Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

milan11

Члан
  • Број садржаја

    31
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О milan11

  • Ранг
    Напише по коју
  • Рођендан 10/21/1956

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Пепељевац
  • Интересовање :
    Православље
  1. Обама одобрио војну помоћ терористима у Сирији (РТС) Увођење зоне забрањених летова изнад Сирије немогуће без одлуке Савета безбедности УН; тврди Француска. За сада, та опција није “на столу”. 13.37 – Тврдње Американаца о употреби хемијскох оружја у Сирији су “караван лажи”, тврди Дамаск. Тврдње Беле куће да су снаге сиријског председника Сирије Башара eл Асада користиле хемијско оружје у тој земљи су фабриковане, тврди председник комитета за спољну политику доњег дома руског парламента Алексеј Пушков. САД за зону забране лета над Сиријом У оквиру предлога о војној помоћи сиријским побуњеницима САД предвиђа и увођење ограничене зоне забране лета над камповима за обуку сиријских побуњеника, пише Вол стрит џурнал. Та зона протезала би се на 40 километара територије Сирије и спроводили би је амерички војни авиони из Јордана наоружани ракетама дугог домета ваздух-ваздух, наводи лист, позвајући се на неименованог америчког званичника. Амерички званичници сматрају да је зона забране лета неопходна за успостављање кампа за обуку побуњеника. Пушков сугерише да би Сједињене Државе могле то да искористе како би оправдале уплитање у конфликт између званичних снага и побуњеника у Сирији. “Информације да је Асад употребио хемијског оружја су фабриковане на истом месту где и лажи о томе да је Садам Хусеин поседовао оружје масовног уништења”, написао је Пушков на Твитеру. “Обама је кренуо истим путем као и Џорџ Буш”, додао је Пушкин. Истовремено, Обама је одобрио снабдевање сиријских побуњеника оружјем, за почетак пешадијским наоружањем и муницијом, јављаБлумберг. Један неименовани званичник САД, међутим, тврди да је одлука о наоружавању опозиције донета пре због губитака опозиције на бојном пољу, него због америчке потврде о коришћењу хемијског оружја у Сирији. Тај званичник је рекао да се наоружавање сиријских побуњеника тешким оружјем још разматра, због страха да би оно могло да падне у руке терориста. Блумберг наводи да је Обамин однос према Сирији промењен пошто је помоћ Русије, Ирана и Хезболаха Асадовом режиму променила однос снага на терену и то на штету устаника. Твит Алексеја Пушкова “Потребна је брза реакација, имајући у виду ситуацију на терену, јер смо сведоци тога да су Иран и Хезболах појачали учешће у Сирији”, рекао је заменик Обаминог саветника за националну безбедност Бен Родс. Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен поздравио је то “јасно саопштење” САД, али није споменио никакав јасан одговор НАТО на њега, навео је Ројтерс. Расмусен подсећа да је међународна заједница јасно рекла да је било каква употреба хемијског оружја у Сирији неприхватљива и да представља кршење међународног закона. “Ово је питање које веома забрињава”, закључује Расмусен, који сматра да је за сиријски сукоб најбоље политичко решење. Према Расмусену, сиријска влада хитно треба да омогући тиму УН да истражи извештаје о употреби хемијског оружја.http://srbin.info/2013/06/obama-odobrio-vojnu-pomoc-teroristima-u-siriji/
  2. Живот као алтернатива ЕУ Могу га у Србији (стипендисти) волети или (они остали) не, али једно је сигурно – глас Џорџа Сороша се с пажњом слуша у “свом нормалном свету” којем такозвани српски реформатори наводно теже. “Пред нама су веома тешка времена, која се на многе начине могу упоредити с Великом депресијом из 30-их година,” изјавио је светски познати финансијски маг у интервјуу за амерички часопис Њузвик пред одлазак на годишњи Светски економски форум у Давосу још крајем јануара 2013.[1] (Фонд стратешке културе) Штавише, према Сорошу, тај “нормални свет” се “суочава с најопаснијим периодом у модерној историји – периодом зла”. Дакле, не никако с временом доласка распомамљених “инвеститора” из тзв. развијеног света који у редовима који се протежу до Будимпеште само чекају на Хоргошу да Србија добије “датум” како би похрлили у њу и обезбедили јој неограниченог хлеба без мотике, у Фукујамином свету у којем је историја одрадила своје и сада „невидљива рука тржишта“ доноси благостање свима. Јер, објашњава Сорош, управо се “суочавамо с општим ограничењима развијеног света, која прете деценијом стагнације, ако не и горим од тога”. Наравно, ништа суштинско се није десило од јануара па до данас, поготово не на простору Европске уније, што би указало да Сорош није у праву. Упркос томе, београдске власти остају „принципијелне“: ЕУ нема алтернативу. И по цену суштинског одрицања од Косова и Метохије. И по цену одрицања од суштинског отварања према остатку света, који још увек има шансу да се како-тако извуче из кризе, или је бар преживи. Ту долазимо и до друге поруке, практично истоветне, која долази српској јавности – тј. дошла би када та јавност уистину постојала – са једне друге стране. У предавању одржаном 10. јуна 2013. на Филозофском факултету Универзитета у Београду, др Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживањаистакао је да је “полазна оцена на којој се данас заснива спољна политика Русије да се свет налази у дубокој кризи, која је у ствари криза функционисања капитализма” који, “неспособан да одговори на потребе савременог света, само продукује дубоку кризу, која није само економска и финансијска, него и морална”.[2] Дакле, представници практично два супротна пола – (руске) цивилизације и анти-цивилизације, како један француски колега којег др Решетњиков цитира карактерише оно што је остало од европске цивилизације (која се на поменутом руском институту иначе назива “постхришћанском”) – говоре нам исто. Не само језиком економских већ и моралних категорија. Сорошев рецепт, ако се тако уопште може и оквалификовати, је следећи: “Није тренутак мислити само о заштити имовине, већ и буквално избећи катастрофу” у деценији стагнације која следи – “ако не и горим од тога”. Другим речима – треба спасавати живу главу. Др Решетњиков ту нуди конкретнији излаз: “Србијаима избор – или ћете на Титаник или на наш чамац. Наш чамац ће можда опстати, али Титаник ће сигурно потонути!” А којим правцем иде руски чамац? На првом месту, ка продубљавању односа са једином земљом ЕУ за коју се процењује да може да преброди кризу – Немачком. На другом – још важнијем, како је истакнуто, ка Кини на првом месту, али и ка великим земљама азијско-пацифичког региона, као што су Индонезија, Филипини, Јужна Кореја, Вијетнам. Трећи правац припада сарадњи са осталим земљама БРИКС-а – Бразилом, Индијом и Јужном Африком. Ипак, “за Русију је најважнији правац изградња и јачање Евроазијске уније, која представља алтернативу и за низ балканских и источноевропских земаља, као што су Србија, Бугарска, Грчка, Чешка, Словачка, балтичке земље”. Наравно, ово што др Решетњиков говори није нов поглед који долази из Русије, као што ни став Џорџа Сороша није био први такав став који је на (анти)цивилизацијском антиподу изнесен. Но, није тек тако Србија означена као „црна рупа“ на мапи глобалне електронске шпијунаже америчке Националне агенције за безбедност.[3] Неки ће тврдити да „Американци о Србији знају довољно тога, па им није неопходно накнадно праћење и шпијунирање“, или да је „могуће да су Американци снимали Србију, видели да од нас нема потенцијалне опасности и обуставили даљи надзор“. Но, постоји још једна, изгледнија опција, а то је да је у Србији реализован сценарио најближи пентагонском идеалу „потпуне доминације спектрума“, односно „кумулативни ефекат доминације у ваздушном, копненом, поморском и свемирском домену, као и у информативном простору, што омогућава извођење заједничких операција без ефектног отпора или ограничавајућег ометања“. Другим речима, Србија је под посебним режимом. Јер, само тако се може објаснити потпуно одсуство било какве могућности покретања иоле смислене дебате у јавном информативном простору Србије (баш као што се створио утисак немогућности покретања било каквог јавног деловања које би суштински могло да доведе у питање постојећи друштвено-политички анти-поредак) о реалној позицији Србије у времену и простору, о опцијама које су изгледне да би земља уопште имала шансе да опстане у „злом времену“ које неминовно долази. У простору потпуне доминације спектрума, излизани слогани о ЕУ и „датуму“ као врховној вредности се, осим у својеврсним катакомбама као што су алтернативни сајтови, трибине или уски друштвени кружоци, једноставно немају где оспорити, нити постоје механизми путем којих би се дословно животна питања проблематизовала унутар процеса којима се управља друштвом и третирала на релевантан начин. Као да је Србија као целина под индукованом хипнозом – она је глува, слепа, без чула мириса, додира и укуса. Њој је одузета могућност да реагује на промене у свету око себе, на опасности које јој прете. Једино јој се сервира мантра – ЕУ, ЕУ, ЕУ… И, попут некакве биљке, њеном државном организму је једино допуштено да се креће у правцу те „светлости“. Сорош? Решетњиков? Косово? Устав? Не – ЕУ, ЕУ, ЕУ… Датум, датум, датум… Фарма, фарма, фарма… Вучић, Вучић, Вучић… Има ли икога у Србији ко је, осим појединаца и мањих група, имун на ову индуковану хипнозу? Има. То су, на првом месту, Срби са Косова и Метохије, „сами против свих“.[4] Да ли зато што им је опстанак у питању, да ли зато што им посебну снагу даје битисање на светој, крвљу мученика и јунака натопљеној земљи – они тренутно представљају најважнији корпус имуних на индуковану хипнозу. И зато је притисак на њих и најјачи. Зато се и не може добити „датум“ док се они потпуно не неутралишу. Јер, само би хипнотисана Србија могла да се „добровољно“ прикључује оболелом организму какав је данашња ЕУ, да се добровољно укрцава на европски Титаник уместо да тражи спас у чамцу који је још увек стрпљиво чека. Тај чамац за спасавање јесу Русија и евроазијске интеграције, које је она сада коначно у прилици да отворено нуди. Срби са севера позивају остатке свесне Србије да се на Видовдан окупи.[5] То је добар дан да се изрази не само опредељење за Косово у саставу Србије, већ и решеност да Србија живи. Да не потоне са Титаником. Да избегне катастрофу. Да опстане не само небеска, већ и земаљска Србија – коју би њени наводни пропагатори иначе сигурно одвели у катастрофу. Има ли ЕУ алтернативу? Има. Та алтернатива се зове – живот. [1] http://www.vaseljenska.com/svet/soros-cekaju-nas-teski-sukobi-i-katastrofa/ [2] http://fakti.org/rossiya/resetnjikov-ili-cete-na-titanik-eu-ili-sa-putinovom-rusijom [3] http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/BiH-i-Kosovo-pod-lupom-Srbija-crna-rupa-spijuniranja-SAD/121895.html [4] http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/11/srbi-sa-severa-kosmeta-sami-protiv-svih.html [5] http://www.nspm.rs/hronika/slavisa-ristic-miting-na-vidovdan-da-organizuju-patriotske-stranke-a-ne-srbi-sa-kim.htmlhttp://srbin.info/2013/06/zivot-kao-alternativ-eu/
  3. Биографија :: Појмовник Народ (српски) Српски народ има врло несрећну историју. Имао је велику шансу да у средњем веку израсте у ред највећих европских народа У време Немањића било је Срба колико и Енглеза. А онда се десило оно што нас је увек пратило као највећа несрећа: неслога, нејединство. После смрти цара Душана, царство се поделило. Великаши су више снаге губили у међусобним сукобима и ратовима него одупирући се спољним непријатељима. Та неслога је главни кривац пропасти српске царевине. Она се и касније појављивала увек кад нам је било најтеже. Никад ми Срби не смемо заборавити да су нас у турском ропству држале домаће потурице. Од београдских дахија највећи број је био српског порекла. Карађорђе је те потурице протерао из Србије. Касније је тај процес завршен под Обреновићима. Међутим, у сваком новом рату опет су се јављале потурице. У сваком новом изазову долазило је до издаје. Сетимо се да је било и великих интелектуалаца, познатих имена наше културе који су аустроугарском окупатору служили у Првом светском рату. Сетимо се једног од наших највећих књижевника, Боре Станковића, и оног што је радио за време тог рата. Највећа убијања, паљења у служби страних окупатора чинили су наши људи. Највећи злочин над српским народом Хрвати су спровели уз помоћ Срба католика, посебно оних из западне Херцеговине. Ми Срби смо народ са израженом унутрашњом неслогом. Питање је да ли слогу у потпуности можемо икад остварити.
×