Jump to content

Bokisha

Члан
  • Број садржаја

    1150
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Н И Н Е in Депресија-болест или грех?   
    нико од св отаца колко сам ја разумео не каже да јесте грех...али да је у вези са неким стањима која уводе у депресију а јесу грех...као претерана туга ,малодушје  и сл.да у неким случајевима и долази као последица греха....као што је свака душа прича за себе ,тако је и свака ситуација тј појава депресије прича за себе...наравно не треба генерализовати
  2. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Н И Н Е in Депресија-болест или грех?   
    Ушавши код матушке, рекох јој да ме напада страшна депресија, која понекад траје и по неколико недеља, те никако не могу да нађем начина да је се ослободим.
    „Депресија је духовни крст“, рекла је. „Она се, на корист, даје грешнику који не зна како да се покаје, то јест, ономе ко после покајања поново запада у пријашње грехе… Стога, постоје само два лека која могу да лече ову, понекад изузетно тешку душевну патњу. Човек мора да се научи покајању и да покаже његове плодове. Или, пак, да носи овај духовни крст, са понизношћу, благошћу, покајањем и великом благодарношћу Господу, сећајући се да Господ ношење таквог крста сматра плодом покајања… Како само напослетку наступа велика утеха кад човек схвати да је његова обесхрабреност у ствари неприхваћен плод покајања, то јест, нека врста несвесног само-кажњавања услед одсуства тражених плодова… То би требало да нас учини кроткима, те депресија постепено ишчезава, а рађају се истински плодови покајања…“
    Имао сам утисак да је неко, овим матушкиним речима, извршио хируршки захват на мојој души и отклонио духовни тумор… Од ње сам отишао као потпуно други човек.
     
    СВЕТИ ОЦИ О ДЕПРЕСИЈИ
    НОВОМУЧЕНИЦА МАРИЈА ГАЧИНСКА
    исцелитељка од депресије празнује се 26. јануара (+ 1930)
    https://svetosavlje.org/sveti-oci-o-depresiji/2/
  3. Хахаха
    Bokisha got a reaction from JESSY in Daning-Kruger efekat – kada ne znaš koliko ne znaš   
    баш би ме чудило да нису споменути
  4. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Иван Ц. у Поуке и даље постоје... али под овим условима   
    Дакле, долазимо до оног другог, много важнијег дела, како и на који начин Поуке могу да постоје, бар док ја будем овде:
    1. Поуке су замишљене као мисионарски сајт. Дакле, место где ће неко, ко први пут дође, одмах моћи да пронађе неку значајну информацију о томе шта је Црква и зашто је битно да буде активан судеоник Свете Цркве. Самим тим, Поуке НИСУ политички сајт, нису ни црквено-политички. Зато од сада, свако ко на било који начин покуша да сврста Поуке на било коју политичку страну, да администрацију вређа и назива овим или оним именима каквим се ките одређене политичке опције, биће без упозорења удаљен са сајта, форумским мерама одобравањем порука, забраном писања на одређени период или бановањем за сва времена.
    2. Свестан сам чињенице да ми не можемо да пренебрегнемо чињеницу да су људи у Србији и у Цркви прилично подељени. То је сасвим јасно. Зато такве теме су потребне да постоје на форуму. Није решење све брисати и све одбацивати. Зато смо направили подфорум САМО ЗА ЧЛАНОВЕ , који желе да такве теме читају. Они ће морати да имају написаних бар 5 порука на јавном форуму, да би могли да проступе овом делу где се налазе теме и поруке које нису за јавни део јер лично сматрам да немају никакву мисионарску улогу, али разумем ту потребу да се о њима разговара. На њима ће се моћи разговарати на исти начин као на јавном делу, поштујући општи Правилник сајта Поуке.
    3. Поштовање различитих политичких, црквених и осталих мишљења је сасвим нормална и оправдана. То је негде и срж здравог разговора и дијалога. Но, свесни смо чињенице да се та линија лако пређе, јер многи не желе да поштују другог саговорника већ покушавају да наметну искључиво своје мишљење. Бојим се да су и таквима дани одбројани на Поукама. Неко ће рећи - па добро, ко ће остати? Остаће они којима је да овог сајта стало. Са њима ћу саградити потпуно нову заједницу и неће ми бити тешко. Биће ми чак и радост да то урадим, а поред свих својих огромних обавеза које имам сваког дана.
    Ако сам се о некога огрешио, којим случајем, а сигурно да јесам - може увек да ме конкатира на мој мејл urednik@pouke.org, са свим уважавањем у разговору. За нормалне људе којима је стало до овог места, увек постоји шанса.
    4. Долазимо до дела где треба да се заједно удружимо и помогнемо опстанак и одржавање сајта на дуже стазе. Молим вас, ви који не желите да помажете, који не желите да учествујете у раду сајта - немојте да се јављате везано за ово. Одморите. Ако не помажете - немојте одмагати.  За оне који желе да помогну, могу то да учине овде где је написано на који начин то може да се уради ОВДЕ
    5. Чврст сам у убеђењу да Поукама треба дати шансу. Обих дана сам покренуо мој нови пројекат Живе Речи, где ћу са са својим пријатељима, теолозима, свештеницима, епископима, лекарима, професорима... радити једну уживо емисију на Јутјубу и фејсбуку, уз прегршт текстова и информација везаних за живот Цркве. Тај сајт има своју публику. За само 4 дана је ушао у првих 1500 сајтова у Србији, што показује да је људима стало за једно такво место. Поуке треба да буду подршка том пројекту, као и да Живе речи помогну Поукама.
    6. Молим вас драги моји, ви којима је заиста стало до овог места, да све што сам написао схватите на најбољи начин. Потпуно сам искрен. Верујем да су многи и свесни кроз каква све искушења морам да прођем да бих одржао ово место. Неки то знају из прве руке. Они који не знају, само их молим да ми не одмажу бар не овде... Имате друга места, борбу за веру, твитере, фесјбук, свуда где год желите... Пишите, пљујте, радите шта хоћете. Овде нећу да вам дозволим, ни ја ни администрација.
    7. Молим оне који су спремни да помогну рад администрације, на било који начин, технички, писањем, модерирањем... да ми се јаве приватном поруком овде на Поукама.
     
     
    Хајде да пробамо још једном. Надам се да ћемо имати среће у томе.
     
    Господ да нам помогне у добрим намерама.
     
     
     
  5. Волим
    Bokisha got a reaction from -Владимир- in Старац Јосиф Исихаста   
    тридесет и седмо писмо
     

     
    Опет и опет пишем мојој љубљеној кћери и свим у Христу сестрама.
    Молим се за вас са обиљем суза, у љубави Христовој, чистој и преиспуњеној…
    Пишеш ми, дакле, да имаш бројна искушења. Али њима се, чедо моје, очишћује душа. Усред тескоба и усред искушења налази се и благодат. Тамо ћеш пронаћи најслађег Исуса.
    Сада, кад трпиш тескобу, треба да покажеш да љубиш Христа. Благодат ће поново доћи, али ће поново и отићи. Само не прекидај да са сузама трагаш за њом.
    Пред очима ти је старица и васцела света обитељ.
    Имаш старца који улази иза унутарње завесе и умољава Бога када се спусти божански облак. Најзад, имаш и мене последњега који се, када дође до Женикове посете, топло молим за тебе и остале сестре. И Он ми често оглашава: „У свом трпљењу задобијајте душе ваше! Не у нестрпљењу. Све слушам, све ће бити, али не одмах!“
    Према томе, моје љубљене мајке и сестре у Господу, поново ме пажљиво саслушајте и приклоните своје уши овој причи.
    Предстоји ми, дакле, да вам због љубави према вама и због ваше душевне користи укратко опишем свој живот, да бисте увиделе и задобиле силу и трпљење. Ако нема трпељивости, човеку је немогуће да победи.
    Монах без трпљења је светиљка без јелеја.
    Пишем вам ситним словима да бих уштедео папир, јер га немам. Папир који имам мирише на средства против стеница и бува, јер ми га је послао један лекар са којим се дописујем. Нека ми то буде опроштено.
    Дакле, говорим вам сажето и у неколико речи:
    Кад сам био у свету и потајно творио подвиге који су били сурови до проливања крви, јео сам тек после деветога часа, и то једном у два дана. Пентелске планине и пештере упознале су ме као ноћног гаврана који гладује и плаче тражећи спасење. Испробавао сам јесам ли у стању да издржим страдање и да будем монах на Светој Гори. Након што сам се добро вежбао неколико година, молио сам Господа да ми опрости што једем једном у два дана и говорио да ћу, када одем на Свету Гору, јести једном у осам дана, као што пише у Житијима светих.
    Када сам дошао на Свету Гору, након усрдног трагања открио сам да нико не једе мање него једном дневно. Осетим вртоглавицу чим покушам да вам опишем своје сузе, душевни бол и вапаје којима су одјекивала атонска брда.
    Даноноћно сам плакао због тога што Свету Гору нисам затекао онаквом о каквој су писали светитељи.
    Био сам гост у свим светогорским пећинама. Корак по корак, ишао сам као јелени који трагају за свежом водом да би утопили жеђ, жудећи да нађем духовника који ће ме поучити небеском созерцању и делању.
    Најзад сам, после две године многострадалног трагања и читаве купељи суза, одлучио да се зауставим код једног простог, благог и незлобивог старчића, заједно са још једним братом. Старац ми је дао благослов да се подвизавам колико год могу и да се исповедам код духовника који ми одговара. Био сам савршено послушан.
    Пре него што сам остао код старца, имао сам следећи обичај: свакога поподнева проводио сам два или три сата у пустињи, где живе само дивље звери. Седео сам ту и неутешно плакао све док земља не би постала блатњава од мојих суза. Усмено сам изговарао молитву. Нисам знао да је изговарам умно, али сам преклињао Пресвету Богородицу и нашег Господа да ми подаре благодат умног творења молитве, као што свети пишу у Добротољубљу. Када сам га читао, знао сам да постоји нешто што ја не поседујем.
    Једнога дана имао сам многа искушења. Читавог тог дана вапио сам са великим болом. Умирио сам се тек увече, при заласку сунца. Био сам изнурен и гладан. Погледао сам цркву Преображења на једном узвишењу, и онако слаб и израњављен, почео да молим Господа. Тада ми се учинило да отуда дува снажан ветар, испуњавајући моју душу неизрецивим миомирисом. Истог тренутка моје срце је, као часовник, почело да изговара умну молитву. Устао сам, преиспуњен благодаћу и безграничном радошћу, и пошао у пећину. Оборивши главу на груди, почео сам да изговарам умну молитву.
    Тек што сам је неколико пута изговорио. био сам узнесен у созерцање. Иако сам био у пећини и врата су била затворена, обрео сам се напољу, на једном чудесном месту бесконачног мира и душевне тишине. Савршено спокојство. Мислио сам само о једном: „Боже мој, дај да се више не враћам у свет, у израњављени живот, и дај да оставем овде.“ Касније, када ме Господ успокојио онолико колико је хтео, поново сам дошао себи и обрео се у пећини.
    Од тог доба, умна молитва није престајала да се врши у мени.
    Када сам затим отишао код старца, почео сам са великим подвизима, али увек уз његов благослов.
    Тако сам једне ноћи, док сам се молио, поново доспео у созерцање, и мој ум је био узнесен на неко поље. Тамо су били монаси који су, по чину и реду, били сабрани за битку. Приближио ми се један високи војсковођа и рекао: „Хоћеш ли“, каже ми, „да ступиш у борбу у првим редовима?“ Одговорио сам му да жарко желим да се борим са Етиопљанима који су били непосредно испред нас. Завијали су и бацали пламен као дивљи пси, тако да је већ и сам поглед на њих уливао страх. Међутим, ја их се нисам плашио, јер сам био толико разјарен да сам их могао зубима кидати. Истина је да сам и као мирјанин био храброг срца. Тада ме онај војсковођа издвојио из редова у којима се налазило мноштво отаца. Након што смо прошли три или четири реда овог строја, поставио ме у први ред, где се налазио још један или два монаха, лицем у лице са свирепим демонима. Демони су били спремни да се баце на нас, али сам и ја на њих дисао пламеном и јарошћу. Војсковођа ме ту оставио и рекао: „Ја нећу спречавати онога ко жели да се одважно бори са њима, него ћу му помагати.“
    Поново сам дошао себи и запитао се: „Каква ли ће то борба да буде?“
    Од тог доба започеле су жестоке битке које ми ни дању ни ноћу нису допуштале да се смирим. Жестоке битке! Без иједног часа мира. И ја сам њих помало нападао.
    Седео бих по шест часова на молитви, не допуштајући уму да изађе из срца. Зној је из мог тела истицао у потоцима. Немилосрдно сам се ударао штапом. Бол и сузе. Најстрожи пост и свеноћно бдење. На крају сам се срушио.
    Током свих тих осам година, свака ноћ је била мучеништво, Демони су бежали и узвикивали: „Спалио нас је! Спалио нас је!“ Тако се десило да их је једне ноћи чуо и мој најближи брат и чудио се ко је то викао.
    Последњег дана, непосредно пре него што ће их Христос протерати, већ сам очајавао што ми је тело потпуно сломљено, а страсти и даље дејствују као да је сасвим здраво. Помишљао сам да су демони победили. Сигурно су они мене спалили и победили, а не ја њих. Најзад, док сам онако умртвљен и израњављен седео и очајавао, осетио сам да су се двери отвориле и да је неко ушао. Међутим, нисам се окренуо да бих га видео, него сам и даље изговарао молитву. Изненада сам осетио да ме неко одоздо подстиче на чулну насладу. Окренем се и угледам демона, шугавог и израњављене, смрадне главе. Бацио сам се на њега као звер да бих га ухватио. Имао је длаку као свиња, али је ишчезао чим сам га шчепао. На прстима сам још дуго осећао његову длаку, а у ноздрвама његов смрад. Напокон, од тог тренутка, рат се завршио и све се окончало. У моју душу ушао је мир. И потпуно избављење од нечистих телесних страсти.
    Пред крај те ноћи, поново ми се догодило усхићење. Видим једно велико пространство раздељено морем. По читавом том великом пространству биле су постављене замке. Биле су прикривене како се не би могле видети. Ја сам био високо и све сам могао да видим, као у позоришту. Кроз то место су морали да прођу сви монаси. У мору је био један змај. страшни демон из чијих је очију избијао огањ. Разјарен. Подизао је главу и гледао да ли монаси упадају у замке. Пролазећи без страха и пажње, монаси су падали, при чему би неки био ухваћен за врат, неки за појас, неки за ногу, а неки за руку. Видевши све то, демон се радосно и весело смејао. Ја сам пак много туговао и плакао: „Ах“, говорио сам, „лукави змају! Шта нам чиниш и како нас прелешћујеш!“ Поново сам дошао себи и обрео се у својој колибици.
    Моје правило је било такво да сам јео једном дневно: умерено, хлеб и храна. Било да је Пасха [Васкрс] или да су покладе, исхрана нам је била иста – једном дневно.
    Осим тога, читаве године по целу ноћ проводили смо у бдењу.
    Заједно са старцем Арсенијем, то правило смо прихватили од једног трезвеноумног и светог старца, оца Данила. Било је тада и других светих стараца. Он је био један од њих. И свештеник и савршени безмолвник. Никога није пуштао на литургију. Његова литургија би потрајала три и по или четири сата. Од суза није био у стању да изговара возгласе. Земља би се претварала у блато. Због тога је и трајала тако дуго. Био је свештенослужитељ преко педесет година. Ниједног јединог дана није ни помислио да изостави свету литургију. Током Великог поста, свакодневно је служио Литургију пређеосвећених дарова. На крају се упокојио без иједног дана боловања.
    Био је и један Рус. Сузе су му текле непрестано, и дању и ноћу. Сав узнесен, био је преиспуњен созерцањем, тако да је превазишао и неке древне светитеље. Говорио је: „Када неко види Бога, више није у стању ништа да каже. Само плаче од радости!“ Имао је и дар прозорљивости, тако да је увек знао ко долази.
    Ми смо, дакле, своје правило примили од оца Данила. Као што смо већ рекли, он никога није примао. Али како сам био веома упоран у трагању за поуком – или пак по икономији [устројству] Бога кога сам ватрено искао — учинио је уступак и прихватио ме. Сваки пут би ми изговорио по неколико речи преиспуњених благодаћу. Пешачио сам по читаву ноћ да бих сам дошао код њега, видео тај уистину божанствени призор и зачуо једну до две речи. Њих двoјица су живели у савршеном затворништву. Било је и многих других, од кoјих је сваки имао свој посебан дар. Сви су били освећени и њихов миомирис ширио се пустињом као мирис крина.
    Једном сам корачао током ноћи, при пуном месецу. Кренуо сам код старца да му искажем своје помисли и да се причестим. Након што сам стигао, застао сам на извесној
    удаљености, на врху једне стене, како не бих ремегио њихово умно бдење. Док сам седео и творио умну молитву, зачуо сам слатко птичjе појање. Било је тачно четири часа
    у ноћ. Мoј ум је у потпуности био обузет тим гласом. Пошао сам напред да бих видео где је та птица. Брижљиво сам гледао овамо–онамо. Док сам је тражио, изашао сам на
    једну прекрасну пољану. Наставивши свој пут, корачао сам снежнобелом стазом, поред дијамантских и кристалних зидо ва. Унутар тих зидова налазило се разнолико цвеће златних латица. Мој ум је заборавио на птицу, будући потпуно обузет созерцавањем овог раја. Кренуо сам даље и дошао до једне палате, високе и чудесне, која ми је задивила и ум и разум. На дверима је стајала наша Пресвета Богородица држећи у свом наручју најслађег Исуса као Богомладенца. Блистала је као најбељи снег. Приступио сам и целивао их с највећом љубављу. Загрлила ме као да сам дете и нешто ми рекла. Никада нећу заборавити љубав коју ми је она показала, као истинска мајка. Тада сам јој се приближио без страха и устручавања, као да приступам њеној икони. Учинио сам исто што и мало и невино дете када види своју слатку мајчицу. Ни данас не знам како сам од ње отишао, јер је мој ум у потпуности био преплављен вишњим. Одатле сам отишао другим путем и поново изашао на пољану. Тамо се налазио један прекрасан дом. ту су ми дали благослов рекавши да је овде „Крило Авраамово“ и да је обичај да ономе ко ту дође дају благослов. Прошао сам овуда, и дошао себи. Видео сам, да сам наслоњен на камен.
    Након тога, одустао сам од намере са којом сам дошао. Сав радостан, сишао сам у Пећину светог Атанасија да се поклоним икони Пресвете Богородице коју сам много поштовао. У почетку, живео сам ту шест месеци и из љубави према њој одржавао кандило. Даноноћно сам о њој размишљао. Како сам те ноћи био сасвим обузет божанском љубављу, сишао сам тамо да бих јој заблагодарио. Тек што сам ушао и поклонио се, стао пред њу и проговорио, из њених најслађих уста почео се распростирати снажан миомирис, као освежавајући дах који је испунио моју душу. Сатима сам безгласно обитавао у овом другом усхићењу. Када су се браћа пробудила а еклисијарх [црквењак] дошао да прегледа кандила, ја сам утекао као да сам ван себе, не желећи да се он нечему досети или да почне да ме испитује.
    Други пут, док сам у самоћи бдео у својој малој испосници – а отац Арсеније и ја смо, сваки у својој келији, сваке ноћи бдели уз молитву и сузе – поново сам био узнесен у созерцање. Моју келију је испунила светлост, као да је дан. Усред келије појавило се троје деце која нису имала више од десет година. Била су истог раста, истог изгледа, у истоветним одеждама и истог, прекрасног лица. Дивећи се њиховој појави, био сам сасвим ван себе. Налазили су се непосредно једно уз друго. Све троје ме благосиљало онако, као што свештеник благосиља, и појало: Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал 3,27). Тада су закорачили према мени али су се потом повукли, не окренувши се. Онда су ми поново пришли, док су за све то време појали. Питао сам се како су тако мала деца научила да овако лепо певају и благосиљају. Није ми падало на памет да на Светој Гори уопште нема тако мале и лепе деце. И тако поново, како су дошла, деца су и отишла да би и друге благословила. Био сам тако задивљен да су били потребни дани да би се ублажила моја радост и да би тај догађај избледео у мом памћењу. Међутим, такве ствари никада не могу да избледе.
    Други пут сам био веома ражалошћен. Да се зна следеће: Бог не теши душу нити јој открива такве ствари ако не постоји опасност и страшна искушења. Чини то само онда када је неопходно, а не без повода и случајно.
    У мојој неизмерној тескоби, као и раније, појавио се Исус на крсту, озарен светлошћу. Оборио је главу на груди и подсетио ме: „Погледај колико сам пострадао због тебе!“ Сва моја тескоба била је развејана као дим.
    Шта да кажемо о толикој љубави коју нам Господ показује да би нас спасао? А ми то заборављамо и због најмањег искушења! Иако се тамо, усред искушења и жалости, налази Христос. Тешкоће и бриге око свакодневног живота не називају се жалостима. Напротив, тако се називају жалости по Христу. Прогони, страдања ради спасења другога, подвизи љубави Христове ради и супротстављање искушењима. То је трпљење несрећа до смрти, Христа ради. Трпљење неправедних ожалошћења и поруга. Када вас сви презиру као прелешћене. Тада Господ праведно теши и радује душу.
    Још једном сам био веома ражалошћен. Читав мој живот био је мучеништво. Највише од свега страдам ради других. Хоћеш да их спасеш, а они те не слушају. Плачеш и молиш се, а они се смеју и надвладава их искушење. Нашавши се у тескоби и великом болу, поново сам доспео у созерцање. Док сам корачао, нашао сам се на неком пољу чија је земља била бела као снег. Био сам сасвим запрепашћеи и питао сам се: „Како сам се нашао у овако прекрасном пределу?“ Тражио сам излаз, јер сам желео да одем: неко би се случајно могао појавити и изгрдити ме што сам ушао без допуштења. Док сам радознало гледао лево–десно тражећи излаз, спазио сам неке двери под земљом и ушао.
    Био је то храм наше Пресвете Богородице. Тамо су седели неки прекрасни младићи, одевени у дивне одежде. Спреда су имали црвене крстове, на грудима и на челу. Један од њих, који је носио блиставију одећу и изгледао као војсковођа, устао је са трона и рекао ми:
    „Дођи“, каже, „ми те очекујемо“.
    Понудио ми је да седнем.
    „Опрости ми“, одговарам ја, „нисам достојан да седнем, и довољно ми је да стојим овде, поред ваших ногу.“
    Насмешио се и оставио ме, а онда кренуо напред, ка иконостасу, ка икони Пресвете Богородице. Почео је да говори: „Господарице и Свевладичице, Царице анђела, непорочна Богородице Дјево! Покажи Своју благодат овом Твом слуги који толико страда „Твоје љубави ради, да га не би преплавила тескоба!“
    Изненада, са божанствене иконе произашло је тако силно блистање, и показала се прекрасна Богородица у пуној величини, да сам од те лепоте, хиљаду пута сјајније од сунца, пао доле, пред њене ноге. Нисам био у стању да је гледам и плачући сам завапио: „Опрости ми, Мајчице моја, што те у свом незнању ожалошћујем!“
    Тада сам, уистину плачући, дошао себи, мокар од суза и преиспуњен радошћу.
    Сада вам говорим само о утехама. Морам, међутим. рећи да су и жалости биле неподношљиве, а искушења до смрти отровна. Свим овим утехама претходила је смртна тескоба. Налети паклене таме који гуше душу…
    http://manastirpodmaine.org/starac-josif-isihasta-predstoji-mi-da-vam-zbog-ljubavi-prema-vama-i-zbog-vase-dusevne-koristi-ukratko-opisem-svoj-zivot/
  6. Волим
  7. Хахаха
    Bokisha got a reaction from Рапсоди in Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    е па није ни чудо оче ,што немаш снаге! шта си се расплинуо толико? није здраво за твоје године. ти одма удри по гашењу Поука...загаси ти те нове пројекте...а мало профилтрирај садржај Поука да потрошња буде рентабилна и идемо даље.
  8. Волим
    Bokisha је реаговао/ла на Србољуб+ у Da li je 5G mreža opasna?   
    Можда исто као што нам сада изгледају ове рекламе :
     
     
    Овде су чак истраживали утицај на здравље:
    Запалите и опустите се неће Вам ништа бити од 5Г. Кажу доктори..Причали и за цигарете.
  9. Волим
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
    у 5г апелу(Харделовом претходно поменутом) напомињу:
    Апел 5Г напомиње да, уз „све обимнију употребу бежичних технологија“, нико не може да избегне да буде изложен. Јер, према повећаном броју 5Г-предајника (чак и унутар смештаја, продавница и болница), према проценама, „10 до 20 милијарди веза“ (за фрижидере, веш машине, надзорне камере, аутомобиле и аутобусе са сопственим управљањем итд. .)
    The 5G Appeal note that with ”the ever more extensive use of wireless technologies,” nobody can avoid to be exposed. Because on top of the increased number of 5G-transmitters (even within housing, shops and in hospitals) according to estimates, ”10 to 20 billion connections” (to refrigerators, washing machines, surveillance cameras, self-driving cars and buses, etc.) will be parts of the Internet of Things.
    Све ово заједно може проузроковати значајно повећање укупне, дугорочне изложености РФ-ЕМФ свим грађанима ЕУ. Током последњих година преко 240 научника из више од 40 земаља изразило је „озбиљну забринутост“, путем жалбе научника ЕМФ-а, у вези са свеприсутна и све већа изложеност ЕМФ-у који генеришу електрични и бежични уређаји - већ пре додатне 5Г имплементације. Преко 240 научника упућује на чињеницу да су „бројне недавне научне публикације показале да ЕМФ утиче на живе организме на нивоима знатно испод већине међународних и националних смерница“. Ефекти укључују повећан ризик од рака, ћелијски стрес, пораст штетних слободних радикала, генетска оштећења, структурне и функционалне промене репродуктивног система, дефицит учења и памћења, неуролошки поремећаји и негативни утицаји на опште добро код људи. Штета надилази људску расу, јер све је више доказа о штетном утицају и на биљке и на животиње.
    All these together can cause a substantial increase in the total, long term RF-EMF exposure to all EU citizens.During the recent years over 240 scientists from more than 40 countries have expressed their “serious concerns”, via EMF Scientists Appeal, regarding the ubiquitous and increasing exposure to EMF generated by electric and wireless devices – already before the additional 5G roll-out. The over 240 scientists refer to the fact that ”numerous recent scientific publications have shown that EMF affects living organisms at levels well below most international and national guidelines”. Effects include increased cancer risk, cellular stress, increase in harmful free radicals, genetic damages, structural and functional changes of the reproductive system, learning and memory deficits, neurological disorders, and negative impacts on general well-being in humans. Damage goes well beyond the human race, as there is growing evidence of harmful effects to both plants and animals.
    http://www.5gappeal.eu/about/
     
  10. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
    колко сам схватио целу халабуку,није довољно испитано пре пуштања у погон.. на то се махом и жале и пишу са свих страна...позивају се на штетност многи кроз многе научне студије..а и о могућој злоуботреби и употреби у друге сврхе-ал за то никако да нађемо стручњака на форуму да потврди дал је мит ил чињеница
  11. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
    iz drugog izvora gde se radi o međunarodnoj peticiji-apelu više naučnika upućenom UN SZO itd (ubaciću ga naknadno) pominju:
    Šteta nadilazi ljudsku rasu, jer postoji obilje dokaza o štetnosti raznih biljnih i divljih životinja [32] [33] i laboratorijskih životinja, uključujući: Mravi [34] Ptice [35] [36] Šume [37] Žabe [38] Voćne muhe [39] Pčele  [40] Insekti [41] Sisari [42] Miševi [43] [44] Biljke [45] Pacova [46] Drveće [47]
    ovo su izvori  istraživanja :
     
    [34] Cammaerts MC, Johansson O. Ants can be used as bio-indicators to reveal biological effects of electromagnetic waves from some wireless apparatus. Electromagn Biol Med. 2014;33(4):282-288. doi: 10.3109/15368378.2013.817336.
    [35] Broomhall M. Report detailing the exodus of species from the Mt. Nardi area of the Nightcap National Park World Heritage Area during a 15-year period (2000-2015). Report for the United Nations Educational Scientific and Cultural Organization (UNESCO). https://ehtrust.org/wp-content/uploads/Mt-Nardi-Wildlife-Report-to-UNESCO-FINAL.pdf. Accessed June 17, 2018.
    [36] Kordas D. Birds and Trees of Northern Greece: Changes since the Advent of 4G Wireless. 2017. https://einarflydal.files.wordpress.com/2017/08/kordas-birds-and-trees-of-northern-greece-2017-final.pdf. Accessed June 29, 2018.
    [37] Waldmann-Selsam C, Balmori-de la Puente A, Breunig H, Balmori A. Radiofrequency radiation injures trees around mobile phone base stations. Sci Total Environ. 2016;572:554-569. doi: 10.1016/j.scitotenv.2016.08.045.
    [38] Balmori A. Mobile phone mast effects on common frog (Rana temporaria) tadpoles: The city turned into a laboratory. Electromagn Biol Med. 2010(1-2):31-35. doi: 10.3109/15368371003685363.
    [39] Margaritis LH, Manta AK, Kokkaliaris KD, et al. Drosophila oogenesis as a bio-marker responding to EMF sources. Electromagn Biol Med. 2014;33(3):165-189. doi: 10.3109/15368378.2013.800102.
    [40] Kumar NR, Sangwan S, Badotra P. Exposure to cell phone radiations produces biochemical changes in worker honey bees. Toxicol Int. 2011;18(1):70-72. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3052591. Accessed June 17, 2018.
    [41] Balmori A. Efectos de las radiaciones electromagnéticas de la telefonía móvil sobre los insectos.Ecosistemas. 2006;15(1):87-95. https://www.revistaecosistemas.net/index.php/ecosistemas/article/ download/520/495. Accessed June 17, 2018.
    [42] Balmori A. The incidence of electromagnetic pollution on wild mammals: A new “poison” with a sloweffect on nature? Environmentalist. 2010;30(1):90-97. doi: 10.1007/s10669-009-9248-y
    [43] Magras IN, Xenos TD. RF radiation-induced changes in the prenatal development of mice.Bioelectromagnetics 1997;18(6):455-461. http://collectiveactionquebec.com/uploads/8/0/9/7/80976394/exhibit_r-62_magras_mice_study.pdf. Accessed June 17, 2018.
    [44] Otitoloju AA, Osunkalu VO, Oduware R, et al. Haematological effects of radiofrequency radiation from GSM base stations on four successive generations (F1 – F4) of albino mice, Mus Musculus. J Environ Occup Sci. 2012;1(1):17-22. https://www.ejmanager.com/mnstemps/62/62-1332160631.pdf?t=1532966199. Accessed July 30, 2018.
    [45] Magone I. The effect of electromagnetic radiation from the Skrunda Radio Location Station on Spirodela polyrhiza (L.) Schleiden cultures. Sci Total Environ. 1996;180(1):75-80. doi: 0048-9697(95)04922-3.
    [46] Nittby H, Brun A, Strömblad S, et al. Nonthermal GSM RF and ELF EMF effects upon rat BBB permeability.Environmentalist. 2011;31(2):140-148. doi: 10.1007/s10669-011-9307-z.
    [47] Haggerty K. Adverse influence of radio frequency background on trembling aspen seedlings: Preliminary observations. International Journal of Forestry Research. 2010; Article ID 836278. http://downloads.hindawi.com/journals/ijfr/2010/836278.pdf. Accessed June 17, 2018.
  12. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
    po čemu se vidi da je birokratska barijera? što su kriterijumi 50% strožiji? pa ne piše u tekstu koji su kriterijumi i zašto su 50% strožiji.
    A moguće je da su strožiji zbog članova evropskog parlamenta i sveta ,kao i što je sedište EU u Briselu?
  13. Свиђа ми се
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
  14. Волим
    Bokisha got a reaction from Србољуб+ in Da li je 5G mreža opasna?   
    brale ja ne tvrdim da ima.....diskutujemo o različitim-suprotnim  informacijama...ja sam okačio informaciju, ako si stručan ti objasni dal je laž ili istina...poenta je u potrazi za istinom ,a ne  isticanjem ličnih ,često neutemeljenim ,površnog znanja mišljenja...imamo situaciju da apele protiv 5G zbog štetnosti potpisuju neki naučnici ,svojim imenom i prezimenom. Sve  je to javno. A ko je ko i šta priča ,tu smo da probamo zajednički da utvrdimo
  15. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Седосмо и нас двојица и џип,она деветорица браће,земљака,згужвани позади ко сардине.Мене чекаше, увенуше,а мени оста место сувозача.Ко директору.Једино коферче ми је морало на кров.
    Али свима је већ било ,ај само да кренемо више,па како било.Кренусмо,пут расквашен,туцаник разнеле бујице где га је и било,блата и блтишта колко хоћеш.Прича шофер да је киша прлично оштетила пут ,да и са џипом је проблем проћи неким деоницама.А киша туче ли туче и даље.

     
     
    Рече да ћемо ићи на доњу капију ,пошто је пут са горње стране манастира проблематичан.Уз буку мотора,замагљену шоферку и ритам брисача ,јездили смо са радошћу ка светињи.Уз често проклизавање џипа,па и повремено шлајфовање точкова.Промишљајући о свим овим изненадним променама које су се претходно дешавале,ипак ни једном нисам био у неспокоју.Помисливши да засигурно и молитве наших домаћина,обарају све препреке,како би се скупили и прославили нашег св Саву.Који је уједно и главни домаћин ове пригоде ,наравно уз пресвету Владичицу ,чије је заступништво и милост измољена.Као и заступништво св Симеона и осталих светогорских отаца.Са поуздањем у срцу с препустих вожњи трудивши се да проникнем у лепоту Атоса покривену сивилом облака и црвеним блатњавим путем.Напредовало се полако и сигурно
     
                                                             
  16. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Убрзо стиже позив,момак се јавља, у разговору ме за рукав води ка канцеларији,каже ми успут да спремим пасош.Улазимо у канцеларију,он на вези довршава реченицу,уз просто калиспера ,додаје телефон господину са контроле.Овај га зачуђено погледа ,нешто отегнуто прокометариса и узе везу.Уз вртење главом и повременим погледима у мене,и отегнутим коментарима ,које свакако нисам разумео,а који ми нису деловали обећавајуће.Успут је вртео странице мог пасоша.
    По завршеном разговору веза је прекинута ,тако да нисмо могли чути од оца ,на чему смо.Господин са контроле постави мој пасош на сто и услика својим телефоном страницу пасоша са сликом. Пружи ми пасош у руку и прозбори нешто на Грчком.Момак и ја  се погледасмо па у њега.А он на енглеском рече Гоу Гоу.
    Није нам било јасно где да идемо,али стиже позив из Хиландара ,и потврди отац ,да је све у реду,договорено
  17. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Питам земљака шофера ,да питамо у канцеларији ,ако је случајно остављен Диамонтирион,за мене.Он не зна Грчки,а ни ја ,а старији господин граничар Грка,очигледно осим Грчког није говорио ни један други језик.Људи су улазили један по један ћутке,мислим да су сви скоро били наши.Како смо кроз прозор видели унутра се све ћутке одвијало ,уз прегелед Диамонтириона и пасоша и климом главе завршавало.Нико ни од присутних није говорио Грчки.
    Дочекасмо и манстирски џип,скоро идентични Ленд Ровер као и каковски.Момак шофер,на послушању,такође ништа не зна о мом Диамонтириону,а ни за моје познанике.Мада мисли да је чуо да је +М  стигао у Хиландар.Зове манстир,зове задуженог за пријем.Нико не одговара .Група земљака ходочасника,нестрпљиво би да крену што пре.Дуго су се радовали посети светињи ,дуго путовали.Момак шофер их смешта у џип.Враћа се под стреху ,још неколико позива и коначно дозва некога.Иде разговор,потврђује се да је +М стигао са још неким,ништа није речено за мој Диамонтирион,не зна ни за мене.О Боже,како буде воља твоја.Прекида се веза ,гледам у момка ,каже да сачекамо,јавиће се.          .......стиже још
  18. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Помслих за Каково.А он ми одговори да су због вишедневног невремена отворили копнени прелаз на Атос.Срце заигра ,слава ти Боже.
     Уједно се сетим Диамонтириона,који је требало да среде моји познаници.И даље не знам шта је с њима,слутим да су већ ушли на Атос.Још један позив-корисник није доступан.Упитах  земљака како даље,а он рече да идемо до прелаза па ћемо видети кад дође манастирски превоз.
    Кренусмо ка излазу Уранополиса ,уским мокрим улицама.Па преко једног настог пута туцаником,избразданог многим бујицама од вишедневних киша.Мимо задњег реда градских кућа изађосмо на једну чистину.Иза групе вишелетних добро мокрих стабала група кућа са кованом оградом.Осим јарбола са заставом у дворишту ништа не одаје да је то гранични прелаз
     
                                           
    Излазимо,трудим се да прескочим баре и бујице,како би сачувао ноге да се не исквасе.Не волим кад су ми мокре ноге у ципелама и кад шљапка изнутра.А и одма ме стигне кијавица.
    У дворишту граничног прелаза кућа наспрам куће ,са тремом,а испод стреха 20ак -30ак људи.Чека се контрола ,превоз и прелаз.Шта ли је са мојим Диамонтирионом?Шта је са мојим сапутницима?Па не би мене +М тек тако оставио,нешто је већ сређено ,надам се.Па и са превозом испаде на крају добро.Нека буде воља твоја Боже,хвала ти и за оволико.     наставак следи
  19. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Није дуг пут од Јерисоса до Уранополиса.Успут сам покушао још неколико позива,мојим познаницима ,али безуспешно.На прилазу Уранополису,време још грђе.Киша туче,ветар таласи велики.Раде ли бродови?Колко знам нема другог начина до тамо,до бродом.Нек је воља твоја Боже.Ако ништа биће предах у Уранополису па ајд назад кући.
                                                            
    Стижемо у Уранополис идемо ка луци,месту сусрета.Киша се спустила ,још јаче.Питам шофера ко нас чека,он не зна .Каже, видећемо.Прилазимо паркинг простору код пирга,неколико возила,један стари бели  џип Ленд Ровер са БГ таблицама.Рекох шоферу да је вероватно то веза за даље.Стајемо поред,излазимо из кола ,из џипа излази старији човек из БГ.На послушању у Какову,метоху хиландарском.Брат настојатеља каковског.Питам га за моје планиране сапутнике,не зна.Каже ,јављено му да ме сачека и спроведе даље.Прича о времену како је већ више дана лоше и да је лука већ 5 дана затворена и бродови не возе због лошег времена.Ау, шта сад?Пребацујем ствари у џип, успут навлачећи капу на већ покислу главу,седам унутра.Питам земљака на коју ћемо страну ,кад нема брода за даље.
    наставиће се
  20. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Помисао на сусрет са старим знанцима као и заједничко одредиште,разгалише ме изненада.Стигох пре договореног времена на аутобуску станицу,па се прихватих кафице и освежења.Оде и друга кафа мојих вођа пута нема.Са чуђењем,ватам телефон,зовем,+М недоступан.Неколико пута покушавам -исто.Рекох у себи како буде воља Твоја боже мој.
    Проверавам роминг  качење на мрежу ,делује ок.Види ово види оно.У том стиже ми окаснели смс,да су моје путовође морали кренути ,а да за мене стиже превоз.И то је све.
    Време у Солуну прилично хладно 7-8 степени уз ветар и кишу ,час слабу час јаку.Уз пут је чак било трагова снега местимично. Нек је воља Твоја Боже.
    У неко доба ,док сам цупкао са ноге на ногу,појави се човек са картоном на којем је било моје име и Уранополис.ХА!Слава ти Боже.Са Грком се некако споразумех да сам ја тај,ал он не зна за моје сапутнике који су.Ма реко Боже нек је воља твоја ,сигурно  ме ниси довео довде шеге ради.
    Очас посла смо у колима и на путу за Уранополис .Скоро 2 сата вожње,али слава Богу.Док се прибрах од претходне неизвесности,гледајући у кишу, дрвеће које се повија, сиво небо,питам шофера ко нас чека тамо.Он ми рече да не зна,да га је замолио пријатељ који је ван Грчке да одради вожњу.Ја му објасних да сапутници с којима сам се требао наћи нису доступни.Да је требало заједно да путујемо и да ја не знам како ћу сам. Не знам где су ми сапутници и шта је са њима.Како ћу да уђем на Св Гору ,кад је и Диамонтирион са њима?
     
    Ступи он у контакт са тим његовим колегом ,и ускоро добисмо информацију.Неко ће нас чекати у Уранополису.Неко?!! Боже нек је воља твоја .Мокар клизав пут у не баш добром стању ,потсети ме на наше.Па није ваљда и у Грчкој овако?Али пусти то Хиландар чека ако Бог да.
    Размишљам успут ,гледам време,.Хоће ли се моћи бродом?Можда је тамо уз море лепше?
    Пролазимо кроз Јерисос ,близу луке ,видим море бесни…ветар и овде.Како ли је с друге стране у Уранополису......наставиће се 
  21. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    како је премилостив Бог наш
    о Божићу при честитању ,упита ме +М ,ако буде ишао за Хиландар на прославу Саве,да пођем са њим.Их,како не би,срце заигра,нисам био на Св Гори,а камоли у Хиландару. Знам да је чест посетилац Атоса,а и наших крајева,кад му обавезе дозвољавају.
    Имао сам прилике само да из брода видим западну обалу и издалека светиње са те стране.Умногоме ми је помогао фото апарат са јаким зумом.И то је био сав мој контакт са Атосом уз паузу за ручак у Уранополису ,уз повремено праћење блога Светогорац и сајта Хиландарског....А и ваших прича
    На све рекох ,слава ти Боже,обрадовало ме ,ал како буде воља Твоја.
    На пар дана уочи ,стиже позив и потврда одласка.Договарамо сусрет у Солуну,па одатле заједно.Са још двојицом познаника из братске нам Цркве.
    Срце заигра.За св Саву у Хиландар?Достојан ли сам?Ал опет Боже како буде воља твоја.
    Из треће смене директ на превоз.Како се сместих обезнаних се од умора,са кратким буђењем на границама.На улазу у Солун ,отворих очи,а у њима још увек трње.Била је напорна ноћ. А седиште баш није за одмор.
  22. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Шофер додаје гас ,убразавамо и приближавамо се бујици .Уз поскакивање преко неравног терена улазимо у речицу,вода је запрштала под точковима.Вожња се наставља,још мало гаса,за убрзање улазимо дубље и дубље кроз бујицу.Ту смо ту смо ево стигосмо.
    Одједном стари Ленд Ровер стаде,мотор се угасио вероватно запљуснут водом.Дубина воде је била до пола предњег дела возила.Неколико покушаја старта-безуспешно.Нисмо ни половину прешли.
    Хуку воде је пратио ритам брисача,који би повремено и зашкрипали по шоферки.Телефонског сигнала ,наравно нема.Шофер се излачи кроз прозор  и креће по помоћ.Наравно около ка горњој капији.Кроз бујицу се не иде ,не зна се дубина ,а и струја је јака.Ми  остали остадосмо да чекамо.
                                                           
     
     
     
    Боже како буде воља твоја.Слушали смо како грање ил шта већ ношено бујицом удара о џип.Вероватно се од тог наноса затворио простор с доње стране ,тако да је ниво воде почињао да расте.Толико да се и прелива преко једног ћошка хаубе.Унутра је још било суво ,па сам помислио како врата на овој старини још увек добро дихтују.То је кратко трајало.Вода је лагано кренула унутра.Прво код мене.Део патос иза где су седели остали је вишљи од предњег.Подигао сам ноге и гледао,још 20 цм до ивице седишта.Ниво воде је још виши и већ се преливао и преко хаубе.Вода је и даље улазила у ауто.Изуо сам и ципеле ,да не буду мокре дидбидус и гледао како вода улази.Код братије позади је још било суво.
     
     
     
     

    VID-20190129-WA0039.mp4 -------------> наставиће се .лаку ноћ
  23. Волим
    Bokisha got a reaction from Milica Bajic in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Приближисмо се и Хиландару.Већ смо га назирали кроз завесу од кише.Препознах неке караткеристике са фотки,или пре би рекао док се још није јасно видело,а нико ни споменуо од присутних,да сам знао то је то.
    Умор од пута а и киша су учинили да је вожња прошла ћутке,или можда у појединачном созерцању наступјућег сусрета са Хиландаром.А све уз буку мотора и проклизавање.
    Ево сад већ се показао цео У својој лепоти па и поред  грађевинске скеле и краном који штрчи. Док смо ми задивљено гледали у здање,иако делом огризено пожаром и са краном у сред кадра,возач је успорио и запањено узвикнуо.Поток с доње стране манастира је набујао више него што га је видео претходни пут.Иако је прошло свега неколико сати.
    Поток-ја бих пре то назвао речица.Мутна бујица ,хучи испред нас,местимично запенуша .У налетима запљускује ,носи грање ......------------->
  24. Свиђа ми се
  25. Волим
    Bokisha got a reaction from Дејан in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Приближисмо се и Хиландару.Већ смо га назирали кроз завесу од кише.Препознах неке караткеристике са фотки,или пре би рекао док се још није јасно видело,а нико ни споменуо од присутних,да сам знао то је то.
    Умор од пута а и киша су учинили да је вожња прошла ћутке,или можда у појединачном созерцању наступјућег сусрета са Хиландаром.А све уз буку мотора и проклизавање.
    Ево сад већ се показао цео У својој лепоти па и поред  грађевинске скеле и краном који штрчи. Док смо ми задивљено гледали у здање,иако делом огризено пожаром и са краном у сред кадра,возач је успорио и запањено узвикнуо.Поток с доње стране манастира је набујао више него што га је видео претходни пут.Иако је прошло свега неколико сати.
    Поток-ја бих пре то назвао речица.Мутна бујица ,хучи испред нас,местимично запенуша .У налетима запљускује ,носи грање ......------------->
×
×
  • Креирај ново...