Jump to content

Ведран

Члан
  • Број садржаја

    836
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Ведран got a reaction from Фарисеј in Темељне истине вере код римокатолика   
    Убавината која спасува е Христос.
  2. Волим
    Ведран got a reaction from Марио Токовић in Темељне истине вере код римокатолика   
    се согласувам со Марио.
    секогаш кога одам во Рим, неодминливо ми е чувството дека некоја ладна мермерна скулптура ќе ме поклопи одозгора.
    Но, Рим под земја, во криптите и катакомбите е сосема друга работа...КАТАКОМБИТЕ, тие чудесни места под земјата, сеуште зрачат со маченичкиот, распнат етос.Таму доле под земјата се допира Небото..
  3. Волим
    Ведран got a reaction from Zayron in Темељне истине вере код римокатолика   
    Убавината која спасува е Христос.
  4. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у ...   
    ...
  5. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Марио Токовић у Темељне истине вере код римокатолика   
    Дубина пада Католичке цркве се може видети и у уметности.
    Гледајући Микеланђелове слике,може се видети сва наказност,
    и псеудоестетичност трулежног разума и осећања.
    Страшно је гледати у те слику.Не због догматских лажи и голотиње,или слободних асоцијација,
    већ због отворене путености,сексуалности,покварености,блуда,разврата који се приписује Оцу и Сину.
    Ту је цртеж центар уметности.И суштина слике је да се дивиш ЦРТЕЖУ.
    Сасвим је небитно што је нацртана будалаштина и хула на Дух Свети.
    Јер човек,кога ствара Бог није такав,он сав у Тајинству лежи.
    Ово је човек из радионице подсвесног(на нивоу кундалине),које у злу лежи.
    А колико су само биле горде главешине,и сада су,Запада,да све то држе по дуварима "цркве".
    П.С. Адам је био обучен у незамисливу красоту светих врлина,и није ишао ГО по РАЈУ.
    Го је постао када је поверовао Кундалини.
    Мунков крик је права уметност у односу на ову порнографију.
    Опростите на полемичност.Истоветности и сличности могу да заварају.
    Али проблем је у разликама.Које боду очи.Као дела Микеланђелова.
  6. Волим
    Ведран got a reaction from Биљана 1234 in О Икони - Петар Јевремовић   
    така речи варијации на флоресцентна светлина од портокалова, жолта и зелена боја, кои трансцедираат во ликот на светителот, кој блеска од несоздадената светлина....
  7. Волим
    Ведран је реаговао/ла у Касијина Божићна стихира   
    КАСИЈИНА БОЖИЋНА СТИХИРА Ходите, обрадујмо се Господу, разматрајући тајанство које је пред нама! – Преградни је зид порушен, пламени се мачеви дају у бег и од дрвета живота уклања се херувим, а ја рајском храном се частим, које бејах лишен због непослушности. Јер непроменљив лик Оца, одраз његове вечности, узима обличје слуге излазећи од Мајке која не окуси брака, а не подлеже промени. Јер какав је био, такав је остао, будући истински Бог, а какав није био прихвата да буде, да постане човек из љубави према човеку. Њему узвикујемо: „Боже, који си се родио од Дјеве, смилуј нам се!“
    Кад се Господ Исус роди од свете Дјеве све се просветли. Док пастири на пољу бдију, а маги се клањају и анђели певају, Ирод је узнемирен – јер се Бог јавио у телу, Спас душа наших.
    Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих векова и власт Твоја над сваким је нараштајем. Оваплотивши се од Духа Светога и очовечивши се од Марије, увек Дјеве, светлошћу нас обасја када дође Христе Боже, Светлости од Светлости, Сјају Очев који сву творевину озари. Све што дише хвали Тебе, одраз славе Очеве. Боже који си онакав какав си био, какав си и из Дјеве засијао, смилуј нам се!
    Шта да ти, Христе, принесемо поводом јављања Твога ради нас као човека? Та свака од творевина Твојих захвалност ти изражава: анђели певањем, небеса звездом, маги дарима, пастири дивљењем, земља пећином, пустош јаслама, ми пак Мајком – Девојком. Боже од пре векова, смилуј нам се!
    Августовим успостављањем јединствене власти на земљи престало је многовлашће међу људима; Твојом очовечењем од Чисте уништено је идолско многобоштво. Под једно светско царство потпадоше градови; у власт једнога Божанства повероваше незнабошци. Пописа се народ по наређењу Цезаровом; пописасмо се ми који верујемо именом Божанства на основу тога што си се Ти, Боже наш, очовечио. Велика је Твоја милост! Слава ти!




    Превео с грчког Ненад Ристовић


  8. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у ...   
    ...


  9. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Желе Зека у ...   
    Е ово ће бити лудило!Покренуто на светог авву Јустина!Екстра! blessyou
  10. Волим
    Ведран got a reaction from obi-wan in Mi i vladika ♥ ♥   
    Епископот треба првенствено да е отец=татко и да раѓа деца=чеда во Духот за Благословеното Царство.
  11. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у Mi i vladika ♥ ♥   
    Тако је оче, иконолошка онтологија је јако битна и један је од темеља хришћанске теологије.
    Самом ја бих да додам још нешто, а и ти си сам делимично наговестио: ради о овом "уподобљавању", што свети Максим назива "мимезис" = подражавање, опонашање, итд.
    За Максима и оце не постоји иконолошка онтологија, тј. поистовећивање иконе и прототипа, ако му не претходи овај мимезис, тј. уподобљавање. Па ће тако неко бити права икона Христова онолико колико се уподобљава својим личним животом Христу, а не аутоматски само по себи. У супротном...
    Исто тако је и са нашим учествовањем у Светим Тајнама, на пример: Бог даје Дар, али ми се морамо сами отворити да га примимо и сачувамо.
    Хвала Моцарту што је отворио ову тему.
    Ја из личних разлога не могу баш да учествујем у њој, али да кажем како угалвном делим ставове чика Моцарта
  12. Волим
    Ведран је реаговао/ла на w.a.mozart у Mi i vladika ♥ ♥   
    Otvaram temu podstaknut diskusijom na temi o vladikama i duhovnicima...
    Znamo da je vladika nosilac crkvenosti,duhovnosti, sabornosti i svega ostalog što može da se nosi u svojoj eparhiji.
    Ako je on ikona Hrista prosto se pitam- kakav odnos mi sa svojim vladikom treba da imamo. Nekako i mogu da shvatim taj odnos na liturgiji ali van liturgije nikako. Da li uopšte treba da imamo neki odnos sa vladikom, da li je normalno očekivati da vladika zna za naše postojanje ili čak imena, naše stanje (barem informativno) Da, naše eparhije su velike i sveštenici su ti koji bi trebalo da obavljaju -prljav posao- ali se prosto pitam... ja nisam imao priliku da razgovaram sa svojim vladikom mada sam čak 2 puta razgovarao telefonom sa njegovim sekretarom... te sam to i dodao u svoj raskošan CV.
    Treba li uopšte očekivati da mi kao najprostiji izraz jedne svete i saborne imamo bilo kakav kontakt sa Ikonom ili vladika služi samo za suštinske stvari, kakva je istorijska praksa, šta kažu kanoni i naravno-vrlo bitno pitanje- o čemu bismo mogli da pričamo sa vladikom...
    Prosto razmišljam naglas, ništa više jer sam ponekad zaista zbunjen...
  13. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у ...   
    Одлично питање, посебно јер ми даје могућност да одем корак даље у ономе што желим да до краја кажем:
    Дакле, којим ккритеријумомо сведочити теологију?
    Ко је критеријум сведочења?
    Сведочењем! Сведок!
    У једној песми је Пол Целан то овако испевао:
    "Нико
    Не сведочи
    За
    Сведока".
    Да будем искрен до краја (А ПРИ ТОМЕ МИСЛИМ ПРВО И НА САМОГ СЕБЕ), нема живе теологије јер нема ни искуства Бога.
    Рекао сам већ да је највише атеиста у Цркви.
    У таквом једном амбијенту је и сулудо очекивати да има неке теологије.
    Да, лепо је то што има све више теолошких предавања и књига, емисија и осталог.
    Али, за мене је то само археологија.
    Ја сам већ једном поставио питање, али се нико није нашао да одговори: браћо теолози и остали, колико је наше искуство живота у Евхаристији, онтологији, есхатону, личносности, заједници, гледању браће у лице, итд?
    Ја ћу рећи о себи: па једна скоро велика 0 (нула)...тако да себе доживљавам само као преписивача и пасионираног љубитеља књига. О хришћанству још увек скоро да немам појма.
    Ту лежи и одговор на питање: зашто је теологија неактуелна, као и само хришћанство.
    Све што сам до сада видео од теологије било је углавном преписивање, и то брутално преписивање (осим ретких случајева). Ако је то једино што нам је остало, онда добро. Само, туга је што ће се теологија (ако већ и није) изместити са теолошких факултета на улицу, међу обичпне људе, међу (изгледа да је све више и више тако) праве теологе.
    Једном је онај старац Пајсије рекао као: "Мирјани ће судити монасима"....апропо, милим и да ће надничари судити теолозима
  14. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у ...   
    ...
  15. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у ...   
    ...
  16. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у ...   
    ...
  17. Волим
    Ведран got a reaction from Милан Меденица :) in Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    верувам во воскресението и го претвкусувам во евхаристијата....
    го чекам воскресението од мртвите и живот во идниот век, амин.
  18. Волим
    Ведран got a reaction from Лазар Нешић in Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    верувам во воскресението и го претвкусувам во евхаристијата....
    го чекам воскресението од мртвите и живот во идниот век, амин.
  19. Волим
    Ведран got a reaction from Vaske in Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    верувам во воскресението и го претвкусувам во евхаристијата....
    го чекам воскресението од мртвите и живот во идниот век, амин.
  20. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у О Икони - Петар Јевремовић   
    Не личи ни мало.
    Чак је поређење јако неукусно.
    Али наравно, укуси су различити, па томе у прилог иду и неукусни укуси
  21. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Марио Токовић у БОЖЕ, Боже мој, зашто си ме оставио?   
    Христос јесте уздрхтао пред бићем смрти.Али најмање пред њом.
    Иза смрти седи небиће-могућност не бити са Оцем,бити Човек/Анђео сироче.
    А то искуство Син нема.И никада не може да има.Не постоји Бог-Син сироче.
    А Творевина има ту слободу-избор-одлука-дело-резултат.Син или Сироче.
    А Отац "оставља" природу да се одреди:да ли више воли Оца или слободу.
    А Христоса уопше не занима тај ланац одлука,чак ни сама слобода Творевине.
    Јер Творевина има слободу,коју Бог може да "укине" Собом,и укида.
    Јер шта ће ми слобода,када сам сав у Богу и сав Бог у мени.
    То је стање иза слободе Творевине,јер се Христос,каоТворевина,обожио по природи.
    Он сагледава суштаство Оца.Оно што ником другом,ни Марији,није могуће,само Њему.
    И у том питању он разрешава логос и назначење Творевне,бива обожен по природи.
    ОН је изван слободе Творевине.Он је у области божанске слободе.
    А да би смо се ми обожавали по благодати,кроз сву Превечност.Вечити Метаболизам и Метаморфоза.
    Мисли они који дају пристанак.Који кажу судбоносно ДА,АМИН,Женику.
  22. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Дејан Манделц у О Икони - Петар Јевремовић   
    Јел ова?

  23. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Лазар Нешић у Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    Лепо речено, ни ја не бих могао прецизније и боље и отвореније!
    Е сад ми се чини да можемо прећи и на други ступањ, наиме: има у Јеванђељима, а пуно и код Отаца, да се васкрсење ВЕЋ САДА живи, иако наравно не у пуноћи, те да су начини и простори тог живота Црква и Евхаристија као изрази ВЕЋ САДА и ОВДЕ заједнице са Христом. Као и оно чувено: Ко верује у Сина Човечијег (=Христа) неће видети смрти!
    Ја бих на то додао како васкрсење није само једна нада (иако јесте и то!) у неки будући живот (па макар и живот који би био потпуно остварење нас као потпуног човека), већ једно искуство које би већ овде требало (макар у мрвицама) да имамо, а пре свега кроз сједињавање са Христом и наш са.живот са другима.
    Наравно, ово звучи лепо теоријско-теолошки, али колико тога заправо има?
    Да не кријем, мислим да ако овог искуства макар мало нема сада, да смо у великом проблему.
    (овде негде и лежи проблем данашњег "слабљења" хришћанства)
  24. Волим
    Ведран је реаговао/ла на Vaske у Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    На питање да ли вјерујем могу само рећи да вјерујем, а ту вјеру у неком квалитативном смислу не могу описати.
    А на питање колико то прожима мој живот, можда се може исказати једним молитвеним искуством.
    Наиме, када се молим за душе неких упокојених ( и то искључиво у случајевима када сам на молитви сам) молитва иде тешко, готово никако, са непрестаним осјећајем да живот тих људи бескрајно сјајнији и ближи Богу него иједна моја изречена ријеч на молитви. У тим тренуцима, на неки чудан начин, постојање тих људи је апсолутно реалније или стварније од мог сопственог постојања или самосвијести. Тиме не имплицирам некакве закључке о "статусу" тих душа после смрти, једноставно тај осјећај деструише сваку временску удаљеност између мене и тих људи.
  25. Волим
    Ведран got a reaction from Марио Токовић in БОЖЕ, Боже мој, зашто си ме оставио?   
    тоа е реална и конкретна состојба на богооставеност, за која прекрасно пишува старец Софрониј од Есекс, во неговата книга: „Да се види Бог, онака како што ОН Е“

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...