Драгана Милошевић

Прва асоцијација кад им видим лица је циркус. Не знам зашто.

Група „одметника“ од НВО ЦПЦ, је у свом последњем видео обраћању најавила „ребилдинг и реконструкцију“ „подгоричко-дукљанске епархије“. Ту намјеру је објелоданио лидер ове групе, „владика“ Лав Лајовић. „Дио Италијанске Православне цркве, очински је показао жељу да нас заштити и да нам да благослов да дјелујемо, као Црногорска црква, цитираћу га кад он каже, јер је Италијанска православна црква учествовала у стварању Црногорске православне цркве, она је произвела тадашњег протојереја Мираша Дедеића у архимандрита и посредовала у његовој хиротонији у Бугарској, ти исти људи кажу, су спремни да раде „риконстракшн, ребилдинг„, реизградњу ЦПЦ“, казао је Лајовић. На овај по свему необични догађај се осврнуо аналитичар Војин Грубач. „Псеудорелигијски кловн Лав Лајовић је извршио, како каже: “реконструкцију, ребилдинг, реизградњу” НВО ЦПЦ, са групом сметењака откачио Мираша и направио спот који улази у историју смјехотреса… Више није јасно да ли је ова група цивила дио италијанске, украјинске или дукљанске псеудоцркве, само је сигурно да су Мирашу “дали ногу”?! Сада је Лав, наводно, предстојатељ “дукљанско подгоричке метохије”, расколничке “Украјинске цркве Кијевског патријархата”, а шеф му је Володимир из Италијанске православне цркве. Овога циркуса, како их Бог све одреда лијепо остави без памети. Ово се мора одгледати”, поручио је Грубач. https://www.youtube.com/watch?v=R_5JeykhdV8&feature=youtu.be (ВИДЕО) ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАТИ: Псеудорелигијски „владика“ Лав би да... WWW.IN4S.NET Осим што "владика" Лав, користи "староцрногорске" ријечи", "риконстракшн, ребилдинг", он је недвосмислено признао и да је Италијанска православна црква учествовала у...

23. - 29. фебруар 2020. Недеља месопусна Нед 23 Св. свештеномученик Харалампије (Месне покладе) 10 Не ропћите на Небо, што Оно не види ваше рођачке и партијске плодове и што не улази у ваше завере једних против других. Оно је видовито и милостиво. Видовито је за свако добро у свакој партији, а милостиво је према немоћи вашој, ако ову прати добра воља. (Н) Пон 24 Св. муч. Власије; св. великомуч. Ђорђе Кратовац бели 11 Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају. мрс То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред Богом. (С) Уто 25 Св. Мелетије Антиохијски бели 12 Дошли један дан неки младићи у манастир и сви се спремили да мрс ме нешто питају. А ја видим да један има ружне мисли па нисам имао жељу да га примим али ништа нисам рекао. Улазили су један по један и питали своје и када су завршили, видео сам да онај младић, који ми се није допао, није приступио. Предомислио се. Осетио је да није добро дошао. Ја сам га својим мислима одбио... Ето то је снага мисли: онај други одмах осети како си ти расположен према њему. За мисли нема препрека. Да нисам имао према њему такве мисли које га не прихватају, и он би дошао да пита. (Т) Сре 26 Преподобни Симеон Мироточиви бели 13 Односи између Цркве и државе биће увек добри ако се од Цркве мрс не буде тражило и очекивало да служи уским интересима било које странке, на власти или у опозицији, него стварним интересима и стварном добру народа. Јер, наша Црква никада није тражила да влада народом него да му служи, указујући му, пре свега, да човек не живи само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божјих, као што нам то она сама и сведочи. (П) Чет 27 Преп. Авксентије; св. Кирило Словенски бели 14 Лењост је сасвим супротна природи човековој. Природа човекова мрс је делатна: она тражи да послује, да ради, да зида. Лењост је поуздан знак изнакажености природе код једног човека. (Н) Пет 28 Св. апостол Онисим; преп. Јевсевије бели 15 Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. мрс Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријемо побринула. (С) Суб 29 Св. мученици Памфил и Порфирије и др. бели 16 Халапљиви и прождрљиви људи мисле, да многим ждерањем мрс сабирају снагу у себе. Међутим тиме не сабирају снагу него слабост - и физичку и духовну. (Н) ----------------------------------------------------------------------------------------------------

Хм, можда нам неки свештеник ово објасни @Иван Ц.

Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на правном факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Овај интервју је посвећен великом проблему с којим се суочило православље у Украјини, као и вези између деловања Фанара и покушаја уједињења с римокатолицима. Наводимо фрагменте снимка овог наступа. – Смисао оснивања „ПЦУ“ од стране Цариградске патријаршије представља развој екуменистичког покрета. Као што знате, на западу Украјине осим Украјинске Московске патријаршије деловале су унијатска црква на челу с архиепископом и две расколничке структуре – „Кијевска патријаршија“ и „Аутокефална црква“. – Који је циљ тога што је Цариградска патријаршија основала такозвану „аутокефалну цркву Украјине“ на челу с Епифанијем? – Циљ је да ослаби Московску патријаршију како би помогла уједињење украјинских унијата с такозваном „аутокефалном црквом Украјине“ на челу с Епифанијем. Циљ се састоји у томе да се оснује савез „Патријаршија“ у који ће ући и унијати и Епифанијеве присталице. – И коме ће се сви они потчињавати? – Преко Цариграда ће се потчињавати папи. Ситуација у којој се папизам разликује од православља је привидна, зато што се догађаји развијају у правцу међухришћанског екуменизма. (Такође постоји међурелигиозни екуменизам.) Удруживање хришћанских токова у једну структуру. Ова структура ће деловати на основу једне јединствене политике – папске. Овакав савез осим Европске уније намећу и међународни политички и економски субјекти. Професор Киријакос Кириазопулос – Да ли се на европском нивоу планира да се нешто слично учини до 2025. године? – Планирано је да се до тада одржи заједнички сусрет паписта и православаца у циљу уједињења до 2025. године. Зато је у јуну 2019. године поводом храмовне славе римског папе – светих апостола Петра и Павла – Вартоломеј римском папи упутио писмо с апелом да „до новембра 2020. године заврше дијалог о првенству римског папе у I миленијуму“. Објаснићу вам како ће бити створен „савез“, зато што се то такође односи на Украјину, јер се тамо спроводи експеримент удруживања паписта и православаца. У току је експеримент удруживања „ПЦУ“ с унијатима. Ватикан и Васељенска патријаршија учествују у овом експерименту. Ватикан се преко „Папског савета за помоћ хришћанском јединству“ договорио о сусрету архиепископа украјинских унијата и Вартоломеја. Управо тамо је донета одлука да се наставе екуменистички односи између Епифанија и унијата у Украјини. Осим заједничких молитава и помињања украјинских нациста (расколници су до сада били на страни украјинских нациста и Епифаније је увучен у ово помињање), захваљујући томе и другим поступцима у Украјини спроводи се експериментално екуменистичко удруживање папизма с Православним Аутокефалним Црквама. Они припремају терен за савез. Управо у томе се заправо састоји политика Ватикана. Од настанка уније Ватикан је увек то желео, увек је покушавао да претвори православце у унијате с тим да одржавају своју традицију, али да догматски признају римског папу као поглавара Цркве с правом да утврђује догме. Папа треба да буде врховни законодавац, врховни руководилац и врховни судија. Папизам је управо то. Унијати догматски прихватају папу као поглавара Цркве. То значи да прихватају промене које су се десиле у Западној цркви у II миленијуму кад се Западна црква претворила у папизам. Циљ Ватикана је да претвори Аутокефалне Цркве у унијатске. Управо то је циљ екуменистичког дијалога. Тренутно мешовита богословска комисија Римокатоличке цркве и Православне Цркве разматра улогу првенства папе у I миленијуму. До краја новембра 2020. године ће усагласити јединствени текст и изложиће га на „сабору“ паписта и православаца који ће бити одржан 2025. године у циљу уједињења, па ће рећи: „Договорили смо се и поново се уједињујемо на основу првенства части римског папе у I миленијуму које смо тада признавали.“ Наравно, то ће бити само на речима. Што се тиче номоканонског дела, то ће бити сагласност с првенством власти римског папе у II миленијуму. Међутим, они то неће рећи. Папизам жели да се „Кодекс канона источних цркава“ који је 1990. године издао папа Пољак Јован Павле II примењује у Аутокефалним Црквама које су још увек православне. Овај кодекс такође садржи догматска правила која намећу папу као руководиоца који поседује првенство власти. Цариградска патријаршија и сам Вартоломеј чине следећу грешку. Он жели нешто да добије. Жели да буде признат за поглавара, да има власт на досадашњим Аутокефалним Црквама кад се овај савез оствари. Пошто ће бити папско првенство власти и он жели да има исто првенство власти које засад нема међу Аутокефалним Црквама које ће постати унијатске. Ово првенство власти он покушава да гарантује посредством канонског права заједничког с папизмом. Његова грешка се састоји у следећем: у римокатоличком законодавству су сталне институције само папа и бискупи. „Међуструктуре“ – патријарси, архиепископи итд. нису обавезне институције. Папа може да их замени. Односно, чак и ако да Вартоломеју оно што овај жели како би имао власт над досадашњим Аутокефалним Православним Црквама римски папа ће то касније укинути. Зато што је то „црквени“, а не „божански закон“. Обавезне институције се називају „божанским законом“. Патријарси и архиепископи су „црквени“ закон, односно, могу да се мењају. Дакле, оно што он покушава да издејствује личи на изградњу зграде на песку која ће се срушити. Цариградска патријаршија води погрешну политику и изгубиће оно што има. Изгубиће првенство части, а затим и првенство власти које покушава да добије преко папе. – А шта ће Руси да раде? – Руси су то већ схватили. Руси нису потписали текст из Равене о првенству папе. 1) Руси не прихватају ни првенство папине власти, ни првенство власти Цариграда. И они су чинили грешке. Али сад су забринути због својих грешака након Вартоломејевог деловања у Украјини. Пре тога су ишли заједно с Вартоломејем. Откако нису отишли на Критски псеудосабор и кад се појавило украјинско питање Московска патријаршија се такође забринула због своје политике идења за Васељенском патријаршијом по питању екуменизма. Наравно, чинила је грешке: и она је потписала споразум с папом на Куби. Московска патријаршија има бојазни и чини ми се да је поново размотрила своје ставове којих се до сада придржавала. У ово су умешана питања црквене дипломатије. Али кад се дипломатија меша с екуменизмом пропао си. Такође постоје други типови екуменизма: између православаца и различитих грана протестантизма: англиканства, лутеранства, калвинизма итд. Екуменизам с монофизитима. Све се то дешава, али зависи од већег експеримента на удруживању Православних Аутокефалних Цркава с папизмом. Све остало ће касније бити лако регулисано. Ово је експеримент поновног поунијаћења, односно претварања Православних Цркава у унијатске на основу папске еклесиологије, тј. њиховог покатоличавања. Тренутно се врши експеримент покатоличавања Украјине преко Епифанијеве „аутокефалне цркве“. Они теже ка томе да се уједине у једној „Патријаршији“ под покровитељством Ватикана и Цариградске патријаршије, као што је изјавио унијатски епископ у Украјини. Овај савез претпоставља еклесиологију на основу које ће постојати. Православну или папску? Православна је немоћна институцијално и политички. Ватикан жели и тежи ка томе да примењује сопствену еклесиологију, јер ако се удружи с православљем под условима православља, он ће се срушити као папство. Професор Киријакос Кириазопулос Са руског Марина Тодић Ουκρανικό 20 / 02 / 2020 1) Званични назив – „Еклесиолошке и канонске последице сакраменталне природе Цркве: црквено јединство, саборност и власт“ – је документ који су на 10. пленарној седници Мешовите православно-католичке богословске комисије 13. октобра 2007. г. потписали Римокатоличка црква и све помесне Православне Цркве осим Руске која није била присутна. У њему је, поред осталог, констатовано да је римски папа на Истоку признаван као „protos епископа првих катедри“ у Цркви до великог раскола. Професор Киријакос Кириазопулос. Украјински експеримент Ватикана и Фанара као фаза уједињења православља и папизма / Српска верзиjа PRAVOSLAVIE.RU Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на...

АА, како сте се расписали да ми није јасно ништа. Имамо и "термите" овде, а што румунски клир упада то је стара прича.

Моја комшиница Ивона (3) - Коме ћемо да чупамо уши? - Неће чупамо уши, има да једемо и пијемо сок.

Гледам да речи молитве спустим у срце, и да мислим о оном што читам. Каква машта и представе? Пу,пу, да Бог да их не било никад.

Стварно укваристе тему младенцима.

Тек ђевојке са катуна не долазе у обзир

Камо лепе среће да то буде пети налог. Док не промени слику о браку, женама, парама - биће н-ти налог.

16. - 22. фебруар 2020. Недеља о блудном сину Нед 16 Св. Симеон и Ана; св. Јаков, архиепископ Српски 3 Наша душа пролази кроз искушења у овоме свијету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.(С) Пон 17 Преп. Исидор Пелусиот; преп. Николај 4 1) Гледајте, никада више није било самоубистава у овоме свету него што је данас. Откуда то? Откуда? При свим сјајним успесима науке европске и светске, при свој техници, авионима, летовима у свемир, откуда то? Шта је то? Откуда да су људи изгубили Бога? Да су људи, у гордости својој почели поштовати више твар него Творца. Да су људи чепркајући по овоме великом и огромном свету Божјем, као правећи мале мравињаке, уобразили да су већи од Бога и да Бога нема! А они бедници, у песку својих мравињака даве се. Ништа не стварају, само чепркају по твари Божјој, и објашњавају твар Божју ђаволом, ђаволском логиком, ђаволском памећу, ђаволским умом. И свет, овај свет полако постаје пакао, јер где Бога нема - ту је већ пакао! Где је ђаво, да, иза њега увек стоји пакао! (Ј) Уто 18 Св. муч. Агатија; св. Полиевкт 5 2) А да се одгони ђаво од мене и од сваког људског бића, браћо моја, потребно је само једно - покајање. Покајање блуднога сина, да се блудни син Европе и Америке, полудели син, од технике, врати Господу Христу и Богу! Да се сети душе своје, да се сети да је створен за бесмртност и Живот Вечни! И да је та бесмртност, и тај Живот Вечни у Господу Христу. А све дотле док човек то не зна, ма који човек, био он цар или владар,или тиранин и диктатор, или научник и философ, или занатлија, или професор, или учитељ, био ма ко, ма каква земаљска сила, завршни тренутак његовог живота у овоме вету биће исти: двострука смрт - смрт душе и тела. (Ј) Сре 19 Св. Фотије Цариградски; св. Вукол Смирнски вода 6 Чувај огледало од прашине, а савјест од греха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке. (С) Чет 20 Св. Партеније Лампсакијски 7 Уживање подстиче сујету и сујета уживање. (П) Пет 21 Св. Теодор Стратилат: св. Сава други Српски уље 8 Не падај у очајање кад те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали? (С) Суб 22 Св. мученик Никифор (Задушнице) 9 Међу угашеним свећама мојих пријатеља и моја свећа догорева. Не лудуј, карах сама себе, и не жали што ти свећа догорева. Зар тако мало љубиш пријатеље своје, да се бојиш поћи за њима, за многим одшедшим? Не жали што свећа догорева но што нејасну и димну светлост остављаа за собом. (Н)

Пуно срце радости.

Баш сте нас обрадовали! Кад нисте звали у сватове, зовите на крштење!

Djeca i njihovi roditelji danas su na Zlatici, na mjestu gdje su komunalni policajci prekrečili trobojku prošlog mjeseca, u znak pomirenja i ljubavi, pustili 400 bijelih, plavih i crvenih balona. Dječaci i djevojčice su na kraju poklonile po jedan balon i komunalnim policajcima koji čuvaju zid, na kome se nalazila nacrtana trobojka. Na taj simboličan način, djeca su htjela da pošalju poruku mira i tolerancije u Crnoj Gori, ali i da iskažu svoj stav, iako su još mali, da i oni na ovaj civilizovan način brane svetinje. Na Zlatici: Djeca u znak ljubavi i mira pustili u nebo 400 balona u znaku trobojke! (FOTO i VIDEO) - Borba BORBA.ME Djeca i njihovi roditelji danas su na Zlatici, na mjestu gdje su komunalni policajci prekrečili trobojku prošlog mjeseca, u znak pomirenja i ljubavi, pustili 400 bijelih, plavih i crvenih balona. Bilo...

Ево још једног јунака!

Ради: мув то анрид

Нашла лила боју из цуга

9. - 15. фебруар 2020. Недеља о митару и фарисеју Нед 9 Пренос моштију св. Јована Златоуста 27 1) "Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије." Ко су ти сиромашни духом? Непријатељи вере, поготову хришћан- ства, говоре и тумаче да то значи да су блажени будале. Дабоме, не будале због Бога у очима света, него буквално, да само луд може да буде хришћанин. Свети Јован Златоуст каже за блаженство сиромашних духом да је то "блаженство смирених". (П) Пон 10 Преп. Јефрем Сирин; преп. Исак Сирин 28 2) Не једанпут сам говорио и увек од потребе бива себи и вама да напоменем ту реч "да је Господ", вели Златоусти, "кад је намислио да сазида зграду еванђелских врлина, за темељ поставио смиреност". То је осећање колико ми мало одговарамо добрим на добро које нам Бог чини, колико мало одговарамо вером, вером живом која се показује у делима, и осећање колико смо ми дужници Божји. Увек се подсећати Христове приче о фарисеу и царинику, како онај фарисеј у молитви својој чини Бога дужником својим, јер он чини више него што Бог тражи! А како митар није смео ни да погледа на небо и говорио је: Боже, милостив буди мени грешноме". И Господ на крају каже: "... овај отиде оправдан дому, а не онај". (П) Уто 11 Пренос моштију св. Игњатија Богоносца 29 Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. (Т) Сре 12 Света Три Јерарха 30 Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу. (Н) Чет 13 Св. бесребреници Кир и Јован 31 Све да заборавим, није штета; само троје да не заборавим, милости Божје у моме животу, доброчинства људска и грехе своје. (Н) Пет 14 Св. мученик Трифун 1 Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели. Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никад не смеје. Зашто се Господ никад не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту све грехе моје и твоје, и сваког бића, кроз сву људску историју. Како би се Он могао смејати!(Ј) Суб 15 С Р Е Т Е Њ Е Г О С П О Д Њ Е 2 Кад запевају хорови ангелски око престола Твога, кад затреште трубе архангелске, кад мученици Твоји заридају од радости, и светитељи Твоји зајецају молитве за спасење цркве на земљи, не презри жртву речи моје, Господе Боже мој. Не пречуј, но чуј. Молим Ти се и поклоним Ти се, сада и кроза све време, и кроз сву вечност. Амин. (Н)

Претходна литија у бројкама.

Драго нас је што си опет овде.