Jump to content

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    10421
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    6

Everything posted by Драгана Милошевић

  1. 17. - 23. октобар 2021. Недеља 17. по Духовима Нед 17 Св. Стефан и Јелена (Штиљановић) 4 1) Молимо се Господу, да уразуми све оне који несрећу носе или сеју међу народима, али да уразуми и нас саме, како бисмо се клонили свега што је нељудско и недолично. Као они Свети ратници, на нашим фрескама, будимо најодлучнији поборници добра у овом данашњем свету зла око нас и у нама. Јер, и зло, као свака сила, за времена је. Пон 18 Св. муч. Харитина; свештеномуч. Дионисије 5 2) Заслужимо да Бог буде у нама, па ће нам Бог и помоћи да се ослободим страхова, да се отворимо свему што води напретку и нади. (П) Уто 19 Св. апостол Тома - Томиндан 6 Бесмислено је желети видети Бога мимо Христа. Велиш: покажи нам Бога! Ево га у Христу. Не видиш ли га у Њему, онда си уопште слеп да видиш истинитог Бога. А кад си слеп, ти си - склон да прогласиш за бога сваку другу твар, па чак и ђавола. (Ј) Сре 20 Св. муч. Сергије и Вакхо - Срђевдан вода 7 1) Наше мисли су огромна снага али слабо о томе размишљамо. Кад помислимо о својим ближњима, рођенима, нашој земљи и целоме свету, кад помислимо добро и желимо добро, ми им заиста много помажемо. Јер мисао је снага и моћ. Чет 21 Преп. Пелагија и преп. Таиса 8 2) Зато треба да се научимо. Видите како од малена нисмо научени, ни од родитеља, ни од ближњих, да стражаримо над својим умом, да увек наш ум буде заузет добрим мислима, добрим жељама. Него, преовлађује у свету завист и злоба, а то је паклена особина која прво штети самом оном који чини те зависти и злобе; па и свима осталима. Пет 22 Св. апостол Јаков; св. Андроник и Атанасија; св. Стефан Слепи уље 9 3) Треба на земљи да овлада божанска особина вечности, мир и радост, као што је међу анђелима и светима, а то много зависи од нас самих. Треба ради свога добра да се бавимо добрим мислима, добрим жељама, па видећете како ће хармонија бити у нама, у породици, и у ширем. Где год идемо, ми ћемо из себе емитовати мисли мирне, тихе, пуне љубави и доброте. Суб 23 Св. муч. Евлампије и Евлампија 10 4) То не даје само мир нама него свима који нас окружују, не само разумним бићима, него и животињском свету, и биљном свету. И биљни свет има осећаје и чита наше мисли. Мислимо, то је природа мртва. Још како осећа. Многи то из искуства свога живота виде, да и биљни свет мисли и чита наше мисли. (Т)
  2. 10. - 16. октобар 2021. Недеља 16. по Духовима Нед 10 Св. муч. Калистрат 27 Где се може, где год се може грешник поправити топлином љубави, тамо не треба употребљавати хладноћу казне и критике. (Н) Пон 11 Преп. Харитон Исповедник 28 1) Наше тело, то је наш шатор, наша черга. И ми смо на земљи у пролазном стану, чергари земље, незадржљиви пролазници. Дошли душом с неба, ми пролазимо кроз тело, и одлазимо на небо, у вечни завичај свој. (Ј) Уто 12 Преп. Киријак Отшелник (Михољдан) 29 2) То осећање и то сазнање чине да се ми хришћани не бојимо смрти ни оних који нам убијају тело, а душу нам не могу да убију. (Мт. 10,28). Али се бојимо онога који нас може лишити наше вечне куће на небесима. А то је, ко? Грех. Јер он лишава човека свега човека свега небеског и у души и у телу, тиме и на земљи и на небу. Он нам парализује и уништава осећање и сазнање нашег небеског порекла и наше небеске завичајности. Сре 13 Св, свештеномуч. Григорије; св. Михаил Кијевски вода 30 3)Грехољубив човек обично мисли да је сав од земље, од тела, сав пролазан, сав смртан. Његова је омиљена мисао, слепа мисао: нема бесмртности, нема Бога; нема раја, нема ни пакла; постоји само тело, сам материја, само овај свет и овај живот. Уствари, посредно и непосредно грех хоће од човека једно: да верује да не постоји ни Бог ни бесмртност. Чет 14 Покров Пресвете Богородице; ап. Ананија; преп. Роман Слаткопојац 1 4) Ми људи смо и саздани христолике душе, да бисмо били свесни да је Христов пут - наш пут, Христов живот - наш живот, Христово васкрсење - наше васкрсење, Христово вазнесење - наше вазнесење, Христова вечност - наша вечност, Христово царство небеско - наше царство. Пет 15 Свештеномуч. Кипријан и муч. Јустина; преп. Андреј јуродиви вода 2 5) Зато је чудесни Спаситељ јасно и одлучно објавио благовест, рекавши за своје следбенике "Од света нису, као ни Ја што нисам од света" (Јн. 17, 17). Ето нашег родослова, нашег порекла, исто као и Христово. Он Бог - ми боголики, Он Христос - ми христолики. (Ј) Суб 16 Свештеномуч. Дионисије Аеропагит 3 Човек се диви снази и лету орла како савлађује висине, а у себи има јаче силе од њега да савлађује све демонске замке. Као што орао са висине пада на стрвине тако и човек са свога достојанства пада у блато порока. И као што орао одатле опет високо узлијеће, тако и човјек може да господари над својим страстима, а то је веће од икакве земаљске власти и славе. (С)
  3. Тренутно гледам серију "Чудесни доктор"; аутизам + севантов синдром. Генијалац, анатомију има у малом прсту, очас постав дијагнозу. Али, социјална страна је болна тачка, много прилагођавања, неразумевања...
  4. 3. - 9. октобар 2021. Недеља 15. по Духовима Нед 3 Св. великомученик Јевстатије 20 Једном, две рођаке доводе жену која вуче ногу по земљи. Не може корача. Била је, каже, код лекара и ништа јој нису нашли. Теби су живци ослабили? Тако кажу... Од када? Има шест година. Па ја сам тежи болесник од тебе! Мени већ 50! Ниси ти болесна. Одох ја да "очитам" (молитву), а ти сама кући да идеш. Вратим се, ништа. Има мужа и двоје деце. Муж је, вели, напустио. Како и не би! Ко ће децу у школу да спреми, ко ће њему ручак да скува? Ниси ти болесна физички него умно. Она гледа. Преоптерећена си, него буди, бре, весела! Певај! Певај, па ће ти се муж вратити. Гледа она, гледа, одједном, ослободи се и к'о куршум зажди до аутомобила. Шта јој би, повикаше ове две. Оздравила је, рекох, није више болесна. (Т) Пон 4 Св. апостол Кодрат 21 Четири су основне стварности наше вере: Бог, душа, бесмртни живот и Суд. (Н) Уто 5 Св. пророк Јона; свештеномуч. Фока 22 Ако сам позван да се браним ја ћу ћутати: ако ли сам позван да браним истину, ја ћу говорити. (Н) Сре 6 Зачеће св. Јована Претече и Крститеља уље 23 Христољубље се неминовно увек пројављује као човекољубље, као братољубље. Јер ко љуби Христа Бога, не може не љубити брата свога. Јер Христос који је у њему, нагони га на љубав према браћи... Христољубље прерађује, преображава у човекољубље сваки наш однос према људима, свако наше осећање, расположење, мисао, дело, цео наш живот. (Ј) Чет 7 Св. првомуч. Текла; преп. Симон, св. краљ Владислав 24 Издржати све тешкоће у испуњењу закона Христовог значи осигурати спасење душе. "Који претрпи до краја тај ће се спасти". (Мт. 10, 22) (Н) Пет 8 Преп. Ефросинија; св. Сергије Радоњешки вода 25 1) Туговати за својим рођенима који су отишли Господу није хришћански, то је незнабожачки. Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи... Суб 9 Св. апостол и јеванђелист Јован Богослов (Задушнице) 26 2) Ако се нису благовремено покајали ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе, јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и њихов покој, јер се то прима пред Богом. Једини Господ може да ослободи душу од мислених уза, у које је она запала у овом животу. Зато, благо мени, треба да се молите за своје рођене. (Т)
  5. 26. септембар - 2. октобар 2021. Недеља 14. по Духовима Нед 26 Обнављање Храма Христа Бога нашег; свештеномуч. Корнилије 13 О, браћо, ко нас може учинити децом? Нико осим Христа јединога. Он нас може поново учинити децом и помоћи поновном рођају нашем, и то примером Својим, науком Својом, и силом Духа Свога Светога. (Н) Пон 27 Воздвижење Часног Крста - К Р С Т О В Д А Н уље 14 Тајанствена сила Крста, ма колико да је необјашњива истинита је и беспорна. (Н) Уто 28 Св. великомуч. Никита; св. Јосиф Темишварски 15 Паук ћутећи удави муву, а овај свијет својим чарима заведе душу. (С) Сре 29 Св. великомуч. Јефимија свехвална; преп. Доротеј и Кипријан вода 16 (О просјацима) Треба пазити на њихово понашање и гледати ко је и шта је, јер нам је штедљивост заповеђена Христом. (П) Чет 30 Св. великомуч. Вера, Нада и Љубав и мати им Софија 17 1) Наши родитељи желе да су њихова деца увек задовољна, радосна и благодарна и захвална родитељима за сав њихов труд и пожртвовање. Па кад виде да су деца тужна, незахвална и мрзовољна онда им буде тешко. Тако и Отац наш Небески, дао нам је све, а ми стално нешто тугујемо. То је као кад мајка чини детету све по вољи, а оно је стално незадовољно и приговара. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Пет 1 Св. Евменије Гортински; муч. Ариадна вода 18 2) Тако и Господ има невоље са нама. Уместо да будемо благодарни и захвални Богу ми често изражавамо захвалност на речима, а срце нам празно. Радост је највећа благодарност Богу, јер Он нас извлачи из туге и греха. (Т) Суб 2 Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедонт 19 Код нас у Петровцу је био прота Б. Он је био човек овако својеврстан мало груб, оштро је одговарао, тражио дисциплину, али је невероватно волео животиње. Увек је пуно око њега било кучића и мачића, животињског света. И једног дана, у јесен, ишао он да свети воду код једног парохијана, који је имао немачког овчара, великог као теле. И он је, наравно, дошао до капије и отворио је, а куче се одједанпут откине и право на проту. Мислили су остаће од попа само мантија. А он рашири руке: "Ајде да се обарамо." Куче само стави шапе на рамена и поче да га лиже. Зачудили се сви, а прота каже: "Он зна да ја волим животиње. Зна да га волим." Ето, видите шта значе добре мисли пуне љубави и доброте. Кад нам тада животиње приступају, како не би наши рођени, разумна бића. Јер ми својим мислима стварамо дисхармонију. (Т)
  6. Вртимо се у круг, и то је реалност с којом морамо да се носимо.
  7. 19. - 25. септембар 2021 Недеља 13. по Духовима Нед 19 Чудо св. Архангела Михаила у Хони; муч. Едоксија 6 1) Како се задобија смирење? Вежбањем у послушности. Будите послушни према свима, и према људима и према Богу. Пон 20 Св. муч. Созонт 7 2) Како треба слушати? Као мало дете. А како мало дете слуша? Ево, на пример, кад детету дођу другови и позову га да се играју, оно прво иде мајци да пита: "Мама, могу ли да се играм с друговима?" Мајка одговара да сад не може. Оно трчи деци и говори: "Сад не може." "А можда ће моћи после?", пита један од другова. "Идем да питам", каже малишан и опет трчи мами; "Мама, а да ли ћемо моћи после да се играмо?" "Е, после ћете моћи!", каже мајка. И малишан опет трчи и вели: "Каже да ћемо после моћи!" Дете верује мајци. И зато чува непомућену радост. Видите, Господ је рекао да је таквих Царство Небеско. (Т) Уто 21 РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Мала Госпојина 8 Ако ћемо пуну истину говорити и ми ћемо рећи: сво је зло дошло од жене, но и спасење света дошло је од жене. (Н) Сре 22 Св. праведни Јоаким и Ана уље 9 Браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства Божјег. Чист и часан брак је препун узвишености. Чист и часан брак, у страху Божјем, јесте сасуд благодати Духа Светога. Ко презире брак, тај презире Духа Божјега. (П) Чет 23 Св. муч. Минодора, Митродора, Нимфодора 10 Онај ко жели да пости преко прописаних правила, нека се тиме не хвали, и нека нико не зна осим њега и свештеника који га је исповедио. И Отац Мој који види тајно платиће њему јавно, рекао је Господ. (Н) Пет 24 Преп. Теодора; преп. Сергије и Герман вода 11 1) Срце је стално хладно кад је расејано. Тек кад се приберу мисли, силе и љубав, кад се оне приберу у срце, тек онда оно почиње да распламсава... Срце је хладно кад је расејано и душа онда није код куће, већ лута. Кад је код куће, онда она загрева и срце. Чим изађе вани, одмах је бију. Једна мисао се прима, друга одбија, трећа... и наравно срце се ломи и постаје хладно. И говори: ово ми није добро, оно ми није добро... Све то рањава изнутра и срце је незадовољно. Суб 25 Свештеномученик Автоном 12 2) А кад душа дође себи, кад се помири са Господом, тад је Господ у центру живота, и тад је благо и топло. Расејани смо и разбијени, и једино Господ може Својом благодаћу да нас исцели. (Т)
  8. 12. - 18. септембар 2021. Недеља 12. по Духовима Нед 12 Пренос моштију св. Александра Невског - сабор Српских Светитеља 30 Савест српског народа су светитељи, на челу са Светим Савом. А та савест нашег народа стално упућује свима Србима у свима вековима једну молбу, један савет, један завет: нека вам свима, и убогима и богатима, и младима и старима, и писменима и неписменима, и свештеницима и учитељима, и војницима и радницима, и министрима и владикама, закон буду - еванђелске врлине! Буде ли тако, српски ће народ савладати све смрти у свима световима, и ништа му неће моћи наудити, ништа, ништа, ништа! (Ј) Пон 13 Полагање ризе Пресвете Богородице; мученици Јасеновачки 31 Браћо и сестре, у Цркви православној, спомен светих, њихови празници, то је је дан њиховог рођења за овај свет, него дан њихове смрти, што је рођендан за онај непролазни свет. (П) Уто 14 Преп. Симеон Столпник; Црквена Нова годима 1 Само Бог из ништа ствара свет, из таме изводи светлост. Тако је урадио у почетку, при стварању света и светлости (1 Мојс, 1,2,3), тако ради непрестано. Наше људско тело, шта је? Блато, иловача, прашина; а то значи тама. У ту таму Бог је унео зрнца своје светлости дајући боголику душу телу, која кад се вером, љубављу, молитвом, и осталим подвизима еванђелским тару, распаљују се у велику светлост. (Ј) Сре 15 Св. мученик Мамант; св. Јован Посник вода 2 Горедљив човек када пуже по земљи мисли да лети. (Н) Чет 16 Свештеномуч. Антим; Јоаникије, први патријарх Српски 3 И зла помисао је грех. То је велика новост коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех сваког греха. Прво ниче зла помисао, за њом одмах следују зла дела. Зле мисли су семе сваког зла. Из тог семена ничу грешне речи, грешне жеље и грешна дела. (Н) Пет 17 Свештеномуч. Вавила; пророк Мојсеј; св. Петар Дабробосански вода 4 У светосавској философији друштва правило је изнад свих правила ово: не прилагођавати Богочовека Христа духу времена, него дух времена прилагођавати духу Христове вечности, Христове боговечности. Једино тако Црква ће моћи сачувати животворну и незаменљиву личност Богочовека Христа, и остати Богочовечанско друштво, у коме људи другују и живе помоћу божанске љубави и правде, молитве и поста, кротости и смерности, доброте и мудрости, милости и вере, богољубља и братољубља, и осталих еванђелских врлина. (Ј) Суб 18 Св. пророк Захарија и праведна Јелисавета 5 Нико се неће дићи у небо до онај у коме је небо, нити ће ико пасти у пакао до онај у коме је пакао. Сродно тражи сродно и сједињују се са сродним; несродно се одбија и разлучује. (Н)
  9. Писах једно, ви схватисте друго. Наравно да ћемо се молити за све оболеле. Ствар је у томе што се коцкате, па кад дође стани- пани - дозивате у помоћ. Уснули: еп. Атанасије, митрополит Амфилохије, патријарх Иринеј, моја другарица Ана, колега Александар.... хоћете још? Један 5-годишњи Стефан се бори са вирусом. Ето, просудите како мислите по свом настројењу. Нећете чути од мене више ни реч.
  10. 5. - 11. септембар 2021. Недеља 11. по Духовима Нед 5 Свештеномученик Иринеј; муч. Луп 23 2) Допустите ми парадокс; ја држим да су понеке животиње бескрајније у својим осећањима и бесмртније у својим жељама од човека европског хуманистичког прогреса. Смежуран, закржљао, овештаствен, дегенирисан, хуманистички човек је потпуно у праву што је устима својих мудраца објавио да је постао од мајмуна. Изједначен са животињама по пореклу, зашто да не изједначи себи са њима и у моралу. Припадајући животињама, зверовима по суштини свога бића, он им припада и по моралу. Пон 6 Свештеномуч. Евтихије; муч. Сира 24 3) Зар се грех и злочин све више и више не сматрају у модерном судском правосуђу за неминовност социјалне средине, за неопходност природе? Пошто у човеку нема ничег бесмртног и вечног, то је сва етика, на крају крајева, сведена на нагонске прохтеве. И хуманистички човек се у етици изједначио са својим прецима: мајмунима и зверовима, и у његовом животу завладао је принцип: homo homini lupus (човек човеку вук) Уто 7 Пренос моштију св. апостола Вартоломеја; апостол Тит 25 4) Друкчије није ни могло бити, јер се само по осећању човекове бесмртности може заснивати виши и бољи морал од животињског. Ако нема бесмртности и вечнога живота ни у човеку ни око човека, онда је за човека - животињу сасвим природан и логичан животињски морал; онда - да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети. (1. Кор. 15,33). Сре 8 Св.муч. Адријан и Наталија; Богородичина икона Владимирска вода 26 5) Нама, и као појединцима и као народу, европски културтрегери непрестано предлажу и намећу хуманистички прогрес који систематски убија осећање бесмртности у човеку и народу, изједначујући људско биће са смртним инсектима и животињама. Чет 9 Преп. Пимен Велики 27 6) Али ми имамо у св. Сави непогрешног и неустрашивог вођа богочовечанског прогреса, који душу нашу претвара у бесмртну и вечну, невидљиво је даноноћним молитвама води кроз ову хучну воденицу смрти и уводи у царство Христове бесмртности и вечности, где сва савршенства и све радости збратимљени живе. Пет 10 Преп. Мојсеј Мурин и Сава Псковски вода 28 7) Само вођени и предвођени св. Савом у борби са грехом и смртношћу, ми ћемо непрестано ићи из победе у победу, из победе над грехом у победу над смрћу, и тако, једино тако у овој људождерској воденици смти осигурати себи бесмртност и у овом и у оном свету. (Ј) Суб 11 Усековање главе св. Јована Крститеља уље 29 Има у животу тренутака одлучних, од којих човеку зависи вечан живот или вечна смрт. Ми не знамо кад је за нас тај одлучан тренутак дошао - можда је он већ данас приспео - због чега морамо стражити непрестано. (Н)
  11. По тој вашој логици још би имали пегави тифус. Вакцина за пегави тифус је, у оно време, пронађена за месец дана у подруму једне куће на Крфу. Немојте да примите вакцину, нек вирус мутира колико год може. Молите се да грешка у некој од мутација не буде погубна.
  12. 29. август - 4. септембар 2021. Недеља 10. по Духовима Нед 29 Нерукотворени Образ Господа нашег; Јевстатије 2.; преп. Роман; Рафаило Банатски 16 Прва и основна врлина правог хришћанина је да не буде искључиви и ускогруди родољуб који велича сопствену нацију, а мрзи и презире све остале. (Н) Пон 30 Св. муч. Мирон и Патрокло 17 Треба везивати мисли и осећања з молитве које се читају: прво мисли, а онда осећања. (П) Уто 31 Св. муч. Флор и Лавр; преп. Јован Рилски 18 1) Треба палог брата нежном саосетљивошћу и нелицемерном љубављу побудити и орасположити за покајање. То је еванђелска педагогија, то- еванђелска терапија, то- еванђелска епитимија. Будемо ли сувише строго осуђивали грешника због греха, он може пасти у очајање, и тад би га "превелика жалост" могла убити, угушити, прогутати. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ Сре 1 Св. муч. Андреј Стратилат и др.; Богородица Донска вода 19 2) Не покажемо ли еванђелску саосетљивост и љубав, ми уствари убијамо палога брата, јер га гурамо у очајање и подржавамо у самоубиственом расположењу. Не треба се варати: наша неосетљивост према палом брату, чини нас убицама. И сигурно је да ми својом неосетљивошћу убијамо прво себе, а пали брат се може још и без нас покајати. Најсигурнији лек који може сваки од нас, апсолутно сваки, пружити оболелом од греха брату, јесте љубав. Будемо ли палог брата сви ми, са свих страна, опколели љубављу, сигурно ће победити свој грех, спасти се греха, а и ми узети удела у томе, и тиме допринети и своме спасењу. (Ј) Чет 2 Св. пророк Самуило; свештеномуч. Филип Ираклијски 20 Стари ауто се често квари у путу, а брзореки у говору. (С) Пет 3 Св. апостол Тадеј; муч. Васа са децом; свештеномуч. Рафаило вода 21 Гостољубље се поштује и у другим верама, али хришћанство је истакло гостољубље као дужност и обавезу. С друге стране, благодарност за гостољубље не мања је дужност и обавеза за хришћане. (Н) Суб 4 Св. муч. Агатоник; свештеномуч. Горазд Чешки 22 1) О, сужен је европски човек, феноменално сужен, и опатуљен, и смањен, и сведен на разломак и одломак човека, јер је из њега истерано свако осећање бескрајности и бесконачности. А без бесконачности може ли човек уопште постојати? И ако може постојати, има ли смисла за његово потојање? Зар без тог осећања бесконачности није он - мртва ствар међу стварима и пролазна животиња међу животињама? (Ј)
  13. 22. - 28. август 2021. Недеља 9. по Духовима Нед 22 Св. апостол Матија; муч. Антоније уље 9 Кад душа заволи молитву од срца, онда после више не може да се одвоји од свога Родитеља. Стално је са Њим, стално у Његовом присуству, било да разговара с људима, било да је на послу, на раду. Увек је са Њим, и креће се у присуству Његовом као што се Анђели и Свети крећу (у присуству Његовом). Ето, то је залог Царства Небеског још овде на земљи. Научила се таква душа небеском животу. И прелази из овог мучног и многотрудног живота у вечну радост блаженства као она која је већ овде очишћена. (Т) Пон 23 Св. муч. и архиђакон Лаврентије вода 10 Нико не треба да тражи опасност, али када опасност дође, хришћанин треба да је прими и издржи храбро. (Н) Уто 24 Св. муч. и архиђакон Евпло; св. муч. Сузана вода 11 Ко се гневи на брата свога ни за шта, крив је суду, крив је скупштини, крив је паклу огњеном. Јер, гнев је претеча убиства, управо убиство у зачетку. (Н) Сре 25 Св. муч. Фотије, Аникита и други вода 12 Тражи се бољи квалитет шљива, бољи квалитет јабуке, боље семе пшенице - но изнад свега и пре свега треба тежити за бољим квалитетом људи. (Н) Чет 26 Преп. Максим Исповедник; муч. Иполит; св. Тихон Задонски вода 13 1) Господ нам је дао првенствено Пресвету Богомајку. Он је благоизволео после Васкрсења и Вазнесења да Мајку Пресвету остави овде као утеху Светим Апостолима, као подстрек ревности за Господа. Пет 27 Св. пророк Михеј вода 14 2) Један од богоносних Отаца, родом из Атине, Дионисије Аеропагит желео је да види Пресвету Мајку и када је стигао у Јерусалим, кад су га увели у одају где је Пресвета Мајка живела, у дом светога Јована Богослова, он се одједанпут ослободи свих брига и интереса, и обасјао га неисказани мир и неисказана радост. И он сам описује сусрет са Светом Богомајком. "Да ме нису", каже он, "научили од младости да знам Истинитог Бога, за мене би Пресвета Мајка била Бог"... Суб 28 УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Велика Госпојина 15 3) Видите, како из Богомајке зрачи мир и тишина и радост. Тако је исто Бог благоизволео да из сваке душе која је сједињена с Њиме, зрачи мир и радост. И Божански мир и радост се распрострањују (из такве душе), и ми се осећамо пријатно у друштву такве душе. Видите, шта значи Царство Небеско. Царство Небеско - правда, мир и радост у Духу Светом! (Т)
  14. Дана 15. августа 2021. године одржан је у Зајечару састанак Kонсултивног радног тела за сарадњу са СПЦ при Националном савету Влаха – председника Влашке странке Јанка Николића и председника НВО „Гергина“ др Синише Челојевића са Преосвештеним Епископом тимочким г. Иларионом. Тема састанка је постепено увођење влашког језика у појединим деловима богослужења у местима са претежно влашким живљем, а где за то постоји реална потреба и интересовање. Његово Преосвештенство г. Иларион, пренео нам је да је имао више консултација са Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, те да је о овоме било разговора и на овогодишњем редовном заседању Сабора. Такође, разговори на исту тему су вођени и са Сватјејшим Патријархом г. Порфиријем приликом посете Тимочкој епархији у Kладову и Доњем Милановцу. Kонстатовано је да постоји добра воља и оправданост за коришћење влашког језика у појединим кључним деловима богослужења, нарочито због неканонског деловања сестринске Румунске Православне Цркве коју спроводе појединци у епархијама са претежно влашким живљем, понајвише у Тимочкој и Браничевској епархији. Закључено је да су почетак увођења делова текстова на влашком језику и богослужење ствар техничке природе и да ће се то постепено реализовати од места до места, тамо где се свештеници СПЦ сматрају Власима или познају влашки језик, те знају да одређене делове богослужења одслуже на влашком језику. О овој теми било је речи и раније, али сада се полако стичу услови за спровођење у дело. Такође, важно је поменути и чињеницу да постоји сасвим нормална комуникација свештенства са мештанима на влашком језику и мимо богослужења. Пренето нам је такође, да постоји намера да Српска Црква упути још једно братско али протестно писмо поглавару РПЦ, са апелом да обустави ово њихово неканонско деловање на територији СПЦ, а које је мимо договора двеју цркава и држава, те да пастирско деловање могу спроводити на територији Војводине, тј. Баната, где постоје парохије са румунским становништвом. извор
  15. Портал „Компас‟ има изузетну част да Вам представи ексклузивни интервју са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом (Вранишковским). Разговор је вођен поводом избора новог поглавара Српске Православне Цркве и заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ на ком се говорило о питању македонског раскола. Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован налази се на челу Православне Охридске Архиепископије, самосталне цркве која је у јединству са СПЦ и, преко ње, са целим Православљем. Године 1967. у тадашњој СР Македонији је дошло до црквеног раскола по налогу комунистичких власти. Неканонска Македонска православна црква до данас није призната од СПЦ и осталих православних цркава. Будући једина призната црква, Православна Охридска Архиепископија настоји да се избори са политичким притисцима, терором и прогоном, што је кулминирало затварањем Архиепископа охридског г. Јована 2005. године и рушењем манастира. Разлог за то је била његова одлука да се, са својим свештенством и монаштвом, врати у канонски поредак СПЦ Интервју са Архиепископом охридским г. Јованом Од почетка 2021. године у Српској Православној Цркви су се догодиле важне промене: изабран је нови поглавар Његова Светост Патријарх Порфирије, а на пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора изабрани су нови епископи и попуњено неколико упражњених епархија. Да ли примећујете неке суштинске промене у нашој помесној Цркви од избора новог поглавара и како се на избор Патријарха Порфирија гледа у Северној Македонији? Црква постоји више од 2000 година и за све то време она се мења у својој непроменљивости. Непроменљиво је оно што нам је предато од самог Сина Божијег, Богочовека Христа, Који је управо ради тога дошао међу људе да нам покаже разлику између променљивог и непроменљивог, између временог и вечног. Непроменљиво је исто тако учење које је Црква примила од светих апостола као од директних ученика Христових. Исто тако, непроменљиво је учење Васељенских Сабора који су одржавани кроз горенаведени дуги период постојања Цркве. Али, начин организације Цркве кроз векове је променљив и он није условљен тиме да буде непроменљив. Тако да, свако време носи своје изазове, а Црква – не мењајући своју суштину, јер управо је она „со земље” – мења своје приступе међусобног општења. Патријарх српски г. Порфирије, наравно да је донео неке конструктивне промене које одговарају како његовом богатом духовном искуству, тако и његовом образовању, али колико се може приметити из неколико његових интервјуа које је дао за ово кратко време, од како је интронизован за српског Патријарха, нити је променио, нити има намеру да мења оно о чему смо рекли да треба да остане непроменљиво у Цркви. Е, то што Патријарх не жели да се упушта у промене непроменљивог, није добро примљено ни од расколничке јерархије, ни од власти у Републици Северној Македонији. Њима би се допао Патријарх који би био вољан да мења црквени поредак и да се сагласи са црквеним пучем који су они направили 1967. г. и који их је коштао раскола не само са Српском Православном Црквом, него и са свим православним Црквама. У свом првом интервјуу за Радио-телевизију Србије, Свјатејши Патријарх Порфирије je, позвавши се на изреку која каже да неће бити нових ствари али ће бити нових начина, истакао важност решавања проблема раскола у СПЦ. МПЦ је у расколу од 1967. године, а Ви сте једини архијереј који се вратио у канонско јединство са својим свештенством, монаштвом и верницима након Нишког договора из 2002. године. Да ли је раскол у Северној Македонији био на дневном реду недавног заседања Светог Архијерејског Сабора и какав је то „нови начин“, односно приступ решавању овог проблема, који је споменуо Свјатејши Патријарх Порфирије? Заиста сам био једини архијереј који је из тзв. Македонске Православне Цркве приступио у канонско јединство са Српском Православном Црквом, али од тада рукоположена су још тројица канонски изабраних Епископа са којима сачињавамо Свети Архијерејски Синод аутономне Православне Охридске Архиепископије. Сви они учествују при избору Патријарха српског и он је Патријарх свих нас у аутономној Цркви у Северној Македонији. Тако да је корисно за све нас, али особито за читаву Православну Цркву да се коначно реши раскол са јерархиром тзв. МПЦ. То је показао не само Његава Светост Патријарх српски г.г. Порфирије у својим интервјуима, него после нашег уводног излагања и сви присутни на Сабору архијереји СПЦ. Једногласно је била донесена одлука о наставку дијалога са тзв. МПЦ који никад и није био прекинут, једино што ради измишљених и противправних судских прогона од стране МПЦ и државних власти Северне Македоније усмерених на архијереје, неколико свештеника и неколико верника Православне Охридске Архиепископије, он је био замрзнут. Сада, када су званично престали ти судски прогони, дијалог би могао да се настави и за то постоји одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Сваки дијалог подразумева нове начине и нове приступе о коме је говорио Патријарх, који је у томе врло искусан живећи дуго времена у средини у којој спремност за дијалог јесте неопходна за утврђење у хришћанским вредностима. За билатералне односе између Србије и Северне Македоније се каже да нема отворених политичких питања, али се питање расколничке МПЦ углавном сматра политичким колико и црквеним. То потврђује и политички прогон Вашег Блаженства и канонске Православне Охридске Архиепископије. Да ли раскол сматрате превасходно политичким или канонско-црквеним питањем и да ли он икада може бити превладан уколико за то не буде постојала политичка воља? Раскол је црквени зато што је направљен и постоји супротно православној еклисиологији и канонском праву. Политички је зато што је био подстакнут и тренутно још егзистира углавном из политичких разлога. Док постоје ти разлози, не очекујем да се може раскол превазићи. Још од времена комунистичких структура усвојен је став у тадашњој Социјалистичкој Републици Македонији, садашњој Републици Северној Македонији, да свака држава са доминантним православним становништвом мора имати своју аутокефалну православну Цркву. Наравно да је то погрешно, јер Црква није ограничена границама државе. На територији једне државе канонску јурисдикцију може да има више Цркава, као што је тренутно у Елади, где поред аутокефалне Православне Цркве Еладе, јурисдикцију на Криту има Архиепископија Крита која је у саставу Константинопољске Патријаршије као полуаутономна Црква. Али, тај еклисиолошки неисправан став још је заступљен од полицијских структура у Р. Северној Македонији, које не допуштају Цркви на тој територији да о питањима организације решава самостално, и чине да питање постане више политичко него црквено. Тако да не бих могао да кажем да нису у праву они који сматрају да МПЦ неће моћи сама да решава проблем раскола док се о решењу не сагласе политичари, али пре свега стара полицијска структура која, нажалост, још управља у Северној Македонији. Митрополит расколничке МПЦ Петар је једном приликом рекао да сте Ви главна препрека преговорима између МПЦ и СПЦ. Како тумачите ову изјаву: да ли МПЦ препреку види у Вама као личности, у самом постојању канонског охридског Архиепископа или у оба? Исто и ја мислим, да сам препрека у томе да МПЦ схвати реалност постојања Православне Охридске Архиепископије. Препрека им је наравно и моја личност, јер их њихова савест оптужује колико нељудски, лажући и клеветајући су ме гонили. Како да изађу пред мене и да ме погледају у лице, а да им савест остане мирна – не само због онога што су радили мени, већ и другим епископима, неким свештеницима и неким верницима ПОА? Што се тиче нас, који смо били безразложно гоњени, трудимо се да опростимо, јер је таква порука Еванђеља. Колико у томе успевамо видеће се у будућности, али од тога колико су они спремни да се покају за то што су нас неправедно гонили видеће се да ли ће прихватити пружену руку за наставак дијалога о њиховом канонском статусу. У својој књизи „Слобода у затвору“ бележите речи које сте изговорили на једном од првих саслушања. Рекли сте да ће доћи тренутак када ће помесне Цркве схватити погубност националних одредница у својим именима. Да ли би промена имена Српске Православне Цркве у древно име Пећка Патријаршија помогла да се реши проблем раскола и етнофилетизма? Српска Православна Црква носи и древно име Пећке Патријаршије. Српски Патријарх је прво архиепископ пећки. Сматрам да би било врло тешко да се неке од помесних православних Цркава одрекну националних одредница, што наравно није немогуће, поготово зато што је то еклисиолошки потпуно исправно. Ако се у будућности не буде повећавао број верника у Православној Охридској Архиепископији, а смањивао у расколничкој МПЦ, да ли би то могло да утиче на потенцијално признање расколничке МПЦ од стране Васељенске Патријаршије и других помесних Цркава? После признавања аутокефалије Православној Цркви у Украјини од стране Константинопољске Патријаршије не усуђујем се ништа више да предвиђам. Нисам претпостављао да ће то Константинопољска Патријаршија једностраним актом урадити, јер сам предвиђао колики ће то неред у православној Цркви донети, али се ипак такво признање догодило. Ако се Васељенска Патријаршија удружи са неким факторима који раде на разбијању јединства међу православнима неће бити чудно да се и признање расколника у Р. Северној Македонији догоди. Ако Васељенска Патријаршија превиди Томос који је потписан од стране Васељенског Патријарха 1922. г., а којим је територија садашње Р. Северне Македоније јурисдикционо одступљена СПЦ, ако Васељенска Патријаршија сматра да и у 21. веку треба да буде једина, која и без сагласности са другим Црквама додељује аутокефалије, онда, спремајмо се за још већи неред у Православној Цркви. Разговор водио: Милан Веселица извор
  16. 15. - 21. август 2021. Недеља 8. по Духовима Нед 15 Пренос моштију св. првомученика архиђакона Стефана уље 2 1) Не радим ли на свом спасењу, ми не само себе обарамо него и наше ближње. Ко зна како неко наше рђаво дело пагубно делује на нађе ближње: колико им упрља мисли, помрачи душу, разори срце, раслаби вољу. (Ј) Пон 16 Преп. Исакије, Далмат и Фауст; св. Соломија вода 3 2) И опет: ко зна колико њих прогледа, и Спаситеља угледа, када светлост твојих подвига, помоћу којих градиш своје спасење, падне на њихове очи, срца, душе! Колико се лепих мисли и христочежњивих осећања изроје из њих, и полете Сладчајшему, носећи њихове душе и срца - Њему: Свеживоту! (Ј) Уто 17 Св. 7 мученика у Ефесу вода 4 1) Ми смо управитељи Божјег имања, као благајници у овој установи и свакој другој. Ако благајник узме један динар више него што му припада од плате, он је украо. Е, тако смо и ми. Сре 18 Св. муч. Евсигније вода 5 2) Колико се у свету умро, ево не само далеко од нас, у тим земљама у Африци и Јужној Америци и редом, него овде код нас колико има сиротиње, не зато што су нерадници, зато што неће да раде, него не могу да преживе у овим несрећним ратним и послератним временима и овим санкцијама. А ми ако више трошимо на себе због луксуза, због угађања свету, због сујете да бисмо се представили како смо ми у могућности, ми одузимамо од њих, тих сиромашних, јер је имовина Божја и речено нам је како да чинимо. (П) Чет 19 П Р Е О Б Р А Ж Е Њ Е Г ОС П О Д Њ Е риба 6 Што се човек више труди над душом својом, над спасењем својим; што је више обрађује и изграђује светим тајнама и светим врлинама, она све јаче сија божанском светлошћу. Сија, док не засија као сунце. Јер ће, по обећању Свеистинитога, праведници засијати као сунце у царству Оца свога (Мт. 13,43). Само еванђелски смеран човек види и зна своју праву вредност: по себи он је ништа, сва сила његова је од Бога. (Ј) Пет 20 Преп. муч. Дометије; преп. Ор вода 7 Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. (Н) Суб 21 Св. Емилијан Исповедник; преп. Зосим Тумански уље 8 Може човек бити велики као вештак, државник, војсковођа, но нико међу људима није већи од човека великог у вери, нади , љубави. (Н)
  17. 8. - 14. август 2021. Недеља 7. по Духовима Нед 8 Преп. муч. Параскева - Трнова; св. Сава 2. Српски 26 Молитва је знак снаге, а не слабости. Вера без молитве је као телефон у кући, без жице, без везе и без разговора. Молити се само људима а не молити се Богу знак је слабости. (Н) Пон 9 Св. великомученик Пантелејмон; св. Климент Охридски 27 Мрзи на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш, лечи болесника, но не убијај га мржњом својом. (Н) Уто 10 Св. апостоли Пармен, Никанор, Прохор, Тимон и др; Смоленска Одигитрија 28 1) Прва је и највећа заповест светосавске културе: "Иштите најпре царства Божјег и правде његове, и ово ће вам се додати" (Мт. 6, 33), то јест додаће вам се све што вам је потребно за одржавање телесног живота: храна, одело, обиталиште (Мт. 6, 25-32). Све је то само додатак царству Божјем. А култура Запада иште најпре тај додатак. У томе је њено незнабоштво, јер, по речи Спасовој, незнабошци ишту најпре тај додатак. У томе је њен трагизам, јер је душу истрошила бринући се о стварима. (Ј) Сре 11 Св. муч. Калиник; св. муч. Серафима вода 29 2) А безгрешни Господ рекао је једном за свагда: Не брините се за живот сво, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете га обући.... Јер све ово незнабошци ишту; а зна Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царства Божјег и правде његове и ово ће вам се све додати". (Мт. 6, 25; 32- 33; Лк. 12. 22- 31). (Ј) Чет 12 Св. апостоли Сила и Силуан; преп. Мати Ангелина Српска 30 Сети се, Србине, да си позват бити јунаком и у миру, као и у рату, па заборави твоје јунаштво показано само у рату. У рату је човек јунак над човеком, а у миру над самим собом. (Н) Пет 13 Св. муч. Евдоким; св. муч. Јулита (Почетак поста) вода 31 Свакако да је душа претежнија од тела, а тело, што се кажа,од одела. Зато пост духовни нам је важнији од телесног. То не значи да телесни није важан, али је он само као помоћ за држање поста духовнога. И свети Јован Златоуст каже: "Шта ће ти вредети ако ти будеш држао пост и не будеш јео месо, а будеш гризао брата свога злим речима, пакошћу и другим?" (П) Суб 14 Изношење Часног Крста; св. муч. Макавеји уље 1 Неопходна нам је молитва, ма како кратка била, да чим устанемо од кревета, од сна, одмах благодаримо Богу за то што нам је дао своју милост да проживимо ноћ. Кад дође вече, треба да благодаримо на свему, јер Господ је Животодавац Који (све) даје. Ту показујемо своју љубав према Њему и Он ће због тога да нас приљуби к Себи. (Т)
×
×
  • Креирај ново...