlastitim snagama pronaći za sebe. Čovek kao svesno, odgovorno i slobodno biće bira
    ili otkriva one vrednosti, ideje i ciljeve koji će ga privlačiti i davati mu smisao. Svaki pojedinac ima svoju sopstvenu misiju i jedinstvenu Šansu, svoj zadatak koji samo on može ispuniti.
    Smisao se može naći na tri načina, u tri oblasti:
    (1)u stvaranju i radu (ostvarenje nekog dela, izvršavanje svog zadatka, svoje misi- je),
    (2) doživljaju neke vrednosti (u Ijubavi prema nekome, u razumevanju i pomaganju drugome) i
    (3) u trpljenju (u hrabrom suočavanju sa neotklonjivom patnjom i u prihvatanju tragične sudbine kao
    smislene, u pretvarenju trpljenja u ostvarenje).
    U pronalaženju smisla čoveku pomaže njegov "organ smisla", a to je- savest.
    Bog podsvesti
    Viktor Frankl
×
×
  • Креирај ново...