Jump to content

Јесењин

Члан
  • Број садржаја

    157
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Јесењин got a reaction from Vockica in Едгар Алан По *** Edgar Allan Poe   
    Одлична тема!
    Свака част...
    Да допринесем...
     
    JULALUMA
     
    Kao pep'o siv je sav nebeski svod,
    Sklupčalo lišće svenule tajne -
    Uvelo lišće u sne očajne;
    Samotni Oktobar usporio hod -
    Godine moje te prenesećajne;
    Tmine i tmuše zatamnjuju rod -
    Zgran - jezero strepi od zebnje beskrajne
    Sred utvarne Gore, zvane Nedohod,
    Gde su gule grobne - mračno zavičajne.
    Jednom, kroz aleju kiparisa zgranski'
    Sa svojom tu dušom ja jezivo bludih -
    Sa dušom, sa Psihom, kad srcem, vulkanski,
    Rekama od zgure bujicom poludih -
    Kad lava uzrujnih bogaze pregudih
    Sumpornim vrtlogom niz slom velikanski -
    Ka polarnom krugu susrete kad budih;
    O kako urliče prizor severjanski:
    Cik promuklih zora borelano ludih.
    Razgovor nam bio ozbiljna i krut,
    Al' misli, te misli od grca, od plaha -
    I pamćenje nade izdajničkog maha -
    Okrobar je smrkli presazdao kut
    (Koje li nas noći obavio skut?) -
    Ne znadasmo noći kretanje, ni put,
    (Mada smo već jednom sišli u taj slut):
    Sve nam van sećanja, uzavrela daha -
    Ta gora utvarna i tog Zgrama ćut.
    Pa dokle se Noći naginjala ravan,
    Jutru usmeravo zvezdanik je sat -
    Jutro uskoravo zvezdanik je sat -
    Odjednom, gle, zvežđa mutni grumen tavan
    Izroni na nebu dvorog čudno stravan,
    Bledi srp Astarte, maglen neboklat -
    Dragulj dijamantski smamljen i prizvat:
    Tako razgovetan i dvorogo stravan.
    Rekoh: ''Od Dijane topliji je On;
    Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran -
    Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran;
    Vide da se suza ne osuši zvon
    Sa obraza ljudskih, gde suza zgon,
    Pa je došo zračan, i ljubavan, On,
    Iz sazvežđa Lava, da nam kaže, veran,
    Gde je zaborava umir neizmeran -
    Da pokaže neba zaton tihobon -
    On da nam osvetli i zračan i smeran:
    Gde je večnog mira prenebesni tron;
    Sa ležaja Lava dojezdio On.''
    Al' Psiha podiže prst u vis, pa tmurno:
    ''Ovoj zvezdi, avaj, ne poklanjam vere -
    Bledilu tom njenom ne poklanjam veru -
    Nego ne oklevaj, prenimo se žurno:
    Bežimo što dalje izvan smisla, mere;
    To jedino osta - samo bekstvo burno!''
    U strahu grcaše, ko gonjeno zvere
    Klonuše joj krila - bezumno ih stere -
    Padoše na zemlju da ih blato ždere -
    Na zemlju joj pade okrilje biljurno.
    A ja odgovorih: ''To su snova sanje;
    O, daj u biljurni da greznemo zrak!
    O, daj da prepurni prečeznemo zrak!
    Sibilski taj blesak blešti nam: Uzdanje,
    Nada i Lepota njegovo su tkanje -
    Gle: prolomi nebo i opak mu mrak!
    O, verujmo mirno u to nadbliskanje:
    Vodiće nas pravo, to je uzdan znak -
    Ta vidiš da noću prolomi se mrak,
    Graknu iz noći promukao grak:
    Prolomi se mraka teško očajanje.''
    Smirio sam Psihu, poljub' dadoh njoj
    S mnogo bolne strasti s mnogo žalnog šuma
    I ubedih Psihu, sred pečalnih gluma;
    Tad pođosmo dalje; kad, jezivo: Stoj!
    Pred nama Grobnice izvio se kroj
    Sa natpisom nekim vrh svoda, vrh huma!
    ''Šta piše, o Sestro, kom za upokoj?
    Kome, izgubljenom, slova žalinh roj?''
    Odgovori ona: ''Piše: Julaluma;
    Počiva u njemu tvoja Julaluma.''
    Tad, ko pep'o siv mi dođe srca svod,
    Ko lišće sklupčano u sne očajne -
    Ko lišće klonulo u svenule tajne;
    Zavikah: ''Oktobar usporio hod,
    Pre godinu dana tu dobrodih brod -
    O, tu je donesoh, strepnje mi beskrajne,
    Tu sam je doneo mrtvim u pohod:
    O sad prepoznajem i taj Nedohod,
    I sve što je u njemu najprisniji rod:
    Zgran, jezero magle, i te misli vajne -
    Kroz utvarne gore gulom zavičajne.''
  2. Волим
    Јесењин got a reaction from blue in Песнички покушаји форумаша   
    Молитва
     
     
    Начини, Господе
    једно место за мене
    у вечности силној,
    у вечности жаркој
    што сажиже
    црнило пакла...
    Покажи искру
    милости своје
    над главом грешника,
    који сузама враним
    покајање плете
    по венама,
    по крви!,
    душе малаксале,
    душе жедне
    благодати Твоје.
     
    Ја сам слуга,
    не господарим ветром,
    немам моћ да
    подигнем војске
    планина тешких,
    немам моћ да васиони
    ногавице кројим
    и ослушнем мисли
    васцеле планете;
    Ја сам ништа:
    безброј пута
    подлегао падању
    и безброј пута
    ништаство хвалио
    устима демонским;
    Нигдина у мени
    кликће блудно
    у посрнулости ниској,
    да ме заплаши,
    да ме одвоји,
    и вије!,
    као пшеницу...
    А низ усне моје,
    тихо, тихо,
    у свом сјају свом
    и идили полетној,
    величанствено клизи
    молитва Исусова,
    као најлепши дар,
    као сан који
    блиста по
    нитима срца...
    А низ усне моје
    светлост пробија
    тамнице депресије,
    нова зора мирише,
    топлина Рајска
    шири валове
    бескрајних дубина
    и раздире болесне
    груди смртника...
     
    У прах!,
    у прах ме претвори,
    у ходнике без броја
    љутито испусти,
    покрени читав
    свет против мене,
    заледи све емоције моје
    и љубав ми одузми,
    и радост ми у заборав ушиј,
    казна моја године нек' буду,
    године лутања и плача, али...
    Али, молим те, Боже,
    речима знаним и незнаним,
    песмама ненаписаним,
    путевима неистраженим,
    молим те опрости,
    и начини за мене
    једно место у вечности...
  3. Волим
    Јесењин got a reaction from keka in Песнички покушаји форумаша   
    Молитва
     
     
    Начини, Господе
    једно место за мене
    у вечности силној,
    у вечности жаркој
    што сажиже
    црнило пакла...
    Покажи искру
    милости своје
    над главом грешника,
    који сузама враним
    покајање плете
    по венама,
    по крви!,
    душе малаксале,
    душе жедне
    благодати Твоје.
     
    Ја сам слуга,
    не господарим ветром,
    немам моћ да
    подигнем војске
    планина тешких,
    немам моћ да васиони
    ногавице кројим
    и ослушнем мисли
    васцеле планете;
    Ја сам ништа:
    безброј пута
    подлегао падању
    и безброј пута
    ништаство хвалио
    устима демонским;
    Нигдина у мени
    кликће блудно
    у посрнулости ниској,
    да ме заплаши,
    да ме одвоји,
    и вије!,
    као пшеницу...
    А низ усне моје,
    тихо, тихо,
    у свом сјају свом
    и идили полетној,
    величанствено клизи
    молитва Исусова,
    као најлепши дар,
    као сан који
    блиста по
    нитима срца...
    А низ усне моје
    светлост пробија
    тамнице депресије,
    нова зора мирише,
    топлина Рајска
    шири валове
    бескрајних дубина
    и раздире болесне
    груди смртника...
     
    У прах!,
    у прах ме претвори,
    у ходнике без броја
    љутито испусти,
    покрени читав
    свет против мене,
    заледи све емоције моје
    и љубав ми одузми,
    и радост ми у заборав ушиј,
    казна моја године нек' буду,
    године лутања и плача, али...
    Али, молим те, Боже,
    речима знаним и незнаним,
    песмама ненаписаним,
    путевима неистраженим,
    молим те опрости,
    и начини за мене
    једно место у вечности...
  4. Волим
    Јесењин got a reaction from JESSY in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Bez tebe
     
    U suzi damar blista,
    jecaj po obrazima duše bludi,
    zar je zalud ljubav čista,
    zar smo ponovo obični, mali ljudi?
    Ne letimo više na krilima duge,
    treptaj patnje vetrove kroti,
    njene su misli obale tuge,
    njene su misli svi moji životi...
     
    Zaigraj kao prvog dana: u sreći, u vinu,
    zatvori me u svoje srce od stakla,
    Zaigraj!, nek požari koraka sitnih rasteraju tminu,
    nek vera Pravoslavna pregazi sluge pakla!
    O, zaigraj!, otruj me telom,
    u zaborav decenije upleti,
    ja sam samo sluga poljupcu vrelom,
    ja umem drhtati, ja znam mreti!
     
    Večnost nas čeka, mesec žrtvu traži,
    kroz šapat silni zakletva se rađa, niče,
    moj slom demone draži,
    iz dubine pakla propast kliče...
    Zaigraj kao nekad: ruke mi na grudi stisni,
    opijenim prstima sledi senke noći,
    moji svetovi nisu jorgovani mirisni,
    moji svetovi bez tebe neće moći...
     

  5. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    “Veruj u sebe. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Biće bolje. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge. I NIKADA NEMOJ PRESTATI DA SE NADAŠ! ” — Meša Selimović
  6. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    " Možda da sam mogao, vratio bih vrijeme u djetinjstvo. Ma, sigurno bih. Stavio se u tijelo 7- godišnjaka i točno odredio ljude koje ne želim upoznati, izbjeći i s kojima ne bih nikada progovorio nijednu riječ. Odredio bi ljude oko kojih bi se više potrudio i koje bi zadržao u životu. Možda i one s kojima bi proveo ostatak života. Točno se sjećam kako joj je glas zadrhtao, a grlo zapeklo od suza koje nije htjela da se prole predamnom. Točno se sjećam kada mi je govorila neke stvari za koje se tada nisam ni potrudio da ih shvatim, a sada ih itekako shvaćam. Puno toga se sjećam. I to kakvi smo svi idioti bili. To kako nismo znali imati stvari. Kada je lakše bilo pustiti nego boriti se za nešto. Oh da, puno toga je ostalo u sjećanju, a puno toga se izbrisalo tijekom godina razmišljanja o njoj. Otišli su i ljudi i noći i automobili i mobiteli. Sjećam se samo kreveta, zime, kiše i nje. Najviše nje.
  7. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  8. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    "Kad zaboravim Juli, zaboravit ću svu tugu svijeta koja se jedne noći skupila u meni, mirisat će behar i jedan rastanak. Juli će odisati mojom snagom i voljom koju sam tada imala.Kad zaboravim Juli sve će proći i smijeh će se zarobiti u jednu Julsku noć i ostati zakopan sve dok ne dođem ja, i kažem da je sve prošlo. Reći ću da je nestala tuga, da je prošao rastanak i da smo postali odrasli ljudi, i onda će zamirisati sva radost prošlih dana i spustiti se na moja ramena. Tek tada Juli će zamirisati na pobjedu."
  9. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  10. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Neka naši dodiri ovu noć kažu sve što riječima nećemo moći reći.. A pogledi nek sačuvaju sve veliko, neizrecivo.. Neka spokojnu tišinu prekinu samo otkucaji srca.. Neka je uznemiri kratki izdah poljupca, koji će zauvijek ostati na našim usnama.. Negdje urezan u našim mislima.. Mislima, koje je lagani vjetar te noći isprepleo i zapetljao.. Stegnuo čvor božanstvenih uspomena.. Ocrtavši ljubav na tamnom nebu.. Linijama zvijezda što skrivaju one oči..
  11. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    A istinu nemoj suviše ozbiljno da shvataš. To bolje zaboravi! Nema istine sa velikim ''I'', veruj mi... Svako ima neku svoju unikatnu istinicu, kao otiske prstiju. I sumnjam da ih ima dve na svetu da se totalno podudaraju...
  12. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    “Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja ni čistog života. Dave se i osporavaju, neprestano.”
  13. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  14. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
  15. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    “Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.” Andrić
     

  16. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    “Kada čovjek dotakne dno,obično se preda,zastaje i tako pasivan,ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu.To se zove pesimizam. Rijetki su ljudi koji to dno,taj poraz i tu ogorčenost razumiju na pravi način, pa ponovo,nepredano kreću, s mnogo više sigurnosti,svjesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio,vodi ka uzvišenju.Skoro uvijek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspjeha,pa tako bezbrižni i iskusni,gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku.”
  17. Волим
    Јесењин got a reaction from Silence in Песнички покушаји форумаша   
    Још једна нова/стара...
     
    Познајеш ли?
     

    Познајеш ли
    одјек ударца,
    тупог и силног,
    ударца страшног
    као ништаство ада
    иза чије маске
    живот малаксава,
    иза чије трубе
    бол низи осмех?
    Познајеш ли
    јесен дивљу,
    која кишом
    велича
    и слави
    и грли
    пространства ледна
    у срцу пролазника,
    сатканом од стакла,
    од илузије мучне,
    од празнине бедне...

    Нисам више човек,
    нисам душа жива
    због очију твојих
    што дубоко,
    дубоко у себи,
    крију све боје свемира...
    Не знам,
    не знам
    зашто дрхтиш
    пред вратима снова,
    не знам
    зашто стихове цепаш
    и даљине
    у облацима тражиш,
    када сви
    прсти ветрова,
    знани и незнани,
    клече пред
    уснама твојим,
    пред нитима
    обећане вечности?
    Зашто страх,
    светлости моја,
    када у коси
    чуваш плетива
    молитве жедне,
    жедне љубави
    уткане у сваки
    трептај васионе?

    О, приђи!,
    пожели топлину
    мојих рањених зеница,
    пожели да процветаш
    преко шапата пољупца
    који открива сву моћ
    жарког неба...

    Познајеш ли
    тишину подземља
    из којег ничеш
    као феникс:
    изнова и изнова,
    а око тебе крв
    црна и затрована,
    попут година,
    попут лажи...
    Смрт у венама
    глас твој призива
    да викнеш,
    да заурлаш,
    да зајецаш!,
    име моје,
    кроз копрену
    мистике грешне,
    кроз планине
    валова бесних...

    О, приђи!,
    заковитлај трагове
    сусрета наших,
    заковитлај загрљаје у
    лимбу времена,
    заковитлај и оно пијанство
    када сам ти први пут
    очи заволео
    и утисни прошлост
    у сваку искру
    Божјих мисли...
  18. Волим
    Јесењин got a reaction from Silence in Песнички покушаји форумаша   
    **************************
     
    Поглед твој
    као ветар јесењи
    што пробада
    усне ноћи пустих
    и несаницу глуву
    јагодица сетних...
    Корацима зауздај
    кочије пакла,
    жељом покрени
    интриге осмеха
    тајних и
    пробуди језу
    у прстима старца...
     
    Пронађи ме!,
    Пронађи ме опет!,
    И опет буди
    сенка месечеве
    светлости што
    на мермеру
    блиста као Херувим...
    Буди трептај
    попут пољупца,
    буди јака
    попут грома
    и растерај бол
    деценија жедних...
     
    И прими,
    прими на се
    читав свет
    илузије додира...
    Отвори своје срце
    и залечи ми ране
    по којима бесни
    шапат смрти...
    'Еј!, вечности,
    ти која висине
    молитве знаш,
    која уздахом
    ледиш подземље
    и звезде чуваш...
    дозволи ми да
    те освојим
    стихом дрским,
    дозволи ми да живим!,
    у мислима твојим...
  19. Волим
    Јесењин got a reaction from JESSY in Песнички покушаји форумаша   
    Молитва
     
     
    Начини, Господе
    једно место за мене
    у вечности силној,
    у вечности жаркој
    што сажиже
    црнило пакла...
    Покажи искру
    милости своје
    над главом грешника,
    који сузама враним
    покајање плете
    по венама,
    по крви!,
    душе малаксале,
    душе жедне
    благодати Твоје.
     
    Ја сам слуга,
    не господарим ветром,
    немам моћ да
    подигнем војске
    планина тешких,
    немам моћ да васиони
    ногавице кројим
    и ослушнем мисли
    васцеле планете;
    Ја сам ништа:
    безброј пута
    подлегао падању
    и безброј пута
    ништаство хвалио
    устима демонским;
    Нигдина у мени
    кликће блудно
    у посрнулости ниској,
    да ме заплаши,
    да ме одвоји,
    и вије!,
    као пшеницу...
    А низ усне моје,
    тихо, тихо,
    у свом сјају свом
    и идили полетној,
    величанствено клизи
    молитва Исусова,
    као најлепши дар,
    као сан који
    блиста по
    нитима срца...
    А низ усне моје
    светлост пробија
    тамнице депресије,
    нова зора мирише,
    топлина Рајска
    шири валове
    бескрајних дубина
    и раздире болесне
    груди смртника...
     
    У прах!,
    у прах ме претвори,
    у ходнике без броја
    љутито испусти,
    покрени читав
    свет против мене,
    заледи све емоције моје
    и љубав ми одузми,
    и радост ми у заборав ушиј,
    казна моја године нек' буду,
    године лутања и плача, али...
    Али, молим те, Боже,
    речима знаним и незнаним,
    песмама ненаписаним,
    путевима неистраженим,
    молим те опрости,
    и начини за мене
    једно место у вечности...
  20. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на Душка у Песнички покушаји форумаша   
    Mom sinu
    Dok gledam tvoje plave oči
    u njima vidim sve ljetne noći.
    U tvojoj kosi bezbroj zvijezda se skrilo
    na vratu tvom, sve cvijeće od mirisa se opilo
    Dok te slušam kako dišeš
    u mom srcu najljepšu melodiju pišeš
    Tvoje rukice malene, nježne
    u duši mi slikaju pejzaže divne, sniježne
    Kada čujem tvoja usta kako se smiju,
    ove godine moje sa vrela mladosti piju
    Znajući da iz utrobe potičeš moje,
    u meni se sve ljubavi ovog svijeta roje
    Kada me tvoj glasić nazove mama,
    moje noći su sunčane, ne prekriva ih tama
    Zagrljaj tvoj kad mi kaže koliko me voli,
    ni najveći bol više me ne boli
    Zbog postojanja tvoga, ja ne znam šta je tuga,
    uz tebe na mom nebu uvijek je duga
    Imajući tebe, moje tuge sreća su postale
    gledajući tebe ja ne vidim ostale...
  21. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    This golden day will be mine
    For every moment in time
    If time should lose her way

    A symphony in the night
    Of stars that dance in the light
    And music far away

    They say that love is but a dance
    Don't let the music fade away
    Don't let the moment pass

    Without reason or rhyme
    The sweet bouquet of the wine
    Will vanish in the air

    The innocence of the rose
    She leaves where she goes
    For all the world to share

    Some days when clouds are drifting by
    I open my eyes and watch them go
    And wonder where they fly

    Some nights orion runs too fast
    I look to the stars as if to say
    Don't let the moment pass

    But soon a golden age is past
    Just when it seemed that miracles
    Where not too much to ask

    And though the world may turn too fast
    If it should seem like paradise
    Don't let the moment pass
  22. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Verujem  … Da su naše poreklo i okolnosti možda uticali na nas, ali mi smo odgovorni za to što smo postali.
    Verujem  …Da bez obzira kako nam je prijatelj dobar, povremeno će nas povrediti, i mi mu to trebamo oprostiti.
    Verujem  … Da samo zato što nas neko ne voli na način kako mi to želimo, ne znači da nas ne voli najviše što može.
    Verujem  …Da iskreno prijateljstvo nastavlja rasti čak i na najvećim udaljenostima. Isto važi i za istinsku ljubav.
    Verujem  … Da treba vremena i upornosti da bismo postali osoba koja želimo biti.
    Verujem  … Da drage ljude treba uvek ostaviti s ljubaznim rečima. Možda je to posljednji put da ih vidite.
    Verujem  … Da trebaš nastaviti još dugo nakon što pomisliš da više ne možeš.
    Verujem  … Da smo odgovorni za ono što radimo bez obzira kako se osećamo.
    Verujem  … Da ili ti kontrolišeš svoj stav ili on kontroliše tebe.
    Verujem  …Da su hrabri ljudi oni koji rade ono što treba uraditi onda kad treba, bez obzira na posledice.
    Verujem  … Da moj najbolji prijatelj i ja možemo raditi svašta ili ništa i izvrsno se provoditi.
    Verujem  … Da će ponekad ljudi od kojih očekujete udarac kad ste na dnu biti upravo oni koji će vam pomoći da ustanete.
    Verujem  … Da ponekad kad sam ljut/a imam pravo biti ljut/a ali to mi ne daje pravo da budem okrutan/a.
    Verujem  … Da zrelost ima više veze s vrstom iskustava koja smo imali i što smo naučili od njih, a manje s brojem rođendana koje smo proslavili.
    Verujem  … Da nije uvek dovoljno da nam drugi oproste. Ponekad trebaš oprostiti sam sebi.
    Verujem  …Da bez obzira koliko ti je srce prepuklo, svet neće stati zbog tvoje tuge.
    Verujem  … Da zbog toga što se dvoje prepire na znači da se ne vole. A samo zato što se ne prepiru ne znači da se vole.
    Verujem  … Da ne trebaš biti uporan da otkriješ tajnu. Ona ti može zauvek promeniti život.
    Verujem  …Da dvoje ljudi može nešto istovremeno gledati i videti nešto potpuno drugačije.
    Verujem  … Da ćeš čak i onda kad misliš da nemaš više šta ponuditi prijatelju koji traži tvoju pomoć, pronaći snagu i način da mu pomogneš.
    Verujem  … Da diplome na zidu ne pokazuju vrednost ljudskog bića.
    Verujem  … Da je ljubav najmoćnije oružje.
    Verujem  … Da je život dragoceniji nego što to novac ikada može postati.
  23. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на Снежана у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Teča "indijanac"
  24. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на JESSY у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    брат од стрица Васка Попе....  ?
  25. Волим
    Јесењин је реаговао/ла на Снежана у A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    TI I JA
    Ti ispunjavaš moje misli
    dan za danom
    Pozdravljam te u samoći
    Van sveta
    Ti si zagospodarila
    Mojim životom i smrću.
    Kao sunce na izlasku
    Moja duša tebe netremice gleda
    Kao jedino oko.
    Ti ličiš na uzvišeno nebo,
    ja ličim na beskrajno more
    A između pun mesec plavi.
    Ti si večno spokojna
    Ja sam bez počinka trajno
    Pa ipak - na trajnom horizontu
    Mi se stalno srećemo.
    Rabindranat Tagore
×
×
  • Креирај ново...