Jump to content

Јесењин

Члан
  • Број садржаја

    157
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Kod unutarnjih borbi koje covek vodi sa samim sobom i sa
    nepoznatim silama u sebi, vazi vise nego igde pravilo: ne predaj
    se nikad! - Ni predaje, ni ustupanje! A pre svega, sto kazu u
    Bosni: ne vezi tugu za srce!
    Biti uvredjen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi,
    a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jos
    nije: umreti. Ali i kad je covek uvredjen nepravdom, tesko
    bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da "pusti
    rdji na se". Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu
    i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa covek je
    ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveci i najsi-
    gurniji osvetnik.
    И.А.

  2. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    " Avaj, tugo golema, nesto se desilo sa nama,
    nesto se grdno desilo s nama,
    smanjili smo se a nismo to ni primjetili.
    Kad smo se to izgubili,
    kad smo to dopustili?"

    M. S.
  3. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  4. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  5. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  6. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  7. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  8. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  9. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    .. ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne,
    teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao.
    Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku,
    prepoznaješ je na tuðem licu, u tuðem pogledu, kad počne da shvata.
  10. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на Teofanija у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    moj mali sanjaru
    medju zvezdama sto places
    na mesecini
    ne cekaj me nocas
     
    moj mali sanjaru
    medju zvezdama ja u tvom zagrljaju
    na tvojim rukama
     
    mali moj sanjaru
    medju zvezdama
     
    Mali sanjar      B.Maksimovic
  11. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Kasno je sjecanja, uzalud se javljate, beskorisne su vase nemocne utjehe
    i podsjecanja na ono sto je moglo da bude, jer sto nije bilo, nije ni moglo da bude.
    A uvijek izgleda lijepo ono sto se nije ostvarilo. Vi ste varka koja radja nezadovoljstvo,
    varka koju ne mogu i ne zelim da otjeram, jer me razoruzava i tihom tugom brani od patnje.
  12. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  13. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urodjeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobodjen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu prividjenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od prividjenja nego strah od stvarnih mogućnosti.
     

     
    Jovan Dučić "Jutra sa Leutara"
  14. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  15. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  16. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    мојим драгим пријатељицама....( аи пријатељима, наравно....)
     

  17. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на keka у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=185800981567121&set=a.151473691666517.34947.151351278345425&type=1&ref=nf
  18. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   

    DOCI CE SMRT I IMACE TVOJE OCI
    Doci ce smrt i imace tvoje oci -
    ta smrt sto nas salece
    od jutra do veceri, besana
    i gluva, kao stara griza savesti
    ili besmislena mana. Tvoje oci
    bice uzaludna rec,
    prigusen krik, muk.
    Vidis ih tako svakog jutra
    kada se nadnosis nad sobom
    u ogledalu. O draga nado,
    tog dana i mi cemo znati
    da jesi zivot i nistavilo.
    Za svakoga smrt ima pogled.
    Doci ce smrt i imace tvoje oci.
    Bice poput ispravljanja mane,
    kao zurenje u ogledalo
    iz koje izranja mrtvo lice,
    kao slusanje zatvorenih usta.
    Sici cemo u bezdane nemi''
    .
    - Cezare Paveze

  19. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на Биљана у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    "не раздражује се, не мисли о злу"   srcee
  20. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на Arsenija у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Ljubav ne traži svoje.
    srcee
  21. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  22. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    “Najviše volim njenu vedrinu.
    Puno joj je grlo smijeha, ima ga napretek, visi joj s usana, presipa se, zvoni njime kao na uzbunu protiv zle volje. Ništa joj ne može ni kratak trenutak tuge, tanka sjenka što brzo prolazi, nema na čemu da se zaustavi, nije hrapava, nije ranjava, nema ožiljaka, ne misli šta joj je život dao, a šta oduzeo, ne razmišlja da li ima razloga za veselost: vesela je. To je dar, kao i svaki drugi, nije njena zasluga što ga ima, već što ga krije.
    Smijeh joj ne traži razlog izvan sebe, on u njoj vri, i brizga, prirodan kao gejzir, neodoljiv, čist, ne opominje, ne upozorava, nije opterećen ruganjem, ni željom da se čuje, ni prazninom, ima svoju boju i zvuk, i širinu i neki naročiti smisao, liči pomalo na blagotvornu mudrost pretvorenu alhemijom njene nezlobive vedrine u lakoću što oslobađa.
    Ali, treba zaslužiti taj smijeh, to je njen poklon onima koje voli, ne zato što ga ona ne cijeni, već što se ne skriva.
    Smijemo se, koristim se tim njenim darom, a on se od tog ne iscrpljuje, postaje još puniji, nalazi odjeka.”
    ― Meša Selimović, Tišine
     

  23. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Svako ljudsko biće je jedino, jedinstveno, sa osobenim svojstvima, nagonima, uživanjima, težnjama ka pustolovinama. Ali društvo svima nameće jedan zajednički obrazac ponašanja – a ljudi se najčešće čak i ne zapitaju zašto. Jednostavno ga prihvataju, kao što su i daktilografi prihvatili raspored QWERTZ kao najbolji mogući. Jeste li ikad u životu sreli nekoga ko se zapitao zašto kazaljke na satu idu u jednom smeru, a ne u suprotnom?
     

  24. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    "S vremena na vreme čini mi se da u nekom susretu, u predskazanju, u odredjenom razvoju dogadjaja prepoznajem sudbinu, ali kada je suviše puteva, oni nikuda ne vode - suviše brojne sume ne sabiraju se! Osećam lepo u toj raznovrsnosti, u tom neredu, prisustvo jedne ličnosti, ali njen oblik kao da je uvek ocrtan pritiskom okolnosti, a crte joj se mute kao slika koja se ogleda u vodi. Uostalom, masa mojih sklonosti, želja, planova, ostaje neodredjena i neuhvatljiva - kao što je avet."
     

  25. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    - Kad duša zamre (L. Zilahi)
    Ima u životu časova koji se nikada ne mogu zaboraviti. Ima časova koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čoveka, koji se usećanju zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vreme nikad ne može izbrisati.
    Bučne velike trenutke života čovek češće obnavlja, svakom zgodom ih oboji,preslika-zanimljivi veliki trenuci polako blede, izumiru za vinskim stolom u dimu cigara.
    Samo su oni trenuci večni,o kojima se ne može pričati. Ovi sitni, goli trenuci, skrivaju se stidljivo u srcu i tako provode svoj samotni život.....
     

×
×
  • Креирај ново...