Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Bokisha

Члан
  • Број садржаја

    1043
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

5 Пратилаца

О Bokisha

  • Ранг
    Дуго је са нама

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

11385 посетилаца
  1. Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и 'праведници', 'способни' и 'успешни', они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су 'савршени'. Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства; искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи. Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео.... (Отац Хараламбос Пападопулос)
  2. а не знам драги моји што нагађате шта му је требало да даје изјаву?ономад је било и неког ЖРУ Дивана,па се могоао лепо позвати +Атанасије па се приупита и ето нам одговора из прве. А ова тема овде- те зашто,те није му требало ,те ово,те оно, му не дође ништа друго не латентно пљуцкање по +Атанасију. Ваљда се дух истине призива у отвореној комуникацији. На овај начин може да испадне и као пребрајање ко је на којој страни Бог нам у помоћ и нашој нам мајци цркви
  3. Браво...да си окачила видео беседе.више њих би је прескочило.... мада је требало и име беседника да сакријеш...
  4. Беседе у Божићном посту Бог сам долази да нас спаси Ис 35, 1-6 Свети пророк Исајија благовести да ће Ослободитељ и Искупитељ свему Израиљу, па и нама – Новом Израиљу донети мир, радост и крепост. У тој радости наслућујемо и прожети смо радошћу због Христовог доласка. Из овог библијског одломка одјекује, шуми позив на радост и на клицање. Радост увек предочава пролеће кад све бујно цвета, и то чак у зимској пустињи која означава васцели свет. При крају овог одломка је беседа о радости и то вечној, „одакле одбеже бол, туга и уздисање“, односно, испред ког ће побећи бол, јауци и бугарење. Велике су радости које малима и великима доноси Божић. Божићну радост не могу никакви сладуњави обичаји не могу да потроше. Она се не губи ни у обиљу неукусних урбаних обичаја сладуњавости. Господ долази као Емануил, као Богомладенац, прозирући да смо клонули и да нам колена клецкају од товара греха. Литургија Га увек иконопише као Пантократора, Сведржитеља, Цара и Архијереја који долази са великом пратњом. Господњи долазак се не односи само на Његов други, коначни долазак. Не би било достојно Бога да своју свесилу и величанство испољи тек на суду. Целисходније и душекорисније да се божанска свесила испољи у исцељењима наших болести и поправљању наших слабости. О сваком нашем литургијском сусретању са Господом и нама беседи: „Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова“ (2 Кор 12, 9). Богочовек Христос ће оснажити наше руке за свако добро дело и укрепити наше кораке за наше успињање стрмим и каменитим путем подвига. Ми хришћани задњих времена опхрвани смо великим невољама брзих и јаких искушења, те се брзо преплашимо невоља и одустајемо од подвига. Нама духовним слабићима преко пророка песника поручује: Будите мужествени и не бојте се! О Парусији, када Господ дође да нас спаси, онда ће све очи прогледати, сви ће глуви чути, сви ће хроми поскакивати као јелени и сви неми ће клицати радосни пој. Икона је то пророка песника о исцељењу свих наших телеса и пулсирајућег у духовном смислу. Та чудесна икона ће оживети у пулсирајућу стварност само код оних који се труде да оздраве и исцеле се, те и да ојачају за подвиг. Бог ослобађа и помаже најпре потлаченима, храни гладне, ослобађа сужње, отвара очи слепоме, усправља сустале, љуби праведне, грешне милује, штити странце, подупире сиромашне и удовице. Нађимо се у мноштву ком ми припадамо дух-душом и молимо се и кличимо: „Дођи! И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота на дар. (...) Да, доћи ћу скоро. Амин; да дођи, Господе Исусе“ (Отк 22, 19.20). https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=2429848217281968&id=100007704397657
  5. Беседе у Божићном посту Царство небеско освајају и задобијају само подвижници Мт 11, 11-15 Хришћански живот није обредност (ритуалистика), а нити која друга безазлена игра. Хришћански живот је највеће постојеће чудо. Царство Божије је сам Господ Исус Христос који се у Старом савезу тек назире, а види белодано у Новом. У овом еванђелском одломку није толико реч о поређењу ко је већи, а ко мањи у Царству Божијем. Не ради се о томе која је личност велика пред Богом, већ се истиче разлика између старог и новог времена: времена пре и после доласка Христовог. Календарски је то означено тако што се године до рођења Господа Исуса броје унатраг, а од тог спасоносног догађаја унапред. Зато је појмљиво и јасно зашто је Божић тек временом, у IV веку, постао тако велики благдан на хришћанском истоку. До тада је слављено само Богојављење! Света Римска Црква је од почетка славила Божић, а не Богојављење. Она је Истоку даровала Божић, а он њој Богојављење. Тако је било и тако се славило када су браћа била заједно. Сада је Божић, нажалост, затрпан смећем потрошње и забаве, како на Истоку тако и на Западу. Тек се у неким манастирима који негују духовни живот, који нису пољопривредне и чудопроизвођачке задруге, једва сећају шта уствари тај венац божићно-богојављенских празника значи за човечанство, а и за сваког човека хришћанина. Нажалост, ми савременици смо окаменили тај благдан у празник, сасвим испразан. Божићни пост који је Црква увела да бисмо се одбранили од тих површности забаве и потрошње, свели смо на дијету. И тако остали и од трачка духовности Божића. Можда нама раслабљеним хришћанима задњих времена може помоћи враћање библијском и литургијском значењу Божића, а то значи погледати лево и десно у цркви и у њему наћи брата/сестру. За постизање тог циља није довољно богојављенско окрепљеније води свјашченија, него освештање дух-душа. Ево, све смо освештали, само дух-душе нисмо! Из Господњих се речи види да је наступање Његовог Крститеља снажно узбудило велики покрет у човечанству. Знајмо да нам је света вера откивена, да је напуштање света религије и да нас је управо она уствари навела да задобијемо Царство Божије. Царство Божије се на силу осваја, а не са колачићима и печеним јагњетом или прасетом. Крститељев позив на покајање је итекако и божићни и богојављенски. Зато смо дужни да прихватамо жртву, да се трудимо да себе и браћу/сестре помогнемо управо да их придобијемо за борбу за освајање Царство Божијег. Да и ми нисмо, а јесмо, они од Господа осуђени фарисеји који људима, човечанству затварамо двери тог Царства? Дај Боже да ова Господња осуда (Мт 23, 13) не вреди и не важи ни за мене, ни за ни једног/у брата/сестру! Зато, ако наиђу, а наићи ће, запреке и бране за постизање охристовљена, ваља употребити сва борбена средства која су нам на расположењу, јер хришћански живот није потрошња, нису колачићи и печено прасенце. https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=2430686233864833&id=100007704397657
  6. Царство Божије се на силу осваја, а не са колачићима и печеним јагњетом или прасетом. 

    О Иларион Ђурица

  7. e тако ,сад могу да назрем у ком грму лежи зец и много ми значи кад кажеш,јер баш не знам тако одлично као што си ти претпоставио.Али кад ме упутиш прво у основ твога мишљења ,онда ћемо и моћи да се споразумемо и разумемо један другога па слобода је по мени да управо пре свега да имамо другачије мишљење,погледе....а они ти дођу као продукт личних сазнања,искустава па често и расположења...ја не видех реал хришћанство нити хладну срачунатост ,калупе и клишее а нити пљувачину онога што би требало да је супротно томе.... нисам сам се надао да ћемо ући у комплекснији разговор ,па ћу додатна појашњења дати накнадно...врреме ми је за спавање
  8. па ја не видех то у у уводном посту. лако је дрндати се ...ајде мало објасни братац ,што је уводни пост хладан ,срачунат,да показује љубав у калупима и кавезима? можда само теби није дан за ову тему?ајд не љути се де...
  9. уводни пост одише правом чистом љубављу,која није слепа.-ЗРЕЛОМ ЉУБАВЉУ.
  10. У последње време се говори да младе генерације не знају шта је то романтика и романтична љубав. Замера им се да су помало егоисти, да у односима стављају акценат на материјално, на сексуалност. Све ове замерке полазе од претпоставке да су романтика и романтична љубав висока вредност. И где је ту проблем? Проблем је у томе што романтичну љубав, као што каже и њено име, није могуће остварити у стварном животу. Роман није живот и узори из романа нису добри узори за живот. Због тога је особа која у свом стварном животу очекује романтичну љубав једноставно осуђена да буде несрећна у љубави. С једне стране је представа шта би требало да се деси да би она била срећна у љубави, а с друге стране је стварни живот којиније могуће сабити у представу о романтичној љубави. А шта је то романтична љубав? Најједноставније речено,то је љубав као у романима. Отуд јој долази име. И као што сви знамо,љубави описане у романима су велике љубави, оне су лепе, оне су трагичне. Да није тако, вероватно не би о њима био написан роман. А људи који читају роман једним делом себе не разумеју да читају нешто што је измишљено. Читајући речи они у својојглавистварају менталне слике које гледају као што гледају стварност. И зато у своје несвесно упијају оне обрасце које им нуде романи. На тај начин формирају своје формуле љубави које после покушавају да остваре у властитом љубавном животу. Краткотрајне заљубљености – романсе – брзо попусте под силама стварности. Али особа ову краткотрајну илузију узима као доказ да је романтична љубав ипак могућа, и нада се да ће следећи пут пронаћи неког другог са којим ће то заиста трајати. А када због година више није паметно чекати на правог или праву, делимично разочарана особа се ипак удаје или жени. Свесна је да није успела да оствари романтичну љубав, мада се можда и даље нада да ће се то ипак једном догодити. Замерајући свом партнеру или партнерки на томе што није довољно добар, особа покушава да га натера да се уклопи у романтичну улогу коју би требало да има када би то била права љубав. Резултат је многонезадовољства, свађе, огорчености, некада и насиља. А млађе генерације? Гледајући своје маме и тате,које су тако гламурозно започеле у периоду заљубљености, како се свађају око тога ко ће бацити смеће, ко недовољно штеди новац...,млади закључују да је брак нешто негативно, да љубав само компликује живот. И зато су млади изгубили веру уљубав, друге не пуштају близу, емоционално се невезују, плаше се губитка слободе и индивидуалности. http://www.politika.rs/scc/clanak/116172/Romanticna-ljubav
  11. па сад ,за мене није романтичност=љубав. требало би да појаснимо како коју реч тумачимо и користимо да би се правилно разумели братац,не мора да се ради о ,,лупању``... и да не знам да си једна елоквентна особа ,помислио бих да вређаш Ако узмемо за пример више просечних особа ,онда можемо доћи до закључка колико различитих представа о љубави постоји. Па и представа о љубави из романа...тј романтичној љубави
  12. него шта да не ваља....само трезвоумље и чиста љубав....романтика је болес
  13. јел си сигуран да је баш тим путем рањивости ишао?ил је природа те рањивости љубав према сваком људском створењу са његовим слабостима?не знам ја брате за Христа романтичара...мого би да нам осветлиш то мало
×
×
  • Креирај ново...