Jump to content

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    10179
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    4

Репутација активности

  1. Волим
    Драгана Милошевић got a reaction from Талични Том in Молитвом до спаса   
    Епископ тимочки г. Иларион (Голубовић) је владика једне од најмногољуднијих дијаспорских епархија СПЦ која обухвата највећи део источне Србије.

    Ретко се појављује у јавности, а још ређе даје интервјуе мада је једини српски владика – некадашњи командос 63. падобранске бригаде, али и уметнички фотограф чији радови могу да конкуришу светским делима.
    У разговору за „Вести“, Епископ тимочки г. Иларион први пут открива и ове, до сада непознате детаље из своје биографије, али првенствено даје своје виђење актуелних недоумица које тиште православне вернике везане за пандемију COVID-19, покушаје укидања СПЦ у Црној Гори, али и најболније питање за Србе – судбине Kосова.
    Хвала добротворима
    Kоју поуку човечанство треба да извуче из пошасти зване корона?
    – Пре одговора, желим да се захвалим на прилици да се овим путем обратим нашим људима у дијаспори, да их поздравим и благословим, те и да захвалим за бројна доброчинства која су чинили за свој завичај и цркву. Средства информисања и друштвене мреже, иако уносе много страха и дезинформација, нису разлог за глобално ширење заразе, већ сматрам да су то пре омогућила данашња средства саобраћаја, туризма и трговине. Неке ствари се дешавају по Божјој вољи, неке друге по Божјем допуштењу, а све бива по Божјем промислу. Верујући човек доноси закључке и расуђује о себи и догађајима који га сналазе и окружују из вечне перспективе, тј. из перспрективе богооткривених истина из Јеванђеља о спасењу и вечном животу, а не из угла дневних догађаја, често политизованих или инструментализованих. Поука човечанству се већ наговештава, уколико људи имају „уши да чују и срце да разумеју“ (Мт. 13,9). Вера у Бога васкрслог из мртвих, активна црквеност и ревност за тачно вршење заповести Господњих увек су били поука и подстицај за ходање путем ка Истини и Животу јер је сам Господ наш Исус Христос и Пут и Истина и Живот вечни, како сведочи Свето јеванђеље (Јн. 14,6).
    Много је недоумица, али и теорија завере у вези са овим вирусом?
    – Једно је сигурно – истина о овој пандемији није власништво ниједне групе људи, нити медија било које врсте. До истина у овоме свету се не долази ни лако ни брзо. Довољно је да се сетимо Другог светског рата и варијанте историје која је нама представљана за време комунистичког и атеистичког режима. Праву истину о овој пандемији вероватно ћемо сазнати након одређене временске дистанце. Наше је да се за истину боримо и да ка њој тежимо, а остало је у Божјим рукама, као и живот свакога од нас, јер када се Бог брине на птице, како се неће бринути за нас? (уп. Мт. 6,26)

    Закон као будилник
    Нажалост, власти у Црној Гори пандемију су искористили за забрану литија, а затим и за привођења и хапшења монаштва и свештенства на челу са митрополитом црногорским. Може ли се вера „забравити“?
    – По речима Господа нашег Исуса Христа, који је на Себи као на крајеугаоном камену основао Цркву „коју ни врата пакла неће надвладати“ (Мт. 16,18) и која је сведочанством и вером Светих апостола проповедана целом свету, јасно је да се вера не може ни забранити нити „забравити“. Још једна реч Господња из Јеванђеља нам сведочи да је вера и сведочанство Христове истине незабрањиво. То је реч упућена фарисејима, а која се односила на ученике Христове: „Ако ови ућуте, камење ће повикати“ (Лк. 19,40). Потресни догађаји у Црној Гори нам, дакле, веома јасно осликавају до које мере неразумности и апсурда доводе код обезбожених људи земаљски интереси – политички, економски, идеолошки… свакако интереси који су последица сујете овога света који сав у злу лежи, по сведочанству љубљеног ученика Христовог (1. Јн. 5,19). И као што се у Христово време, а због савршене светлости Христовог учења и делања, злоба и помрачење фарисеја пројавила у свом максимуму, тако се и данас у Црној Гори пројављују светлост и тама у својим максималним интензитетима – што су неразумнији и безобзирнији поступци и притисци на Цркву, епископе, свештенство и верни народ, то се више, боље и јасније види светост вере, благочешће верног народа и људи који га воде у овим веома тешким временима, који кормиларе Црквом, руковођени Духом Светим, на путу ка мирном пристаништу Царства небеског, не заборављајући притом и на Христове и апостолске речи да нам кроз много муке ваља ући у Царство Божје (Дап. 14,22).
    Недавно сте изјавили да је дискриминаторски закон у Црној Гори постао „будилник успаваном народу Светог Саве и Светог Симеона“. Очекујете ли да ће власти под тим притиском променити одлуку?

    – Наше очекивање јесте наше молитвено надање у Бога. Надање да ће Господ на молитве Пресвете Богородице и свих светих учинити добро за народ и Цркву и да ће уклонити ово искушење или људе који га изазивају, а верном народу и свештеном клиру мудрост духовну и трпљење док се не пројави милост Божја. Да ли ће притисак на властодршце деловати – видећемо. Осим очекиваног уразумљавања црногорског режима, дужност сваког верујућег и добронамерног човека јесте да допринесе разрешењу овог проблема најпре личном молитвом, али и сваким професионалним ангажовањем. Kао што рекох, наше је да се увек трудимо за очување светиња и вере православне, а Бог прегаоцу даје махове, по речима премудрог Његоша, па ће се онда и сила Божја у немоћи показати савршеном (2. Kор. 12,19).
    Искрени патриотизам
    Ништа мање болно питање за Србе је судбина Kосова и Метохије.
    – Речи блаженопочившег патријарха Павла да ћемо сачувати Kосово ако га будемо достојни, изнова нас упућују на наше основно људско и хришћанско назначење и достојанство које тако често и дуго, деценијама заборављамо као народ. Ако на ово додамо потпуну секуларизацију друштва како у Србији, тако и на глобалном плану, са систематским урушавањем свих традиционалних вредности, а то значи јеванђелских начела и Божјих заповести, онда ништа не треба да нас чуди садашње веома комплексно стање на Kосову и Метохији, као и стање на политичком терену. Kад народ више верује својим безбожним или привидно и формално верујућим владарима него Богу живоме и истинитом и Цркви својој, онда увек имамо за последицу велика страдања. То нам се дешавало кроз читаву историју. Иако нас страдања и прогони нису мимоилазили ни када је народ бивао више у вери и уз Бога, из тих искушења смо увек излазили као победници, храбри и јачи, мудрији, свесни свог духовног и националног идентитета. Неки данас, као и многи раније, говоре о поразу у бици на Kосову, чиме свесно или несвесно негирају чињеницу да је српска држава још пуних 70 година живела и развијала се у слободи, као и чињеницу да је Бог прославио Светог кнеза Лазара нетрулежним моштима, а тиме и посведочио исправним и богоугодним његов избор за Небеско царство. Управо овим истинама укрепљивани треба да знамо да је и данас свака сила за одређено време и по Божјем допуштењу, а ради нашег исправљања, обраћења понову у веру кроз општенародно покајање за обезбожење које су неки наметали, неки у њему уживали, а неки се против њега недовољно борили… Верујем да Господ од нас не очекује немогуће и за нас недостижно, а искрено обраћење Богу срцем скрушеним и смиреним, које Бог неће одбацити (уп. Пс. 50), јесте доступно свакој души човечјој. Kад ту меру духовног преображаја досегнемо даром Божјим, Kосово и Метохија, као и сваки други проблем биће лакши и јаснији за решавање.
    Епископ сте једне од најмногољуднијих дијаспорских епархија. Нажалост, млади из Источне Србије и даље одлазе у иностранство, а генерације рођене у иностранству све ређе посећују отаџбину.
    – Верујем да је за све могуће пронаћи решење, ако се оно искрено и на прави начин тражи. Знамо да су у средњовековној Србији рудари били западњаци, управо они код којих наш народ хрли за бољим животом. Знамо и за неретке случајеве да су по нашим селима Рајачког виногорја долазили грађевинци из тадашње Аустроугарске, а касније и Немачке да би овде за добре и успешне домаћине градили пивнице и велике куће. Све је ово бивало када се на овим просторима управљало домаћински. Систематским радом, уз свест о приоритету националног и општег добра, уз искрени патриотизам, а то значи данас често и насупрот глобалистичким притисцима, могуће је овде створити тј. васпоставити елементарне услове, а онда и подизати стандард озбиљним реформама, што ће за последицу имати не само смањен и стопиран одлив младих људи, већ и повратак многих који су раније отишли. Пример Пољске, која је за 10 година вратила више милиона својих држављана потврђује горенаведено мишљење јер ако останемо без људи, остаћемо и без снаге за голи живот достојан човека.
    Kомандос у мантији
    Јавност није упозната да сте једини епископ СПЦ који је бивши „специјалац“ – припадник легендарне 63. падобранске бригаде. Грешимо ли да сте једини?
    – Не знам да ли је још неко од садашњих епископа служио редовни војни рок у 63. падобранској бригади, али знам за двојицу епископа који су се кроз обуку у бригади оспособили за скокове падобраном, а такође постоји и већи број свештеника, некадашњих припадника ове јединице. Ето, Бог је и ту моју жељу из младости испунио, премда је не истичем у јавности без посебног разлога. Kако тада, сада ми је још већа част што сам имао прилике да служим у тој јединици и упознам заиста врхунске људе, патриоте и витезове који су безброј пута посведочили своју храброст и љубав према својој отаџбини и народу. Посебно ме радује ангажовање војних свештеника у бригади и у Војсци Србије, јер је та димензија изградила највеће јунаке у нашој историји.
    Откуда командос у мантији?
    – Мени лично ту ништа није необично, јер често упоређујем структуру војске са структуром и хијерархијом Цркве и манастира. Сви смо ми у некој врсти униформе, и сви смо призвани на послушност, да служимо, да се жртвујемо и да исповедамо своју веру и љубав према Богу и ближњем, без обзира на боју униформе. Садашња Војска Србије, на радост многих, поново добија печат Христове војске, без обзира на неприродно дуготрајно удаљавање вере из касарни.

    Kолико имате скокова и скачете ли још? Неке Ваше колеге у СПЦ су и даље активне.
    – Још пре војног рока донео сам одлуку о свом монашком животном избору и одласку у манастир одмах по завршеној обавези. То ме је определило да нисам имао више скокова након редовног служења. Овом приликом желео бих да изразим и личну благодарност припадницима и ветеранима бригаде за посвећеност у родољубивом и хришћанском патриотизму, а који се, уз све друге похвалне активности, сећају свих оних који су животом посведочили своју љубав и храброст.
     
    Дијаспора обнавља светиње

    Српска дијаспора, посебно дијаспора источне Србије је кроз бројне примере доказала и своју хуманост, али и посвећеност вери. У ком сегменту се та сарадња може унапредити?
    – Поједини манастири у нашој Епархији, нарочито Буково, Вратна и Манастирица, као и парохије у неготинском и кључком намесништву већ имају добру сарадњу са дијаспором. То се лако види по великој обнови и унапређењу храмова, конака, парохијских и светосавских домова, по новим живописима у многим сеоским црквама и општем уређењу и опремљености свим богослужбеним потребама. Ово људи примећују с поштовањем и задовољством, те радо изнова дарују своје светиње, а тиме побуђују и своје ближње на слична доброчинства. Унапређење сарадње свакако би могло да буде на пољу чешће и организоване комуникације и узајамним посетама између организација и друштава у дијаспори с манастирима и црквеним општинама Епархије тимочке.
    Љубав према фотографији
    Позната је Ваша љубав према фотографији. Шта користите од опреме и шта највише волите да сликате?
    – Kористим Никон систем. Иако највише волим да фотографишем монашки и црквени живот уопште, од избора за епископа део слободног времена волим да проводим у природи, па се тиме и моје фотографско ангажовање више усмерило на природу и птице нарочито, као мала и небеска Божја створења.
    Епископ тимочки се одазвао молби да нашим читаоцима представи неке од својих уметничких радова. Више ових фотографија можете видети у вести Ексклузивно: Овако фотка владика Иларион!
    Винарија у Букову

     
    Дугогодишњи сте игуман манастира Буково које је овенчано с више међународних винских награда. Kоји су планови?
    – Морам да нагласим да је тек у периоду мог одласком с места игумана Букова, манастир почео да добија и престижна међународна признања, као и усмене похвале веома стручних људи из света винарства. Ово највише сведочи о томе да је садашњи игуман Букова, архимандрит Kозма са братијом посвећенији винарству, као и то да су буковски виногради сада ушли у зрелост, те се могу и надаље очекивати добри резултати и квалитетно вино. Без обзира на веома актуелну винарску и винску причу, наш први и основни план је монашки живот у свој његовој благодатној пуноћи и озбиљности, а у оквиру монашких послушања долази и винарија.
    Признање медицинским радницима
    Kаква је ситуација у Вашој Eпархији с обзиром на то да се на самом почетку велики број дијаспораца вратио?
    – Лично нисам стекао непосредни утисак, нити су до мене дошле информације од надлежног свештенства да је велики број наших људи из дијаспоре дошао у Србију пре или за време ванредног стања које смо имали у пролеће. Мислим да су се вратили они који нису имали решен статус боравка у иностранству, а то је ипак мали број према укупној дијаспори, која је до ове године радосно долазила у завичај и давала увек нову, а преко потребну животну енергију, од које су многи успевали да одрже и издрже своје породице у Тимочкој епархији. Kако тога ове године није било, бојим се да нам тек предстоји тежак и неизвестан период и зима. У односу на појаву вируса, без обзира на који начин се појавио у нашим крајевима, надлежне институције здравства и локалних самоуправа су давале свој максимум у оквирима својих тренутних могућности, како у ангажовању кадрова, тако и у оквирима својих техничких капацитета. Свакако, постали су видљиви многи проблеми и недостаци на свим нивоима и сферама, али то постаје видљиво тек кад дође до одређене ванредне ситуације, без обзира на примарни импулс и о којој се сфери друштва ради.
    Фестивал хришћанске културе
    У септембру се под покровитељством Ваше епархије традиционално одвија Фестивал хришћанске културе. Да ли ће пандемија ЦОВИД-19 пореметити те планове?
    – Ове године би требало да се одржи Пети фестивал хришћанске културе, што је за све нас веома важан мали јубилеј. Због многих неизвесности путовања, датум Фестивала још није одређен, што значи да се пандемија већ негативно одразила и на ово наше ангажовање. Међутим, наша је намера да Фестивал одржимо по сваку цену, па макар и у најмањем обиму, на тада могућ и безбедан начин, а о садржају и термину ће јавност бити благовремено обавештена преко медија, сајтова и друштвених мрежа.
    Мисионарски центар Гостопримница

    Шта је суштина Гостопримнице, Мисионарског центра Епархије тимочке ?
    – Суштина Гостопримнице је дата у њеном пуном називу: Духовно-мисионарски и културни центар Епархије тимочке. Ово је трећа година како Гостопримница функционише и, уколико изузмемо ову годину због ванредног стања и ограничења, имали смо сваке године више од двадесет догађаја и дешавања која су имала за циљ, директно или индиректно, промоцију хришћанских идеала и вредности. Осим тога, Гостопримница је и седиште Златног витеза за Тимочку епархију, институције која се у Русији налази под директним покровитељством руског председника и патријарха. На локалном плану, Гостопримница се показује у потпуности као успешан и ненаметљив мисионарски центар, где је знатан број посетилаца још увек ван активног литургијског живота, али сматрамо да препознају вредности с којима се сусрећу и ангажовање које је очигледно, те да ће и они у своје време, по промислу Божјем, постати активни чланови Цркве.
    Интервју је преузет са портала Vesti online.
     
    Молитвом до спаса -
    EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Епископ тимочки г. Иларион (Голубовић) је владика једне од најмногољуднијих дијаспорских епархија СПЦ која обухвата највећи део источне Србије. Ретко се појављује у јавности, а...  
  2. Свиђа ми се
  3. Волим
  4. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from obi-wan in ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви   
    Надам се да читамо Псалтир и вапимо Господу да нас избави од ове болести. 
  5. Оплаках :))
  6. Хахаха
  7. Волим
  8. Волим
  9. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from хахаха in Ђердап – први српски геопарк   
    Предео Ђердапске клисуре уврштен је на листу коју је Унеско покренуо 2015. године како би подстакао међународну сарадњу и заштиту подручја од међународног геолошког значаја
     
    Осим што је један од пет националних паркова у Србији, Ђердап је однедавно, одлуком Извршног савета Унеска, постао први геопарк у нашој земљи. Вест да је та организација УН уврстила ово заштићено природно добро на своју листу, на којој је укупно 161 геопарк из 44 државе, побудила је интересовање јавности. Шта су заправо Унескови глобални геопаркови и шта ово несумњиво признање значи за Ђердап?
    Према наводима са сајта те светске организације, глобални геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима од међународног геолошког значаја, при чему садрже и изузетно природно и културно наслеђе. Реч је о иницијативи која је зачета 2004, а конкретизована 2015. године како би се подстакла међународна сарадња оваквих подручја у погледу њихове заштите, одрживог развоја и едукације.
    „’Унеско глобални геопаркови’ користе повезаност геолошког наслеђа ових локалитета са свим другим аспектима њиховог природног и културног наслеђа зарад повећања свести o кључним друштвеним темама, попут одрживе употребе ресурса планете, ублажавања ефеката климатских промена и умањења ризика повезаних са природним катастрофама. Подизањем свести о важности геолошког наслеђа у овим подручјима кроз историју и данас, подстиче се и стварање иновативних локалних предузећа, нових радних места и висококвалитетних течајева за обуку, уз развој геотуризма и заштиту геолошких ресурса ових локалитета”, наводи се на сајту Унеска.
    Конкретно, чланство у овом телу доноси могућност геопарковима да развију међусобна партнерства, уз активирање свих локалних чинилаца у овим подручјима – од власника земље, преко заједнице и пружалаца туристичких услуга, све до староседелачког становништва и локалних организација које делују у неком геопарку. На листу се улази тако што државе номинују „кандидате” са своје територије, при чему је услов да локалитет за који се подноси апликациони досије ужива одређени степен заштите у матичној земљи, било да је реч о локалним, односно регионалним актима било националном законодавству.
    Према наводима из Министарства заштите животне средине, проглашењем геопарка „Ђердап” створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја. Из ресорног министарства су додали да је још 2014. године, пре него што је Унеско институционализовао подухват глобалне мреже ових подручја, покренута иницијатива за успостављање геопаркова у Србији. Затим је крајем 2015. формиран Радни тим за успостављање геопарка „Ђердап”, који је урадио апликациони досије. Апликација је преко Националне комисије за сарадњу са Унеском достављена секретаријату те међународне организације.
    „Геопарк ’Ђердап’ је успостављен на основу споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП ’Национални парк Ђердап’ и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да ЈП ’НП Ђердап’ буде носилац активности Геопарка”, наводе у Министарству заштите животне средине.
    Осим подручја Ђердапске клисуре – која је са дужином од преко 100 километара најдужа у Европи – саставни део геопарка, чија је укупна површина 1.330 километара квадратних, јесу и делови планинских масива Кучај и Мироч.
    Статус Унесковог глобалног геопарка, иначе, није „вечан”. Сваки локалитет добија ту ознаку на четири године, после чега евалуатори Унеска на терену испитују да ли су и даље испуњени услови за чланство. Ако јесу, геопарк добија зелени картон на још четири године. У супротном, следи жути картон уз обавезу да се недостаци исправе у наредне две године. Ако управа геопарка то не учини, следи црвени картон и искључење из Унескове мреже.
    Мајанско дрво и мистериозна пара
    На недавном пленарном заседању Извршног савета Унеска, осим Ђердапа, међу глобалне геопаркове је уврштено још 14 локација из Европе, Азије и „обе” Америке. Том приликом, Србија је, заједно с Никарагвом и Русијом, била једна од три државе из којих је први пут неко подручје доспело на ову листу. Тако се Ђердап нашао у друштву никарагванског локалитета Рио Коко, познатог и по дрвету златна цеиба старом 500 година које су древне Маје сматрале светим, али и руског парка Јангантау, надомак истоимене планине близу границе с Казахстаном, из које избија пара иако на њој нема вулканске активности.
    На Унексову листу су уврштена и по два геопарка из Канаде, Шпаније и Кине, као и по једна локација из Финске, Индонезије, Португалије, Јужне Кореје, Велике Британије и Вијетнама.
    Иначе, од укупно 161 заштићеног подручја у Унесковој мрежи највише их је у Кини (41), а затим у Шпанији (15). Кад је реч о бившим југословенским државама, на листи су по два геопарка из Хрватске (планина Папук и архипелаг Виса) и Словеније (старо рударско насеље Идрија и планински венац Караванке, за који је ова држава заједнички аплицирала с Аустријом).
     
    Политика Online - Ђердап – први српски геопарк
    WWW.POLITIKA.RS Осим што је један од пет националних паркова у Србији, Ђердап је однедавно, одлуком Извршног савета Унеска, постао први геопарк у нашој земљи. Вест да је та...
  10. Волим
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на sanja84 у Бесплатни лекарски савети на Поукама за време пандемије   
    pravilna upotreba maske
    https://www.facebook.com/watch/?v=276714757082123
     
  11. Волим
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на sanja84 у Бесплатни лекарски савети на Поукама за време пандемије   
    Da, istina je da maska vise stiti druge od bolesnog koji ne zna ili zna da je obolelo... Ali štiri I nas same, samo se mora pravilno upotrebljavati. Tacno znati kako je stavljati, nositi, skidati.... A I rok trajanja hirurskih maski je 4h...treba ih menjati. 
  12. Волим
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Постоје људи који у себи имају чежњу за Богом, а да уопште нису знали за њу. Заиста, шта год да човек чини, испод сваког деловања његовог крије се чежња за Богом. Чак и у јелу, пићу и опијању постоји нека носталгија за Богом. И име које неком наденеш подсећа на имена која је Адам у Рају наметнуо биљкама и животињама. И дружење са животињама душу подсећа на Рај, јер душа није примила живот свој сада, него у Рају, стога се и сећа свега. То опомињање, сила и прапостојање људске природе у Рају у себи скривају сећање на место одакле је човек дошао, носталгију за Богом. Али, човек тога није свестан.
  13. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Zayron in Svadbena muzika   
  14. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Zayron in Svadbena muzika   
  15. Волим
  16. Волим
    Драгана Милошевић got a reaction from БанеЛ in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Недеља четврта по Педесетници
    Рим. 93 зач. (VI, 18-23).

    Браћо, ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење. Јер када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт. А сад, ослободивши се од гријеха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај живот вјечни. Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.

    Мт. 25 зач. (VIII, 5-13).

    У време оно, кад уђе Исус у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи: Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме; а синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
    - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник
    Каква је само вера капетана! Задивила је и самог Господа (Мт.8,5). Њена суштина је у исповедању Господа Богом свега, свемоћним Владиком и Наредбодавцем свему што постоји. Због тога је и молио: „Само реци реч и оздравиће слуга мој. Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе“. Такву веру Господ тражи од свих. Такву и од нас очекује. Ко има такву веру, ни у чему нeћe оскудевати, и добиће све што тражи. Тако је обећao сам Господ. О, када бисмо и ми пошли за таквом вером! Но, и она је дар, и тај дар треба тражити и то опет – са вером. Тражимо је, у крајњој мери, из oceћaњa потребе за њом, тражимо је стално, са напором, потпомажући њено развијање у нама одговарајућим размишљањем, а изнад свега послушношћу заповестима Божијим.
     
     
     
  17. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Иван Ц. in Srpska posla - "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se ko to nosi"   
    Стварно се глупо понашате.
    Имали смо скоро сведочење о. Ненада Андрића који је прележао ову пошаст. 
    Сад ми лепо кажите да вирус не постоји и да је све теорија завере!
    Срамите се.
  18. Волим
  19. Волим
  20. Волим
  21. Волим
    Драгана Милошевић got a reaction from Лидија Миленковић in Srpska posla - "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se ko to nosi"   
    У чему је проблем да се носи маска у градском?
    Или да се одржава растојање? Кад су подизали новац, ни то људи нису хтели да поштују.
    Сад ми реци, ко је крив? Или, има симптоме, али се јави у поодмаклој фази упале плућа.
    За моје или твоје неодговорно понашање никад не може трећи да буде крив.
  22. Волим
    Драгана Милошевић got a reaction from Лидија Миленковић in Srpska posla - "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se ko to nosi"   
    Због таквих мишљења, данас се налазимо у горем положају. Да ли због ината и себичлука треба неко да надрља?
    Кад треба носим маску иако имам проблема са дисањем.
  23. Волим
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на GeniusAtWork у Srpska posla - "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se ko to nosi"   
    Ношење маске не смањује много шансе да се заразиш. Али драстично смањује шансе да ти заразиш другог ако си инфициран. И онда ако сви носе маске, много је мања вероватноћа да дође до преноса заразе.
    То је отприлике логика целе ствари колико сам похватао.
  24. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from emilija in Srpska posla - "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se ko to nosi"   
    Због таквих мишљења, данас се налазимо у горем положају. Да ли због ината и себичлука треба неко да надрља?
    Кад треба носим маску иако имам проблема са дисањем.
  25. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from fsa in Тема о КОРОНАВИРУСУ... све на једном месту   
    "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se KO TO NOSI": Evo šta Srbi misle o zaštitnim maskama i PORAŽAVAJUĆE JE - Zena.rs
    ZENA.BLIC.RS Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu? Ко нам је онда крив?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...