Jump to content

Bigica

Члан
  • Број садржаја

    109
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Bigica got a reaction from ines in Dijete krsteno u katolickoj crkvi ,da li se to krstenje prihvata u pravoslavlju,hoce li njegova dusa dobiti mogucnost spasenja   
    Postovani,
    Naime ,moj sin je krsten sa 2 godine u katolickoj crkvi kao i njegov otac ( moj bivsi suprug ) ..dijete je cesto bilo bolesno pa su me obavezali da ga krstim u katolickoj crkvi jer je otac bio protiv pravoslavne ...ono sto je meni bitno to je da ja njega odgajam u duhu pravoslavlja,krsti se kao mi,odlazi sa mnom na liturgije ,jako ga sve to zanima ,nema jos 5 godina ..Moj duhovnik je rekao da cemo ga miropomazati kad malo poraste i naravno njegovom voljom pricestiti i uputiti u nasu vjeru .Mene zanima i cesto me to lomi , sta ako se ne daj Boze ,nesto desi prije toga , da li njegova dusa moze da se spasi jer bez krstenja nema spasenja i da li je katolicko krstenje ispravno s obzirom da su katolici kao jeretici ,ipak je jedna crkva Hristova i jedno ucenje ,zato bi mi jako znacilo da mi se odgovori na pitanje da li je dovoljno da se dijete miropomaze ili bi mogla da ga krstim " ponovo" ako ovo krstenje ne vazi ,jer naime otac Joil iz manastira Cirilovac koji je godinama cuvao mosti Sv Vasilija je katolike uvijek krstavao bez obzira na njihovo krstenje govoreci da njihovo krstenje nije ispravno i da se katolici moraju krstiti ..Strah me je za dusu moga djeteta molim vas za savjet..
  2. Волим
    Bigica got a reaction from Bokisd in Dijete krsteno u katolickoj crkvi ,da li se to krstenje prihvata u pravoslavlju,hoce li njegova dusa dobiti mogucnost spasenja   
    Postovani,
    Naime ,moj sin je krsten sa 2 godine u katolickoj crkvi kao i njegov otac ( moj bivsi suprug ) ..dijete je cesto bilo bolesno pa su me obavezali da ga krstim u katolickoj crkvi jer je otac bio protiv pravoslavne ...ono sto je meni bitno to je da ja njega odgajam u duhu pravoslavlja,krsti se kao mi,odlazi sa mnom na liturgije ,jako ga sve to zanima ,nema jos 5 godina ..Moj duhovnik je rekao da cemo ga miropomazati kad malo poraste i naravno njegovom voljom pricestiti i uputiti u nasu vjeru .Mene zanima i cesto me to lomi , sta ako se ne daj Boze ,nesto desi prije toga , da li njegova dusa moze da se spasi jer bez krstenja nema spasenja i da li je katolicko krstenje ispravno s obzirom da su katolici kao jeretici ,ipak je jedna crkva Hristova i jedno ucenje ,zato bi mi jako znacilo da mi se odgovori na pitanje da li je dovoljno da se dijete miropomaze ili bi mogla da ga krstim " ponovo" ako ovo krstenje ne vazi ,jer naime otac Joil iz manastira Cirilovac koji je godinama cuvao mosti Sv Vasilija je katolike uvijek krstavao bez obzira na njihovo krstenje govoreci da njihovo krstenje nije ispravno i da se katolici moraju krstiti ..Strah me je za dusu moga djeteta molim vas za savjet..
  3. Волим
    Bigica got a reaction from Н И Н Е in Отац Рафаило Бољевић - предавања и беседе   
    SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
    ASKETSKI OGLEDI
     
     
     
     
    MREŽE GOSPODARA OVOGA SVIJETA
     
    Pod znakom svetog krsta vodim vas, braco, na duhovno gledanje. Neka nas rukovoditelj bude veliki ugodnik Boziji Antonije, pustinozitelj egipatski.
     
    On je dejstvom Bozijeg otkrivenja video nekada mreze djavola, razapete po celom svetu sa ciljem da coveka uhvate u pogibiju. Kada je video da tih mreza ima nebrojeno mnogo, on je, placuci, upitao Gospoda: “Gospode, pa ko moze da mimoidje ove mreze i dobije spasenje?”[1]
     
    Zaranjam zamisljeno u razmatranje mreza djavola. One su postavljene izvan i unutar coveka. Jedna mreza je dobro povezana sa drugom, na drugim mestima mreze stoje u nekoliko redova; na nekim mestima napravljeni su siroki otvori, ali oni vode ka veoma brojnim pregibima, iz kojih je, reklo bi se, izbavljenje vec nemoguce. Gledam mreze, ispletene od mnogog lukavstva, i gorko placem zbog toga! Samo po sebi ponavlja se u meni pitanje blazenog pustinozitelja: “Gospode, pa ko moze da se izbavi iz ovih mreza?”
     
    Mreze mome umu postavili su pisci koji se uzalud nadimaju tjelesnim umom svojim:[2] postavili su ih u raznim knjigama proglasenim za svetlost iako sadrze ucenje tame, napisanim pod neskrivenim ili prikrivenim uticajem mracnog i svezlobnog gospodara ovoga sveta, a izvor im je razum ozledjen grehopadom, obmanom ljudskom, i lukavstvom radi dovodjenja u zabludu.[3] Bliznji moj postaje za mene mreza – a u ljubavi prema njemu moram da trazim svoje spasenje – i lovi me u pogibiju cim njegov um padne u mreze laznih i zaludjujucih ucenja i mudrovanja. Moj sopstveni um nosi na sebi pecat pada, pokriven je velom mraka, zatrovan otrovom lazi: on sam, upravo zato sto ga sablaznjuje gospodar ovoga sveta, postavlja sebi mreze. On je jos u raju nerazborito i neoprezno tezio da stekne znanje, za njega pogubno, ubistveno!
     
    Nakon pada je postao jos nerazboritiji, nepromisljeniji: bezobzirno nalazi uzitak u casi otrovnog znanja, i time odlucno unistava u sebi sklonost i zarku zelju za bozanskom casom spasonosnog znanja.
     
    Koliko mreza za moje srce! Vidim i grube i jedva primetne mreze. U nedoumici sam kad treba da odgovorim koje su od njih opasnije, strasnije? Lovac je spretan – i onoga koji se neprimetno izvuce iz grubih mreza on uhvati u jedva primetne mreze. Kraj lova je jedan: pogibija. Mreze su prikrivene na sve nacine, izvanredno vesto. Pad je zaodeven u sve vrste slavlja: covekougadjanje, licemerje, slavoljublje – u sve vrste vrline. Obmana, mracna prelest, nosi masku duhovnog, nebeskog. Dusevna ljubav, cesto porocna, prekrivena je spolja svetom ljubavlju; lazna, sanjarska sladost izdaje se lazno za duhovnu sladost. Gospodar ovoga sveta svim sredstvima nastoji da zadrzi coveka u njegovoj paloj prirodi: i to je, bez grubih grehopada, dovoljno da covek postane dalek Bogu.
     
    Grube grehopade – tacno proracunava lovac – treba zameniti gordim misljenjem hriscanina o sebi, hriscanina koji se, zadovoljan vrlinama pale prirode, dao u samoobmanjivanje i time se vec otudjio od Hrista.
     
    Koliko mreza za telo, a kakva je mreza ono samo, i kako je koristi gospodar ovoga sveta! Posredstvom tela, popustajuci njegovim ponizavajucim sklonostima i zeljama, mi po: stajemo sve slicniji beslovesnim zivotinjama. Kakva provalija, kakvo udaljavanje, kakav pad od Bozijeg oblicja! U tu duboku, od Boga strasno daleku provaliju mi se survavamo kada se predajemo grubim telesnim nasladama, dakle onome Sto zbog tezine svog greha zovemo padom. Ni manje grube telesne naslade nisu manje pogubne. Radi njih ostavljamo brigu o dusi, zaboravljamo Boga, nebo, vecnost, covekovo pozvanje. Gospodar ovoga sveta nastoji da nas posredstvom telesnih naslada zadrzi u neprestanoj rasejanosti, pomracenosti! Kroz cula, ta vrata duse, tu njenu vezu sa vidljivim svetom, on neprestano uvodi u nju culne naslade i od njih nerazdvojni greh i robovanje. Na cuvenim zemaljskim koncertima razleze se muzika koja izrazava i izaziva razne strasti; te strasti su prikazane u zemaljskim pozoristima, uzrujane u zemaljskim uveseljavanjima: svim mogucim sredstvima zlo privodi coveka u nasladjivanje koje ga ubija. Ushicen njime, on zaboravlja za njega spasonosno bozanstveno dobro i krv Bogocoveka, kojom nas je On iskupio.
     
    Eto nevestog nacrta mreza koje je gospodar ovoga sveta postavio da bi uhvatio hriscane. Nacrt je nevest, no malo je verovatno da nije naveo na vas, braco, opravdan uzas – tesko da se u vasoj dusi nije rodilo pitanje: “Pa ko moze da izbegne ove mreze?”
     
    Strasna slika jos nije zavrsena! Jos, jos hoce da slika moja kicica, vodjena recju Bozijom.
     
    Sta javlja rec Bozija? Ona objavljuje predskazanje: u poslednja vremena, zato sto ce se umnoziti bezakonje, ohladnjece ljubav mnogih[4] – predskazanje koje se ostvaruje pred nasim ocima. Istinita rec Bozija, cvrsca nego nebo i zemlja, objavljuje da ce se u poslednja vremena umnoziti i djavolske mreze i broj onih koji ginu u tim mrezama.
     
    Tacno! Gledam svet – i vidim: djavo je mnogo umnozio mreze u poredjenju sa vremenima prve Crkve Hristove, umnozio ih je do beskonacnosti. Umnozile su se knjige koje sadrze lazno ucenje; umnozili su se umovi koji sadrze i drugima saopstavaju lazno ucenje; umanjili su se, do krajnosti su se umanjili sledbenici svete Istine, pojacalo se postovanje prirodnih vrlina, dostupnih i Judejcima i neznaboscima; pojavilo se neskriveno postovanje neznabozackih vrlina, protivnih samoj prirodi, koja ih smatra zlom; umanjilo se misljenje o hriscanskim vrlinama, da i ne govorim koliko se umanjilo, skoro unistilo njihovo ispunjavanje na samom delu; razvio se materijalni zivot; iscezava duhovni zivot; nasladjivanja i telesne brige prozdiru celokupno vreme; nemaju cak vremena da se sete Boga. I sve to prelazi u obavezu, u zakon. Umnozice se bezakonje i ohladnjece ljubav mnogih, i onih koji bi se odrzali u ljubavi prema Bogu da zlo nije tako sveopste, da djavo nije umnozio mreze do tolike neizbrojivosti.
     
    Opravdana je bila zalost blazenog Antonija. Tim vise je opravdana zalost danasnjeg hriscanina kad vidi djavolske mreze; ima osnova za pitanje, postavljeno kroz plac: “Gospode, koji covek moze da mimoidje te mreze i dobije spasenje?”
     
    Na pitanje prepodobnog pustinozitelja usledio je odgovor Gospoda: “Smirenoumlje ce mimoici te mreze: njega one ne mogu cak ni da dotaknu.”
     
    Kakav bozanstven odgovor! Kako on uklanja iz srca svaku sumnju, kratko opisuje pouzdan nacin pobede nad nasim neprijateljem, nacin raskidanja, unistavanja njegovih veoma isprepletenih lukavstava, koja je on namestio na osnovu svog dugogodisnjeg i mnogozlobnog iskustva.
     
    Ogradimo smirenjem um tako sto mu necemo dozvoljavati da ne birajuci nepromisljeno tezi ka sticanju znanja, koliko god njihova novost i vaznost njihovih naslova primamljivala nasu radoznalost. Sacuvajmo ga od iskusenja laznih ucenja, prikrivenih pod imenom i maskom hriscanskog ucenja. Smirimo ga u poslusanju Crkvi tako sto cemo zbaciti svaku pomisao koja ustaje protiv Hristovog uma,[5] protiv uma Crkve. Bolan je na pocetku za um uski put poslusanja Crkvi, ali taj put izvodi na sirinu i slobodu duhovnog znanja, pred kojim iscezavaju sve toboznje besmislenosti koje telesno i Dusevno znanje nalazi u pravom pokoravanju Crkvi. Ne dozvolimo mu druga stiva o duhovnim temama osim onih u knjigama pisaca istinske Crkve, za koje je sama Crkva potvrdila da su orudja Svetog Duha. Ko cita svete pisce, taj se neprimetno prikljucuje Svetom Duhu, i zna da On obitava u njima i da govori kroz njih; koji cita jereticke spisatelje, makar ga njihova jereticka klika okitila nazivom svetitelja, taj se prikljucuje lukavom duhu prelesti:[6] zbog neposlusanja Crkvi, u cemu i jeste gordost, on pada u mreze gospodara ovoga sveta.
     
    Kako da postupimo sa srcem? Nakalemimo na tu divlju maslinu grancicu plodonosne masline, nakalemimo na njega svojstva Hristova, naucimo ga na jevandjelsko smirenje, primoravajmo ga da prihvata volju Jevandjelja. Kada uvidimo da se ono ne slaze sa Jevandjeljem, da mu neprestano protivreci i da mu se ne pokorava, uvidecemo u tom protivljenju, kao u ogledalu, svoj pad. A kada uvidimo svoj pad, zaplakacemo zbog njega pred Gospodom, nasim Tvorcem i Iskupiteljem, zavolecemo spasonosnom zaloscu; u toj zalosti ostacemo dotle dok ne ugledamo nase isceljenje. Srce skruseno i unizeno Bog nece odbaciti[7] predavanjem srca neprijatelju da ga lovi. Bog je nas Tvorac i potpuni Gospodar, On moze da presazda nase srce – i, zaista: greholjubivo srce koje Njemu neumorno klice placem i molitvom On ce presazdati u bogoljubivo, sveto srce.
     
    Cuvajmo nasa telesna cula tako sto kroz njih necemo pustati greh u dusevnu klet. Obuzdajmo radoznalo oko i radoznalo uho; stavimo jaku uzdu na deo tela koji je mali, ali izaziva snazne potrese – na nas jezik; smirimo beslovesna stremljenja tela uzdrzanjem, bdenjem, trudovima, cestim secanjem na smrt, usredsredjenom, neprestanom molitvom. Kako su kratkotrajne telesne naslade! Kakvim smradom se zavrsavaju! Suprotno ovome, telo ogradjeno uzdrzanjem i cuvanjem cula, umiveno suzama pokajanja, osveceno cestim molitvama tajanstveno se ugradjuje u hram Svetog Duha, koji svaki neprijateljev napad na coveka cini bezuspesnim.
     
    “Smirenoumlje mimoilazi sve djavolske mreze: one cak ne mogu ni da ga dotaknu.” Amin.
     
    Sergijeva pustinja, 1846. godine.
       
     
    P.S Jasnije ce biti ako se poslusa cijelo predavanje 
  4. Волим
    Bigica got a reaction from Милан Ракић in О васпитању деце   
    МУДРОСТ РОДИТЕЉСКЕ ПЕДАГОГИЈЕ
     
     
    "Очеви, не раздражујте децу своју"
    И ви очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој. 
    Посланица Ефесцима, 6,4
    Обуздавати, исправљати и васпитавати, то није право избора, већ озбиљан захтев Оца небеског свим земаљским очевима и мајкама. Они су одговорни за своју децу. Приоритет одговорности неоспорно припада родитељима и само родитељима. 
    Отворимо странице Светог Писма и наведимо неколико цитата: "Децо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу. Очеви, не раздражујте децу вашу, да не клону духом " (Кол. 3,20-21). "Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. Поштуј оца својег и матер; ово је прва заповест са обећањем: да ти добро буде, да и дуго поживиш на земљи. И ви очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој " (Еф. 6,1-4). 
    У овим поглављима апостол Павле разоткрива веома озбиљан проблем. Међусобни односи с децом имају узајамни карактер - Децо, слушајте своје родитеље и Очеви, не раздражујте децу своју - они су као два таса на ваги. У зависности од тога, колико ће ти тасови бити уравнотежени, толико ће породица бити спокојна и хармонична.
    Очеви, не раздражујте децу своју. Апостол Павле прави озбиљан акценат на овој фрази. Неоспорно је да се то у једнакој мери односи и на мајке. Ако апостол упозорава, то значи да је сретао у свом животу овакве случајеве. Он је боравио у различитим породицама, видео је различите школе васпитања - и либералне, и тоталитарне. Често су му се пред очима налазили "чувари реда" - нервозни и раздражљиви очеви са шибама у рукама. Исправљајући слабе стране овакве педагогије, апостол Павле је више пута подвлачио ову мисао: "И ви очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој " (Еф. 6,4), "да не клону духом " (Кол. 3,21). 
    Апостол Павле изражава апсолутну сагласност тим поводом: "Сунце да не зађе у гневу вашем " (Еф. 4,26), као и апостол Јаков: "Гнев човеков не твори правде Божије " (Јк. 1,20). 
    Ако родитељ васпитава децу у Речи Божијој, она се никада неће раздраживати и очајавати. Пре него што васпитава децу учењу Господњем, најпре треба и сам да буде прожет њиме. Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спашћеш и себе и оне који те слушају (1 Тим. 4,16). Ето где се крије кључ успешног васпитања. Учи дете својим реалним поступцима и својим животом оним правилима по којима и сам живиш. Ако родитељи покушавају да уче децу заповестима Божијим, а сами их газе, васпитање постаје брбљање и празнословље које никада никога неће променити. Осим раздражљивости и потајног роптања у том случају ништа нећеш постићи од васпитаника. Деци не требају речи, већ обрасци за подражавање. 
    "Ако деца коју си родио добију одговарајуће васпитање и твојим старањем буду поучавана у врлини, то ће бити почетак и темељ твом спасењу, те ћеш, осим награде за сопствена добра дела, добити велику награду и због њиховог васпитања" - рекао је св. Јован Златоуст. Циљ васпитања нису досадна дугачка предавања, нису наравоученија, него реални живот, љубав од чистог срца, добар савет, нелицемерна вера. Ето шта ће исправити и изменити, улити љубав према Богу. Чувајте се у васпитању празнословља: речи које нису поткрепљене делима, ни мудрошћу. Гнев рађа гнев, бес рађа бес, а тупост тупо супротстављање. 
    Дете је нехотице разбило вазу. Страшни отац га гњави бесмисленим питањем: 
    - Зашто си разбио вазу? 
    - Нисам ја разбио вазу, сама се разбила. 
    - Још мислиш и да ме лажеш? Одговарај, зашто си разбио вазу? 
    - Нисам хтео. 
    - Не, признај, зашто си разбио вазу? 
    - ?!
    Јед детета нараста зато што не зна како да одговори. Гнев оца јача зато што нема правилног одговора. Ту се губи стрпљење. Једном отац може да чује дечији фалсет: "Тата, шта ти је, ти си луд?" Какво питање, такав одговор. Нема ту никакве љубави из чистог срца. Само узајамна озлојеђеност, сукоб, бура беса, показивање зуба, брука. 
    Очеви, не раздражујте децу, постављајте им питања на која би и сами могли да одговорите. Господ никада није постављао глупа питања, није испољавао гнев према деци. 
    Све што чинимо без љубави је звоно које јечи или кимвал који звечи. Одраслима је далеко лакше да свале сву кривицу на децу, да их оптуже за све смртне грехове: "Деца нас вређају. Она се буне, непослушна су, незахвална. Никаквог поштовања и уважавања немају!!!" Како је важно родитељима да остану самокритични и да ходе пред Богом не само у цркви, него и код куће, када у руци држе каиш, а пред њима стоји дете које је скривило. 
    Свето Писмо не пориче нужност строгости и телесног кажњавања у васпитању деце. "Ко жали шибу своју, тај мрзи сина; а ко га воли тај га од детињства кажњава " (Приче 13, 25), "Глупост се прилепила за срце младића, али шиба која га поправља удаљиће га од ње " (Приче, 22, 15), "Шиба и разобличавање дају мудрост; али младић који је препуштен занемарености, представља срамоту својој мајци " (Приче 29, 15). Али Реч Божија позива да истражујемо себе, проверавамо своје путеве, срце и савест. Главни мотив кажњавања је вера покретана љубављу. "Ја оне које љубим кажњавам и поправљам " (Отк. 3,19). Ако су мотиви чисти, ако је савест добра, ако је вера нелицемерна, не жали твоју шибу и "кажњавај сина твога док има наде и нека те не збуњује његова вика " (Приче 19,18). 
    У љубави нема страха. "Ако га казниш шибом, неће умрети: казнићеш га шибом и спашћеш душу његову од пакла " (Приче 23,13-14). Боље је у петој години каиш из оца руке који воли, него у двадесет петој затворска казна. 
    О неопходности тражења равнотеже између родитељске строгости и родитељске љубави пише св. Јован Златоуст: "Бог није допустио да деца буду лишена природне благонаклоности родитеља према њима и, у исто време, није све препустио тој благонаклоности. Када би родитељи волели своју децу не по природној нужности, већ само због њихове нарави и добрих поступака, тада би видео многу децу која су истерана из родитељских домова због своје немарности и род наш би био потпуно растројен. С друге стране, када би Бог све предао у власт природе и не би допустио родитељима да мрзе чак и злу децу, ако би, напротив, будући вређани од стране деце и трпећи од њих хиљаде непријатности, по природној нужности очеви морали да постају благи према дрској деци која их вређају, онда би наш род дошао до крајње безбожности. 
    Ако и сада деца, уздајући се у љубав родитеља, често ове вређају, иако не могу потпуно да се ослоне на природу, знајући да су многа, поставши неваљала, била лишена и дома, и очевог наслеђа, до какве тек безбожности не би дошла да Бог није оставио родитељима могућност да се гневе на децу, да их кажњавају и прогоне од себе када постају зла? Зато је Бог и поставио љубав родитеља у зависност и од потребе природе, и од понашања деце, да би они, с једне стране, били снисходљиви према погрешкама деце, будући подстицани на то природом, а с друге, да злу и неисцељиво болесну децу не би учврстили у злу недопуштеним повлађивањем, што би било неизбежно ако би их природа приморавала да мазе и рђаву децу. Помисли, колико је само бриге у томе што је Бог и заповедио да волимо децу, и поставио меру те љубави, и у исто време одредио награду за добро васпитање деце? 
    Ако деца коју си родио добију одговарајуће васпитање и твојим старањем буду поучена у врлини, то ће бити почетак и темељ твог спасења и, осим награде за властита добра дела, добићеш и велику награду за њихово васпитање". [1]
    Све је могуће ономе који верује. Ако родитељ покушава да кажњава дете и не верује у његово исправљање, већ само искаљује на њему свој бес, у очима Божијим он чини грех. Јер "све што није од вере, грех је" (Рим. 14,23). Васпитање деце увек претпоставља веру и добру савест, "коју неки одбацивши, претрпеше бродолом вере " (1 Тим. 1,19), бродолом своје васпитне стратегије и педагогије. Породица се као санта леда мрви на делове, пукотине се повећавају, дистанца расте. Деца се затварају у себе и све више и више се удаљавају од родитеља. "Душа, препуштена својој властитој самовољи, као запуштени виноград без надзора, разраста у гране и троши се на непотребно и некорисно, те све што чини чини на саблажњавање народа" - говори о таквој деци св. Василије Велики. 
    Васпитање без љубави је "слово које убија", које руши породицу до темеља. Васпитање без љубави је грех због којег се треба кајати и из корена променити свој педагошки приступ. 
    Одгајати синове није нимало једноставна ствар. Али, родитељи, када васпитавате децу, нипошто не губите власт над собом, то је опасно: једном нећете моћи да се обуздате. Савладавајте се и брижљиво чувајте те драгоцене кључеве успешног васпитања - љубав из чистог срца, добру савест и нелицемерну веру. 
    Неоспорно је да се родитељи морају поштовати и слушати. Прва заповест са обећањем - Поштуј оца својега и матер - јесте неоспоран и апсолутан закон за свако дете. Непоштовање, неуважавање и запостављање родитеља је исти грех као и убиство, крађа, прељуба и идолопоклонство. Али, родитељи, ако не показујете делотворну љубав, ако за децу немате времена, ако осим гнева она не изазивају у вама друга осећања, онда ваша деца немају никаквог разлога да вас поштују. Размислимо заједно, како да исправимо ситуацију.
    НАПОМЕНА:
    1.   Целокупна дела Светог Јована Златоустог, архиепископа Константинопољског у 12 томова, Петроград, Духовна академија, 1898. "Пет беседа о Ани".
  5. Волим
  6. Волим
  7. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Владан у + + + Преображење Господње + + +   
    понедељак 19. август (6.август)






    Преображење Господње





    ''Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму.

    Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, "и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте." (Мт. 17;5)

    Кад апостоли чуше глас Божји, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече:"устаните и не бојте се!" (Мт. 17;7) Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше самога Исуса који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше с горе.

    На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,...), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео да ојача веру својих ученика како у наступјућим данима Његовог страдања не би отпали од Њега.

    Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.

    Преображење се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника. Слави се на Истоку од VII века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуну, а други у Илоку.

    Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином. Данас се на крају Свете Литургије служи обред свештања грожђа. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
    На икони Преображења представљен је Господ Исус Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.

    Има бројних храмова посвећених овом празнику, у Панчеву, Загребу, Сокобањи, Смедеревској Паланци и други, као и манастира, као што је Преображење у Овчару. Један од најупечатљивијих описа празновања налазимо код Јакова Игњатовића, који дочарава прославу у славној Сент Андреји. И данас се Срби у Мађарској на овај празник масовно окупљају. Негде се на данашњи дан одржавају сабори, као у манастиру Миљкову код Свилајнца, Ораховици у Славонији и другде.

    Тропар, глас 7:

    Преобразио се јеси на Гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче, слава Теби.
  8. Волим
  9. Волим
  10. Волим
  11. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Arsenija у Отац Рафаило Бољевић - предавања и беседе   
    facenew22222222
    P.s.Kako se lepo čuju ptičice u pozadini....
  12. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Жељко у Света Тајна Крштења   
    Молим и други пут.
     
    Не познајемо се али се препознајемо по речима које износимо. Свима се на форуму обраћам на ти, јер је тако присније, не желим да те дистанцирам од себе као ни никог другог, заправо ми православци се и Богу обраћамо на ти, па што не бих и теби.
     
    За мене крштење није магијски чин, него чин вере како сам лепо и рекао. Али ти тражиш неку тачну правилну магијску формулу због тога те упућујем на чаробњаке. Дакле то је твој проблем а не мој, не изврћи ствари и не учитавај оно што није речено.
     
    Ово су твоје речи:
     
     
    Православна Црква крсти људе водом. Није сигурно бензином...
     
    Дакле нигде у Библији не пише да је Христос рекао "крштавајте искључиво урањањем у воду јер је то једино спасавајуће крштење".
    Не, само је рекао "идите и крстите све народе..." а како, није описао.
    Такође је помињао рођење водом али и Духом, ни ово како се изводи није уписано у Библији , нити постоји неко библијско писано сведочанство о том ритуалу.
    Дакле о чему ти причаш? Ти измишљаш магијску формулу потапања која је једино спасавајућа и тражиш где то можеш наћи а знамо да си већ нашла него нас овде тобож пропитујеш а заправо мисионариш своја убеђења мислећи да службу Богу чиниш, јел тако?
    Тако је!
     
    Нисам ни ја тебе увредио, сама си се увредила, ти кажи слободно овде нама свима да ниси суботарка и ја ћу се извинути што сам те погрешно ословио.
     
    Од куд ти идеја да се ја храним злобом?
    Можда се ти храниш злобом кад дођеш на православни форум па мисионариш протестантизам!
     
     
     
    Да ли ти поштујеш своју мајку?
    Ако не поштујеш нећемо даље.
    Ако поштујеш као и сваки нормалан човек, онда што не поштујеш мајку Божију?
    Ако ми због самих себе поштујемо жену која нас је родила, зар нећемо због Бога поштовати и жену која је Њега родила, Његову мајку?
     
    Друго да ли ти користиш компјутер?
    Мислим питање је сувишно пошто си овде већ , али реда ради.
    Користиш, аха, а гледаш ли филмове, телевизују, пратиш медије?
    Сигурно да то чиниш.
    А вероватно си гледала и неки филм о Исусу. Свакако да си гледала.
    И кад си гледала тај филм све време си размишљала следеће:
    Не узимај себи идола нити каква резана, цртана, снимљена или на било који други начин репродукована лика, немој му служити, немој га поштовати, немој му се клањати.
    Одлично.
    Значи гледаш филм о Исусу који приказује његов живот, његово страдање за људски род, његово славно васкрсење из мртвих.
    Немогуће ти је и немој ме лагати да у току тог филма ниси ни једном осетила поштовање према Исусу кога глуми неки тамо глумац, изображава његов лик.
    Дакле гледаш филм, који приказује Исуса, а није Исус, то ти је 24 слике у секунди или више, сат времена, знаш ли ти колико је то икона сат времена које си ти испоштовала 24 х 60 х 60 ето толико и сад ти мени кажи да ти ниси идолопоклоник ?!
     
    Нигде Библија не каже да је погрешно то што ти кажеш да је погрешно, то је неки посредник између тебе и Библије који ти тумачи Библију на свој протестантски начин теби улио у главу као догму.
    И ти се држиш те догме као пијан плота а ниси ни размислила где то пише, како пише да ли баш то пише, да ли се тај цитат баш односи на то, него си слепо поверовала том твом посреднику проповеднику или већ коме из протестантске неке деноминације, рецимо адвентиста и држиш се те догме више него памети своје.
     
     
     
    Даље, тај твој посредник између тебе и Библије ти је напунио главу и оваквим глупостима. Па ти мислиш да попови све мисле као и тај твој посредник али то крију од глупог народа.
    Прво оваквим ставом, а ти то радиш од почетка- вређаш све нас и сматраш нас кретенима и онда се чудиш због дочека како си дочекана, па лепо смо ми тебе и дочекали како си нам у кућу банула неприлично.
    Прво што си рекла кад си овде међу нас дошла : Međutim u Bibliji jasni piše, pa i na vašem sajtu
    Шта то значи, психолошки ти си од старта дистанцирана кажеш "на вашем сајту" значи овде смо ми и неки тамо ви.
    Могла си рећи на овоме сајту. Али си ти јасно ставила до знања да је ово наш сајт а не твој сајт.
    Значи тебе заправо ни не занимају наши одговори ти си овде дошла да нам солиш памет тобож питајући нешто.
    И сад ти сигурно мислиш да си јако паметна, и да си ти нама таква прва у животу нама кретенима којима попови крију шта заиста пише у Библији ?!!!
    Дакле ако хоћеш поштовање онда укажи поштовање па ћеш добити поштовање.
    Овде на овом форуму има сем православаца и католика, и муслимана, и атеиста и свих других, али постоји и поштовање међу свим тим људима и уважавање једни других. То је ствар културе а не то што ти мени као држиш слово - ја тебе не познајем а ти мени говориш ти уместо ви...то је фолирање
    Ајте молим вас какав је то безобразлук !
     
    И на крају патетишеш:
     
     
     
    Прво нам оно хебеш кевицу а онда као фина си, ето ти немаш ништа против, ти ово ти оно, али ради истине ето ти желиш чути, Боже твој као да ти већ немаш изграђен став о свему томе што си у горњем тексту јасно показала а и показала си како нас поштујеш, па онда на крају патетишеш лукаво и лицемерно фарисејски и покварено тобож тебе занима истина...
    Ал не, ти нећеш да се храниш злобом, јок море, то смо ми православци у својим паганским триповима мало најели се бунике, заједно са овим нашим шокцима, па се трипујемо како ти нама зло желиш а ти заправо само желиш добро и спасење души нашој, ал посредством твог проповедника и твоје секте.
     
    Знаш шта - чућемо те о томе други пут !
  13. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Grizzly Adams у Света Тајна Крштења   
    Пре свега - добро нам дошла!
     
     
    У Библији у ствари не постоји ни један детаљан опис крштења, тако да би - само на основу Библије - најисправније било рећи "не знамо тачно" како је то изгледало. Јован је Исуса крстио у реци Јордану, али не знамо да ли је "уроњен" или можда само "поливен" у плићаку или слично.
     
    Ствар је у томе да Библија уопште није писана да буде "упутство" за обреде у Цркви већ да опише догађаје везане за живот Исуса Христа и његових апостола. То није "књига упустава". Постоји једна друга књига у Цркви која се зове "служебник" у којој су сви обреди детаљно описани.
     
    Што се самог крштења тиче - православна Црква учи да је "најправилније" управо како кажеш, урањањем у воду. Разлика је само у томе што ми нисмо искључиви по том питању. Тамо где за то не постоје услови (на пример у хладним крајевима) не видимо ништа лоше да се крштење обави тако како је могуће - поливањем или слично. На крају крајева, благодат крштења не зависи од "количине воде".
     
     
    Само мала пауза, па ћу наставити са осталим питањима.
  14. Волим
    Bigica је реаговао/ла на antics у Света Тајна Крштења   
    Као прво, опростите што ћу Вас сада назвати тролчином, али сте или трол, или волите да паметујете. 
    Зашто тако наступам? Зато што се о томе толико пута писало и на овом форуму и на другим местима на интернету, да је Ваше питање више него неумесно. Ако знате где се налази Црква у Вашем месту, идите лепо тамо, па питајте све то свештеника. Он ће Вас најбоље оправити.
  15. Волим
    Bigica је реаговао/ла у Од Бога до рокенрола   
    Од Бога до рокенрола
    28 недеља јул 2013
    Posted by radiosvetigora in Вијести
    ≈ Оставите коментар
     
     
     
    Први програм треће вечери Трга од књиге у Херцег Новом, обиљежило је представљање издавачке продукције манастира Подмаине, едиције „Ријеч, стазе и странпутице” о којој су говорили јеромонах Рафаило Бољевић и монах Арсеније Јовановић, а потом и представљање књиге „Бити рокенрол” Петра Поповића, о којој је поред аутора говорио и есејиста Зоран Живковић.
     
    На крају, пјесничку ријеч Селимира Радуловића, оваплоћену у књизи „Под кишом суза са Патмоса”, представио је проф. Иван Негришорац, књижевни критичар.
     
    Јеромонах Бољевић је говорећи о писаној ријечи, истакао да није свака ријеч носилац доброг и здравог духа, нити свака књига за читање, јер јој исходиште није исто.
     
    - Примивши ријеч, усвојивши је умом, пропустивши је кроз канале воље и усвојивши је срцем, ми примамо и Духа који кроз ријеч долази и има своје извориште. Зато су и свети оци увијек строго упозоравали да се води рачуна коју књигу читамо, јер кроз њу и кроз ријечи које се у њој налазе примамо или ону благодат Духа Светога или ону енергију која припада области поднебесја у којој се крећу, жестоко дјелују и надахњују пали ангели. Зато и у оквиру наше православне традиције од апостолских времена до дана данашњег строго је од стране светих отаца обраћана пажња на ријеч чија је, и који дух носи и преноси.
     
    Свети апостоли, ученици Христови примили су Духа Светог и од њега васкрслога, били послани у свијет да проповиједају и говоре о долазећем царству небеском, да крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа и да уче народ да држе све што им је заповиједио. И њих дванаесторица и уз њих седамдесеторица кренули су у свијет, носећи нову ријеч, нову свјетлост, проповијед Васкрсења, носећи благовијест. А ту благовијест, браћо и сестре, они су изразили ријечју, словом и књигама. Начело тих списа јесу света Јеванђеља, чија је суштина садржана у ријечима: „У почетку бјеше ријеч и ријеч бјеше у Бога и ријеч бјеше Бог”.
     
    И у нашој светој и апостолској вјери и цркви, та ријеч до дана данашњег струји и носи те животворне вјечне енергије Духа Светога. Многи људи стварају, многи људи пишу, али одакле извире то надахнуће то је важно да знамо, јер ако извире из вјечних источника, вјечност ћемо и да примимо и њоме душу да нахранимо. Ако извире из оних мртвих и сувих бунара о којима говори Свети пророк Исаија жеђ ће да се увећа, а са њом и глад и смрт да наступи. Зато је важност и улога свештеног предања огромна. Због тога бих посебну пажњу скренуо на дјела и ријечи архимандрита Рафаила Карелина. Савременом човјеку није лако приступити, изложен је траумама, обманама и нападаима са свих страна. Надахнут је лажиим духом чије је исходиште у оцу лажи. Ријечи Карилина, могу да ослободе ум, раскину окове и ослободе ум, вољу и срце савременог човјека , поручио је јеромонах Бољевић.
     
    Он је констатовао да данас није лако свједочити истину, али да се истина може чути и тако наслиједити царство небеско.
     
    Монах Арсеније Јовановић, говорио је о искушењима модерног човјека који више нема времена да чита Хегела, Канта, Спинозу, па чак ни Достојевског. Ово вријеме осликао је ријечима Мишела Онофреа, које представљају манифест хедонизма, а који каже „Идеологије нема, дошли смо пред своје тијело и гледамо да му угодимо што више”. Истакао је све већи утицај западне културе која губи компас и чији се постулати попут таласа преливају и на нашег човјека, те да је ријеч о постхришћанском времену. Постхришћанско вријеме о којем говоре, како истиче Јовановић, западни пророци желе да кажу да су син Божји Исус Христос и хришћанска црква доживјеле капитулацију.
     
    - Оно што је преостало свима нама је Христос, оно свјеже што је остало код нас у православљу. Савременом човјеку једино рјешење је повратак коријенима које се налазе код нас. Дакле суштински православни егзистенцијализам је оно шио је нама потребно и у њему се налази одговор на кризу човјека. Православни егзистенцијализам вратиће човјеку радост живота. Рафаил Карелин је један од представника православног егзистенцијализма који је дубоко спознао тајне људског бића. Његова ријеч је пуна значења и силе. Иако се налазимо у постхришћанском времену, треба на њега гледати као на сјеме за неко ново хришћанство које је увијек младо и које ће нам дати снаге да идемо даље, поручио је монах Арсеније Јовановић.
     
     
     
     
    К.М.
    Извор: ДАН
  16. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Sara" у Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу   
    Gospod je tako svet,tako jednostavan u svetosti Svojoj,da samo pomisao lukava i nečista lišava nas Njega,slatkog i preslatkog,čistog i prečistog Mira i Svetlosti duša naših.
    Otuda su Svetitelji  svi svetlost,svi miomir,kao svetlost sunca i kao najčistiji vazduh.
    Gospode,daj nam ovu jednostavnu svetinju!
    sv.Jovan Kronštatski
  17. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу   
    Sta vas udaljava od Boga i kako se borite sa tim kako vas ne bi uzelo i odnelo u neku zemlju nedodjiju u kojoj nema Spasa?
  18. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Arsenija у Антидепресив фотографије.....   
  19. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Arsenija у Антидепресив фотографије.....   
  20. Волим
    Bigica је реаговао/ла на JESSY у Антидепресив фотографије.....   
    http://s.tf.rs/2013/02/15/Prva-ljubav.jpg
  21. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Жељко у Будва освештана послије „Параде поноса“   
    Подржавам овај перформанс, и мислим да је много бољи него хулиганско дивљање против педера.
     
    Сматрам да оваким перформансима се на најбољи начин ставља до знања и мужеложницима и западу који их финансира и ко смо и шта смо и шта мислимо о њима.
  22. Волим
    Bigica got a reaction from Gordana . in Хаос у Будви због геј параде   
    Poslije Parade paroh osveštao Budvu Pаroh budvanski Boris Rаdović je u srijedu, poslije 19 časova, došаo nа poziv budvаnskih ugostiteljа i osveštаo trg i ugostiteljske objekte, gdje su borаvili učesnici prve crnogorske Parade ponosa.   Sa osveštanja Budve (Foto: in4S)  
    Kаdа je okаdio trаsu kojom je išlа povorkа, blаgoslovio grаd i njegove grаđаne, otаc Boris je održаo besjedu, javio je portal in4S.
      „Grаđаni Budve su dаnаs pokаzаli dа znаju dа čuvаju svoje domove i porodice brаneći sebe i svoj djecu od homoseksuаlizmа i rаznih „izаmа" koje su neprijаtelji čitаve vаseljene pokušаli dа promovišu kаo nešto čime trebа dа se ponose, а ne kаo nešto čegа trebа dа se stidi svаki čovjek", rekаo je sveštenik Boris Rаdović.
    On  pozvao grаđаne dа se mole Bogu kаko bi držаvnom rukovodstvu dаrovаo snаgu dа se odupre ovаkvim neprijаteljimа i tаko „nаšoj djeci omogućili zdrаv i isprаvаn život i sаčuvаli ih od ovih bolesti.“
    Pаroh budvаnski se zаhvаlio svimа koji su dаnаs iskаzаli protest pred ovom „pаrаdom srаmа i užаsа", brаneći svoje porodice i ovаj grаd od „ponosnih".
     
     
    http://www.cdm.me/drustvo/crna-gora/poslije-parade-paroh-osvestao-budvu
  23. Волим
    Bigica got a reaction from Биљана in Мироточење икона   
    http://www.youtube.com/watch?v=tNP8W-c_xHU
  24. Волим
    Bigica је реаговао/ла на Sophrosyne у Отац Рафаило Бољевић - предавања и беседе   
    http://www.youtube.com/watch?v=LsH2nJWTtfw
  25. Волим
    Bigica got a reaction from Срђан Ранђеловић in Православна духовна музика   
    http://www.youtube.com/watch?v=4Tr3s8KLQ2s

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...