Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    7837
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    4

Драгана Милошевић last won the day on Јул 6 2015

Драгана Милошевић had the most liked content!

О Драгана Милошевић

  • Ранг
    заузета
  • Рођендан 01/20/1981

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Неготин
  • Интересовање :
    музика,филм ... нећу брак.

Скорашњи посетиоци профила

41075 profile views
  1. Драга браћо и сестре, eво налазимо са на почетку Великог и Часног поста. Црква нас је кроз четири недеље јеванђељским поукама припремала за овај период духовне борбе, духовног препорода и једног хода кроз пустињу, како се Велики пост назива у духовним књигама Светих Отаца наше Цркве. Часни и Велики пост је установљен као сећање на четрдесетодневни пост Господа нашег Исуса Христа у Јорданској пустињи пре Његове јавне проповеди и позива на покајање свих људи и свих народа на земљи (Мт. 3, 2). У духовном смислу, Свети Оци кажу да је Велики пост икона изласка јеврејског народа из Египта - земље смрти и улазак у земљу обећану. Тај излазак је у историји трајао четрдесет година, али га ми у символичком и богослужбеном смислу пролазимо за четрдесет дана Великог поста. Ова два поменута библијска догађаја чине духовну основу овог поста, а његов је смисао да покажемо да не робујемо ономе што је земаљско, да не робујемо телу, да не робујемо стомаку, него да се уздигнемо изнад свега тога, како би се хранили животворном Речју Господњом, Његовим Јеванђељем, Његовим поукама и Њим Самим. То смо доживели и на данашњој светој Литургији, причестивши се Телом и Крвљу Господњом. Кроз Причешће смо потврдили да је за нас претежнији Христос, Његова Реч, Његово Тело и Крв, Који су истинска Храна и Пиће (Јн. 6, 55), од онога земаљског, које нам је као људским бићима такође неопходно. Потребно је да у човеку увек буде дух изнад тела; да увек буде Бог изнад онога што је земаљско и да духовне вредности буду доминантније у нама него земаљске, људске и физиолошке потребе. То је, драга браћо и сестре, унутрашњи смисао поста, те отуда нас света Црква позива, да прођемо тај пут од четрдесет дана као ход кроз пустињу, преиспитујући непрестано своје духовно стање и живећи у покајању. Црква је богомудро за период Великог поста установила служење Пређеосвећених Литургија, које се служе два пута недељно, средом и петком, да бисмо се што чешће причешћивали Христом. Као што је јеврејски народ ишао из Египта уз помоћ Божју - Мојсије их је водио и други изабраници Божји до земље обећане, тако је и нама потребан Бог да нас руководи и води кроз овај период великопосне духовне борбе. Наравно, то нам је потребно и кроз читав живот, али на посебан начин и у овом периоду Великог и Часног поста. У посту су појачане молитве и учесталија богослужења, јер поред уобичајених недељних Литургија, имамо и Литургије пређеосвећених дарова. Учесталије Литургије показују да не можемо сами да прођемо овај пут, него само ако смо у заједници са Богом и у заједници са ближњима. Чули сте данас како нас опомиње свето Јеванђеље: како судимо, тако ће нам се судити (Мт. 7, 2). Рекли бисмо да духовна суштина поста и јесте то да се окренемо Богу, да се загледамо у своје срце и да гледамо своје слабости, своја несавршенства, своје страсти и све оно што нас дубоко у нашем срцу одваја од Бога и благодати Божије. То је наш проблем, наша мука и то треба да победимо у себи. Не да побеђујемо другог или ближњег свога и да се над њиме узносимо. Узносимо се над ближњим када тражимо трн његов - његов грех, а своје брвно - то јесте свој грех, своју муку и своје несавршенство не видимо. Тако долази до осуђивања ближњих. Свето Јеванђеље увек грех ближњега види као трун, а наш сопствени грех се осликава као брвно (Мт. 7, 3). Ако се, дакле, бавим собом, онда нећу имати времена и могућности да осуђујем ближње своје. Тако су радили и учили Свети Оци. Посебно је питање ко нама даје право да судимо туђем слузи. Сваки је човек слуга Божји и има само једнога Господара, једнога Судију, а то је Бог. Ко је мени дао право да другоме судим? Ми смо ту само другоме да помогнемо. Онај који не гледа своју муку и не бави се сопственим проблемима, често се поставља као судија другима. Такав је човек сличан празном класу пшенице, који је подигао главу и суди читавој васељени. Такав није загледан у своје грехе, у своју душу, у своју муку, у своје срце, у своје слабости, у своје невоље, у своје распеће и тиме се не бави. Ко је загледан у себе, сигурно неће осуђивати ближњега. На то нас наша света Црква у периоду поста посебно подсећа. Ништа ми не вреди ако телесно постим, а духовно не постим: храним се безаконим мислима, богопротивним мислима. Ништа нам телесни пост тада не вреди. Потребно је да направимо хармонију у својој души, у својој личности, у своме телу. Да се хранимо једином истинском храном, а то је Реч Божја, то је Сам Христос. Да кроз увећане молитве, живимо светим причешћем, светим Литургијама. Тиме показујемо да ми овај период поста заиста ходимо за Христом. И не само овај период, већ читав живот. Црква нас у овом периоду посебно поучава да оставимо што је могуће више оно земаљско и вратимо се својој Цркви: да долазимо на богослужења, на Литургије, да се исповедамо, да се кајемо, да се Богу молимо и да нам Господ онда као милосрдни Отац опрости и прими нас у Свој духовни загрљај (Лк. 15). Ето, драга браћо и сестре, то је смисао поста. Треба увек да се подсећамо да колико се више будемо духовно припремили, толико ћемо достојније дочекати светло Васкрсење Христово. Васкрс је икона спасења, односно свеопштег Суда Божјег и вечног живота. Како се сада припремимо за овај Васкрс, можда нам, а и овоме свету, то буде и последњи Васкрс; можда наступи крај историје. Ми то не знамо, али све зависи од тога колико достојно будемо учествовали у овом Васкрсу ка коме идемо. То је смисао поста - да нас припреми за празник Васкрсења, како би на Васкрс имали светлу одећу на себи, светле хитоне, да благодат Божија убели у нама оно што је од греха и од старог човека (Кол. 3, 9). Празник Васкрсења је управо оно што ми очекујемо у вечном животу. То је свеоште Васкрсење из мртвих. Зато слободно можемо рећи да вечни живот није никаква лутрија: оно што остваримо овде на земљи у крви и зноју, у труду, у подвигу, у посту, у молитви, у покајању - то нам је оно што ћемо имати у вечности. Какво духовно стање овде задобијемо, то ће бити оно што ћемо имати у вечности. Неће бити другачије: ако овде пландујем, угађам себи, благујем и дембелишем, како да очекујем награду у вечности и вечни живот? Само оно што у подвигу и труду у овом посту, као и у животу уопште, остваримо, то нам је духовна награда, то нам је духовно благо (капитал), које смо стекли, које, по Јеванђељу, мољци не могу да нагризу и лопови не могу да украду (Мт. 6, 19). Свако земаљско богатство које имамо, мољци нагризају и лопови украду, али духовни капитал и благодат коју смо стекли, не куповином и трговином (Мт. 25), него подвигом, метанијама, покајањем, вером и борбом са собом - то је оно духовно благо које имамо за вечност. Другачије речено, то је тај бели хитон у којем треба да изађемо пред Господа Христа. Ми смо у животу непрестано пред Богом. Како кажу Свети Оци: Бог нас непрестано гледа и види наша срца, види нашу најдубљу утробу. Он види сваки покрет наше душе и тога треба да смо свесни. Бога не можемо преварити - људе покушавамо да преваримо, али Бога не можемо. Зато треба увек да будемо искрени у наступању и према Богу и према људима, а не лицемерни. Да будемо искрени, загледани у себе, да своје несавршенство видимо као брвно, као велики проблем, као трупац, рекли бисмо. Као што је код нас када људи секу бадњак. Има овде нешто јако позитивно везано за бадњак: да буде што дебљи и већи бадњак да га људи не могу ни понети. Е када бисмо тако гледали свој грех, то би била духовна корист. Не да кажемо: Ја сам праведан. Ја сам велики. И само гледам по другим људима, по кућама, по селу и улицама, ко какво несавршенство има и ко какво зло чини, да би га осудио, а сам себе при томе сматрам великим праведником (Лк. 18, 10-14). Како смо чули из данашњег светог Јеванђеља, Бог неће опростити ни нама, ако ми не опростимо ближњима својим (Мт. 6, 14). А нећемо опростити ближњима својим, ако се не окренемо себи, својој муци и, како каже наш народни песник: да се позабавимо о своме јаду. Ја сам једино одговоран за себе и за себе ћу положити рачун на Суду Божјем. Чак ни у једној породици, родитељи неће одговарати за децу, ни деца за родитеље. Свако ће изаћи сам пред Бога. Исто ће бити и са мужевима и женама. Имате случај да је жена побожна, а муж није. Шта та жена треба да ради? Због таквог мужа, да и она буде непобожна? Човече, гледај себе и моли се Богу. Ти се спасавај. Други ако неће да се спасава, остави га (Мт. 8, 22). Свако бира себи вечну судбину, али не треба ја да му будем судија. Ако њега осуђујем, престаћу онда да мислим на себе, престаћу ја да се спасавам. Самим тим што сам њега осудио, губим сопствено спасење. Шта сам тиме добио? Њега нисам поправио, а себе сам покварио, себи сам духовну штету нанео. То је оно о чему данашње Јеванђеље говори. У сваком случају, види се из овога што покушавам да кажем, покушавам да одмуцам на ову духовну тему, да је то духовна борба. Такав је период поста, али слободно можемо рећи и читав живот који нам предстоји. Зато га требамо доследно живети, угледајући се на свете Оце Цркве наше, на учитеље наше православне вере, на оне који су у тој борби изашли као духовни победници. Зато их ми данас и славимо као светитеље и учитеље наше кроз историју. Дај Боже да се поучимо на примерима Отаца наших, на примерима великих испосника и подвижника, који су благодаћу Божјом победили сва животна искушења, која се у току поста повећавају. Они су, да би победили сатану, често пута ради поста и молитве одлазили у пустињу, повлачећи се од људи, јер су у свету понекад имали већа искушења од људи него од самих демона, више су људи била препрека њиховом спасењу. Они, међутим, никада те људе у своме срцу нису осуђивали. То је оно што је овде потребно нагласити. Они су, повлачећи се из света, молили Богу не само за себе, већ за спасење читавог човечанства. То је пример, који и ми треба да следимо; а не да свакоме ману налазимо, а себи никада. Бог једини све зна и Он једини има право да суди. Он је Створитељ наш и Он зна слабости наше, зна врлину нашу, зна какве је коме духовне дарове дао, колико који човек може да чини, шта може да чини. Онај који суди другима узима и узурпира право Божије. То је веома битно и, ако Бог да, макар то да запамтимо од овога што смо данас говорили и чему смо се поучили. На све друго што нам је потребно Црква ће нас подесћати на богослужењима у току овога Великог поста. Дај Боже да са великом духовном крепошћу и радошћу дочекамо велики празник Васкрсења Христовог! Живели и Бог вас благословио. Извор: Епархија зворничко-тузланска Богословље   |
  2. Драга браћо и сестре, eво налазимо са на почетку Великог и Часног поста. Црква нас је кроз четири недеље јеванђељским поукама припремала за овај период духовне борбе, духовног препорода и једног хода кроз пустињу, како се Велики пост назива у духовним књигама Светих Отаца наше Цркве. Часни и Велики пост је установљен као сећање на четрдесетодневни пост Господа нашег Исуса Христа у Јорданској пустињи пре Његове јавне проповеди и позива на покајање свих људи и свих народа на земљи (Мт. 3, 2). У духовном смислу, Свети Оци кажу да је Велики пост икона изласка јеврејског народа из Египта - земље смрти и улазак у земљу обећану. Тај излазак је у историји трајао четрдесет година, али га ми у символичком и богослужбеном смислу пролазимо за четрдесет дана Великог поста. Ова два поменута библијска догађаја чине духовну основу овог поста, а његов је смисао да покажемо да не робујемо ономе што је земаљско, да не робујемо телу, да не робујемо стомаку, него да се уздигнемо изнад свега тога, како би се хранили животворном Речју Господњом, Његовим Јеванђељем, Његовим поукама и Њим Самим. То смо доживели и на данашњој светој Литургији, причестивши се Телом и Крвљу Господњом. Кроз Причешће смо потврдили да је за нас претежнији Христос, Његова Реч, Његово Тело и Крв, Који су истинска Храна и Пиће (Јн. 6, 55), од онога земаљског, које нам је као људским бићима такође неопходно. Потребно је да у човеку увек буде дух изнад тела; да увек буде Бог изнад онога што је земаљско и да духовне вредности буду доминантније у нама него земаљске, људске и физиолошке потребе. То је, драга браћо и сестре, унутрашњи смисао поста, те отуда нас света Црква позива, да прођемо тај пут од четрдесет дана као ход кроз пустињу, преиспитујући непрестано своје духовно стање и живећи у покајању. Црква је богомудро за период Великог поста установила служење Пређеосвећених Литургија, које се служе два пута недељно, средом и петком, да бисмо се што чешће причешћивали Христом. Као што је јеврејски народ ишао из Египта уз помоћ Божју - Мојсије их је водио и други изабраници Божји до земље обећане, тако је и нама потребан Бог да нас руководи и води кроз овај период великопосне духовне борбе. Наравно, то нам је потребно и кроз читав живот, али на посебан начин и у овом периоду Великог и Часног поста. У посту су појачане молитве и учесталија богослужења, јер поред уобичајених недељних Литургија, имамо и Литургије пређеосвећених дарова. Учесталије Литургије показују да не можемо сами да прођемо овај пут, него само ако смо у заједници са Богом и у заједници са ближњима. Чули сте данас како нас опомиње свето Јеванђеље: како судимо, тако ће нам се судити (Мт. 7, 2). Рекли бисмо да духовна суштина поста и јесте то да се окренемо Богу, да се загледамо у своје срце и да гледамо своје слабости, своја несавршенства, своје страсти и све оно што нас дубоко у нашем срцу одваја од Бога и благодати Божије. То је наш проблем, наша мука и то треба да победимо у себи. Не да побеђујемо другог или ближњег свога и да се над њиме узносимо. Узносимо се над ближњим када тражимо трн његов - његов грех, а своје брвно - то јесте свој грех, своју муку и своје несавршенство не видимо. Тако долази до осуђивања ближњих. Свето Јеванђеље увек грех ближњега види као трун, а наш сопствени грех се осликава као брвно (Мт. 7, 3). Ако се, дакле, бавим собом, онда нећу имати времена и могућности да осуђујем ближње своје. Тако су радили и учили Свети Оци. Посебно је питање ко нама даје право да судимо туђем слузи. Сваки је човек слуга Божји и има само једнога Господара, једнога Судију, а то је Бог. Ко је мени дао право да другоме судим? Ми смо ту само другоме да помогнемо. Онај који не гледа своју муку и не бави се сопственим проблемима, често се поставља као судија другима. Такав је човек сличан празном класу пшенице, који је подигао главу и суди читавој васељени. Такав није загледан у своје грехе, у своју душу, у своју муку, у своје срце, у своје слабости, у своје невоље, у своје распеће и тиме се не бави. Ко је загледан у себе, сигурно неће осуђивати ближњега. На то нас наша света Црква у периоду поста посебно подсећа. Ништа ми не вреди ако телесно постим, а духовно не постим: храним се безаконим мислима, богопротивним мислима. Ништа нам телесни пост тада не вреди. Потребно је да направимо хармонију у својој души, у својој личности, у своме телу. Да се хранимо једином истинском храном, а то је Реч Божја, то је Сам Христос. Да кроз увећане молитве, живимо светим причешћем, светим Литургијама. Тиме показујемо да ми овај период поста заиста ходимо за Христом. И не само овај период, већ читав живот. Црква нас у овом периоду посебно поучава да оставимо што је могуће више оно земаљско и вратимо се својој Цркви: да долазимо на богослужења, на Литургије, да се исповедамо, да се кајемо, да се Богу молимо и да нам Господ онда као милосрдни Отац опрости и прими нас у Свој духовни загрљај (Лк. 15). Ето, драга браћо и сестре, то је смисао поста. Треба увек да се подсећамо да колико се више будемо духовно припремили, толико ћемо достојније дочекати светло Васкрсење Христово. Васкрс је икона спасења, односно свеопштег Суда Божјег и вечног живота. Како се сада припремимо за овај Васкрс, можда нам, а и овоме свету, то буде и последњи Васкрс; можда наступи крај историје. Ми то не знамо, али све зависи од тога колико достојно будемо учествовали у овом Васкрсу ка коме идемо. То је смисао поста - да нас припреми за празник Васкрсења, како би на Васкрс имали светлу одећу на себи, светле хитоне, да благодат Божија убели у нама оно што је од греха и од старог човека (Кол. 3, 9). Празник Васкрсења је управо оно што ми очекујемо у вечном животу. То је свеоште Васкрсење из мртвих. Зато слободно можемо рећи да вечни живот није никаква лутрија: оно што остваримо овде на земљи у крви и зноју, у труду, у подвигу, у посту, у молитви, у покајању - то нам је оно што ћемо имати у вечности. Какво духовно стање овде задобијемо, то ће бити оно што ћемо имати у вечности. Неће бити другачије: ако овде пландујем, угађам себи, благујем и дембелишем, како да очекујем награду у вечности и вечни живот? Само оно што у подвигу и труду у овом посту, као и у животу уопште, остваримо, то нам је духовна награда, то нам је духовно благо (капитал), које смо стекли, које, по Јеванђељу, мољци не могу да нагризу и лопови не могу да украду (Мт. 6, 19). Свако земаљско богатство које имамо, мољци нагризају и лопови украду, али духовни капитал и благодат коју смо стекли, не куповином и трговином (Мт. 25), него подвигом, метанијама, покајањем, вером и борбом са собом - то је оно духовно благо које имамо за вечност. Другачије речено, то је тај бели хитон у којем треба да изађемо пред Господа Христа. Ми смо у животу непрестано пред Богом. Како кажу Свети Оци: Бог нас непрестано гледа и види наша срца, види нашу најдубљу утробу. Он види сваки покрет наше душе и тога треба да смо свесни. Бога не можемо преварити - људе покушавамо да преваримо, али Бога не можемо. Зато треба увек да будемо искрени у наступању и према Богу и према људима, а не лицемерни. Да будемо искрени, загледани у себе, да своје несавршенство видимо као брвно, као велики проблем, као трупац, рекли бисмо. Као што је код нас када људи секу бадњак. Има овде нешто јако позитивно везано за бадњак: да буде што дебљи и већи бадњак да га људи не могу ни понети. Е када бисмо тако гледали свој грех, то би била духовна корист. Не да кажемо: Ја сам праведан. Ја сам велики. И само гледам по другим људима, по кућама, по селу и улицама, ко какво несавршенство има и ко какво зло чини, да би га осудио, а сам себе при томе сматрам великим праведником (Лк. 18, 10-14). Како смо чули из данашњег светог Јеванђеља, Бог неће опростити ни нама, ако ми не опростимо ближњима својим (Мт. 6, 14). А нећемо опростити ближњима својим, ако се не окренемо себи, својој муци и, како каже наш народни песник: да се позабавимо о своме јаду. Ја сам једино одговоран за себе и за себе ћу положити рачун на Суду Божјем. Чак ни у једној породици, родитељи неће одговарати за децу, ни деца за родитеље. Свако ће изаћи сам пред Бога. Исто ће бити и са мужевима и женама. Имате случај да је жена побожна, а муж није. Шта та жена треба да ради? Због таквог мужа, да и она буде непобожна? Човече, гледај себе и моли се Богу. Ти се спасавај. Други ако неће да се спасава, остави га (Мт. 8, 22). Свако бира себи вечну судбину, али не треба ја да му будем судија. Ако њега осуђујем, престаћу онда да мислим на себе, престаћу ја да се спасавам. Самим тим што сам њега осудио, губим сопствено спасење. Шта сам тиме добио? Њега нисам поправио, а себе сам покварио, себи сам духовну штету нанео. То је оно о чему данашње Јеванђеље говори. У сваком случају, види се из овога што покушавам да кажем, покушавам да одмуцам на ову духовну тему, да је то духовна борба. Такав је период поста, али слободно можемо рећи и читав живот који нам предстоји. Зато га требамо доследно живети, угледајући се на свете Оце Цркве наше, на учитеље наше православне вере, на оне који су у тој борби изашли као духовни победници. Зато их ми данас и славимо као светитеље и учитеље наше кроз историју. Дај Боже да се поучимо на примерима Отаца наших, на примерима великих испосника и подвижника, који су благодаћу Божјом победили сва животна искушења, која се у току поста повећавају. Они су, да би победили сатану, често пута ради поста и молитве одлазили у пустињу, повлачећи се од људи, јер су у свету понекад имали већа искушења од људи него од самих демона, више су људи била препрека њиховом спасењу. Они, међутим, никада те људе у своме срцу нису осуђивали. То је оно што је овде потребно нагласити. Они су, повлачећи се из света, молили Богу не само за себе, већ за спасење читавог човечанства. То је пример, који и ми треба да следимо; а не да свакоме ману налазимо, а себи никада. Бог једини све зна и Он једини има право да суди. Он је Створитељ наш и Он зна слабости наше, зна врлину нашу, зна какве је коме духовне дарове дао, колико који човек може да чини, шта може да чини. Онај који суди другима узима и узурпира право Божије. То је веома битно и, ако Бог да, макар то да запамтимо од овога што смо данас говорили и чему смо се поучили. На све друго што нам је потребно Црква ће нас подесћати на богослужењима у току овога Великог поста. Дај Боже да са великом духовном крепошћу и радошћу дочекамо велики празник Васкрсења Христовог! Живели и Бог вас благословио. Извор: Епархија зворничко-тузланска Богословље | View full Странице
  3. Ma geni su to Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију
  4. Електронски медији преносе вест о православној мрежи Crkva.net

    SPC napravila društvenu mrežu "Pomaže Bog, dobro jutro!", prvo je što na svom ekranu vidi korisnik društvene mreže crkva.net, platforme stvorene ne bi li se poruka Srpske pravoslavne crkve (SPC) brže i lakše proširila u eri interneta. Mreža ima sve više korisnika (PrintScreen) Oni koji vode mrežu kažu da je cilj da se ljudi vrate na bogosluženja i u crkvi vide svoju kuću, a ne samo servis za usluge. Srpska pravoslavna crkva tako je postala prva crkva u regionu koja je svoju misiju i učenje prenijela na internet. Sveštenici SPC prije dvije godine došli su na ideju da naprave crkvenu društvenu mrežu. Prema riječima administratora, broj korisnika raste iz dana u dan, a crkva.net trenutno broji više od 7.000 članova, dok je korisnicima od nedavno na raspolaganju i android aplikacija. Jedan od administratora ove društvene mreže, Vladimir Jovanović, kaže za "Blic" da od početka ima podršku SPC. Mreža ne okuplja samo pravoslavce "Osnivač protojerej Ivan Cvetković je član Misionarskog odjeljenja SPC i projekat je izložen na sastancima odjeljenja. Potvrdu da imamo podršku crkve možete naći i na zvaničnim profilima mnogih eparhija, episkopa, manastira i parohija", kaže Jovanović. Pored profila na kojima misli dijele poznati duhovnici i na kojima se vjernici SPC mogu upoznati sa radom svojih eparhija, korisnici mreže na njoj dijele i mudre misli, duhovne poruke, angedote vezane za svece, te najavljuju i čestitaju jedni drugima vjerske praznike. I dok su na društvenoj mreži Tviter trenutno popularni haštagovi “NBAAllstar” i “Winter olympics”, na crkva.net to su “zadušnice”, “pravoslavlje”, “Siropusna nedelja”... Jovanović kaže da je cilj postojanja mreže da se "sve ono što je dobro u crkvi sabere na jednom mjestu". "Mi pozivamo sve ljude dobre volje da se pridruže našoj mreži, kako bi upoznali Pravoslavlje, da bi upoznali život i ljude u Crkvi. Naravno, veoma je važno i bitno da poštuju naše gostoprimstvo i da ga ne zloupotrebljavaju", dodaje Jovanović. On kaže i da mreža ne okuplja samo pravoslavce, već da su svi dobronamjerni ljudi dobro došli. "Imamo dosta sveštenika koji, nažalost, nijesu previše aktivni, a članstvo čine ljudi različitih profesija, godina i interesovanja", dodaje Jovanović i kaže da je cilj dalji razvoj platforme: "Ubacujemo nove opcije, novi dizajn, gledamo da bude jedinstveno, ali jednostavno". Na ruskoj mreži i patrijarh Ruska pravoslavna crkva prva je koja je napravila ozbiljnije korake ka popularnosti na internet nebu. Mreža Elitsa osnovana je još 2013. godine, a kako se navodi na naslovnoj strani, osnovana je uz blagoslov patrijarha ruskog Kirila, a takođe su dobrodošli ljudi drugih vjeroispovesti. rtcg
  5. "POMAŽE BOG, DOBRO JUTRO" Srpska pravoslavna crkva napravila PANDAN FEJSBUKU, a ovo su najpopularniji HEŠTEGOVI “Pomaže Bog, dobro jutro!”, prvo je što na svom ekranu vidi korisnik društvene mreže crkva.net, platforme stvorene ne bi li se poruka Srpske pravoslavne crkve brže i lakše proširila u eri interneta. Oni koji vode mrežu kažu da je cilj da se ljudi vrate na bogosluženja i u crkvi vide svoju kuću, a ne samo servis za usluge. Foto: G. Srdanov / RAS SrbijaHram Svetog Save Srpska pravoslavna crkva tako je postala prva crkva u regionu koja je svoju misiju i učenje prenela na internet. Sveštenici SPC pre dve godine došli su na ideju da naprave crkvenu društvenu mrežu. Prema rečima administratora, broj korisnika raste iz dana u dan, a crkva.net trenutno broji više od 7.000 članova, dok je korisnicima od nedavno na raspolaganju i android aplikacija. Jedan od administratora ove društvene mreže Vladimir Jovanović kaže za “Blic” da od početka ima podršku SPC. - Osnivač protojerej Ivan Cvetković je član Misionarskog odeljenja SPC i projekat je izložen na sastancima odeljenja. Potvrdu da imamo podršku crkve možete naći i na zvaničnim profilima mnogih eparhija, episkopa, manastira i parohija - kaže Jovanović. Pored profila na kojima misli dele poznati duhovnici i na kojima se vernici SPC mogu upoznati sa radom svojih eparhija, korisnici mreže na njoj dele i mudre misli, duhovne poruke, angedote vezane za svece, te najavljuju i čestitaju jedni drugima verske praznike. I dok su na društvenoj mreži Tviter trenutno popularni haštagovi “NBAAllstar” i “Winter olympics”, na crkva.net to su “zadušnice”, “pravoslavlje”, “Siropusna nedelja”... Jovanović kaže da je cilj postojanja mreže da se “sve ono što je dobro u crkvi sabere na jednom mestu”. - Mi pozivamo sve ljude dobre volje da se pridruže našoj mreži, kako bi upoznali Pravoslavlje, da bi upoznali život i ljude u Crkvi. Naravno, veoma je važno i bitno da poštuju naše gostoprimstvo i da ga ne zloupotrebljavaju - dodaje Jovanović. On kaže i da mreža ne okuplja samo pravoslavce, već da su svi dobronamerni ljudi dobro došli. - Imamo dosta sveštenika koji, nažalost, nisu previše aktivni, a članstvo čine ljudi različitih profesija, godina i interesovanja - dodaje Jovanović i kaže da je cilj dalji razvoj platforme: - Ubacujemo nove opcije, novi dizajn, gledamo da bude jedinstveno, ali jednostavno. Na ruskoj mreži i patrijarh Ruska pravoslavna crkva prva je koja je napravila ozbiljnije korake ka popularnosti na internet nebu. Mreža Elitsa osnovana je još 2013. godine, a kako se navodi na naslovnoj strani, osnovana je uz blagoslov patrijarha ruskog Kirila, a takođe su dobrodošli ljudi drugih veroispovesti. blic
  6. Најава духовних трибина и предавања

    Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић: Пост и вера 20. Фебруар 2018 - 11:14 У недељу, 25. фебруара 2018. године, у конаку капеле Свете Петке на Калемегдану отпочиње нови циклус предавања Разговори о вери. У потпуно новом и много пријатнијем амбијенту, међу иконама које до сада посетиоци светиње на Калемегдану нису имали прилике да виде, прво у низу предавања одржаће протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, старешина цркве Ружице и капеле Свете Петке, на тему „Пост и вера“. Почетак предавања је у 11 часова, након свете Литургије која почиње у 9,30 часова.
  7. Помолимо се за здравље наше Дуње, да буде радост својој мајци Даниели и својим ближњима. @МОДЕРАТОР ЖРУ Данче
  8. Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми, дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени слуги Твоме, Да, Господе Царе, видим сагрешења своја и не осуђујем брата свога јер си благословен у векове векова. Амин.
  9. Православни подсетник лета Господњег 2018.

    18. - 24. фебруар 2018. Недеља сиропусна Нед 18 Св. муч. Агатија; св. Полиевкт (Беле покладе) бели 5 Сви се боримо са гордошћу, и сви патимо од гордости мрс као од прираслица. (П) Пон 19 Св. Фотије Цариградске; св. Вукол Смирнски (Почетак Вел. поста) * 6 Наоружајмо се и ми, блажени христијани, постом и молитвом против искушења и саблазни што нас непрестано у животу сретају, будимо једнако на стражи за своје спасење па мачем слова Божјег побеђујмо све сплетке богопротивних наших злотвора, као што га је Исус овим оштрим мачем победио и надвладао. (М) Уто 20 Св. Партеније Лампсакијски * 7 Бог се огледа у природи као човек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја. (С) Сре 21 Св. Теодор Стратилат; св. Сава Други Српски вода 8 Свакако треба да чујемо шта људи говоре о нама, али ако они кажу: ти си "светац", а Бог каже "ништак", каква нам је корист? Ако ли они кажу: ти си "злочинац", а Бог каже "праведник", каква нам је штета? Не дозволимо, дакле, да наше расположење зависи од тога да ли нас људи нерасудно хвале или куде. Ни понизити, ни узвисити нас не могу. (П) Чет 22 Св. мученик Никифор вода 9 Благо сиромашнима духом, а то су они који осећају себе да су бедни и сиротни духовно, који сазнају да су грешни пред Богом... Смирење добија и своју оцену и своју награду када се не спроводи тугом, жалошћу и очајањем. (М) Пет 23 Св. свештеномученик Харалампије вода 10 Благо онима који плачу за грехове своје, и грехове света јер ће се они утешити, благодатном утехом евангелија. (М) Суб 24 Св. муч. Власије; св. муч. Ђорђе Кратовац - Теодорова субота уље 11 Истинито скрушење доноси и истиниту али праву кротост а то је смерно и мирно осећање које с покорношћу прима божествену посету и очекује Божју милост, које нема злобе ни пакости према другим лицима, срце му је откривено за свако добро: благо кроткима јер ће наследити земљу. Они још и сада владају њоме у надању (1 Кор, 3,22), они ће владати царством и имати велику славу на поно- вљеној земљи, када Христос открије своју славу. (М)
  10. О Страшном Суду Божјем Претпоследња такозвана Месопусна недеља, у јеванђелском читању, подсећа нас на долазећи суд Божји, којим ће се окончати ток људске историје. Суду претходи други долазак Господа Исуса Христа, сада у слави и сили. Судиће се родовима људским - народима и свакоме човеку понаособ. У овој причи о суду Господ не говори о греху и његовим категоријама, већ центар поруке ставља на односе људи према Богу и ближњем, наглашавајући притом ону истину коју проповеда Црква, да ћемо се ми православни хришћани спасавати управо кроз заједницу и као део ње. У времену између Вазнесења и Другог доласка Господ је чудесно присутан међу нама, најпре у светој тајни сабрања (евхаристије - литургије), али и као један од нас, поистоветивши себе са родом људским, посебно малима, презренима и гладнима. Он је дошао ради свих, па је у исти мах и са гладним и сиротим, са болесником, али и осуђеником (лоповом, убицом).На тај начин нам Син Божји открива, али и сведочи да је сваки од људи саздан по лику Божјем и чини својеврсну и аутентичну икону Пресвете Тројице. На тај наћин упозорава нас људе да обратимо велику пажњу на саздање Божје, са којим се и ради којег је он, Син Божји, будући Бог постао човек. Господ себе ставља уместо сиромашних, гладни, затворених, свих оних којима живот није милостив, а ми људи нисмо браћа. Такви, заборављени и презрени, имају Њега, ми охоли, горди, презадовољни, далеки и себични имамо осуду, уколико не загрлимо покајање и постанемо нови људи - то је чудесни рецепт светости. Када наступи Суд, доћи ће и до раздељења на праведне и неправедне. Која је категорија те две крајности, запитајмо се? Одговор је лак и јасан. Ми сами смо категорија и наше усмерење према Богу и ближњима, или против њих. Суд је строг, Господ је благ. Плата је поштена. Ако си иоле марио за Бога, наравно, кроз однос са ближњим, радост је припреемљена. Уколико су ти Бог и ближњи били страни и туђи, припремљана радост за таквога биће паклена мука. Јер самодовољном ни у вечности не треба Бог, још мање ближњи. Суд долази, наше време тече. Стражимо над собом, имајмо заједницу са Богом и ближњима, не гнушајмо се малих. Господ ће доћи изненада, чак и пре суда. Ту је наш сусрет са Њим, јер је и конац живота све краћи. Смрт је сурова прелазница ка вечном животу. Покајмо се и исправимо се док је дана... игуман Димитрије, 11.фебруар 2018
  11. ТВ ХРАМ View full Странице
  12. Постом до Васкрса

    ТВ ХРАМ
  13. Тумачење Божијег завета са човеком и краја света

    Зар би Бог уништио свет? Онако величанствен почетак имаће исто такав крај према речима св. владике Николаја
×
Драгана Милошевић - Живе Речи Утехе