Jump to content

slovoA

Члан
  • Број садржаја

    20
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О slovoA

  • Ранг
    Почетник

Скорашњи посетиоци профила

229 посетилаца
  1. А ко је власник Цркве? Мислим, пошто је толики духови бране, опет од неких других духова? Или, да будем прецизан, ако је Дух Свети некакав ауторитет, чему онда саборност? Да није у тим одлукама ријеч о некаквом присвајању голог ауторитета? Или, да будем сад јасан, зашто Синод не сазове Сабор? Кад већ сами видимо колико је озбиљан проблем пред Црквом, да и тај префикс онда, Светог Синода, буде заиста испуњен у Духу. Па докле год буде требало да ријешавају тај проблем и засиједају, ослобађајући нас од овог ужаса. Да сам по себи заузмем став и утврдим се само у мњењу, не дајући ни пет пара што ће се на Сабору наћи сукобљена, управо, мишљења! Једино, ето, што не знам која? Ни то не мора дати одговор, на сав овај јад. На ријекама вавилонским...
  2. Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.
  3. Наравно, није то проблем. Него што нема никакве користи од таквих испада, само штете. А превише је већ тога овде. Некаквих сукоба већ формираних идентитета, без имало жеље за промјеном. И која, онда, размјена мишљења?
  4. Нисам могао, дебело сам претјерао. Његови текстови су једно, а ја сам директно ударио на човјека. Замисли да теби неко каже, биједниче. Пукао сам ту, нема даље.
  5. Извињавам се форуму и Зорану Ђуровићу, због овог коментара. Једноставно ми је прегорио фитиљ и нема ту оправдања. То не мијења чињенице, међутим, о Зорановим текстовима, ни моје мишљење о његовој уобразиљи. Праштајте.
  6. Тачно тако, и сасвим обична. А опет не може да прође без напада на њега. Колико човјек мора бити болестан да не види светост вл. Атанасија?
  7. Тамо, гдје ни не слутиш, болесни човјече. Што умишљаш да си негдје између Оца и Духа Светога, сам по себи да све рјешаваш. Ништа теби, јадном, није јасно. Што не значи да и ја нисам јадан, сам по себи, али бар не умишљам којешта. Биједниче!
  8. Лијепо човјек све разграничио, што се тиче читавог проблема, и џаба. Није чак помогао ни јасан савјет, при крају, о сабирању енергије. И који онда ум, расут по мислима? ``Помислих само и већ ме стигоше демони, све један за другим отварајући преда мном врата. Сва је срећа, што не мислим нигдје, не очајавајући у аду.``
  9. А откуд ти идеја и у чему сам то почетник? Да си ме бар четником назвао, па да ко људи причамо. Овако, ником ништа.
  10. Кад смо већ код демона, није за чудо што сам превидио једну далеко битнију ствар. Ако је ово горе наведено тачно, онда је Бог створио смрт. А о том безумљу ваљда не треба даље. Не знам, само, зашто се тако слијепо држиш те реченице? И поштеди ме, молим те, сад читавих конструкција, да преко Адамових леђа негдје уградиш ту мјеру, у само стварање.
  11. Па ти имаш алиби за све. Поготово су ти добри они наводници, па можда хулим, а можда и не хулим. Мада сам прилично сигуран да си то питање већ ријешио, па сам крив и најстрашнијем суду, докторском. Још ако имаш неки чин, да ме анатемишеш, могли би напокон да ставимо тачку на овај разговор и сву твоју теологију. Толико, ето. А свако добро и теби. И да ти вратим истом мјером, једним савјетом. Покушај да твоје ријечи упућене мени сагледаш из моје перспективе, као да се на тебе односе сви твоји ``епитети``, па онда види која ће форма тебе бити тиме погођена.
  12. Да. Захвалио бих се и ја теби, на свим увредама, али не знам како ћеш то схватити. Бојим се, испашће опет да сам те нечим увриједио.
  13. Као што рекох, тешко ћемо се ми разумијети. У најмању руку је чудна та твоја реакција, на једва пар реченица.
  14. Страшан би тај Бог био, да педагошки убија дјецу. Зато сам и питао за Христа, да не буде забуне. Али не вриједи, изгледа да ћемо се тешко споразумијети.
  15. А како ти живиш, или ја, свеједно? Којим год луком да се хранимо, дрвету живота немамо приступ. Или ипак гријешим, те заправо имамо? О чему је ту уопште ријеч? Зашто Оци Цркве кажу за Христа да је управо Он био то дрво живота у рају? Да није проблем можда у неразумијевању самог пада, па зато тако килаво тумачимо Оце? А Адам и прије и послије остаје однекуд исти, као да се падом ништа није десило. Једино што је, ето, затруднио, мада никад неће успјети да се породи и сви постанемо богови, сами по себи. Јер то је, у ствари, плод те бесмртности, ништа друго.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...