Jump to content

slovoA

Члан
  • Број садржаја

    389
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О slovoA

  • Ранг
    Интересује се

Скорашњи посетиоци профила

867 посетилаца
  1. Тај проблем је већ ријешен квантним принципом неодређености, који је као теорија доказан и у пракси, и то нико не може оспорити: те случајности су, из наше перспективе, дефинисане као вјероватноћа. И што је још битније, та вјероватноћа, односно, сам принцип неодређености подразумијева Живог Творца; не само да Он, значи, није ту неки небитан фактор, него промишља о творевини и дјелује управо на тај нама непознат начин - тачније, познат само кроз квантни принцип неодређености. Толико смо, ето, успјели са науком. Али то се све тиче саме природе, наравно, а не комплетног бића, које подразуми
  2. И поврх свега, апокалипса је откровење Царства Божијег, а не пропасти свијета. Неће овај свијет пропасти, него ће се сва творевина преобразити и тај преображај ће означити крај палог свијета, а не, свијета уопште.
  3. Па није баш да је неће бити, него ће сва бити по принципу "личног" доживљаја, а не, откровењска. Зато ће се антихрист и зацарити с лакоћом, и то баш у цркви, али не као сабору светих, већ као заједници по постојећем протестантском обрасцу тих индивидуалних доживљаја светости. И већ је то један од озбиљнијих проблема, то не разликовање личности од индивидуе, па тако ни откровењске вјере од индивидуалног доживљаја. Или нам се Бог открива, или сами откривамо топлу воду, па ће нас тако антихрист и загријати, нудећи тачно то што тражимо као индивидуе, сами по себи (по палој природи).
  4. Добро, натјерао си ме да прођем студиозно кроз оно што си написао и у праву си, није уопште наиван тај проблем. На страну, значи, што то нису синоними, наше поимање те ријечи јесте проблематично и тражи озбиљно појашњење, али самим тим се ту више не ради о простој ријечи, већ о појму. Зато све оно што си на почетку навео у заградама (имитирати, опонашати, угледати се и сл.) донекле може послужити том појашњењу, али може да заведе и на погрешну страну. Тим појашњењима не само да не можемо дефинисати сам појам подражавања, то ни не треба да радимо. Сваком дефиницијом би тај појам неминовно
  5. Поздрав и теби, а поздрављам и то што радиш. И само ти напомињем нешто једнако ту битно, ако не и битније, од самога језика. А навео си то и сам, као примјер, помињући вл. Атанасија. Узми нпр. његов упоредни превод Књиге постања, гдје с једне стране даје превод с јеврејског, а на другој септуагинту, али оно најбитније је у фуснотама, јер на живом језику (српском) то мора некако да уобличи, да буде пријемчиво српском човјеку (менталитету), па макар кроз ту муку фуснота (по сасвим епском "српском" менталном склопу). У конкретном случају живог језика то значи једну просту ствар. Кад неко ими
  6. slovoA

    Мисао дана...

    @JESSY Само једно је проблем у том Камијевом созерцању, то, у мени. Није у човјеку тај извор, на који се Ками позива. То, што је у мени и чини ту разлику између љубави и мржње (и свега осталога), може исто тако и одступити од мене (благодат). Можда Ками то касније разјашњава не присвајајући благодат, то већ не знам, само напомињем да је проблем ако то у мени човјек не схвати као благодат, већ као нешто по природи.
  7. У томе и јесте проблем. Подражавати не значи имитирати, то нису синоними. Идући по "тим" синонимима, све је више и биће све више лажних Христоса. Или, једно просто питање, којим то чудом ја, чак и савршено подражавајући (имитирајући као синоним) Христа, могу постати јединородни Син?
  8. Мени ту само једна ствар није јасна. Хоће ли 3. свјетски рат почети одмах, ако Трамп падне, или у јануару кад демо(но)крате, у том случају, званично завладају? И не шалим се ту превише сад. Озбиљна је разлика, између Трамповог повратка Америке, у Америку, и тог демонског циља о слијепом ширењу Америке. Нема она више куда, свијет је већ американизован, а сад, што се није сасвим примила и сама демократизација, у томе и јесте проблем. Нема другог начина да демократија продре у човјека до кости, осим самог нуклеарног потенцијала, по којем као "милосрдни анђео" она утјерује своју "истину" у кости с
  9. Кад будемо схватили да то нису двије стране, већ једна и иста страна (странствовања човјека у свијету), само што једни сједе у мраку, а други су на свјетлу дана, све ће нам онда бити јасније, па и та свјетлост што је само одсјај оне Таворске (Христове), која све обједињује у свом настојању да сабере расијано (човјечанство). За сваког човјека се митрополит Христов борио, није он ту имао своју страну, нити је заузимао неке позиције којима сваки човјек не би могао да приђе (у Христу).
  10. Да. Али констатоваће по тим нашим свједочењима, или не свједочењима. И шта је проблем онда, то свједочење, или не свједочење? Нема шта, све луђе вријеме долази, мораће човјек да се извињава што свједочи светост. А наравно да у томе може лично да погријеши, па зато коначан одговор увијек даје Црква. Оби је то добро формулисао.
  11. Јесте, Амфилохије је толико јасно и недвосмислено Свети Амфилохије, али не за разлику већ исто као што су то Свети Николај, Свети Јустин и Свети Павле, мада ниједан од њих није ни морао и не мора бити проглашен од нас ни за шта. Кад хоћемо да будемо слијепи, онда и јесмо слијепи. Али Црква то све "испегла" на крају, не морамо се ми ту чак ни оглашавати. Оглашени, какви и јесмо, ни своје крштење ми не познајемо по светости, него по својој памети.
  12. Наравно, и то вриједи за сваку истину вјере, да се стално и изнова враћамо на њих, јер смо по природи пада такви да лако заборављамо добро (Божије). И управо зато те истине не треба усвајати некритички, не остављајући простора Богу, да кроз нас дјелује. И Свето Писмо може човјеку постати златно теле, ако он ту не остави простора Духу Божијем да дјелује кроз та слова, па она постану само окоштале ријечи на папиру, као да их није Он Живи лично упутио нама, не, да созерцамо та слова, него Њега Живог у тим словима. Праштај, ако сам претјерао, али "некако" си ме навео да ми мисао оде на ту стр
  13. Хвала, а сам сам крив што сам се сад усрећио. 501 страна! То су Грци од нас преузели тај епски ген, да ништа не може укратко.
  14. Па шта, ако се оствари? Остварило се и пророчанство да ће месија доћи у изабрани народ, па Јевреји ипак нису у Христу препознали тог месију. У ствари, јесу, али им је важније било само пророчанство, него што Њега живог виде међу собом. Зато су и "морали" да Га убију, заклањао им је то пророчанство.
×
×
  • Креирај ново...