Jump to content

Bokisha

Члан
  • Број садржаја

    1151
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Bokisha

  1. Где има јелеосвећења данас у граду?

    1. sanja84

      sanja84

      mislim da je to četvrtkom

    2. illuminated

      illuminated

      @sanja84 зависи од храма до храма...

  2. Присилимо, дакле, себе, као што је речено, присилимо, јер у царство небеско продире се на силу, и они који се отимају о њега успевају да га уграбе. Јер нико ленив није никада постигао победу, нити је ко кад спавајући и сањајући победио свога ратног непријатеља; оних су победни венци који добро трче, који се труде, који се боре, који издрже трудове од борби. Кроз многе невоље, каже Господ, ваља вам ући у царство небеско. Ваше спасење зависи од вас: од одлучности и ревности ваше у вери вашој, у љубави вашој, у молитви вашој, у посту вашем, у кротости вашој, у трпљењу вашем, у свакој врлини вашој. Јер то и јесу силе, свете силе, помоћу којих изграђујете своје спасење. Јустин Ћелијски
  3. баш би ме чудило да нису споменути
  4. е па није ни чудо оче ,што немаш снаге! шта си се расплинуо толико? није здраво за твоје године. ти одма удри по гашењу Поука...загаси ти те нове пројекте...а мало профилтрирај садржај Поука да потрошња буде рентабилна и идемо даље.
  5. ОД НЕПРАВДЕ ДО СПАСЕЊА Сећам се Митро, мале веселе девојчице. Оболела је од акутне леукемије. Беше дете особене смирености и трпљења, милог погледа који њено бледо лице непрестано упућиваше к другима. Суочавала се с најагресивнијим терапијама којима су је подвргавали. А колико год да је она подносила, толико су њени родитељи немоћали, изгубивши постепено са својим надама и последње мрвице своје вере. Ионако нису били верујући људи. Но нешто је постојало у њима. Послали су је у добру школу. Имала је учитељицу коју је неизмерно волела. Сваки пут пре но што би пошла на спавање, прекрстила би се, говорећи: „Крсте Христов, спаси нас силом Својом.“ Тако ју је научила учитељица. „Зашто се крстиш?“, питала би је мајка. „Да би ми Христос подарио снагу.“, одговарала би, „Тако нам је рекла госпођа Параскева у школи“. „Није ли боље рећи Му да учини да теби буде боље?“ „Није потребно, јер ми даје снагу и радост.“ Родитељи нису наваљивали. Нису много тога ни разумели. Али, будући да је болест узнапредовала – окренули су се против Бога. Но нису се могли окренути против свог детета, које је наставило да се крсти и да изговара своје молитвице. Митро је умрла са својих осам година, тражећи од мајке да јој чита „Оче наш“, јер она то више није успевала. Испустила је своју лутку из наручја, прекрстила је своје ручице и испросила молитву. Мајка јој није могла покварити вољу. Ово чињаше с јецајима. Оставила је по страни логику аргумената и доказа, уског разума и мисли и служила је свету свог детета. Заједно са сузом из ока, из свога срца је изнедрила и веру. Губивши Митро, задобијала је Бога. Њена ћеркица је њена духовна мати. Присетила се њених речи. У своме наручју више није имала своје живо дете, но задобила је снагу, трпљење и радост. из књиге ТАМО ГДЕ СЕ БОГ НЕ ВИДИ, митрополита Месогејског Николаја (Хаџиниколау) http://manastirpodmaine.org/od-nepravde-do-spasenja/
  6. Bokisha

    Da li je 5G mreža opasna?

    interesantno je ispratiti razvoj i trenutnu primenu koja je prikazana u pretodnom videu...i bez raspaljivanja mašte i bez špekulacije pretpostaviti kuda bi mogao da vodi razvoj bio nano čipova a kolko je šta i kome zabrinjavajuće nek se izjašnjava
  7. Bokisha

    Da li je 5G mreža opasna?

    Различите врсте сензора могу се користити за "мерење или осећање телесне активности или скенирање људског тела", објашњава патент. Укључују „скенере или сензоре за функционисање магнетном резонанцом (фМРИ), сензоре електроенцефалографије (ЕЕГ), сензоре за близину инфрацрвене спектроскопије (НИРС), мониторе откуцаја срца, термичке сензоре, оптичке сензоре, сензоре радиофреквенције (РФ), ултразвучне сензоре, камере, или било који други сензор или скенер ”који ће радити исти посао. Different types of sensors can be used to “measure or sense body activity or scan human body,” the patent explains. They include “functional magnetic resonance imaging (fMRI) scanners or sensors, electroencephalography (EEG) sensors, near infrared spectroscopy (NIRS) sensors, heart rate monitors, thermal sensors, optical sensors, radio frequency (RF) sensors, ultrasonic sensors, cameras, or any other sensor or scanner” that will do the same job. patent koji ima 3 šestice u svom broju WO2020060606 WO2020060606 CRYPTOCURRENCY SYSTEM USING BODY ACTIVITY DATA PATENTSCOPE.WIPO.INT Human body activity associated with a task provided to a user may be used in a mining process of a cryptocurrency system. A... https://news.bitcoin.com/microsoft-cryptocurrency-system/
  8. Bokisha

    Da li je 5G mreža opasna?

    Microsoft Patents New Cryptocurrency System Using Body Activity Data
  9. onda se pitam da li baš sve informacije ,,teoretičara zavera` treba tek tako otkačiti? podsmehom...možda nešto i procuri u vezi tih tajnih dostignuća?...a mi se ko pijan plota vatamo samo onoga što znamo
  10. a nko ni ne zna o tome.... moje razmišljanje i ide u tom pravcu.. Stručnjaci(civilni) baziraju svoja mišljenja i verovanja,na osnovu trenutnih raspoloživih informacija o razvoju i dostignuću nečega . Ona dostignuća što se kriju iz vojnih laboratorija,naravno ostaju skrivena ,dok ne dodju neka savršenija. U nekom od klipova na ovu tematiku ,čak i Putin govori da može biti iskorišćeno u svrhu onesposobljavanja vojnika
  11. da li je neko upoznat koliko je dugo ovaj segment korišćen u vojnoj tehnologiji dok nije postao dostupan širokim narodnim masama?
  12. ali se ubacuje u ćeliju ljudskog organizma? jel ona ne može da bude iskorišćena ni za šta? pored ovolikog napretka to nije moguće razviti dalje?
  13. ima kojekakvih informacija ,budi Bog s nama, ali ima i nekih da kažemo renominranih naučnih ustanova-svetskih.... tu svaki pojedinac može da veruje nešto il da ne veruje nešto....to ide iz saznanja,mada neki bi očigledno da samo kontriraju... i na temi ,,vakcinacija i tačka`` je bilo nevrja da postoji nešto malo što može ući kroz vakcinu, pa je zakačena info o projektu iz Stanforda Univerziteta o čipovima koji bi se ubacili u same ćelije. Dr Stijepović kaže da nije ne moguće ubaciti nešto malo kroz vakcinu, ali da to ne postoji i prebacuje se na medicinsko razmišljanje o odbacivanju. Elem ako Stanford radi i to je pokazo javno,ali ne daju rezultate istraživanja.Možda već to i postoji .... Pored toga ,ako mediji ne pišu i stručnjaci iz sveta ne znaju, da li je isključena mogućnost da su vojna istraživanja po tom polju 5-10 generacija ispred?
  14. Doca izgleda nije ispratio šta rade ovi na Stanfordu Nano-Bio | Stanford Nanoelectronics Lab NANO.STANFORD.EDU
  15. 021: Da li Vi verujete u bilo kakvu teoriju zavere? Dr Stijepović: Ne. Jako teško. Verovatno to ima veze sa obrazovanjem i sa vaspitanjem, a razumljivo je da svako sa sobom nosi neku sumnjičavost, to postavljanje pitanja koje nam automatski pada na pamet kad nešto pročitamo. Ja krećem sa pozicije - ništa nije nemoguće i razne stvari su ocenjivane kao nemoguće, pa i u nauci. Sam Bil Gejts je davnih dana rekao da će naši računari dostići memorijski kapacitet od 64 kilobajta i da će to biti sasvim dovoljno za jednog prosečnog čoveka i njegovu upotrebu. Mislim da je sam sebi skočio u stomak s takvom izjavom. Posle 20-30 godina vidimo dokle smo stigli, sad je to nekoliko miliona puta veće od onoga što je on procenio kao optimalno. Sve što smo nekad mislili da je nemoguće pokazalo se da je moguće ili moguće u manjoj meri. Ne govorim a priori da nešto nije moguće, već da je malo verovatno. To je i problem s naučnicima jer mi ne govorimo u apsolutnim terminima, već se služimo statistikom i govorimo da li je nešto više ili manje moguće. Oni koji prenose naše izjave obično koriste neke definicije i navode ih kao apsolutne istine. Gorica turi u naslov po svom razumevanju il po direktivi Al dal je moguće il ne moguće ni doktor se ne izjašnjava konkretno.
  16. Добро је што наслов не одговара садржају текста...ко и с сви медији...преко наслова вас наводимо на погрешну страну
  17. КОМАРАЦ И ОРАО - Ава Јустин о Владици Николају Прочиатјте беседу Аве Јустина Поповића коју је одржао на десетогодишњем парастосу Владици Николају у Лелићу. Упоређујући себе са комарцем Ава Јустин, Владику Николаја назива орлем и највећим Србином после Светог Саве... „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај." „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај. Ми, крпељи, данашњи Срби, крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста сунце а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас. Гле, зар ти можеш ценити сунце, када Творца сунца не признајеш. Ти, угашена свећицо Србска! Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима, у Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег Србина после Светог Саве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Србског. Два човека има Српска Црква и Српски народ. Први Свети Сава, једино до сада Равноапостолни. Опрости Свети Владико! А ти за мене и за све здраве Српске душе, други си Равноапостолни Владика Жички. Српски Свети Златоуст! И све што је рекао — небеско је благо. Све што је написао — непропадљиво, небеско, вечно злато. Заиста, ако учините излет кроз велике светитеље Божије, кроз велике свете писце Цркве Христове, после Светог Јована Златоустог, Цариградског Свесунца, најближи њему је Свети Владика Николај и Свети Дамаскин и још мало њих. Како је он неисказано велики. О Срби, бедни, несрећни Срби! Видесте ли свог Владику у Академији наука Српских? Не, не, не! Срби, мутави народ, муцави народ… Да није овог славног Златоуста Српског, зар би Србиново песништво и свег Српства постојало? Ево Србског Светог Дамаскина. Ево у истину највећег песника Српског. Већег од свих славних великих песника. Само да је оставио Духовну Лиру, био би раван Светом Дамаскину. А он? Свака му је реч песма, песма вечна, песма о Вечности. Песма о Вечној Истини, песма о Вечној Правди, песма Једином и Истинитом Богу свих светова — Господу Христу. Данас, то је мит, легенда. Легенда за кога? За кога?! Творац свега највећег у Српској историји, свега највећег у историји рода људског и ове губаве звезде што се земља зове — Господ Христос, за многе и многе Србе после Светога Саве. Господе, опрости Србима! Шта Србин зна о Српској науци? О Србској Црквеној науци? О науци уопште? Ево Српског Светог Василија Великог. Шта је био Свети Василије? У 4. веку био је највећи и најученији човек свога доба и Светитељ Божији. Али је он знао да учење ништа не значи без Светитељства Божијег. Данас, ми Срби имамо њега — Српског Светог Василија Великог, у истину великог. И све тајне, тајне велике, тајне свих светова Божијих, сусрећемо у његовим делима. Сећате се његових беседа које је говорио као млади Јеромонах до његових дивних химни Господу Христу, до акатиста Васкрситељу Христу. Сва бића, од молекула до Арханђела, све је захватила његова света и велика душа. Његов огромни ум дао је науку какву српски човек и српски народ знао није. Сви муцави, сви мутави до њега! Кроз њега је проговорила Српска душа, проговорила Светосавски сјајно, Херувимски, громовски проговорила оглувелој Српској души. Оглувелој од политике, од странаштва… Оглувелој за све што је вечно, за све што је Христово за све што је Светосавско. И он, он прост Јеромонах исмевани Калуђер Србски, Београдским улицама иде у најскромнијој мантији. Многи се стиде и гнушају Њега. А, он? Он овамо диже устанак, највећи устанак после Светог Саве који је учињен у Српскоме роду. Тај је духовни устанак створио млади Јеромонах Николај. Почео као млади Јеромонах а завршио као Равноапостолни Светитељ Охридски и Жички. То је Црквена философија, Црквена мудрост! А Српска философија, философија наших универзитета? Авај! А он? У философији Српској у ствари једино философ. Он, Свети Григорије Богослов — Српски Свети Григорије Богослов. Кад то кажем, ја кажем највећи комплимент, највећу похвалу која се може рећи. Григорије Богослов, највећи ум који је сагледао тајне божанског бића. Више него ико од људи по дару Божијем. Ето, њему слична дао је Господ Српскоме роду. Српски вечни Григорије Богослов. Али, комарац има још да зуји! Еванђелист међу Светим Еванђелистима. Ево Српског Светог Еванђелиста. Замислите, свака реч његова је блага вест. Свака реч његова — мало Еванђеље. Као мирисави корен, што га више тареш, то више мирише. Тако, када читаш Владику Николаја, што га више читаш, ти се више молиш кроз Његова читања и осећаш колико небеског мириса Арханђелског у његовим делима. Колико Еванђеља вечног, оног Еванђеља у које Анђели желе завирити. Он, он је нама Србима то Еванђеље казао најречитије. Најречитије за човека па и за Анђеле. Међу Светим Апостолима, ево њега Српског Светог Апостола! О, ко је тако Српску земљу проходио, Еванђеље Христово и Благовест Христову проповедао као он? Од Охрида до Будима, од Пирота до Врања, од Прохора Пчињског до Ријеке. Нико као он, Апостол — Епископ. Апостол и Епископ — Равноапостолни Свети Владика Николај. Ево највећег Мученика Српског после Светога Саве. Шта кажем, после Светога Саве? Јер Мученик Свети Сава, није дао мира непријатељима Крста Христова. Непријатељима истинитога Бога није дао мира док му нису спалили тело на Врачару у Београду. Мученик и после смрти, Свети Сава Мученик и сада, гледајући Српски род и у њему хиљаде издајица Светосавског аманета. Мученик је Свети Владика био на земљи. Они који знају његов (у малом), и најинтимнији живот, знају његов плач чести. Знају његово јецање љубостињско за време рата. Знају Немци, непријатељи ондашњи наши, шта је за њих значио Владика Николај. Та је уста требало ућутати. Њих ућутати, ућутао си Српски род. Гле, Он који је у Светој Љубостињи оплакао тужну Српску судбину за време рата, оплакао братоубиство међу браћом Србима, оплакао све муке и невоље Српскога рода, постао је заточеник Манастира Војловице потом одведен у Дахау на смрт ради Бога, ради нас свих Срба. Мученик над Мученицима — то је Владика Николај! И данас, данас он са неба више плаче над нама Србима земаљским него ли што се радује. И ради чега? Шта је главно за Светитеља Божијег, за човека који с неба гледа све светове? Шта је главно? Бог, истинити Бог. Његова Вечна Правда — Господ Христос. А шта Срби раде са Господом Христом? Шта Срби раде са својом вером? Шта Срби раде са својом славом? Кукавице! Многи не славе, многи Иконе склањају из својих домова, многи их крију по орманима, крију их по подрумима и таванима. Бестидно стадо, слепо отпало стадо од Светога Саве. Шта је то, какав је то зечији дух ушао у Српску душу? Где је Обилић? Где је Обилић да брани своју веру, да брани свој вечни образ, да брани своју историју? Да, Свети Мученик Српски, ето ко је Владика Николај. Међу Светим Исповедницима, ево Српског Светог Исповедника, равног Светом Максиму Исповеднику, Светом Теодору Студиту, Светом Николају Грузијском Исповеднику и многим другим Светим Исповедницима. Он је тако смело, тако неустрашиво проповедао и исповедао Истину Господа Христа, Истину твоју Србине несрећни! Истину целе Српске историје! Истину свега рода људског. Нико као он, нико тако исповедао није у Српском роду. Када су у тешким невољама умукла многа Српска уста он је немачким тиранима говорио: „Ево мене испред моје пастве. Ви стрељате моју децу по Краљеву, дошао сам да мене прво стрељате па онда њих“. Био је збуњен официр и командант немачки. Говорио је савршеним немачким језиком. Онда Љубостиња. Док су с њим ишли професор Пешић и други, вођен је у Крушевац под стражом немачких војника. Тамо, тамо се тако неустрашиво држао. Немцима је рекао сву истину, све им прорекао. Да, заиста Српски Свети човек. Међу Светим Врачима, међу лекарима, међу Чудотворцима, ево Српског Светог Лекара — Светог Владике Николаја. Реците ви мени, ко може избројати све душе које је Владика Николај својом речју и својом молитвом исцелио у Српскоме народу?! Ко може набројати болеснике које је он исцелио? Ко би могао набројати многобројне оболеле савести које је Свети Владика излечио давши им истиниту веру у Истинитога Бога. Ко? Заиста, Он лекар душа и савести Српских. Небески лекар савести Српских. А међу Светим задужбинарима — ко је он? Нови Српски задужбинар. Највећи после Светих Немањића. Да, ви сте сведоци тога. Од Охрида до Жиче, подизао је и обнављао Манастире до у срце Шумадије, и изван Шумадије. Свуда његов дух. Он, неуморни зидар, неуморни неимар, обнавља задужбинарство Светих Немањића. Тако је то — зује комарци по земљи Србији. Међу тим комарцима најгори Архимандрит Јустин. Земаљска Србијо! Где је рођен Владика Николај? Где су његове Свете Мошти? У туђини! Ниси био достојан Србине да највећи Србин иза Светог Саве издахне у Србији и пошаље душу своју у онај свет где га чека Свети Сава. Било је много муке у души великог Светог Саве, када је напустио земљу и умро у Бугарској. Једна поука за ондашње Српске владаре, за ондашње Српске земље, за ондашњи Српски народ. И ево друга поука, друга историјска поука се понавља. Владика Николај умире у Америци, тамо у Либертвилу. Симболично браћо моја драга и предрага. Симболично и страшно. Други највећи човек умире ван наше земље. О, како смо недостојни! О, како је срамно бити човек издавши највеће људе своје, највеће Светитеље своје. О, како је страшно бити Србин без Христа! Како је страшно бити Србин без Светога Саве! Злочин до злочина! Десет година званична Српска Црква није издала парастос највећем Српском Владици. Шта је то? Каква то мрачна и страшна легенда хода Србском земљом? Ми се и даље мучимо. Ми се са земље непрекидно мучимо. Ми, који смо то мученици Господе, када своје издајемо? Данас Небеска Србија, данас, о не само Небеска Србија, него Православна Црква Небеска, слави Највећег Мученика у роду Српском после Светога Саве, Светог Равноапостолног Србског Николаја. Данас њега славе Серафими и Херувими, јер им је раван по благовестима које је ширио земљама, свима земљама Европе, Америке и Азије као Херувим! Њега данас сигурно грли — ко? Свети Сава грли свог Најмилијег Сина у Српскоме роду. А са њим, око њега, и многобројни Србски Светитељи са Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим и осталим Српским Светитељима. Данас на небу, Небеска Србија слави највећег Српског Светитеља. Данас Сви Свети, све велможе, сви Свети Немањићи на небу, поздрављају Новог Српског Мученика, Највећег Српског Новог Еванђелиста, Највећег Новог Српског Апостола—Светог Владику Николаја. Данас, сви они што гинуше за Крст Часни и Слободу Златну, сви они протерани од НДХ-а, свих оних стотине хиљада Срба што за Православну веру изгубише животе, сви они стоје на ногама и на молитви и прослављају највећег Србина, Светог Владику Николаја. И причаће се Београдом, причаће се у Скопљу, у Загребу, у Москви, у Вашингтону, причаће се свом земљом! Лелић, Лелић је дао Српскоме роду Највећег Светитеља, Највећег Човека после Светога Саве. Ми данашњи Срби, ми не знамо шта имамо? Али ето, Бог нам је послао и Пророка, и Апостола, и Еванђелиста! А зашто смо ми, ова генерација наша — најгори Срби! Зато што смо издали све што се не сме издати! Зато што издајемо Господа, Његову Истину, Вечни Живот, Царство Небеско! За све што видиш очима, за биоскопе, за позоришта и за телесна уживања! Авај! Авај! Да молимо Светог Владику Исповедника да нас спасава из пакла, из нашег најдубљег пакла. Нас савремене Србе. Да нас сврста у Своју Небеску војску, да нам да Херувимску неустрашивост да Господа Христа изнад свега волимо и љубимо, као он. То је његов аманет. Цео његов живот је био аманет и тестамент Светосавски, Косовски! Све жртвовати за Христа. Христа низашта. То је аманет Светог Владике Николаја. То је аманет Светога Саве. То је аманет Светога Кнеза Косовског. Питај себе, питај данас себе о овогодишњем парастосу Светог Владике Николаја. Нема већег Учитеља, нема већег Небеског звона над Српском земљом од Светог Владике Николаја. Громовник као Свети Илија, али и благ и милосрдан попут Господа Христа. Ми, ми имамо само један пут, један излаз из нашег пакла, један једини пут у рај наш — то је пут Светога Саве и Светога Николаја. Нека би благи Господ пробудио Српске душе за све што је вечно, за све што је Свето. И нека би Свети Владика Николај умножио своје молитве у Небеској Србији за нас многогрешне на земљи. Нека преклиње са Светим Савом и свима Српским Светитељима Господа Христа да Србе умудри, да Србе опамети, да Србе приведе вери. Да их Васкрсне из свих безбројних гробова њихових. Гробова саможивости, братомржње, братоубиства. Авај, свих размирица и несрећа. Мржња је опчинила Србе. Господе уклони са Српске душе братомржњу. Свети Исповедниче, са Свима Светитељима моли се, да се Срби опамете. Да се браћа измире, да нестане раскола те највеће куге — куге данашње којом се заразио Српски народ. Опрости Свети Исповедниче Равноапостолни, ето ја, комарац Српске земље, одмуцах Теби или мени. Амин!” Ава Јустин Поповић У манастиру Лелић 1966 године
  18. Bokisha

    Da li je 5G mreža opasna?

    чуј чуо?!!! испробао
  19. народ је био у праву....преварише их, навукоше нас на кромпир и види шта сад испаде од народа
×
×
  • Креирај ново...