Jump to content

Јесењин

Члан
  • Content Count

    157
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Креативни покушаји чланова форума ЖРУ   
    Боем


    И опет се теби враћам,
    као црни просјак што за срећу моли,
    све наше дрхтаје бисерима плаћам,
    свака твоја реч још увек боли.
    Тражим кишу, на те да ме сећа,
    и ону клупу, али није иста више,
    тражим пољупце дуге између дрвећа,
    у тами сетној која на додир мирише.

    Не буди ме залуд, од порока нисам јачи,
    не дирај музику, туга у њој гасне,
    признајем, ништа ми овај живот не значи,
    само желим твоје погледе страсне.
    Зашто ме кудиш несанице проста,
    зашто стрепиш ветре по сивилу блата,
    зар неправде није било доста,
    нећу довека да будем роб ината.

    И опет због тебе певам,
    снегови топле очи ми жаре,
    у чемерне даљине године одевам,
    песмом да призовем успомене старе.
    Нема нових боја, у тишини умире свет,
    све је прошло, и задње листове сам исписао,
    душа је моја луталица, боем проклет,
    кроз моју крв протиче само једна мисао...
     
    Nenad Plavsic
  2. Волим
    Јесењин got a reaction from skituljko in Три тачке   
    Уопште, никада нисам имао жељу да отворено износим исечке својих мисли, исечке свог (небитног) дана и сл. Притом, на овом форуму сам нов, свеж, непознат, па на шта ће то личити? На шта би то личило, иначе? Али, како то нисам радио никада, а трудим се да окренем нови лист, јер су сви стари пожутели, искрзали се и пропали (уосталом као и свет око мене) ја сам се одважио да зароним, па шта ми Бог да.
    Не знам који је дан, сви су исти... волим безименост, волим када на време гледам као на зидове који ме окружују. Бројање минута препуштам математичарима, физичарима... али, квалитет тих минута записујем дубоко у срце и по потреби оживљавам. У сваком случају, данас је био прилично мртав дан. Без уобичајених трзавица, без напетости, без искакања разних чупаваца тј проблема из кутије без краја. Пре подне сам преспавао давећи нечастивог у сну (тек да се зна, уз помоћ молитви, претукао сам дотичног тако да је побегао кроз зид у непознатом правцу). Кафа је одлична за буђење, посебно када човек натрпа четири кашичице у ону познату црвену шољицу "Doncafe" од које бих радо побегао, али авај!, скупио сам колекцију разних шоља које данима стоје неопране на мом радном столу, те ову делим са мајком. Једном ћу се наканити да их оперем и истресем нешто што се некад звало соц, а сад... па, тешко је рећи...
    Потом сам висио (да, као џигерица, ако кога занима) на интернету, а узгред и (и врло радо!) помало шврљао на ЖРУ, слушао музику и писао на скајпу. Дакле, оде кичма, јелте... : ) Нека иде! Касније сам се истуширао и правац библиотека (касним готово месец дана са неким књигама, али не мари - познајем особље ). Баш сам помишљао како би било лепо ухватити онај мирис библиотеке (или боље речено књига), метнути га у некакву теглу, па се по потреби дрогирати... Што џабе да дувам лепак, зар не? : )
    Београд је још увек леп само ноћу, евентуално предвече... Било ми је мрско да одлазим до центра, само да бих видео старе зграде, иако ми је време било по вољи. Ветар је инспирација, готово као и киша. Вратио сам се кући (назад у свој оџак) да напишем неки ред у причи коју завршавам (док ме држала инспирација), а онда да читам, скајпујем, читам овај форум,...
    Не знам да ли сам добро почео овај свој дневник? Канда овако треба...
  3. Волим
    Јесењин got a reaction from blue in Песнички покушаји форумаша   
    Молитва
     
     
    Начини, Господе
    једно место за мене
    у вечности силној,
    у вечности жаркој
    што сажиже
    црнило пакла...
    Покажи искру
    милости своје
    над главом грешника,
    који сузама враним
    покајање плете
    по венама,
    по крви!,
    душе малаксале,
    душе жедне
    благодати Твоје.
     
    Ја сам слуга,
    не господарим ветром,
    немам моћ да
    подигнем војске
    планина тешких,
    немам моћ да васиони
    ногавице кројим
    и ослушнем мисли
    васцеле планете;
    Ја сам ништа:
    безброј пута
    подлегао падању
    и безброј пута
    ништаство хвалио
    устима демонским;
    Нигдина у мени
    кликће блудно
    у посрнулости ниској,
    да ме заплаши,
    да ме одвоји,
    и вије!,
    као пшеницу...
    А низ усне моје,
    тихо, тихо,
    у свом сјају свом
    и идили полетној,
    величанствено клизи
    молитва Исусова,
    као најлепши дар,
    као сан који
    блиста по
    нитима срца...
    А низ усне моје
    светлост пробија
    тамнице депресије,
    нова зора мирише,
    топлина Рајска
    шири валове
    бескрајних дубина
    и раздире болесне
    груди смртника...
     
    У прах!,
    у прах ме претвори,
    у ходнике без броја
    љутито испусти,
    покрени читав
    свет против мене,
    заледи све емоције моје
    и љубав ми одузми,
    и радост ми у заборав ушиј,
    казна моја године нек' буду,
    године лутања и плача, али...
    Али, молим те, Боже,
    речима знаним и незнаним,
    песмама ненаписаним,
    путевима неистраженим,
    молим те опрости,
    и начини за мене
    једно место у вечности...
  4. Волим
    Јесењин got a reaction from radanich in Poruka Sirijskog hriscanina!   
    Колико је у свему овоме западне пропаганде? И зашто прозивају само једну страну? Као да побуњеници не добијају оружје од великих сила и као да тим истим оружјем не руше цркве (случајно или намерно). Мислим да ће стање у Сирији бити још горе ако Асад преда власт... Све је ствар одлуке великог-брата...
  5. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Važno je, možda, i to da znamo        
    covek je željen, tek ako želi.
    I ako celoga sebe damo,
    tek tada i možemo biti celi.
    Saznacemo, tek ako kažemo
    reci iskrene, istovetne.
    I samo onda kad i mi tražimo,
    moci ce neko i nas da sretne.
    Miroslav Antic                                 
  6. Волим
  7. Волим
    Јесењин reacted to Zero in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Reči često kvare suštinu... Zagrljaj, ako je poklonjen sa ljubavlju, od srca, nadilazi svaku slatkorečivost i, ako je u svoj svojoj punoći, može preneti suštinu ljubavi čovekove na drugu osobu. Ali, samo ako je od srca
  8. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Samo da te zagrliim
    Htjela bih jos samo da te zagrlim, da se u tom jednom zagrljaju izgube sve suze, sve tuge, sve boli. Poslije ću lako.. Poslije ću da živim od sjećanja na taj jedan zagrljaj, jer to je život, barem moj. Sav je od sjećanja i uspomena, sav je pun tebe, a tebe nigdje.. ♥.. ♥.. ♥..
  9. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Nedostajanje postaje lakše svaki dan. Jer, iako je prošao još jedan dan otkad nekoga nisi vidio, to je dan manje do dana kad ćeš ga opet vidjeti.
    S vremena na vrijeme čovjek sretne ljude tako izuzetne da, bez obzira na to koliko vremena prođe od kada ste se upoznali, nemoguće je ne sjećati ih se a da vam srce ne zadrhti."
  10. Волим
    Јесењин reacted to keka in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    da bas tako!!! 
  11. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    I dalje snivam
      I dalje snivam

    kose tvoje vranepod prstima osmeha
    i oči meke
    kao milost,
    kao veo duše
    pokajnika setnog...
    Imaš li
    i sada
    maštu ljubavnice
    prekrasnih boja
    što seku vekove
    nejasnih jecaja
    obraza bledih?
    I dalje snivam...
    po tvojim usnama
    zakletva večnosti
    kroz šapat klizi,
    lomi se i pamti
    pred notama neba,
    pred praznim parkom
    negde na periferiji
    malaksalog grada...
    A, čekaš li
    još uvek
    sene kraj prozora
    da ti jave
    dolazim li
    korakom hitrim?
    Čekaš li srcem,
    beskraju silni,
    da poljubac
    rastera demone
    i ubrza otkucaje?
    Ili znaš,
    znaš da mrem
    u krvi,
    u suzi otpadnika,
    u pokušaju gorčine
    da bolom spere istinu?
  12. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Pad
      Nestajem tragom noći
    na poljani dodira snenih,
    hoće li mi Ana doći,
    da pijem večnost sa usana njenih?
    Mislim na mladost, uspomene tajne,
    moj bol hektare neba peče,
    u venama krv širi grehe beskrajne,
    blesak pakla srce mi seče.
    Bez straha dubim svetove ledne,
    uzdah kroz tišinu jeseni grebe,
    malaksavam, nemam više želje nijedne,
    ali ne brini, čuvam ljubav samo za tebe!
    I opet korak tvoj telo mi žari,
    zanosom sažiže osmehe retke,
    za život, za sreću, ko za to još mari?,
    ne, ne volim nove početke...
    Pusti me da padam,
    na dnu čaše oči da joj sklopim,
    pusti me, hoću u ćutnji da stradam,
    u gorčini patnju da utopim.
    Nestajem po nitima tame,
    ne poznajem lepote jutra, svetle boje,
    gubim se, lipsavam na margini drame,
    u pokušaju da ponovo nađem staze tvoje...
  13. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Stani večnosti
      Umor teški dušu mi boli,
    kroz krv ime tvoje klizi,
    znaj, ovaj će pesnik zanavek da te voli,
    život svoj zbog tebe da nizi.
    Idi kuda želiš, putuj na iskri reke,
    ne misli na život prošli što srcem peče,
    prstima vetra umiri beskraje daleke,
    ostavi korake neka uspomene leče...
    Treptaj suza po noći maglu plete,
    stani večnosti!, ima li mesta za mene?,
    ja sam eto idealu veran, ja sam samo dete,
    na čijim usnama u obilju straha igraju sene...
    Stani večnosti!, uspori kada me gledaš,
    u noktima tvojim krik treptaja podmuklo besni i ćuti,
    nisam imao čast da mi uzdahe njene predaš,
    da u sreći prođu sve moje godine, svi moji minuti.
    Zavladaću planinom bogova i visinama svemira,
    nebo nek propast dugo pamti,
    postaviću stražare da lome duhove nemira,
    da slika tvoja na odorama galaksije gordo plamti!
    U sjaj, u sjaj Sunca okovaću ti kose vrane, kose zrele,
    na plaštu od svile zaplovi u dubine sveta,
    naše oči su se odavno upoznale, odavno srele
    na obrazu vremena, gde poljubac kao ludost tiho cveta...
  14. Волим
    Јесењин got a reaction from JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Хвала од срца за постављање, Јоана! algabacaju
  15. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Buđenje
      Kleče poljane bluda,
    kleče prostranstva smrti,
    kleči strah demona
    i krv podzemlja
    pred milošću Tvojom...
    Slava Gospodu!,
    Slava Gospodu!,
    peva svaki titraj vasione,
    a kroz glasove snažne, silne,
    kroz glasove duboke i nežne,
    oči svoje otvara pokajanje...

    Niz svaku tvar
    spušta se drhtaj molitve
    kao drhtaj večnosti
    po suzama nebeskim...
    U daljini šapat oblaka
    i hor Angela što
    oslikava beskraj;
    u daljini muk savršenosti,
    muk talasa, misli, nadanja...
    U daljini reči ne posustaju,
    reči nepatvorene,
    Duhom ispunjene:
    Slava Gospodu!,
    Slava Gospodu!

    Vapi greh u meni
    da pobegne,
    da se utopi u uzdah...
    Vapi gordost da iščezne
    pod mačem prosvetljenja...
    I nestaju hektari zla,
    ruši se carstvo laži,
    carstvo pohlepe bezočne...
    Trube pozdravljaju
    buđenje duša,
    a duše zasjaše belinom
    jagodica Božjih,
    te nezadrživo, uglas zapevaše:
    Slava Gospodu!,
    Slava Gospodu!
     
    преузето са http://crnesuze.blogspot.com/
  16. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Sledeće što sledi je fragment priče "Pismo":
     
    "Mila moja!, ne želim da ti oduzmem dragoceno vreme, ne želim da imam udela u promeni tvog sveta. Ako si ga zamislila tako, onda će tako i biti. Ja nisam opasan slobodom, moji tragovi će i dalje krišom posmatrati boje života. Presekla si svaki redak spoznaje uzbuđenja, presekla si mistiku svesti... kada krv kao reka podivlja u napadu topline daha koji raspaljuje pore golog vrata, a rastrzani, raspolovljeni, omađijani mozak topi suštinu postojanja i spaja nespojivo! Pokušaj: zacvili, zavapi, zaplači, uzvikni! moje ime katkad... pokušaj da me dozoveš, makar i u najluđoj tišini prostodušnog gneva, makar i kroz pukotinu istorije. Sve oko mene je trulo. Hoćeš li ikada shvatiti da je koren ljubavi beskrajno dubok i da na svojim plećima može izdržati najkrvoločniji greh?    Sneg je, dakle, pokorio dušu ovog starca, razorivši celinu od koje je ostao samo duh. Sentimentalnost uvek razjapi usta naposletku kao gladan krokodil, i odnosi sve što mu stane na put. Godine će se izgubiti pod naletom novih kiša... samoća je pitanje vremena. U mojim venama treperi bezbroj sitnih munja... Nemoj me više pitati kakva fantazija jurne niz zaleđeni vodopad iščekivanja, nemoj tražiti odgovore u jezeru prezira, nemoj glasno voleti prošlost... čuvaj svoju flautu za odabrane usne koje nestaju zbog privrženosti. Obećan na vernost brutalnosti, ja ću održavati svaki detalj naših susreta u svom čeličnom oklopu. I suze teku i jezik podrhtava i pero golica maštu, dok čitava leva strana grudi upija krik srama ljute vasione, jer bogovi ne bi izdržali apokalipsu koju nameće ponovni susret dve mračne odaje dvorca rajskoga... Govoriću ti nežno, govoriću ti tiho o snovima ludačkim, o slobodi pijanice na čijim krilima izdiše želja feniksa da vaskrsne... govoriću ti o protoku istine, o začaranom krugu bede, o zvukovima prirode, o lažima, o praznini, o ideji starosti... govoriću ti pogledom, Šapatu moj! Tuga i blato.."
  17. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Iz priče "Povratak":

     "Potpuno odsustvo protivrečja. U meni kao da nije bilo ničega. Predao sam se... nestala su jutra, nestale su večeri omamljene dahom pohote; nestao je mrak iz čijih smo nozdrva cedili polugole utvare nastranih manira. I dete je zanemelo od straha. U svet odraslih se ulazi na velika vrata. U Raj na mala. Heroji nastaju na greškama. Potrebno je malo sigurnosti, malo neutešne drskosti.
       Sedište do prolaza. Putnici su tražili svoja mesta. Oblio me hladan znoj. Nikoga nisam video. Zamaglilo mi se pred očima. Težak bol na levoj strani grudi. Stezalo je sve više. Glavobolja se pojačavala u slepoočnicama. Kao po navici, izvadio sam iz džepa pantalona novčanik i brzo ga raskupusao tražeći Aninu fotografiju. Neprestani udarci vrtoglavice i pritiska. U mojim venama topla, iskvarena, poročna krv, a u krvi Ana... „Ana, vrati mi leukocite!“, molio sam kroz senku drhtavice, kroz razmaženu dozu iskrenosti; molio sam slomljen porazom. Našao sam je napokon. Maska je spala i milioni manjih i većih razloga su iščezli. Suze. Prepolovila me je u jednom zamahu..."
  18. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Iz priče "Bolest"...
      "Probudio sam se u znoju. Ponovo horor, ponovo jecaji u tišini sobe, u tmini uzavrelih sati straha od samoće. Vratio bih svoje telo, jer nisam sposoban da upravljam njime. Vrtoglavica zbog neuspeha u prošlom kolu radoznalosti. Prstima sam prolazio kroz kosu pitajući se šta ja to zapravo radim? Izgubljena šansa ne može biti vraćena. Srce kada prelomi, svemir je nemoćan. Samo je prvi put najteže, a onda... onda navika odstranjuje svaku žilu jeze, dvoumljenja i teških uzdaha koji predskazuju hodnike pakla. Bol se čita između redova. U meni kopni volja. Uzaludan je višenedeljni pokušaj da rakijom sperem sve glasove nemira. Nozdrve mi budi miris četiri kašičice kafe i nula posto šećera u beloj, porcelanskoj šoljici. Dugo sam posmatrao dve velike spojene kugle u peni, što su se poput očiju njenih rasparčale na komadiće pravougaonika i nestale u trenu. Otisak usana neutešne inspiracije krvavih zenica gorko se pripio uz keramičku podlogu. Bila je prisutna. Zadrhtao sam nežno. Jeza se vukla preko latica krvotoka, uranjajući duboko u ostatke srušenog sveta. Posrnuće. Samo se laž može izgraditi na zgarištu radosti i samo laž opstaje i provlači se kroz svaku rupu. Prvi gutljaj, prva suza koja je ispustila dušu pred provalijom. Prvi gutljaj se uvukao ispod jorgana potraživši nju u spletu okolnosti, u pogrešno postavljenoj predstavi, u vremenskom procepu. Otkucaji više nisu postojali... i žeđ za ustreptalim fantazmom pripadnosti je posustala. Ne ponosim se svojim godinama. Kafa je budila slike, događaje, zapise, pobede i čednost tragova naših susreta... Spustio sam glavu na maleni sto od hrastovine presvučen ljubičastim stolnjakom i zaplakao kao nebo nad izgubljenim dušama. Kuhinja se vrtela u krug. Video sam stazu od kaldrme, okolo pokošena trava, video sam more, nas dvoje, video sam pustoš noći i zanos u njenim zenicama boje divljeg kestena. A kosa joj je milovala dah vetra na večernjoj igranci Angela u čijim krilima se skrivala čežnja dve senke. Gospodarila je detaljima moga bića. Razboleo sam se nepovratno te noći i prigušenim osmehom dražio gordost svoju da iščezne pod točkom prosvećenja. I čini mi se i sada... vekovi su nizali brojke samo da bi nas spojili, vekovi su bili ono što je moralo postojati da bih je upoznao.."
  19. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Путовање

    „Јер каква је корист човјеку ако сав
    свијет задобије, а души својој науди?
    Или какав ће откуп дати човјек
    за душу своју?“ (Мт. 16, 26)

    Каква нит дели живот од смрти, каква их стихија сече напола, какав утисак оставља неизречена поезија додира пред којом цвили покајање? Зар не видиш?, вечност је пред нама... Зар не тутњи ветар између твојих грешних прстију? Под чијим ногама ћеш оставити дрхтаје, ако не под Божјим? Где ћеш потражити заклон, где ћеш наћи утеху када паднеш, када разлијеш сузе по образима крвавим? Помоли се смртниче, твоје време истиче у кошмару неразумног порока чији поглед низи и разара душу. Помоли се чисто, нека те непатворена мисао води у дубине, у висине истине, у непропадљиво и преузвишено. Познајеш ли ме? Ја тебе познајем, сви смо из једног корена, сви смо једним замахом постали титрај и заједнички - једном руком, руком блуда, убрали јабуку. Признај, положи оружје, сручи се, допусти гравитацији да делује, прикуј колена за земљу и доживи имплозију у заносу бесмртности која ти је обећана ако поверујеш.
    Зашто се питаш? Зашто узалуд трошиш понуђену милост? Који те осећај води када помислиш да и после живота постоји живот? Предај се, начини корак дугачак и тежак, корак до небеског царства на чијим крилима можеш окусити лепоту вере... Не, не посумњај никада, не везуј за себе гордост, лажи мучне, превару бедну... Пробуди се, твоје срце напросто нестаје под оштрицом ђавољег мача; твоје спасење цепа ђонове и одлази у непознато. Заборави планине материјалних дарова, заборави неустрашивост нула на хартији, заборави гласове страсти... Чиме ћеш импресионирати Небо? Немој због празнословља да бежиш од пута којег можеш бити достојан. По чему ће те памтити? Имаш ли храбрости да испуниш жељу Господњу? Читава васиона лежи у наручју симфоније Ангелске, читавом васионом господари молитва бесконачна, молитва богоносна. Летети кроз идилу свемира, летети отворених очију...
    Гробље. Тишина у одјецима немог бола. Мирис тамјана помешан са мирисом кише. У безброју незнаних имена прожимали су се векови безусловне наде. Васкрсење никада није било ближе, васкрсење долази у величанствености Оца свемира... Новембарски ветар у коси старца-грешника, преко чијег потиљка смрт заповеда незаустављиви јуриш. Несигурност покрета и бледи покушај да замислим силину Раја... Да ли су митари икада помислили колико смо бедни пред искушењем и колико је снаге потребно патуљку да би се одупро диву? Не требају нам украшени споменици, не требају нам ни венци, ни златни ковчези... треба нам чистота душа наших, треба нам невиност срца и непоколебљивост вере која сија попут сунца. Где почиње нежност Херувимских песама? Где опроштај добија замах и сече црве пакла? Само једном нестајемо са овога света и само једном имамо шансу да покажемо колико љубави можемо да понудимо, колико среће можемо да изазовемо... Смртниче, твоја одора полако трули, твој страх снажи и уздиже, твоја реч држи стубове планете!
    Помилуј Господе устрептало стадо своје, помилуј заблуделе главе и учини плодним безвремене пољане таме, учини да звона победе заблистају искрама истине, да трулеж поклекне, да фантазија изрони и завлада... Кости наше запали ватром правде и отклони малаксалост маловерја. Нека дах Твој буде смирење и водич залуталим жељама... Увенуће празнина гордости у ципелама неверника када прогледају слободно, помно ослушкујући знакове које им шаљеш.
    И ја ћу ускоро запловити том лађом, и ја ћу, попут многих, ускоро бити једно незнано име уклесано на хладном камену. Покоравам се одлукама Твојим, поштујем прописе Твоје у покушају да пратим линију коју си одредио за нас, недостојне... Шта вреди брига за тело када оно постаје прах у коме нестаје све пролазно? Шта вреди слава овде, ако ће земља покупити њене остатке?
    Свуда око мене горки јецаји жена и мушкараца повијених глава као тужне врбе. И плач који је оставио неизбрисиве трагове у блату, неутешан плач што раздире планету својом тежином... Чему груди пуне суза пред гробом, када је он празан? Чему неумереност туге? Склопите усне, задржите зенице, зауставите речи неспокоја, умирите плетива песимизма... почујте како ваздух шапуће вољу Божју и мир Вам!, драга моја браћо и сестре у Христу... Мир Вама ожалошћени, понижени, увређени, сломљени, јер за Вас је спремљено непрегледно пространство утехе, пространство неисцрпне радости спознаје Највећег међу највећима. У даљини продоран, дубок глас свештеника... у даљини је пуцао незадрживи ехо славља читавог Неба...
    Ход по ковитлацу миленијума и бескрај препорода који тајно открива путеве врлине. Слушао сам бат сопствених корака. Овде све стаје. Овде све почиње. И све се заборавља на тренутак, да би потом остало упамћено занавек у порама топлине, у крвотоку трептаја...
  20. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Beskraj


    Bez glasa,
    Bez suza,
    Drhtala je noć...
    U magli želje,
    U paklu senke,
    Isticale su kapi
    gorke krvi.
    Strah u očima,
    strah na usnama
    Žedne, prkosne noći,
    Koja snove ne zna,
    Koja srce ledi,
    Koja osmeh seče...

    Bol u mislima
    duše od stakla,
    Pritiskao je
    jesen nemu
    Da vetrom smrti
    uflekane obraze
    pokajnika spere...
    Zaboravi!,
    Vraže podli,
    Izbaci,
    I prezri!,
    Čitav moj život kleti
    I dubine sreće
    I visine mašte
    I darove slatke...
    Otrgni,
    Spali,
    Satri,
    Mačem pakosti!
    Noć neka se
    u požaru gneva uguši,
    Da ne postoji
    sećanje mirisno,
    Da pokušaj
    ne pokuša...

    Ali, dokle ćeš?
    Koliko snage imaš?
    Koliko praznih
    priča skrivaš?
    Zar ne slutiš
    propast carstva
    privida ništavnoga?
    Zar ne slutiš...
    Kraj u ognju greha
    te stiže,
    a večnost Gospodnja
    desnicu tvoju lomi...
    Dela su tvoja,
    dela ovoga sveta;
    Bitke su tvoje
    uske i prolazne.
    Ne sumnjaj,
    ne gordi se
    tako oštro,
    lukavi vraže,
    jer u čudu
    sila Božja trepti!
    Jer čudo
    Odjecima pobede
    udara u zvona,
    kao jorgovan krasni,
    kao ljubav
    što blista nepatvoreno...

    A ponovo
    ću je sresti
    u noći,
    u tišini,
    u vetru...
    Ponovo ću je sresti
    međ' zvezdama,
    na margini vasione.
    I šapatom mekim
    probudiću tada
    svaku iskru
    koraka njenih,
    svaku ludost
    kojom opija...
    Probudiću tada
    idilu beskraja
    poljupca čednog
    i minule godine
    bez dodira,
    bez vesti,
    bez svetlosti
    utrnule u čemer...
    I pohitaće ona
    na ramenu mesečine plave
    pohitaće meni u naručje,
    da lepotom svojom
    rane moje izleči...
  21. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    Odlomak priče "Bluz":

    "Instrumental je nastavio da puzi rekom. Nebitne su sve radosti koje pruža univerzim kada preti razdor. Snaga iščezava. Kapi volje klize niz trenutke radoznalosti upijajući večnost kroz rešetke samoće. Tražim te u slobodi, po krovovima rajskih palata; tražim te u budućnosti, jer prošlost su bogovi prespavali; tražim te u neobjavljenim rukopisima, u propasti jedne anonimne imperije, u prostom osećaju griže savesti... Prazna soba na devetom spratu nebodera. Dvokrilni drveni prozor pustio je snop mesečeve svetlosti da se tiho provuče po hrastovom parketu. Goli zidovi u boji strasti očiju tvojih. U vazduhu susret dimenzija. Pokloniću ti šta god poželiš, čak i ono što mi ne pripada! Noć uprtila iskrenost na leđa. Nova sreda, u korenu bezimena i trula, gordo otkriva da nećeš prisustvovati. Možda savršenstvo ipak ima cenu? Dole, daleko, prolaze senke – blede kopije ljudi koji robuju zemaljskim zakonima... sitne ribe. U meni titra bluz. Nema više talasa, nema prkosa, koprive gube žestinu. Ne marim."

    "Putovanje", deo:

    "Groblje. Tišina u odjecima nemog bola. Miris tamjana pomešan sa mirisom kiše. U bezbroju neznanih imena prožimali su se vekovi bezuslovne nade. Vaskrsenje nikada nije bilo bliže, vaskrsenje dolazi u veličanstvenosti Oca svemira... Novembarski vetar u kosi starca-grešnika, preko čijeg potiljka smrt zapoveda nezaustavljivi juriš. Nesigurnost pokreta i bledi pokušaj da zamislim silinu Raja... Da li su mitari ikada pomislili koliko smo bedni pred iskušenjem i koliko je snage potrebno patuljku da bi se odupro divu? Ne trebaju nam ukrašeni spomenici, ne trebaju nam ni venci, ni zlatni kovčezi... treba nam čistota duša naših, treba nam nevinost srca i nepokolebljivost vere koja sija poput sunca. Gde počinje nežnost Heruvimskih pesama? Gde oproštaj dobija zamah i seče crve pakla? Samo jednom nestajemo sa ovoga sveta i samo jednom imamo šansu da pokažemo koliko ljubavi možemo da ponudimo, koliko sreće možemo da izazovemo... Smrtniče, tvoja odora polako truli, tvoj strah snaži i uzdiže, tvoja reč drži stubove planete!
    Pomiluj Gospode ustreptalo stado svoje, pomiluj zabludele glave i učini plodnim bezvremene poljane tame, učini da zvona pobede zablistaju iskrama istine, da trulež poklekne, da fantazija izroni i zavlada... Kosti naše zapali vatrom pravde i otkloni malaksalost maloverja. Neka dah Tvoj bude smirenje i vodič zalutalim željama... Uvenuće praznina gordosti u cipelama nevernika kada progledaju slobodno, pomno osluškujući znakove koje im šalješ."
  22. Волим
    Јесењин reacted to JESSY in Промоција књиге ''Црне сузе''   
    преузето са http://poezija.6forum.info/t4787-nenad-plavsia-crne-suze
     
    Pre mesec dana (aprila 2013. godine), objavljen je prvenac Nenada Plavšića - Crne suze, u izdanju Alme. Knjiga predstavlja zbirku priča i pesama.
    Iz recenzije:

    "Dani čitanja su se nizali u strpljivom iščitavanju knjige. Na polovini “suza” prosto sam žudeo da do kraja ostanu onako guste. Za moje osećanje vrednosti i lepote knjige prevashodno su zaslužne istine da filozofski jezgrovite misli izrone u gotovo svakoj rečenici. Prosto sam se pitao kako ih autor ovako nedri na svakom koraku. I moram priznati knjiga se nije mogla lako i brzo čitati.

    Ovde se zapleti raspliću istodobno i zapliću. Ovde ima rasprave sa zbivanjima kojima autor po godinama ne pripada. Pokatkad ima žigosanja ono što treba da nosi žig poput stoke određene za klanje, ali nema klanice, ako se izuzme klanica i raspelo na koje autor pristaje. Sud duše i strah su tu uvek u prikrajku. I tako sa pijedestala začas pljusne ponor. Priče se uzdižu i ugruvavaju naizmenično."

    Iz priče "Tragovi":

    "Presečeni košmar nastavljao je da cvili po mojoj glavi. Veče se bližilio vrhuncu bludnih zamaha. U vazduhu istetovirani pečat Božjeg šapata što raznosi usnule misli jednog pokajnika. Mirisala je strast rane jeseni u sićušnim drhtajima prolaznosti koja se čitala sa krvavih usana nekog nepoznatog, dalekog mene... Koji je smisao opiranja? Pokrenuo sam se, zar to nije dovoljno? U olinjalom vetru žmurila je nostalgija... Sanjao sam je. Da, ponovo. Toliko bola, a tako malo razumevanja; toliko slutnji, a tako malo istine!
    Zastane iluzija u minutima, zastane čitav svet grešni, zastane komedija smrti... Umirem li? Nisam siguran da li je mrak moje sobe dovoljno težak da me rasani; nisam siguran kakvim se oružjem služi đavo da me pripitomi i načini vernikom ludila... Haos kleči pred molitvom, a molitva nizi i cepa svetove ništastva!
    U mirisu kiše nalazio sam tragove njenih zenica. Mislio sam uvek da ću je naći kada sneg zaškripi pod nogama prolaznika, mislio sam da ću uspeti da savladam bol, mislio sam proći će želja... I raskršće je polako gubilo smisao. Nestajalo bi kad god otvorim oči i pojavljivalo se kad ih sklopim. Prezirao sam ga.
    Tragovi njenih reči razbacani kao konfete po godinama uzaludnog pešačenja. Verujem u čuda, ali se sve manje nadam. Malaksalost u obrisima praznine. Nag i oronuo, ležao sam pod prozorom na istrošenom bordo tepihu. Ne pamtim kada je poslednji put bio opran. Mesec nije imao šanse da se probije. I zašto bi? Tama ne poznaje granice u mom svetu. Muk i česti udarci u grudi, u levu ruku do lakta. Temperatura u kostima. Potajno... ona je i dalje svirala, muzika je neometano išla... negde u pozadini, skriveno od pogleda, skriveno od dodira, ali dovoljno da mi ugreje srce uspomenama. Stezalo je jako... molio sam se sve više... "

  23. Волим
    Јесењин reacted to keka in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    ODRIČEM SE...

    Ako je sreća ...
    sklopiti oči i ne sanjati
    da sam jedna od milion zvezda
    što sja u tvom pogledu - odričem je se.

    Ako je radost...
    ploviti bez nadanja kroz noć
    što plaštom tame prikriva 
    mesečev srebrni trag - odričem je se.

    Ako je ljubav...
    voleti kamen, vodu, Nebo,
    širiti ruke vetru, kiši, Suncu
    i ne osećati u svemu tebe - odričem je se.

    Ako je život...
    vera, misao, korak kroz vreme,
    prošlost, oprost, dar,
    slutnja uzaludna da te imam - odričem ga se !

    Neću prkositi sudbini,
    niti kleknuti kao gubitnik
    da oplakujem kob svoju.
    Pesmom ću govoriti u tišini,
    dodirujući srebrne niti snova.
    Čuvaću u srcu svu radost,
    da dušu ojačam kad teško bude.
    I znam dobro...
    ti ćeš me još mnogo, mnogo boleti...
    al' šta je život bez bola ?!

    Ne odričem ga se - bol proganja ljude !

    Najda M.
  24. Волим
    Јесењин got a reaction from Vockica in Едгар Алан По *** Edgar Allan Poe   
    Одлична тема!
    Свака част...
    Да допринесем...
     
    JULALUMA
     
    Kao pep'o siv je sav nebeski svod,
    Sklupčalo lišće svenule tajne -
    Uvelo lišće u sne očajne;
    Samotni Oktobar usporio hod -
    Godine moje te prenesećajne;
    Tmine i tmuše zatamnjuju rod -
    Zgran - jezero strepi od zebnje beskrajne
    Sred utvarne Gore, zvane Nedohod,
    Gde su gule grobne - mračno zavičajne.
    Jednom, kroz aleju kiparisa zgranski'
    Sa svojom tu dušom ja jezivo bludih -
    Sa dušom, sa Psihom, kad srcem, vulkanski,
    Rekama od zgure bujicom poludih -
    Kad lava uzrujnih bogaze pregudih
    Sumpornim vrtlogom niz slom velikanski -
    Ka polarnom krugu susrete kad budih;
    O kako urliče prizor severjanski:
    Cik promuklih zora borelano ludih.
    Razgovor nam bio ozbiljna i krut,
    Al' misli, te misli od grca, od plaha -
    I pamćenje nade izdajničkog maha -
    Okrobar je smrkli presazdao kut
    (Koje li nas noći obavio skut?) -
    Ne znadasmo noći kretanje, ni put,
    (Mada smo već jednom sišli u taj slut):
    Sve nam van sećanja, uzavrela daha -
    Ta gora utvarna i tog Zgrama ćut.
    Pa dokle se Noći naginjala ravan,
    Jutru usmeravo zvezdanik je sat -
    Jutro uskoravo zvezdanik je sat -
    Odjednom, gle, zvežđa mutni grumen tavan
    Izroni na nebu dvorog čudno stravan,
    Bledi srp Astarte, maglen neboklat -
    Dragulj dijamantski smamljen i prizvat:
    Tako razgovetan i dvorogo stravan.
    Rekoh: ''Od Dijane topliji je On;
    Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran -
    Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran;
    Vide da se suza ne osuši zvon
    Sa obraza ljudskih, gde suza zgon,
    Pa je došo zračan, i ljubavan, On,
    Iz sazvežđa Lava, da nam kaže, veran,
    Gde je zaborava umir neizmeran -
    Da pokaže neba zaton tihobon -
    On da nam osvetli i zračan i smeran:
    Gde je večnog mira prenebesni tron;
    Sa ležaja Lava dojezdio On.''
    Al' Psiha podiže prst u vis, pa tmurno:
    ''Ovoj zvezdi, avaj, ne poklanjam vere -
    Bledilu tom njenom ne poklanjam veru -
    Nego ne oklevaj, prenimo se žurno:
    Bežimo što dalje izvan smisla, mere;
    To jedino osta - samo bekstvo burno!''
    U strahu grcaše, ko gonjeno zvere
    Klonuše joj krila - bezumno ih stere -
    Padoše na zemlju da ih blato ždere -
    Na zemlju joj pade okrilje biljurno.
    A ja odgovorih: ''To su snova sanje;
    O, daj u biljurni da greznemo zrak!
    O, daj da prepurni prečeznemo zrak!
    Sibilski taj blesak blešti nam: Uzdanje,
    Nada i Lepota njegovo su tkanje -
    Gle: prolomi nebo i opak mu mrak!
    O, verujmo mirno u to nadbliskanje:
    Vodiće nas pravo, to je uzdan znak -
    Ta vidiš da noću prolomi se mrak,
    Graknu iz noći promukao grak:
    Prolomi se mraka teško očajanje.''
    Smirio sam Psihu, poljub' dadoh njoj
    S mnogo bolne strasti s mnogo žalnog šuma
    I ubedih Psihu, sred pečalnih gluma;
    Tad pođosmo dalje; kad, jezivo: Stoj!
    Pred nama Grobnice izvio se kroj
    Sa natpisom nekim vrh svoda, vrh huma!
    ''Šta piše, o Sestro, kom za upokoj?
    Kome, izgubljenom, slova žalinh roj?''
    Odgovori ona: ''Piše: Julaluma;
    Počiva u njemu tvoja Julaluma.''
    Tad, ko pep'o siv mi dođe srca svod,
    Ko lišće sklupčano u sne očajne -
    Ko lišće klonulo u svenule tajne;
    Zavikah: ''Oktobar usporio hod,
    Pre godinu dana tu dobrodih brod -
    O, tu je donesoh, strepnje mi beskrajne,
    Tu sam je doneo mrtvim u pohod:
    O sad prepoznajem i taj Nedohod,
    I sve što je u njemu najprisniji rod:
    Zgran, jezero magle, i te misli vajne -
    Kroz utvarne gore gulom zavičajne.''
  25. Волим
    Јесењин got a reaction from keka in Песнички покушаји форумаша   
    Молитва
     
     
    Начини, Господе
    једно место за мене
    у вечности силној,
    у вечности жаркој
    што сажиже
    црнило пакла...
    Покажи искру
    милости своје
    над главом грешника,
    који сузама враним
    покајање плете
    по венама,
    по крви!,
    душе малаксале,
    душе жедне
    благодати Твоје.
     
    Ја сам слуга,
    не господарим ветром,
    немам моћ да
    подигнем војске
    планина тешких,
    немам моћ да васиони
    ногавице кројим
    и ослушнем мисли
    васцеле планете;
    Ја сам ништа:
    безброј пута
    подлегао падању
    и безброј пута
    ништаство хвалио
    устима демонским;
    Нигдина у мени
    кликће блудно
    у посрнулости ниској,
    да ме заплаши,
    да ме одвоји,
    и вије!,
    као пшеницу...
    А низ усне моје,
    тихо, тихо,
    у свом сјају свом
    и идили полетној,
    величанствено клизи
    молитва Исусова,
    као најлепши дар,
    као сан који
    блиста по
    нитима срца...
    А низ усне моје
    светлост пробија
    тамнице депресије,
    нова зора мирише,
    топлина Рајска
    шири валове
    бескрајних дубина
    и раздире болесне
    груди смртника...
     
    У прах!,
    у прах ме претвори,
    у ходнике без броја
    љутито испусти,
    покрени читав
    свет против мене,
    заледи све емоције моје
    и љубав ми одузми,
    и радост ми у заборав ушиј,
    казна моја године нек' буду,
    године лутања и плача, али...
    Али, молим те, Боже,
    речима знаним и незнаним,
    песмама ненаписаним,
    путевима неистраженим,
    молим те опрости,
    и начини за мене
    једно место у вечности...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...