Драгана Милошевић

Боље лекови него сандук без опела. Оваквим изјавама поручујете људима да одустану од лечења, где ће вам душа. Што се мене лично тиче терапија ми је иста годинама, али прво морате да обујете моје ципеле.

Ред црног, ред белог, па буде весело ил распад ... како кад... учим ..

Сматра се да постоје четири могућа стадијума у настанку једног кривичног дела. Прва фаза је мисао о кривичном делу, односно идеја конкретног човека да би могао/желео/хтео да изврши кривично дело. Други стадијум је припремање кривичног дела. Трећа фаза је покушај, а четврти стадијум чини само извршење кривичног дела. Не пролазе сва кривична дела кроз сваку од ових фаза. Постоје ситуациона кривична дела, која се врше спонтано, нека се кривична дела чине на мах и слично. Човек је, осим када је реч о неурачунљивим лицима, свесно биће и сама (по)мисао о вршењу кривичног дела, пре радње извршења, увек постоји, чак и када не представља неко дуже промишљање, а нарочито не и планирање. Од давнина важи правило да се за мисли не одговара. То што је неко имао идеју да изврши кривично дело, чак маштао о томе и слично, само по себи не представља деликт у кривичноправном смислу. Човек може мислити било шта и за то, наравно, не може одговарати, осим изузетно, када неке мисли изговори и тиме изврши, на пример, увреду или када својим речима друго лице подстрекава на вршење кривичног дела. Покушај кривичног дела је кажњив онда када је то законом за одређене деликте прописано или када је реч о кривичним делима за која је прописана казна од пет година затвора или тежа казна. Свршено кривично дело је, наравно, увек кажњиво. Обрнуто, припремање кривичног дела по правилу није кажњиво. Само је, изузетно, припремање одређених деликата дефинисано као радња извршења. Такође, за одређене врсте специфичних кривичних дела, као што су дела којима се напада уставно уређење и безбедност државе, прописано је кажњавање и за њихово припремање. Мотивисано примерима из полицијске праксе, када су спречена нека планирана убиства, Министарство унутрашњих послова предлаже да се у наше кривично законодавство унесе ново кривично дело – припремање убиства. Овај предлог је легитиман, али треба пажљиво анализирати шта би се реално постигло таквом новом инкриминацијом, коју је веома тешко уочити у упоредном кривичном праву. Важно је имати у виду да и нека већ постојећа кривична дела, практично „покривају” ситуације које се односе на припремана/планирана убиства. Такви учиниоци скоро увек имају ватрено оружје, често и аутоматско, или експлозивне направе, тако да је у далеко највећем броју случајева у пракси свакако реч о кривичном делу неовлашћене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја. Припремање убиства је, по логици ствари, веома ретко индивидуална активност. По правилу су планирана убиства део миљеа организованог криминалитета, тако да би у пракси овде најчешће била реч и о кривичном делу удруживања ради вршења кривичних дела. Затим, припремање убиства би се у неким варијантама могло подвести и под кривично дело договор за извршење кривичног дела, које може постојати и када није реч о организованом криминалитету. Коначно, тешко је замислити припремање убиства, а да оно није скопчано са набављањем одређених средстава за његово извршење. Тада је реч о кривичном делу израђивања и набављања оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела, које постоји када се оружје, муниција, експлозивне материје или минско-експлозивна средства, као и средства потребна за њихово прављење или отров, за које зна да су намењени за извршење кривичног дела, израђују, набављају или се другом омогућава да до њих дође. Када се има у виду под која се већ постојећа кривична дела може подвести припремање убиства, онда се поставља питање шта би то додатно било обухваћено новом инкриминацијом, а да, притом, није реч само о (по)мисли да се изврши кривично дело, а саме мисли нису кажњиве. Ако се, пак, сматра да постојећа кривична дела, за која одговарају „планери” убиства које је полиција у томе, срећом, осујетила, нису запрећена довољно тешким казнама, онда је далеко једноставније и правно-технички много боље да се код неких кривичних дела која имају припремни карактер (као што су договор за извршење кривичног дела и израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела), пропише тежи облик, ако се такви деликти односе на убиство или неко друго тешко кривично дело, као, на пример, разбојништво. Иначе, начелно се не сматра добром претерана „креативност” у формулисању кривичноправних норми, што је посебно типично када је реч о стварању нових инкриминација. Кривично законодавство је у правној држави изразито стабилно, те чак и наглашено „конзервативно”. Онда када се оно модификује, то се чини плански, веома опрезно и посебно уз избегавање претеране брзине, која лако прерасте у брзоплетост. Професор Правног факултета Универзитета у Београду Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа извор извор

Чачак – Чланови вибер групе Добри Самарјанин из Ивањице, посетили су данас чачанску болницу и донирали 66 комплета постељина Ово је још једна у низу успешних акција ове вибер групе, на којој се неће стати него ће наставити скромно, колико им могућности дозвољавају да помажу онима којима је помоћ најпотребнија. Иза вибер групе Добри Самарјанин до сада су бројне, успешно спроведене хуманитарне акције. Дечак Милан Рабреновић из Ивањице који болује од тешког облика аутизма захваљујићи овој групи отишао је на лечење у Беч, неколико породица добило је кров над главом, а Тањи Радоњић из Драгачева купљена је протеза за ногу и на тај начин живот јој је многоструко олакшан. Болница у Чачку добила је нове постељине, фото: РИНА Ову хуманитарну вибер групу покренуо је свештеник Синиша Никитовић. Његова парохија тренутно су Прилике код Ивањице, али због својих добрих дела познат је у читавој Србији и омиљени свештеник где год да је радио, а за своју хуманост добио је и награду општине Ивањица. “Ширите љубав и добра дела, јер добро се увек добрим врати. Ништа ми није тешко када је реч о мом народу. Све ћу учинити да живе боље. Свештеник мора да брине о свом народу, да води рачуна од чега ће они да живе. Ја сам тај који у таквим ситуацијама треба да заштити народ, и ево то нам је успело “, каже Синиша. извор

Ухватила ме језа уз песму из "убице мог оца", ни да ми је род.

Океј, твој пут је био такав. Други су можда кренули друкчије, па стога треба бити опрезан. Пиши слободно.

@emilija Боље да се не присећам. Исцрпела сам и себе и моје, били смо као сенке.

Нису сви психопате. То је прејака реч. Немојте да убијате људе у појам, и имајте на уму да су ове теме јако читане. Да не бисмо довели кога у заблуду, писаћемо одговорно.

Упорно се говори да лекови не ваљају, да стварају зависност, да се треба скинути са истих. Нешто не чух од свог духовника да прекинем терапију, ни као савет, ни као императив.И даље мислим да су депресија и облик нервног слома већи пакао од лекова. На крају, медицина лечи, а вера исцељује. п.с. не размишљам унапред како ће неки процес протећи.

Не слажем се с тобом.

Свете Тајне + добар духовник + лекови.

Еутаназија и трансплантација органа из угла теологије и хришћанске етике У суботу, 16. фебруара 2019. године, у Парохијском дому храма Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу одржана је духовна трибина под називом Биоетика у вези са крајем живота – еутаназија и трансплантација органа из угла теологије и хришћанске етике. Уважени гости и предавачи су били протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић и протонамесник Драган Поповић. Духовно вече је започето молитвом, а потом се присутнима обратио и госте поздравио протојереј-ставрофор Зоран Алексић који је окупљене увео у тему разговора и упознао их са уваженим гостима кроз изношење неких сегмената из њихових биографија и плодоносних делатности. Присутнима се најпре обратио протојереј-ставрофор Зоран Крстић који је говорио о еутаназији кроз историју и данас, али и кроз призму савремене теологије и антропологије. О овој теми је говорио кроз примере из старе Грчке, Спарте и нацистичког периода немачке државе. Говорио је о пасивној и активној еутаназији, али и о хришћанским погледима на смрт и сам крај човековог живота. Као закључак свог излагања изнео је мишљење да ни рођење, а посебно смрт, нису одлуке нас као појединаца, већ да их морамо сагледати у заједници са нашим ближњима, а посебно у заједници са Богом који нам је тај живот подарио. Посебно је нагласио да се број одлука за еутаназију драстично смањује онда када се људима пружи љубав и брига за којом они и жуде и који се у великом броју случајева баш из проблема са депресијом и одлучују за еутаназију. Излагање је наставио протонамесник Драган Поповић који је говорио о посебно актуелној теми трансплантације органа. Изнео је ставове и за и против трансплантације, као и добре и лоше стране те одлуке. Као највећи проблем донирања органа навео је “предпостављену сагласност” која је од прошле године посебно актуелна тема у Србији и неразумевање појма “мождана смрт”. Свако ко жели да донира органе, по његовим речима, пре свега треба да буде посебно добро упознат са свим аспектима ове теме, па тек након тога може да се одлучи да ли је за или против. Свако од нас је слободан и може и мора то сам да одлучи, али мора бити добро информисан о свему. Изнео је ставове и мишљена помесних Цркава и навео да свако дело које је учињено из хришћанских побуда је добро дело. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Епархија шумадијска СПЦ

Еутаназија и трансплантација органа из угла теологије и хришћанске етике У суботу, 16. фебруара 2019. године, у Парохијском дому храма Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу одржана је духовна трибина под називом Биоетика у вези са крајем живота – еутаназија и трансплантација органа из угла теологије и хришћанске етике. Уважени гости и предавачи су били протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић и протонамесник Драган Поповић. Духовно вече је започето молитвом, а потом се присутнима обратио и госте поздравио протојереј-ставрофор Зоран Алексић који је окупљене увео у тему разговора и упознао их са уваженим гостима кроз изношење неких сегмената из њихових биографија и плодоносних делатности. Присутнима се најпре обратио протојереј-ставрофор Зоран Крстић који је говорио о еутаназији кроз историју и данас, али и кроз призму савремене теологије и антропологије. О овој теми је говорио кроз примере из старе Грчке, Спарте и нацистичког периода немачке државе. Говорио је о пасивној и активној еутаназији, али и о хришћанским погледима на смрт и сам крај човековог живота. Као закључак свог излагања изнео је мишљење да ни рођење, а посебно смрт, нису одлуке нас као појединаца, већ да их морамо сагледати у заједници са нашим ближњима, а посебно у заједници са Богом који нам је тај живот подарио. Посебно је нагласио да се број одлука за еутаназију драстично смањује онда када се људима пружи љубав и брига за којом они и жуде и који се у великом броју случајева баш из проблема са депресијом и одлучују за еутаназију. Излагање је наставио протонамесник Драган Поповић који је говорио о посебно актуелној теми трансплантације органа. Изнео је ставове и за и против трансплантације, као и добре и лоше стране те одлуке. Као највећи проблем донирања органа навео је “предпостављену сагласност” која је од прошле године посебно актуелна тема у Србији и неразумевање појма “мождана смрт”. Свако ко жели да донира органе, по његовим речима, пре свега треба да буде посебно добро упознат са свим аспектима ове теме, па тек након тога може да се одлучи да ли је за или против. Свако од нас је слободан и може и мора то сам да одлучи, али мора бити добро информисан о свему. Изнео је ставове и мишљена помесних Цркава и навео да свако дело које је учињено из хришћанских побуда је добро дело. аудио запис трибине у Аранђеловцу - 16. фебруар 2019. године Извор: Епархија шумадијска СПЦ View full Странице

Комбинација даје резултат, слава Богу!

17. - 23. фебруар 2019. Недеља о митару и фарисеју Нед 17 Преп. Исидор Пелусиот; преп. Николај 4 1) По учењу Јеванђеља, наше вере, гордост је онај грех који је анђела претворио у ђавола. Гордости смо сви склони. Шта је гордост? Гордост је жеља да себе представимо бољим него што јесмо. Кад су двојица ушла у храм да се Богу моле, један фарисеј је сматрао да је он најпобожнији од свију. Молио се Богу тако као да је Бог његов дужник, а не да је он дужник Богу. Каже он: постим два пута у седмици. А, у ствари, Јеврејима је, у оно доба било одређено да посте једном у години, а он, ето, пости два пута у седмици! Даје им десетак од свега за издржавање храма и то не само од пшенице, од стоке, него од свега. Каже: нисам као други људи. Дакле, он чини Бога дужником својим. (П) Пон 18 Св. муч. Агатија; св. Полиевкт 5 2) Други је дошао у храм да се моли Богу, али није смео ни да подигне главу ка небу. Молио се говорећи: "Боже, буди милостив мени грешнику". Могу вам рећи да је овај отишао кући оправдан а не онај. (П) Уто 19 Св. Фотије Цариградски; св. Вукол Смирнски 6 3) Јер,сваки који се подиже понизиће се, а који се понизи подигнуће се. Бог се противи гордим, а смиреним даје благодат. Ако Бог не могне прићи том грешнику, томе гордељивцу, како онда он њему може помоћи. Ето, о томе се ради. (П) Сре 20 Св. Партеније Лампасакијски 7 Боље неправду трпети него чинити. (народна пословица Н) Чет 21 Св. Теодор Стратилат; св. Сава други Србски 8 Псовка царује по Српској земљи. Срби, Срби, браћо Срби! Ратујете са Богом, а то се не може завршити друкчије него нашим поразом, нашом пропашћу. /Ј( Пет 22 Св. муч. Никифор 9 Онај који изврши, хотимично или нехотимично, убиство, мора да се покаје за тај тешки грех.Али, треба знати да постоји убиство физичко и убиство духовно: ако некоме, у љутини или бесу, пожелимо смрт и то се пред Богом сматра за учињено мислено злодело. Човек за то духовно убиство, такође, мора искрено да се покаје. Зато, ми хришћани, никада не смемо мислити зло, нити примити убиствене помисли. (Т) Суб 23 Св. свештеномученик Харалампије 10 Млијеко кад се вари, пјени се и диже, а горди кад се хвали узноси се. Млијеко може да прекипи, а горди да осиромаши. (С)

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Арсенија са правилом поста и поуком за сваки дан нових српских просветитеља и учитеља: Митрополита Михаила (М) Светог Николаја Жичког (Н) Преподобног Симеона Дајбабског (С) Преподобног Јустина Ћелијског (Ј) Патријарха Павла (П) Старца Тадеја (Т)

Само штанцају

@Милан Ракић Помагај!

@Задње Време Ти си свештеник?

Нисам рекла теби. Чкаља на пример. Дајте ми коцку воде и чашу шећера, јер не могу да сварим неке ствари.

Важи, само не знам шта.

@Задње Време Докле мислиш да истрајеш при своме ставу?

Јесте, добро сумњате.