Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Биљана

Члан
  • Број садржаја

    4913
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    6

Репутација активности

  1. Волим
    Биљана got a reaction from Стари in Касијана   
    65. Због љубави према души човечијој Господ Христос брине и о телу човечијем као возилу душе. Он храни гладне у пустињи, лечи телесне болести на људима, спасава их од бура и ветрова, чисти их од злих духова. Он се дохвати гнојавих очију слепаца, тиче руком лепрозне и мртве, исправља згрчене и грбаве. И грбаве, кћери моја, запамти. Најодвратнија тела нису њему одвратна, нити најлепша привлачна. Он рачуна једино са душама, које расту и сазревају у телесним границама. Са духовним плодом сваког тела он рачуна. И он још зна, да често најгрбавије јабуково дрво даје најслађи плод. Запамти ово, кћери.
    66. Зна Господ вредност телеса људских. Шта је тело Он је рекао кроз своје пророке и апостоле и свештене песнике: дим што ишчезава, трава што се суши, цвет што вене, прах од праха. Људи гледају на кола по кратковидости и сујети; на возило гледају а не на возара. Он пак пре гледа на возара скривеног у колима. Сва брига и љубав Његова управљена је на невидљивог возара у колима, тј. на душу у телу. А што Он оправља и чисти кола, то је због возара. Што Он лечи и храни тела људска, то је због бесмртне душе људске. Јер, "каква је корист човијеку да сав свијет добије а души својој нахуди" (Мат. 16, 26)?
    67. Господ Исус често понавља опомену људима, да не брину о јелу и пићу и одећи. Ово је главна брига незнабожаца а не Његових следбеника. Није достојно синова Божијих, да оно што је главно за животиње буде главно и за људе. Онај ко нас је позвао као своје госте у овај свет, зна шта нама треба и постараће се за нас. Или да мислимо, да је Бог лошији домаћин од човечијих домаћина? Да не буде. Са свима нашим бригама о телу ми га не можемо спасти од старости, болести, смрти и трулежи. Но знамо, да Свемогући, који је наше душе обукао у ово пречудно саткано извезено тело од земље, које ми сматрамо скупоценим а Он јевтиним, обући ће нас по смрти у несравњено лепша тела, бесмртна и нераспадљива, која нити ће боловати нити старити. То је обећао учинити Онај који нас је из чисте љубави створио, и који очекује љубав као одговор на љубав.
    68. Љубав к Богу изгони сваки страх из душе осим страха од греха. Да, љубав појачава страх од греха. Страх од греха то и јесте страх од Бога. Велики љубитељи Христа нису се страшили ни људи ни зверова ни немаштине ни смрти. Чак су се радовали страдањима за Онога, који за њих пострада, да би били слични Њему. И волели су што пре умрети и овај свет оставити, само да би што скорије били са љубљеним Господом. Апостол то сведочи: "Не бојимо се, вели, и много више волимо изићи из тијела (возар из возила) и ићи ка Господу" (II Кор. 5, 8). Јер су били уверени, да кад им душа напусти ову смртну телесну кућу уселиће се у "кућу вијечну на небесима". Па каже: "Затим уздишемо". (II Кор. 5, 1-2).
    69. Не неки земаљски него небесни пример љубави препоручује Христос својима: "Ако заповести моје уздржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповијести Оца мојега и остајем у љубави Његовој" (Јов. 15, 10). А све Његове заповести садрже се у једној: "Љубите". Све пак остале заповести Његове, као: заповест о молитви, милостињи, смерности, чистоти, трпљењу, пожртвовању, храбрости, безбрижности, праштању, бдењу, радости и др. јесу појединачни зраци љубави. Ко задобије царицу врлина, задобија и сву свиту царичину.
    70. У свима књигама Новог Завета љубав је стављена изнад свих других врлина и заповести, као свеобухватна. Познате су речи апостола Павла о љубави: "Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам прораштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича; не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не радује се неправди, а радује се истини... А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима" (I Кор. 13). Никад лепша химна љубави није човечијим језиком изречена.
    71. Када божанствена љубав дође у срце човечије, с њом долази све, све, кћери моја: и мудрост и моћ и чистота и милосрдност и праведност и храброст и издржљивост и јасновидност и спокојство и веселост и свака доброта. А то је сасвим логично. Јер Бог који из љубави према нама "свога Сина не поштедје него га предаде (на муке и смрт) како дакле да нам с њим не дарује" (Рим. 8, 32). Сва историја Цркве потврђује ово. Осветљени љубављу Христовом простаци су постајали мудраци, плашљивци мученици, развратнице светитељке, тврдице добротвори, цареви и богаташи слуге Христове, вуци јагањци а јагањци лавови. Чудотворна сила Христове љубави није престала с Његовим одласком него се још умножила, веома се умножила.
    72. Свецелу своју љубав Христос је дао људима. Зато Он и очекује свецелу љубав њихову. И твоју, душо мила. Не само не трпи Он подељеност нашег срца између Бога и Мамона, него захтева нешто што изгледа сасвим против природе људске. "Ко љуби оца или матер или сина или кћер више него мене, није мене достојан" (Мат. 10, 37), па још то појачава: "Ко не мрзи на својега оца и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик" (Лука, 14, 26). Наравно, да је ово немогуће сваком човеку сем ономе ко отвори своје срце к Богу, те Свемогући учини немогуће могућим. "Љубав заправо нема ништа осим Бога, због тога што је Бог љубав", пише свети Нил Синајски.
    73. Док човек не омрзне своју стару хаљину, не може пожелети нову. Како ћемо постати "нова твар у Христу", "нов човек", "Синови светлости", ако не омрзнемо своју стару греховну душу, која је због робовања телу постала више тело него дух? Стари човек је сав у страху од Бога. Страх му је почетак и свршетак. Код новог човека страх је почетак а љубав свршетак. Смрт за љубав Христа јемство је живота вечног.
    74. Ко год се удаљи од љубави Христове, пада у лудост телесних жеља, које не знају меру, нити им има броја. А у осветљеним љубављу не владају телесне жеље, него су равнодушни према свим прелестима овога пролазнога света. Они "употребљавају овај свијет као да га не употребљавају, јер пролази обличје овога свијета" (Кор. 7, 31). Гледају на оно што се не види, а не на оно што се види. Њихов поглед стално је прављен преко гроба ка Ономе који их љуби и чека у красотама и радостима "што око не видје, ни ухо чу, нити у срце човијеку дође". (I Кор. 2, 9). Онамо је крајња сврха нашег путовања и наших трудова. Кратки видици, лажни видици.
    75. Не може се имати права и стална љубав према Богу, док се нема љубави према Христу, нити се може имати љубави према ближњим док се прво нема љубави према Христу. Ово понављамо и понављаћемо. Као што је речено: "Во свјетје Твојем узрим свијет". Тако се може рећи: Кроз љубав Твоју и ми љубимо. Само кроз љубав Божију, оваплоћену у Христу, ми можемо правилно љубити и Бога и себе и своје ближње, чак и непријатеље. Јер и за наше непријатеље Христос умре. Искључиво због те велике цене, којом Христос искупи наше непријатеље, нама је омогућено љубити их, благосиљати и молити се за њих. Све због Христа а не због непријатеља Божествени Максим Исповедник пише: "Ко љуби Бога, тај неизбежно љуби и ближњега". Ми додајемо: Ни Бога не може љубити ко не љуби Христа ваплоћеног Сина Божијег. У Новом Завету објављене су свету две основне догме: Света Тројица и Ваплоћење Сина Божијега. Љубав почива на овим двема догмама.
    76. Бог је благословио брак, најпре у Рају, потом и у Кани. Браком два тела постају једно тело; две душе "нераздвојне и неслијане". Два храма Духа Светога под једним кровом. Зашто сједини Бог два тела уједно? Јер, "лакше је двома на путу него једном". Јер се браком зауздава нечиста похот за телом, целисходним нецелисходно. Јер множењем рода људског омогућава се и мноштво спасених жртвом Христовом. Јер телесни брак мужа и жене, у љубави везан и Црквом благословен, јесте најизразитији симбол Христовог духовног брака са Црквом и са сваком душом хришћанском. И међу првим следбеницима Господњим, апостолима и мироносицама, било је и брачних и небрачних.
    77. Монаштво је у идеји натприродно, анђелско. У многобројним примерима оно се показало, и показује, и у пракси натприродно и анђелско. Али по речи самог Господа то "не могу сви примити до оних којима је дано". Којима је јасно отворен вид за царство небесно; којима је срце отворено искључиво за љубав Христову којима је мило пењати се уз стрме духовне литице до висина неба, и који осете призив кроз благодат и силу Божију, они примају без страха и без обзирања. Такве Христос храбри на монашки живот речима: "Ко може примити нека прими". Благо теби, кћери, што си могла примити оно што сви не могу, што си се определила за неподељену љубав.
    78. Мисао о безбрачности у име Господа и у служби Господу јако наглашава апостол Павле, безбрачни апостол, говорећи (али не заповедајући): "Хоћу да сви људи буду као и ја". И понавља: "А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам" (I Кор. 7, 7-7). Но колико год апостол похваљује безбрачност Господа ради, толико осуђује безбрачност ради жеља телесних. У првом случају љубав према Господу замењује све жеље телесне, у другом жеље и похоте изгоне љубав и заузимају њено место.
    79. Монаштво није правило но изузетак, али изузетак без кога Црква Христова никад није била нити ће бити. Слично неправилним глаголима (као: "бити"), без којих би говор био несавршен. Велику строгост монашког живота у православној Цркви могли су да издрже само они који су имали велику љубав према Господу. Због тога су они постали "свјетилници света" и "земни ангели и небесни человјеци", пример молитве и поста, правило вере и чистоте. "Ко љуби разговор са Христом, тај воли бити усамљен", вели свети Исак Сирин. Усамљен разговор љубави са Љубављу.
    80. У Житију Светих налазимо необичне примере, где венчани пар договорно продужује живети девичанским животом као брат и сестра: (Галиктион и Епистима, Алексије Човек Божији и др.). По пророчанству Павловом,"да ће и они који имају жене бити као они који немају". (I Кор. 7, 29). Победиоци телесних жеља победили су змију која победи Еву у Рају.
    81. О брачном животу довољно и јасно је написано у Новом Завету. Апостоли свети, с очинском љубављу и строгошћу, опомињу и мужеве и жене и децу. Старешинство мужа над женом сравњују са старешинством Христа над Црквом (I Пет. 3, 1-8). Љубав мужа према жени треба да је слична љубави Христа према Цркви, (I Тим. 2, 9-15; 5, 1-15) за коју Он себе принесе на жртву (I Кор. 7, 11-16). Удата жена "спасиће се рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и светињи с поштовањем (Тим. 2, 1-6); (I Кор. 7, 7-8; 32-40). А која живи у насладама телесним, жива је умрла". Деца да поштују и слушају своје родитеље. Нема свезе без обавезе.
    83. Као што освећен брак символизује Христово јединство са светом Црквом и Христов духовни брак са душом сваког верног, тако опет с друге стране прељуба и блуд символизују сатанизам, изневеру љубави Божије, раскид јединства са Богом. А то је по вољи Сатани, који жели да изигра и осујети Божју љубав у људима. Њему је мрска чиста небесна љубав а пријатна телесна похот у свакој нечистоти. "Бесплодна дијела таме" - то је његов мамац којим мами људе у пакао (Ефес. 5, 11).
    84. У Светом Писму Божијем често се прељубом и блудом назива отпад од јединог Бога и поклоњење идолима. Пророци и апостоли громовнички осуђују оба ова срамна греха као душегубна. Било да муж изневери жену, било да се поклони идолима, у оба случаја он отпада од Бога и твори оно што је ђаволу угодно. Љубав нема ништа заједничко са прељубом и блудом. Ово двоје глуме љубав.
    85. Постоји један преступ против љубави, тежак као блуд и прељуба, и тежи. То је богоборство лицемерних старешина народних, који језиком изјављују своју љубав према народу, а у души презиру народ. Под формом закона они пљачкају и гњече народ, и одбацују "правду и милост и вјеру". То су они којима Бог смета а Христос досађује, па лукаво раде, да удаље народ од Бога а Христа распну. То су највећи непријатељи народни, који прогоне и убијају праве пријатеље народне. Једино њих је Христос ставио испод блудница и цариника, говорећи фарисејима: "Заиста вам кажем, да ће цариници и блуднице прије вас ући у царство Божије" (Мат. 21, 31).
    86. Благоухање љубави! Кад жежемо тамјан, ми мислимо на благоухани мирис небесне љубави. Дух Свети као небесни огањ уноси топлину љубави у срца људска, а као свеж ветар разгони греховни смрад и штити Христов мирис по свету. Тај мирис носили су у себи сви свети. Људи су га осећали и од живих светитеља и од њихових моштију. Апостол о томе говори: "Ми смо Христов мирис Богу", мирис познања истине и сладости љубави. (II Кор. 2, 14-16).
    87. У црквеним песмама спомиње се "благоуханије Раја". Тај мирис испуњавао је како Господа тако кроз Господа и све Његове следбенике, који смрад телесних жеља заменише благоуханијем свете љубави Божије. Христов мирис пак не дејствује подједнако на све, него "једнима је мирис смртни за смрт, другима мирис животни за живот" (II Кор. 2. 16). Јер једини одгоне тај мирис смрадом греха, а други га очувају до краја, стражећи над својим срцем и трудећи се да у свему буду угодни Христу с љубављу и да приме у себе благоуханије Раја.
    88. "Обрекох, вас мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа", пише Павле Коринћанима, огрезлим у телесним жељама и беспутствима. То је задатак цркве; наиме, да очисти верне од сваке прљавштине греха и страсти, и да их учини чистим и светим девојкама, невестама пречистог и пресветог Христа Цара. Преподобни Теогност пише: "Нема другог тако великог подвига као што је подвиг целомудрија и девствености. Који чесно одрже безбрачност, изазивају дивљење анђела и задобијају венце мученичке". У српској народној поезији горови се о "мирису душе дјевојачке". То је мирис чистоте и светиње, кћери моја.
    89. На Истоку људи умеју да разликују мирис душе крштене и душе некрштене. Пчеле по мирису осете човека злотвора, и одмах га нападају. Дивљи зверови прилазили су светим људима и женама и умиљавали се око њих. Осећали су мирис љубави. Камо ли да апостоли не осећају тај неземни мирис љубави (Флип. 4, 18). Бог није могао да поднесе мирис жртава од стране безаконика и лицемера. Нису жртве криве (Иса. 1, 13). Жртве су мирисале својим природним мирисом као и увек. Али су душе оних који су приносили жртве заударале зловонијем.
    90. Љубав много прашта. И због љубави прашта се све. Гордо оправдање себе супротно је љубави. Фарисеј Симон наругао се Исусу, што је дозволио жени јавној грешници, да му мије ноге својим покајничким сузама и отире својом косом (признајући да има греха колико косе на глави). Исус укори фарисеја говорећи: "Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала". Према коме љубав? Према Њему, који је био на путу за Голготу, да и њене грехе, као целог света, опере не сузама но крвљу.
    91. Христос по љубави тражи нас а не наше. А људи због недовољне љубави више траже Његово него Њега. Ишту од Њега и хлеб и дажд и плодородност и здравље и све земаљско. И Он то све даје с тугом што не ишту Њега. Заборављају, да кад добију Њега, добију све с Њим. Апостол му говори: "Сматрам све за трице, само да Христа добијем" (Филип. 3, 8). С друге стране опет пише он вернима: "Не тражим што је ваше него вас" (II Кор. 12, 14).
    92. Љубав и мираз не слажу се. То си ти искусила горко, кћери моја. Искање мираза, одсуство љубави. У Тропару светим девицама мученицама православни песник је дивно описао њихову љубав ка Христу: "Јагница твоја. Исусе виче великим гласом. Тебе, жениче мој љубим, и тебе иштући страдам - и умирем за Тебе да би и живела с Тобом; но као жртву непорочну прими мене, која се из љубави жртвујем за Тебе". То је оно што Христос очекује од својих невеста; душе њихове, с пламеном љубављу, а никакав мираз. Она твоја три вереника, кћери моја, нису хтели себе теби дати но продати.
     
    93. О, Христу као женику и Његовом мистичном (тј. духовном) браку са душама појединачно и са Црквом као целином много се писало у православној Теологији. У причи о браковима Царевог Сина Христос је очигледно мислио на себе као тог Царевог Сина и Женика. А што каже браковима а не браку, то је зато што Он очекује венчање са многим душама људским, које Њега у овом животу буду љубиле као Он њих. Неће се сви позвани одазвати, јер су сувише спутани телесним жељама и венчани за земљу. Но и без њих "столови се напунише гостију". Тако ће се напунити небесно царство, Чертог Христов, душама верним Њему и љубећи Њега. А ко изостане, изостаће не зато што није добио позив, него што по својој вољи није се хтео одазвати позиву.
    94. Ма какве да су судбине људске на земљи, ма какве сплетке и препреке од Сатане и безбожника, и ма колики да буде у последња времена отпад од истине и љубави Христове, царство Христово безусловно ће се напунити. Или зар Он, који нас је учио, да кад хоћемо да зидамо кулу, треба најпре да прорачунамо, можемо ли је довршити - зар Он, да није унапред прорачунао како ће своје царство напунити? Црква је тело Његово. Какво би било тело без свих својих делова и делића до најситнијих ћелија? Зато ће Господ и многе покајане грешнике и грешнице очистити и препородити тако да се достојно могу назвати Његовим невестама. Али само покајање је почетак личног труда у сусрет ка Божијој благодати.
    95. Као што се родитељи радују кад неко воли и слави њихову децу, тако се и Господ радује кад људи воле и славе Његове светитеље. Исто као да Њега славе. "Ко вас прима, мене прима", рекао је Он. И ко Христове свеце слави, Христа слави. Свеци прославише Господа свога на земљи светом љубављу, и у многим напастима одржаше заповести Његове. Тако победише преисказаног звера мржње и пакости, првог Човекоубицу. И не тражећи ништа за себе на земљи, добише све на небу. Тако је и обећано (не кроз лажљива уста човечија него кроз истинита уста Божија.): "ко побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син" (Откр. ров. 21, 7).
    96. Ко ће победити? Онај ко зна да је део тела Христовога, па држи своје тело и душу у светињи, не као своје него као Христово. Онај ко гледа Христа на крсту распета, па говори себи: Ово је онај који мене љуби више него мајка моја; Његове су муке због мојих грехова, и Његова крв за моје очишћење и спасење. Победиће сви они који за времена укрштују душе своје трепетом љубављу према вечном Женику Христу. Да, сви они који сачувају добијени позив на небесну вечеру Јагњета Божијега. "Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове" (Откров. 19, 9). Позвани о дозвани. Страх Господњи почетак је мудрости, љубав је пуноћа и врхунац мудрости.
    97. Сви су људи позвани и Бог хоће да се сви одазову. И многи, врло многи, већ су се одазвали у току минулих векова и још ће се многи одазвати. То ће бити тако велики сабор као кад би песак оживео у људе. Тај сабор описује тајновидац Јован овако: "Потом видјех, и гле народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучени у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховијем" (Откров. 7, 9). То празновање, та радост, нити је земљи позната нити доступна. То је празновање љубави, која ваистину превазилази сваки ум и сваку машту. То је неизмерно неизбројиво царство Христово.
    98. Пази, кћери моја, и не превари се. Колико је велика љубав Јагњетова према онима, који са страхом и љубављу очуваше Очев позив на свадбу Сина, толико је страшан гњев Јагњетов на оне, који тај позив примише али се не одазваше; или га вратише, или поцепаше, а позиваче - апостоле, мисионаре, свештенике - намучише. Јер када Јагње Божије победи све зверове, у људском и нељудском облику и јави се свету, тада ће они ужаснути викати "горама и стенама: падните на нас, и сакрите нас од лица Онога што сједи на пријестолу, и од гњева Јагњетова" (Откров. 6, 16). Праведна је али страшна освета изневерене љубави.
    99. Кад један од супруга изневери супружанску верност, колики гњев, колика мржња, колика ларма по судовима! Међутим ни један од супруга није жртвовао унапред за свога брачног друга ни једно око, ни једну руку, ни један прст. Па ипак толика јарост. А Христос даде цело своје тело да се ништи, сву своју крв да се излије, за сваку душу човечију. Његов гњев против вероломника љубави, коју је Он крвљу и смрћу запечатио, несравњено је оправданији од гњева сваког супруга на земљи. Симеон Нови Богослов говори: "Ако душа јавно или тајно замени љубав према Женику Христу љубављу ма кога другог предмета, постаје ненавистна и мрска Женику". Потруди се, кћери моја, да се научиш љубити Христа изнад света и свега у свету и саму себе.
    100. Љубави не треба закон. Љубав је Закон над законима. То је Нови Закон, или Нови Завет Христов. "Знамо, да онима који љубе Бога, све иде на добро", вели апостол (Рим. 8, 28). Може пут љубави бити с препонама или тегобама, али и по речи Божијој и по искуству људском тај пут непогрешиво води ка највећем добру.
    101. Много ти написах, кћери Божија, а све се може у кратко овако рећи: "Ако љубиш Господа Исуса Христа, испунила си обе велике заповести о љубави. Јер Он је Бог, и Он је наш ближњи. Да, наш најближи Ближњи. О Њему висе обе заповести о љубави, и првенствено на Њега се лично односе. Људима у старо време није било могуће љубити невидљивога Бога. Исус Христос је јављени Бог и истинити Човек. Богочовек, који се као Бог љубави јавио и као Човек љубави пострадао за нашу љубав. Заиста ти кажем, таквога Бога и таквога Ближњега сасвим је лако љубити. И кроз Њега све.
    102. О, душо моја, ускоро ћеш све оставити и сви ће те оставити. Пријатељи ће те заборавити. Богатство ти неће требати, лепота ће увенути, снага нестати, тело иструнути, и душа наћи се у мраку. Ко ће ти пружити руку у тами и осамљености? Једини Христос Човекољубац, ако си се била за живота уз Њега приљубила. Он ће те извести из таме на светлост, и из осамљености на Небесни Сабор. Мисли о томе дан и ноћ, и према томе се владај. Нека ти је Христос Господ, цар љубави на помоћ. Амин.
    Напомена: Ово писаније посвећујем мојој духовној кћери, монахињи Касијани, на читање и размишљање о ономе што је највеће на небеси и на земљи.
     
    Смерни раб Божији † Калистрат
  2. Волим
    Биљана got a reaction from Ignjatije in Касијана   
    65. Због љубави према души човечијој Господ Христос брине и о телу човечијем као возилу душе. Он храни гладне у пустињи, лечи телесне болести на људима, спасава их од бура и ветрова, чисти их од злих духова. Он се дохвати гнојавих очију слепаца, тиче руком лепрозне и мртве, исправља згрчене и грбаве. И грбаве, кћери моја, запамти. Најодвратнија тела нису њему одвратна, нити најлепша привлачна. Он рачуна једино са душама, које расту и сазревају у телесним границама. Са духовним плодом сваког тела он рачуна. И он још зна, да често најгрбавије јабуково дрво даје најслађи плод. Запамти ово, кћери.
    66. Зна Господ вредност телеса људских. Шта је тело Он је рекао кроз своје пророке и апостоле и свештене песнике: дим што ишчезава, трава што се суши, цвет што вене, прах од праха. Људи гледају на кола по кратковидости и сујети; на возило гледају а не на возара. Он пак пре гледа на возара скривеног у колима. Сва брига и љубав Његова управљена је на невидљивог возара у колима, тј. на душу у телу. А што Он оправља и чисти кола, то је због возара. Што Он лечи и храни тела људска, то је због бесмртне душе људске. Јер, "каква је корист човијеку да сав свијет добије а души својој нахуди" (Мат. 16, 26)?
    67. Господ Исус често понавља опомену људима, да не брину о јелу и пићу и одећи. Ово је главна брига незнабожаца а не Његових следбеника. Није достојно синова Божијих, да оно што је главно за животиње буде главно и за људе. Онај ко нас је позвао као своје госте у овај свет, зна шта нама треба и постараће се за нас. Или да мислимо, да је Бог лошији домаћин од човечијих домаћина? Да не буде. Са свима нашим бригама о телу ми га не можемо спасти од старости, болести, смрти и трулежи. Но знамо, да Свемогући, који је наше душе обукао у ово пречудно саткано извезено тело од земље, које ми сматрамо скупоценим а Он јевтиним, обући ће нас по смрти у несравњено лепша тела, бесмртна и нераспадљива, која нити ће боловати нити старити. То је обећао учинити Онај који нас је из чисте љубави створио, и који очекује љубав као одговор на љубав.
    68. Љубав к Богу изгони сваки страх из душе осим страха од греха. Да, љубав појачава страх од греха. Страх од греха то и јесте страх од Бога. Велики љубитељи Христа нису се страшили ни људи ни зверова ни немаштине ни смрти. Чак су се радовали страдањима за Онога, који за њих пострада, да би били слични Њему. И волели су што пре умрети и овај свет оставити, само да би што скорије били са љубљеним Господом. Апостол то сведочи: "Не бојимо се, вели, и много више волимо изићи из тијела (возар из возила) и ићи ка Господу" (II Кор. 5, 8). Јер су били уверени, да кад им душа напусти ову смртну телесну кућу уселиће се у "кућу вијечну на небесима". Па каже: "Затим уздишемо". (II Кор. 5, 1-2).
    69. Не неки земаљски него небесни пример љубави препоручује Христос својима: "Ако заповести моје уздржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповијести Оца мојега и остајем у љубави Његовој" (Јов. 15, 10). А све Његове заповести садрже се у једној: "Љубите". Све пак остале заповести Његове, као: заповест о молитви, милостињи, смерности, чистоти, трпљењу, пожртвовању, храбрости, безбрижности, праштању, бдењу, радости и др. јесу појединачни зраци љубави. Ко задобије царицу врлина, задобија и сву свиту царичину.
    70. У свима књигама Новог Завета љубав је стављена изнад свих других врлина и заповести, као свеобухватна. Познате су речи апостола Павла о љубави: "Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам прораштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича; не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не радује се неправди, а радује се истини... А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима" (I Кор. 13). Никад лепша химна љубави није човечијим језиком изречена.
    71. Када божанствена љубав дође у срце човечије, с њом долази све, све, кћери моја: и мудрост и моћ и чистота и милосрдност и праведност и храброст и издржљивост и јасновидност и спокојство и веселост и свака доброта. А то је сасвим логично. Јер Бог који из љубави према нама "свога Сина не поштедје него га предаде (на муке и смрт) како дакле да нам с њим не дарује" (Рим. 8, 32). Сва историја Цркве потврђује ово. Осветљени љубављу Христовом простаци су постајали мудраци, плашљивци мученици, развратнице светитељке, тврдице добротвори, цареви и богаташи слуге Христове, вуци јагањци а јагањци лавови. Чудотворна сила Христове љубави није престала с Његовим одласком него се још умножила, веома се умножила.
    72. Свецелу своју љубав Христос је дао људима. Зато Он и очекује свецелу љубав њихову. И твоју, душо мила. Не само не трпи Он подељеност нашег срца између Бога и Мамона, него захтева нешто што изгледа сасвим против природе људске. "Ко љуби оца или матер или сина или кћер више него мене, није мене достојан" (Мат. 10, 37), па још то појачава: "Ко не мрзи на својега оца и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик" (Лука, 14, 26). Наравно, да је ово немогуће сваком човеку сем ономе ко отвори своје срце к Богу, те Свемогући учини немогуће могућим. "Љубав заправо нема ништа осим Бога, због тога што је Бог љубав", пише свети Нил Синајски.
    73. Док човек не омрзне своју стару хаљину, не може пожелети нову. Како ћемо постати "нова твар у Христу", "нов човек", "Синови светлости", ако не омрзнемо своју стару греховну душу, која је због робовања телу постала више тело него дух? Стари човек је сав у страху од Бога. Страх му је почетак и свршетак. Код новог човека страх је почетак а љубав свршетак. Смрт за љубав Христа јемство је живота вечног.
    74. Ко год се удаљи од љубави Христове, пада у лудост телесних жеља, које не знају меру, нити им има броја. А у осветљеним љубављу не владају телесне жеље, него су равнодушни према свим прелестима овога пролазнога света. Они "употребљавају овај свијет као да га не употребљавају, јер пролази обличје овога свијета" (Кор. 7, 31). Гледају на оно што се не види, а не на оно што се види. Њихов поглед стално је прављен преко гроба ка Ономе који их љуби и чека у красотама и радостима "што око не видје, ни ухо чу, нити у срце човијеку дође". (I Кор. 2, 9). Онамо је крајња сврха нашег путовања и наших трудова. Кратки видици, лажни видици.
    75. Не може се имати права и стална љубав према Богу, док се нема љубави према Христу, нити се може имати љубави према ближњим док се прво нема љубави према Христу. Ово понављамо и понављаћемо. Као што је речено: "Во свјетје Твојем узрим свијет". Тако се може рећи: Кроз љубав Твоју и ми љубимо. Само кроз љубав Божију, оваплоћену у Христу, ми можемо правилно љубити и Бога и себе и своје ближње, чак и непријатеље. Јер и за наше непријатеље Христос умре. Искључиво због те велике цене, којом Христос искупи наше непријатеље, нама је омогућено љубити их, благосиљати и молити се за њих. Све због Христа а не због непријатеља Божествени Максим Исповедник пише: "Ко љуби Бога, тај неизбежно љуби и ближњега". Ми додајемо: Ни Бога не може љубити ко не љуби Христа ваплоћеног Сина Божијег. У Новом Завету објављене су свету две основне догме: Света Тројица и Ваплоћење Сина Божијега. Љубав почива на овим двема догмама.
    76. Бог је благословио брак, најпре у Рају, потом и у Кани. Браком два тела постају једно тело; две душе "нераздвојне и неслијане". Два храма Духа Светога под једним кровом. Зашто сједини Бог два тела уједно? Јер, "лакше је двома на путу него једном". Јер се браком зауздава нечиста похот за телом, целисходним нецелисходно. Јер множењем рода људског омогућава се и мноштво спасених жртвом Христовом. Јер телесни брак мужа и жене, у љубави везан и Црквом благословен, јесте најизразитији симбол Христовог духовног брака са Црквом и са сваком душом хришћанском. И међу првим следбеницима Господњим, апостолима и мироносицама, било је и брачних и небрачних.
    77. Монаштво је у идеји натприродно, анђелско. У многобројним примерима оно се показало, и показује, и у пракси натприродно и анђелско. Али по речи самог Господа то "не могу сви примити до оних којима је дано". Којима је јасно отворен вид за царство небесно; којима је срце отворено искључиво за љубав Христову којима је мило пењати се уз стрме духовне литице до висина неба, и који осете призив кроз благодат и силу Божију, они примају без страха и без обзирања. Такве Христос храбри на монашки живот речима: "Ко може примити нека прими". Благо теби, кћери, што си могла примити оно што сви не могу, што си се определила за неподељену љубав.
    78. Мисао о безбрачности у име Господа и у служби Господу јако наглашава апостол Павле, безбрачни апостол, говорећи (али не заповедајући): "Хоћу да сви људи буду као и ја". И понавља: "А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам" (I Кор. 7, 7-7). Но колико год апостол похваљује безбрачност Господа ради, толико осуђује безбрачност ради жеља телесних. У првом случају љубав према Господу замењује све жеље телесне, у другом жеље и похоте изгоне љубав и заузимају њено место.
    79. Монаштво није правило но изузетак, али изузетак без кога Црква Христова никад није била нити ће бити. Слично неправилним глаголима (као: "бити"), без којих би говор био несавршен. Велику строгост монашког живота у православној Цркви могли су да издрже само они који су имали велику љубав према Господу. Због тога су они постали "свјетилници света" и "земни ангели и небесни человјеци", пример молитве и поста, правило вере и чистоте. "Ко љуби разговор са Христом, тај воли бити усамљен", вели свети Исак Сирин. Усамљен разговор љубави са Љубављу.
    80. У Житију Светих налазимо необичне примере, где венчани пар договорно продужује живети девичанским животом као брат и сестра: (Галиктион и Епистима, Алексије Човек Божији и др.). По пророчанству Павловом,"да ће и они који имају жене бити као они који немају". (I Кор. 7, 29). Победиоци телесних жеља победили су змију која победи Еву у Рају.
    81. О брачном животу довољно и јасно је написано у Новом Завету. Апостоли свети, с очинском љубављу и строгошћу, опомињу и мужеве и жене и децу. Старешинство мужа над женом сравњују са старешинством Христа над Црквом (I Пет. 3, 1-8). Љубав мужа према жени треба да је слична љубави Христа према Цркви, (I Тим. 2, 9-15; 5, 1-15) за коју Он себе принесе на жртву (I Кор. 7, 11-16). Удата жена "спасиће се рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и светињи с поштовањем (Тим. 2, 1-6); (I Кор. 7, 7-8; 32-40). А која живи у насладама телесним, жива је умрла". Деца да поштују и слушају своје родитеље. Нема свезе без обавезе.
    83. Као што освећен брак символизује Христово јединство са светом Црквом и Христов духовни брак са душом сваког верног, тако опет с друге стране прељуба и блуд символизују сатанизам, изневеру љубави Божије, раскид јединства са Богом. А то је по вољи Сатани, који жели да изигра и осујети Божју љубав у људима. Њему је мрска чиста небесна љубав а пријатна телесна похот у свакој нечистоти. "Бесплодна дијела таме" - то је његов мамац којим мами људе у пакао (Ефес. 5, 11).
    84. У Светом Писму Божијем често се прељубом и блудом назива отпад од јединог Бога и поклоњење идолима. Пророци и апостоли громовнички осуђују оба ова срамна греха као душегубна. Било да муж изневери жену, било да се поклони идолима, у оба случаја он отпада од Бога и твори оно што је ђаволу угодно. Љубав нема ништа заједничко са прељубом и блудом. Ово двоје глуме љубав.
    85. Постоји један преступ против љубави, тежак као блуд и прељуба, и тежи. То је богоборство лицемерних старешина народних, који језиком изјављују своју љубав према народу, а у души презиру народ. Под формом закона они пљачкају и гњече народ, и одбацују "правду и милост и вјеру". То су они којима Бог смета а Христос досађује, па лукаво раде, да удаље народ од Бога а Христа распну. То су највећи непријатељи народни, који прогоне и убијају праве пријатеље народне. Једино њих је Христос ставио испод блудница и цариника, говорећи фарисејима: "Заиста вам кажем, да ће цариници и блуднице прије вас ући у царство Божије" (Мат. 21, 31).
    86. Благоухање љубави! Кад жежемо тамјан, ми мислимо на благоухани мирис небесне љубави. Дух Свети као небесни огањ уноси топлину љубави у срца људска, а као свеж ветар разгони греховни смрад и штити Христов мирис по свету. Тај мирис носили су у себи сви свети. Људи су га осећали и од живих светитеља и од њихових моштију. Апостол о томе говори: "Ми смо Христов мирис Богу", мирис познања истине и сладости љубави. (II Кор. 2, 14-16).
    87. У црквеним песмама спомиње се "благоуханије Раја". Тај мирис испуњавао је како Господа тако кроз Господа и све Његове следбенике, који смрад телесних жеља заменише благоуханијем свете љубави Божије. Христов мирис пак не дејствује подједнако на све, него "једнима је мирис смртни за смрт, другима мирис животни за живот" (II Кор. 2. 16). Јер једини одгоне тај мирис смрадом греха, а други га очувају до краја, стражећи над својим срцем и трудећи се да у свему буду угодни Христу с љубављу и да приме у себе благоуханије Раја.
    88. "Обрекох, вас мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа", пише Павле Коринћанима, огрезлим у телесним жељама и беспутствима. То је задатак цркве; наиме, да очисти верне од сваке прљавштине греха и страсти, и да их учини чистим и светим девојкама, невестама пречистог и пресветог Христа Цара. Преподобни Теогност пише: "Нема другог тако великог подвига као што је подвиг целомудрија и девствености. Који чесно одрже безбрачност, изазивају дивљење анђела и задобијају венце мученичке". У српској народној поезији горови се о "мирису душе дјевојачке". То је мирис чистоте и светиње, кћери моја.
    89. На Истоку људи умеју да разликују мирис душе крштене и душе некрштене. Пчеле по мирису осете човека злотвора, и одмах га нападају. Дивљи зверови прилазили су светим људима и женама и умиљавали се око њих. Осећали су мирис љубави. Камо ли да апостоли не осећају тај неземни мирис љубави (Флип. 4, 18). Бог није могао да поднесе мирис жртава од стране безаконика и лицемера. Нису жртве криве (Иса. 1, 13). Жртве су мирисале својим природним мирисом као и увек. Али су душе оних који су приносили жртве заударале зловонијем.
    90. Љубав много прашта. И због љубави прашта се све. Гордо оправдање себе супротно је љубави. Фарисеј Симон наругао се Исусу, што је дозволио жени јавној грешници, да му мије ноге својим покајничким сузама и отире својом косом (признајући да има греха колико косе на глави). Исус укори фарисеја говорећи: "Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала". Према коме љубав? Према Њему, који је био на путу за Голготу, да и њене грехе, као целог света, опере не сузама но крвљу.
    91. Христос по љубави тражи нас а не наше. А људи због недовољне љубави више траже Његово него Њега. Ишту од Њега и хлеб и дажд и плодородност и здравље и све земаљско. И Он то све даје с тугом што не ишту Њега. Заборављају, да кад добију Њега, добију све с Њим. Апостол му говори: "Сматрам све за трице, само да Христа добијем" (Филип. 3, 8). С друге стране опет пише он вернима: "Не тражим што је ваше него вас" (II Кор. 12, 14).
    92. Љубав и мираз не слажу се. То си ти искусила горко, кћери моја. Искање мираза, одсуство љубави. У Тропару светим девицама мученицама православни песник је дивно описао њихову љубав ка Христу: "Јагница твоја. Исусе виче великим гласом. Тебе, жениче мој љубим, и тебе иштући страдам - и умирем за Тебе да би и живела с Тобом; но као жртву непорочну прими мене, која се из љубави жртвујем за Тебе". То је оно што Христос очекује од својих невеста; душе њихове, с пламеном љубављу, а никакав мираз. Она твоја три вереника, кћери моја, нису хтели себе теби дати но продати.
     
    93. О, Христу као женику и Његовом мистичном (тј. духовном) браку са душама појединачно и са Црквом као целином много се писало у православној Теологији. У причи о браковима Царевог Сина Христос је очигледно мислио на себе као тог Царевог Сина и Женика. А што каже браковима а не браку, то је зато што Он очекује венчање са многим душама људским, које Њега у овом животу буду љубиле као Он њих. Неће се сви позвани одазвати, јер су сувише спутани телесним жељама и венчани за земљу. Но и без њих "столови се напунише гостију". Тако ће се напунити небесно царство, Чертог Христов, душама верним Њему и љубећи Њега. А ко изостане, изостаће не зато што није добио позив, него што по својој вољи није се хтео одазвати позиву.
    94. Ма какве да су судбине људске на земљи, ма какве сплетке и препреке од Сатане и безбожника, и ма колики да буде у последња времена отпад од истине и љубави Христове, царство Христово безусловно ће се напунити. Или зар Он, који нас је учио, да кад хоћемо да зидамо кулу, треба најпре да прорачунамо, можемо ли је довршити - зар Он, да није унапред прорачунао како ће своје царство напунити? Црква је тело Његово. Какво би било тело без свих својих делова и делића до најситнијих ћелија? Зато ће Господ и многе покајане грешнике и грешнице очистити и препородити тако да се достојно могу назвати Његовим невестама. Али само покајање је почетак личног труда у сусрет ка Божијој благодати.
    95. Као што се родитељи радују кад неко воли и слави њихову децу, тако се и Господ радује кад људи воле и славе Његове светитеље. Исто као да Њега славе. "Ко вас прима, мене прима", рекао је Он. И ко Христове свеце слави, Христа слави. Свеци прославише Господа свога на земљи светом љубављу, и у многим напастима одржаше заповести Његове. Тако победише преисказаног звера мржње и пакости, првог Човекоубицу. И не тражећи ништа за себе на земљи, добише све на небу. Тако је и обећано (не кроз лажљива уста човечија него кроз истинита уста Божија.): "ко побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син" (Откр. ров. 21, 7).
    96. Ко ће победити? Онај ко зна да је део тела Христовога, па држи своје тело и душу у светињи, не као своје него као Христово. Онај ко гледа Христа на крсту распета, па говори себи: Ово је онај који мене љуби више него мајка моја; Његове су муке због мојих грехова, и Његова крв за моје очишћење и спасење. Победиће сви они који за времена укрштују душе своје трепетом љубављу према вечном Женику Христу. Да, сви они који сачувају добијени позив на небесну вечеру Јагњета Божијега. "Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове" (Откров. 19, 9). Позвани о дозвани. Страх Господњи почетак је мудрости, љубав је пуноћа и врхунац мудрости.
    97. Сви су људи позвани и Бог хоће да се сви одазову. И многи, врло многи, већ су се одазвали у току минулих векова и још ће се многи одазвати. То ће бити тако велики сабор као кад би песак оживео у људе. Тај сабор описује тајновидац Јован овако: "Потом видјех, и гле народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучени у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховијем" (Откров. 7, 9). То празновање, та радост, нити је земљи позната нити доступна. То је празновање љубави, која ваистину превазилази сваки ум и сваку машту. То је неизмерно неизбројиво царство Христово.
    98. Пази, кћери моја, и не превари се. Колико је велика љубав Јагњетова према онима, који са страхом и љубављу очуваше Очев позив на свадбу Сина, толико је страшан гњев Јагњетов на оне, који тај позив примише али се не одазваше; или га вратише, или поцепаше, а позиваче - апостоле, мисионаре, свештенике - намучише. Јер када Јагње Божије победи све зверове, у људском и нељудском облику и јави се свету, тада ће они ужаснути викати "горама и стенама: падните на нас, и сакрите нас од лица Онога што сједи на пријестолу, и од гњева Јагњетова" (Откров. 6, 16). Праведна је али страшна освета изневерене љубави.
    99. Кад један од супруга изневери супружанску верност, колики гњев, колика мржња, колика ларма по судовима! Међутим ни један од супруга није жртвовао унапред за свога брачног друга ни једно око, ни једну руку, ни један прст. Па ипак толика јарост. А Христос даде цело своје тело да се ништи, сву своју крв да се излије, за сваку душу човечију. Његов гњев против вероломника љубави, коју је Он крвљу и смрћу запечатио, несравњено је оправданији од гњева сваког супруга на земљи. Симеон Нови Богослов говори: "Ако душа јавно или тајно замени љубав према Женику Христу љубављу ма кога другог предмета, постаје ненавистна и мрска Женику". Потруди се, кћери моја, да се научиш љубити Христа изнад света и свега у свету и саму себе.
    100. Љубави не треба закон. Љубав је Закон над законима. То је Нови Закон, или Нови Завет Христов. "Знамо, да онима који љубе Бога, све иде на добро", вели апостол (Рим. 8, 28). Може пут љубави бити с препонама или тегобама, али и по речи Божијој и по искуству људском тај пут непогрешиво води ка највећем добру.
    101. Много ти написах, кћери Божија, а све се може у кратко овако рећи: "Ако љубиш Господа Исуса Христа, испунила си обе велике заповести о љубави. Јер Он је Бог, и Он је наш ближњи. Да, наш најближи Ближњи. О Њему висе обе заповести о љубави, и првенствено на Њега се лично односе. Људима у старо време није било могуће љубити невидљивога Бога. Исус Христос је јављени Бог и истинити Човек. Богочовек, који се као Бог љубави јавио и као Човек љубави пострадао за нашу љубав. Заиста ти кажем, таквога Бога и таквога Ближњега сасвим је лако љубити. И кроз Њега све.
    102. О, душо моја, ускоро ћеш све оставити и сви ће те оставити. Пријатељи ће те заборавити. Богатство ти неће требати, лепота ће увенути, снага нестати, тело иструнути, и душа наћи се у мраку. Ко ће ти пружити руку у тами и осамљености? Једини Христос Човекољубац, ако си се била за живота уз Њега приљубила. Он ће те извести из таме на светлост, и из осамљености на Небесни Сабор. Мисли о томе дан и ноћ, и према томе се владај. Нека ти је Христос Господ, цар љубави на помоћ. Амин.
    Напомена: Ово писаније посвећујем мојој духовној кћери, монахињи Касијани, на читање и размишљање о ономе што је највеће на небеси и на земљи.
     
    Смерни раб Божији † Калистрат
×
×
  • Креирај ново...