Jump to content

Јадранка-Дервента

Члан
  • Број садржаја

    1028
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на JESSY у Београдски сајмови књига - нова издања, препоруке   
    VODIČ KROZ SAJAM KNJIGA: Počinje u nedelju, biće 500 izlagača, a evo koje su cene ulaznica i parkinga
        FOTO: RADE PRELIĆ / TANJUG
    Pod sloganom „Pismo = glava“ na predstojećem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji će biti održan od 20. do 27. oktobra, predstaviće se pet stotina direktnih izlagača, od kojih njih 60 dolazi iz inostranstva, a zemlja počasni gost Sajma je Egipat.
      I ove godine tradicionalno će učestvovati najveći izdavači iz Srbije, a publika će biti u prilici da se druži s brojnim piscima. Premijerno će biti predstavljen veliki broj izdanja, a ljubitelji knjige moći će da prisustvuju i mnogim tribinama i promocijama novih i vrednih izdanja.
    Tokom osam dana posetioci Beogradskog sajma moći će da sagledaju aktuelnu domaću izdavačku produkciju i da po najpovoljnijim cenama obogate svoje privatne biblioteke najnovijim naslovima, ali i antikvarnim knjigama i stripovima.
      Predstavljanje novih izdanja
    Bogat prateći program odvijaće se u nekoliko sala za zvanične prezentacije i na štandovima izlagača. U okviru pratećeg programa biće predstavljena nova izdanja i organizovani književni susreti sa piscima, izdavačima, knjižarima, bibliotekarima, naučnim radnicima...
      FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA Prošlogodišnji Sajam knjiga
      Pored predstavljanja egipatskih autora, te nekoliko tematskih izložbi, tokom osam sajamskih dana biće organizovano na desetine tribinskih programa posvećenih mnogim temama koje su u najneposrednijoj vezi s izazovima aktuelnog trenutka domaće izdavačke produkcije i značajnim jubilejima.
    Tako će ove godine publika biti u prilici da prisustvuje razgovorima o vezama književnosti, nauke i najrazličitijih vidova umetničkog izražavanja. Neki od naših najboljih pisaca i književnih kritičara će „zameniti mesta“, neki od najeminentnijih domaćih filmskih reditelja govoriće o svom odnosu prema književnosti i njenom uticaju na njihove filmske poetike, a velika pažnja biće usmerena na život i delo Danila Kiša, Milorada Pavića i Oskara Daviča, čije godišnjice smrti obeležavamo tokom cele 2019. godine.
    Zanimljivim razgovorima biće osvetljen i veliki jubilej osamstogodišnjice autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
    Školski dan
      FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA Školski dan je 24. oktobra
      Kao i prethodnih godina, na Sajmu knjiga biće upriličeni kvalitetni programi za najmlađe posetioce. Svakoga dana, od ponedeljka do subote, od 14 i 15 časova, u dečjoj sali za promocije biće održane tematske tribine i susreti najmlađih čitalaca s našim najznačajnijim piscima za decu. Pored toga, tradicionalni Školski dan u četvrtak 24. oktobra biće ulepšan dečijim čitalačkim časom, tokom kog će učenici osnovnih škola govoriti stihove i bajke Dobrice Erića i Grozdane Olujić, nakon čega će najmlađim posetiocima Ljubivoje Ršumović, s malim piscima predstaviti svoju Akademiju „Saradnici Sunca“, da bi se druženje završilo velikom strip radionicom koju će voditi naš poznati strip autor i pedagog Marko Stojanović.
    Strani izdavači
    Pored Arapske republike Egipat, zemlje počasnog gosta, na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga osim izdavača iz Srbije učestvuju i izdavači iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Rusije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Italije, Turske, Kine, Rumunije, Irana, Belorusije, Švajcarske, Maroka, Alžira, Tunisa, Nemačke i Albanije. U izložbenom programu učestovaće i Slovačka. Literatura različitih inostranih izdavača biće predstavljena i na štandovima distributerskih kuća u hali 4.
      FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA
    Raspored po halama
      Hala 1 - domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost (isključivo sa sopstvenim izdanjima)
    Hala 2a - počasni gost Beogradskog sajma knjiga - Arapska republika Egipat, inostrani izlagači, nacionalne prezentacije, izdavači školske i stručne literature
    Hala 2c - izložbe, Festival stvaralaštva mladih, pres centar, prostor za odmor
    Hala 4 - domaći i strani izdavači, državne institucije/ustanove (ministarstva, biblioteke, muzeji...) i izdavači iz oblasti religije i teologije, prodaja knjiga i distributeri
    Hala 4 galerija - prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga
      Hala 1a - programske sale
    Radno vreme
    U nedelju 20. 10, petak 25. 10, subou 26. 10 i nedelju 27. 10. sajam će raditi od 10 do 21 sat.
    U ponedeljak 21. 10, utorak 22. 10, sredu 23. 10 i u četvrtak 24. 10. posetioci je moći da posete Sajam knjiga od 10 do 20 časova.
    Cene ulaznica
    Pojedinačna ulaznica koštaće 250 dinara, kolektivna ulaznica 150 dinara, a cena parkinga je 150 dinara po započetom satu.
  2. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на JESSY у Новак Ђоковић - многаја љета   
    "ŽIVCIRAO ME JE, ALI IH JE SVE POSLAO U...!" Hrvati u transu zbog Đokovića: Federer je najbolji ikad? NE, NOVAK JE!
        FOTO: ANDY RAIN / EPA;
    Ono što je Novak Đoković uradio u finalu Vimbldona, kada je u istorijskom meču pobedio Rodžera Federera, izazvalo je pravu euforiju i u Hrvatskoj.
        Jedan od tamošnjih najvećih internet portala, Index.hr, tom podvigu je posvetio objavu "Federer je najbolji ikad? Ne, Novak je", i taj tekst ide ovako:
      "Nalazite se na najvećem teniskom stadionu na svetu. Gubite nakon tri i po sata igre. Čini vam se da su svi protiv vas, i sudija, i 20 hiljada navijača, i Oko sokolovo, i skupljači loptica.
    Preko puta se nalazi najtrofejniji teniser svih vremena. Isti onaj koji vam je pre tri meseca naneo prvi poraz u sezoni i prekinuo niz od 41 (!) pobede. Ima dve meč-lopte i servira na jednom od svojih najdražih turnira. Sve je spremno za slavlje i od vas se očekuje samo da mu na mreži gospodski pružite ruku i čestitate.
    I šta vi uradite? Pošaljete sve u neku stvar, i sudiju, i 20 hiljada onih koji su navijali protiv vas, i Oko sokolovo koje vas je živciralo, i skupljače loptica. Sve. I odigrate najbolji udarac u istoriji tenisa. Preokrenete meč.
        FOTO: TANJUG/AP Novak Đoković
    Osam godina kasnije nalazite se na najpoznatijem teniskom stadionu na svetu. Gubite nakon četiri sata igre. Čini vam se da su svi protiv vas, i sudija, i 15 hiljada navijača, i Oko sokolovo, i skupljači loptica. Čini vam se da niko na stadionu ne želi da vi prekinete jednu od najlepših sportskih priča.
    Preko puta se nalazi najtrofejniji teniser svih vremena. Isti onaj koji bi vam osvojenom titulom pobegao na možda nedostižnih šest grend slemova razlike i možda vas izbacio iz rasprava o najvećem. Ima dve meč-lopte i servira na svom najdražem turniru. Sve je spremno za slavlje i od vas se očekuje samo da mu na mreži gospodski pružite ruku i čestitate.
    I šta vi uradite?
    Opet pošaljete sve u neku stvar, i sudiju, i 15 hiljada onih koji su navijali protiv vas, i Oko sokolovo koje vas je živciralo, i skupljače loptica. Sve. I odigrate najbolji udarac u meču. Preokrenete meč. Najduži meč u istoriji finala Vimbldona i jedan od najvećih mečeva svih vremena.
      Naterate Amerikance koji su vas provocirali, i Britance koji su aplaudirali vašim dvostrukim greškama, Švajcarce koje ste rasplakali, i najtrofejnijeg svih vremena da svi uglas kažu: "Ovaj čovek je čudo!"
              Novak je najbolji, mislio sam da to nikad neću priznati
    Kad bi Novak Đoković sutra završio karijeru, ostao bi upamćen kao najbolji teniser svih vremena. To neće priznati samo najtvrđi obožavatelji Rodžera Federera i Rafaela Nadala. Ali i njima je sve jasno.
    Od trenutka kad se pojavio, bio je osporavan i omražen. Osporavali su ga oni koji su svakim njegovim napretkom osećali da je sve bliže njihovim idolima, a ne vole ga isti ti jer je prekinuo duopol najomiljenijih i najtrofejnijih tenisera svih vremena. Kako to da odjednom ne gledamo teniske "el klasike" u završnicama turnira? Kako to da se iz neke neteniske zemlje pojavio mladić koji s toliko samopouzdanja izlazi na megdan najvećima u istoriji. Kako to da je taj mladić dostigao takav nivo bez slabosti u igri? I kako to da se naši idoli uglavnom predaju u mečevima s njim još u svlačionici?
      FOTO: TANJUG/AP Novak Đoković
    I ja sam bio među onima koji su se to pitali. Voleo sam kad gubi, ali on je retko gubio... I ona pobeda na US Openu 2011., pa pobeda protiv Endija Mareja u Rimu nekoliko meseci pre toga, onda ono ruganje na zemlji s dotad nepobedivim Nadalom na toj podlozi, osvajanje prvog Vimbledona, pa Dejvis kup... Sve me živciralo. A onda sam vremenom shvatio - ne volim ga jer mu niko ništa ne može. I prihvatio da je teniski svet dobio novog vladara.
    Đoković se osvojenim Vimbldonom, petim u šest odigranih finala i trećim preko Federera, približio Nadalu na dve grend slem titule zaostatka, a Švajcarcu na četiri. I taj broj najvećih titula je jedino zbog kojeg neki još tvrde da je Federer najveći svih vremena. Sve drugo je na strani najboljeg svih vremena.
      Da bismo objasnili zašto je Đoković najbolji, raspravu o najboljem svest ćemo na nekoliko osnovnih kriterijuma.
    Konkurencija
    Federer je prvih sedam grend slem titula osvojio redom protiv Marka Filipusisa, Marata Safina, Endija Rodika, Lejtona Hjuita, Andrea Agasija i Markosa Bagdatisa. Rođen je u pravo vreme, moglo bi se reći za Švajcarca koji je iskoristio činjenicu da je početkom ovog veka ostao upražnjen tron odlaskom slavne Samprasove generacije u penziju. Počeo je da dominira u eri u kojoj je jedan Jirži Novak bio peti teniser. Ako je Federer rođen u pravo vreme, što onda reći za drugu dvojicu?!
              Nadal i Đoković svoje trofeje osvojili su u najjačoj eri u istoriji tenisa, i to uglavnom pobedama protiv najvećih rivala. U eri u kojoj su još Endi Marej i Sten Vavrinka koji su proteklih godina periodično znali dostići brutalan nivo igre.
    Federer je od 20 grend slem titula u samo četiri pobedio Nadala ili Novaka. Od njih je izgubio u 10 finala. Nadala nikad nije pobedio u njegovom dvorištu u Parizu. Đokovića nikad nije pobedio u finalu u njegovom dvorištu u Melburnu. Nadal je Federerovu dominaciju 2008. prekinuo u Londonu, a Đoković se s tri pobede u tri finala s njim promovisao u novog vladara Vimbldona.           Međusobni dueli
    Koliko puta ste videli u očima Federera da se predao protiv Đokovića i Nadala, ponekad čak i pri izlasku na teren? Sigurno se možete setiti nekoliko mečeva, a oni koji više prate tenis, mogu se setiti najmanje desetak takvih susreta.
    Koliko ste puta videli Đokovića da se predao protiv Federera i Nadala? Toga se već ne možete setiti. Đoković je teniser koji će otići u Madrid, na Nadalov teren, i pobediti ga. Nedelju dana kasnije ponoviće to u Rimu. Pobediće ga i na Rolan Garosu, onde gde Federer nikad nije bio ni blizu.
      Novak dominira i u međusobnim učincima s drugom dvojicom. Pobeđivao ih je na svim podlogama i u svim fazama najvećih turnira. Federer nikad nije osvojio grend slem da je na njemu pobedio i Đokovića i Nadala. Đoković je na istom turniru slavio i protiv Federera, i protiv Nadala. Na kraju, brojke kažu - Đoković ima 28:26 protiv Nadala i čak 26:22 protiv Federera te ukupno 29:18 u finalu protiv njih. Jedini put kad je Federer pobedio Đokovića u finalu grend slema bilo je 2007. godine, u Novakovom debitantskom finalu. Poslednji put na nekom grend slemu pobedio ga je pre sedam godina! Novak je u takvoj psihološkoj prednosti u okršajima s Federerom da je u stanju dobiti meč u kojem odigra lošije od suparnika, kao što je to bilo u nedelju. Federer nikad u međusobnim dvobojima nije dobio takav susret. Đoković je najbolji kad je najpotrebnije, Federer je u takvim situacijama ranjiv, o čemu dovoljno govore njegovi promašaji iz nedeljna tri taj-brejka.
    Igra
    "Igrao sam protiv tenisera koji je sve uradio savršeno. Ne znam da je neko u istoriji igrao tenis ovako. Ne mogu da se setim da je u istoriji tenisa netko igrao na Novakovom nivou", rekao je Nadal 2016. godine kad mu je srpski teniser u Dohi prepustio tri gema. Na početku ove godine nešto slično Špancu je uradio u finalu Australijan opena u verojatno najboljoj predstavi nekog tenisera u ovom veku.
      FOTO: ADRIAN DENNIS / EPA; Novak Đoković tokom finala Vimbldona 2019. protiv Rodžera Federera
    Opštee prihvaćeno mišljenje među teniserima, stručnjacima i teniskim zaljubljenicima je da je najveći Novakov nivo igre znatno veći od najvećeg nivoa Federera i Nadala.
    Novak je najkompletniji teniser, teniser bez slabosti u igri. Ima bržih od njega, spremnijih, ima i onih koji imaju bolji forhend i servis, ali nitko nema paket udaraca, taktike, fizičke i psihičke snage kao on. Ne igra ofanzivno i elegantno poput Federera, ne igra na snagu poput Nadala, ali kad stane s druge strane mreže, suparnici se osećaju kao da igraju protiv zida. Koliko god dobar udarac odigraju, loptica im se vrati.
    Vladavina i rekordi
    Niko nije duže vladao svetskim tenisom od Novaka Đokovića. Od 2011. godine, kada je preuzeo vrh, Đoković je osvojio 15 grend slem titula, dve više nego Nadal i Federer zajedno, te gotovo polovinu od ukupno odigranih turnira. U tom periodu protiv Španca i Švajcarca ima učinak 41-19. U njegovoj eri za Nadala je prestalo da se smatra da ne nedodirljivi vladar šljake, a Federer trave. Niko u Open eri nije imao osvojena četiri grend slema u isto vreme. Niko do Novaka Đokovića. Niko do tenisera kojem je ovo 14. godina u nizu kako osvaja barem jednu titulu.
      FOTO: TANJUG/AP Novak Đoković sa trofejom koji je osvojio 2019. pobedom nad Rodžerom Federerom
    Jedini je 2015. godine u jednoj sezoni, najboljoj sezoni nekog igrača u istoriji tenisa, uspio da pobedi sve Top 10 tenisere. Jedini je osvojio sve masterse. Ima veći postotak pobeda od Federera i bolji je u finalima. I sledeće godine srušiće Federerov rekord po broju nedelja na broju 1, rekord za koji se verovalo da nikad neće biti srušen. To je verojatno i najvažniji rekord koji će držati jer se grend slemovi igraju samo osam nedelja godišnje, a Đokoviću zastrašujuća konkurencija u leđa gleda već godinama.
    Verujem da će do kraja karijere, možda čak i do kraja sledeće godine, uloviti i Federerov rekord po broju grend slemova. Čak i da to ne uspe, ostaće najbolji kojeg smo gledali. Ne najtrofejniji, ne najomiljeniji, ne najelegantniji, ali najbolji", zaključuje se u autorskom tekstu Armina Hasanbegovića za Index.hr.
    Dodate tome kako je CNN izvestio o činjenici da je Novak Đoković novi/stari šampion Vimbldona, šta o svemu kaže ugledni "Atlantik", koji je objavio istinski hvalospev o Noletu kakav baš i ne pronalazite često u američkim medijima, onda postane jasno zašto se i u Hrvatskoj o našem asu tako piše. Ne zato što ih je "nečim opčinio", već zato što je, baš kao u ovom tekstu sa "Indeksa", Đoković iz dana u dan, iz finala u finale, dokazivao da jeste najbolji. I, dokaza sada ima na pretek.
    (Darko Nikolić)
    https://sport.blic.rs/tenis/novak-djokovic-vimbldon-rodzer-federer-index-hvalospev-hrvatska/ctq60n1
  3. Волим
    Јадранка-Дервента got a reaction from kopitar in КАСАБА РАСКОЛ: ЛАЗИЋ-ЂУРОВИЋ   
    Јесте да си кренуо од Кулина Бана али вриједило је прочитати. Браво Аво!
  4. Тужан
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Тешка несрећа код Ниша - воз ударио у ђачки аутобус   
    СТРАВИЧАН удес догодио се око 7.30 сати јутрос у селу Доње Међурово код Ниша када је на пружном прелазу воз ударио аутобус! У ужасној несрећи је, према првим информацијама, погинуло најмање петоро људи, а незванично се сазнаје да је настрадало и једно дете. Повређено је најмање 26 особа. 
    У аутобус "Нишекспреса", у коме је било пуно деце која су ишла у школу, ударио је путнички воз који саобраћа на линији Ниш - Прокупље. Од силине ударца задњи део воза склизнуо је са шина. Узрок несреће за сада није познат.

    Директор Хитне помоћи потврио је за око 10 часова да има троје погинулих, а да је шест особа теже и 20 лакше повређено. У међувремену је у Ургентном центру на операционом столу преминула једна жена.

    У нишком Клиничком центру Тањугу је речено да је збринуто више од 20 особа и да је дијагностика у току ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДРАМА У НИШКОМ УРГЕНТНОМ ЦЕНТРУ: На операционом столу преминула жена, лекари се боре за живот детета, животно угрожено најмање 10 особа! (ФОТО И ВИДЕО)
    Призор на месту несреће је стравичан, аутобус је преполовљен. Екипе Хитне помоћи, полиција и ватрогасци морали су да извлаче повређене из аутобуса.
    Фото Ј.Ћосин

     
     

    Обустављен је железнички и друмски саобраћај. Иначе, на овом пружном прелазу постоји знак упозорења Андрејин крст. 
    извор
  5. Тужан
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Тешка несрећа код Ниша - воз ударио у ђачки аутобус   
    "POLICAJCI PLAČU DOK IZVLAČE ŽRTVE" Nezapamćena tragedija u Nišu potresla celu Srbiju, na licu mesta krv, odeća stvari
    Suze, strah i bes preplavili su na desetine građana čiji su najmiliji, posle sudara voza i autobusa prebačeni u Urgentni centar Niškog kliničkog centra. KC Niš prepun je ljudi. Svi zaposleni vanredno su pozvani na posao, osoblje se razletelo kako bi svima pružilo pomoć.
    Urgentni centar Kliničkog centra u Nišu do sada je zbrinuo 33 povređenih u železničkoj nesreći koja se dogodila na prelazu Donje Međurovo. U stravičnoj nesreći za sada je najmanje pet žrtava, a još najmanje 10 se nalazi u kritičnom stanju, rečeno je u toj zdravstvenoj ustanovi.
     
    Kako je rečeno u Urgentnom centru, u toku je dijagnostika ostalih nakon čega će se znati kakvo je zdravstveno stanje primljenih pacijenata.
    - Opsadno je stanje u hodnicima bolnice jer je veliki broj rodbine stigao i raspituje se za stanje svojih najbližih - kazao je Radovanović.
    - Voz je presekao lokalni autobus, koji, kako su nam rekli u to vreme prevozi školsku decu. Jeza je u vazduhu. Hitna, policija i vatrogasci ne prestaju da jure. Tragedija, jednom rečju - ispričala je jedna Leskovčanka, piše Jugmedia.
    FOTO: B. JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA Stravična nesreća kod Niša Takođe, i pripadnici policijske patrole su povređeni dok su jurili da pomognu povređenima.
    "Policajci plaču dok izvlače žrtve"
      - Scene su toliko užasne da i policajci plaču dok izvlače žrtve. Autobus je bukvalno presečen na dva dela - kaže sagovornik.
    Na licu mesta nalaze se pripadnici saobraćajne policije i vatrogasci - spasioci. Na mestu stravične nesreće vide se tragovi krvi, razbacana obuća, stvari...
    Deset do 12 je životno ugroženih pacijenata. Među povređenima je sigurno desetoro dece i to su izuzetno teške povrede, politarume, povrede više sistema. Smešteni su u Urgentnom centru, na reanimaciji klinici za anesteziju. Kolege sa drugih klinika su došle ovde i imali smo svu ljudsku i medicinsku pomoć - rekao je doktor Miodrag Lazić, direktor Urgentnog centra.
     
    Hodnici i čekaonice vrve od zabrinutih članova porodica. Strepnja i nezvesnost su ih ophrvali, nervozno očekuju svaku informaciju. Kada su čuli za sudar voza sa autobusom neki su doleteli pravo u Urgentni centar, a neki otišli na mesto nesreće.
    "Sin mi je bio u autobusu, krenuo je na posao"
    FOTO: B. JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA - Sin mi je bio u autobusu, krenuo je na posao - rekao je Novostima Radovan Jovanović koji živi u selu kod Donjeg Međurova.
    - Odmah sam u šoku krenuo na mesto nesreće, strepeći za njegov život. Prizor koji sam video me je užasnuo, ono je strašno. Moj sin srećom nije životno ugrožen, povređena mu je samo ruka. Mogu samo da zamislim kako je ovim ljudima ovde koji strepe za živote svojih.
      U autobusu "Nišekspresa" bilo je srednjoškolaca, koji su, kao i svakog dana, pošli u školu. Neki od njihovih roditelja su ispred Urgentnog, neki u hodniku. Nervozni, uplašeni, strepe za svoju decu. Zaposleni ih teše, umiruju.
      U autobus u kome je bilo puno dece koja su išla u školu, jutros je udario putnički voz koji saobraća na liniji Niš - Prokuplje. Od siline udarca autobus je prepolovljen, a zadnji deo voza skliznuo je sa šina. Uzrok nesreće za sada nije poznat.   линк
  6. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Dominika у Слике форумаша   
    Dobila sam blagoslov poglavara Poljske Pravoslavne Crkve - mitropolita Save - i antiohijskog patrijarha Jovana da studiram ovde bogosloviju (verovatno jedno godnu - znaci 3 semestra), posto ove godine sam zavrsila arabistiku (i verovatno sam jedinstvena u Poljskoj Crkvi koja ima nekog pojma o arapskom) i 2 godine sam studirala bogosloviju u Varsavi.
    U Libanu skoro polovina su hriscani. 8-10% stanovnika Libanu su pravoslavni. Regija gde se nalazi Balamand (to je celi univerzitet koji vodi Crkva, ima ovde ne samo teoloski fakultet ali i drugih smerova), Al-Kura, je pravoslavna, u okkkolini od 2 kilometara ima 3 crkve
  7. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на JESSY у МОЛИТВЕНА ПРАКСА Свети Николај Жички   
    Разумљиво је да монаси и монахиње у манастирима имају могућности за непрестану молитву, користећи се у молитви и бројаницама. Али, како је обичном Хришћанину, који је у радном односу и који живи међу себи сличнима — како је њему могуће да практикује непрестану молитву? Ово питање се намеће поготову ономе коме је блиска литература о непрестаној молитви срца, као на пример: “Казивања једног руског ходочасника”, “Писма валамског старца”, “О Исусовој молитви”, “Св. Серафим Саровски” и др. Нека следећа размишљања буду од користи онима који се озбиљно занимају овим питањем.

    Да ли ми заиста немамо ни времена ни могућности за непрестану молитву? Колико ствари обављамо по навици, и то већ у почетку дана: умивање, облачење, доручак итд.? Јутро је време кад су наше мисли слободне за понављање молитвених речи. Чим се пробудимо, треба да се духовно усредсредимо и подсетимо на Божје присуство, и да тако почнемо са молитвом у себи: Господе Исусе Христе, смилуј ми се грешном.

    И човек који живи у кругу породице може да се моли у својим мислима, али би зато требало да разговор са укућанима понекад буде сведен само на оно корисно.

    Што се тиче јутарњих новина, јутарњег концерта и јутарњих вести на радију ствар је избора да ли ћемо се одлучити за то или за молитву. Понекад треба жртвовати и добре и корисне навике. Вожња до радног места често може дуго да траје. Шта нас спречава да се тада усредсредимо на молитву?

    Данас многи обављају чисто механичке делатности где, у многим случајевима, стално вршимо исте покрете. И ево шансе за нас: наше руке обављају свој посао, а наш дух, наше срце и мисли раде у заједници са Исусом Христом. Тада ће и једноличан посао пружати радост, јер га обављамо као задатак од Бога задат. Не треба се плашити да ће нам молитва одвући пажњу од онога што радимо. Напротив, практиковање Исусове молитве јача нашу усредсређеност.

    Али наш посао може да буде и све друго само не механичка делатност, и тада он захтева нашу пуну пажњу и све наше мисли. Како се у том случају можемо молити? Сигурно да се тада није могуће, на дуже време, усредсредити на понављање имена Божјег, али с времена на време ми то ипак можемо чинити. Ако нам постане навика да Име Исуса Христа понављамо само током пола минута, а таква пауза је могућа при сваком послу, тада ће осећај Божјег присуства бити као струјање у нашој души.

    Како изгледа када наш посао не тече мирно и увек устаљеним редом, већ смо окупирани безбројним стварима на које мора да се мисли? Заиста, одговорност, обавезе и бриге нас тешко оптерећују, али упитајмо се: откуда то долази? Не долази ли то, у великој мери и отуда што се сви проблеми и обавезе истовремено сваљују на нас, тако да смо неспособни да контролишемо своје мисли и уместо тога бивамо заробљени од њих? Ако се редовно молимо, поготово Исусовом молитвом, научићемо како да усредсредимо свој дух и како да овладамо својим мислима. Наше дужности и проблеми се тиме неће смањити, али ћемо знати како да им прилазимо, и на тај начин ћемо се сачувати од оне патње која се данас назива стрес, а чији узрок лежи у томе да се сви проблеми и дужности истовремено сручују на нас.

    За оног ко је дуго патио од последица стреса од двоструке је важности да промени свој став и приступ према животу. Добро је сећати се речи из еванђеља: “Јер шта ће користити човеку ако сав свет добије, а животу своме науди?” (Мт 16,26).

    Пензионери чине велики део данашњег друштва. Слободни од посла и обавеза, а често и самци, они се налазе у идеилној ситуацији за неговање молитве. Навикавање на непрестану молитву срца многима ће донети праву утеху, а истовремено и један користан задатак: молити се за друге.

    Вера, послушност и незлобивост главне су одлике детиње душе. Уз то још долази бестрасност и радост. Дете није среброљубиво, дете није похотљиво, дете није славољубиво, оно има око непомућено пороцима и радост непомућену бригама.
     
    http://gradandjela.blogspot.com/search?updated-max=2011-03-26T13:25:00-07:00&max-results=7&reverse-paginate=true
  8. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Одговори свештеника: Рад Недељом   
    Питање:
    Помаже Бог драги оци Молим вас да ми помогнете у вези следећег питања. Моја супруга није имала посла дуго година. Сада јој се пружила прилика да отвори своју трафику што ће и да уради али се код мене јавило једно искушење а то је рад Недељом. Господ нам је заповедио да недељу посветимо њему и да не радимо што се у мојој породици поштује, учествујемо у светој Литургији читамо Богоугодне књиге причешћујемо се редовно и молимо се ГОСПОДУ али сада се јавља проблем јер све трафике раде Недељом а и штампа стиже Недељом, а са друге стране повредићемо реч Божију и вољу Његову.
    Како да разрешимо овај проблем. Једно решење је и „Недељом не ради“ јер нам није циљ богаћење већ рад на славу БОГА иако ће то да доведе до одвраћања муштерија јер је навика тешка. Драги оци молим вас да ме посаветујете шта да урадим правилно.

    Душко
     
     
    Одговор:
    Драги брате Душко, Видим да си у великој невољи, јер се Твоје схватање Четврте Божје заповести и невоље да Твоја жена мора да ради недељом, не слаже и Ти сматраш да ће се Твоја породица огрешити о законе Божје. Но, пре но што Ти дам неки савет, да Те само потсетим на Твој, и свих нас, свакодневни живот. Кад устанеш, и у недељу или на празнични дан, Ти користиш струју и воду коју Ти неко даје и у недељни и празнични дан, ако Ти је црква далеко мораш поћи трамвајем или аутобусом, које возе људи и недељом, ако се не дај Боже некоме у породици нешто деси или се разболи, поћи ћете у болницу и недељом, јер неко мора за нас и недељом да ради. И да Ти не набрајам многа занимања људи, који због оджања живота ближњих, морају да раде и у дане који су Богу посвећени. У Српској православној Цркви, сем недеља, има још тридесет заповедних празника, штампаних у календару црвеним словима, у које смо, према Првој црквеној заповести, обавезни долазити у цркву и учествовати у Светој литургији. А који запослен човек може да испоштује ову заповест? Ако је закон да трафике имају радно време као и полиција, ватрогасци, бензинске пумпе, пекаре, онда то не може бити огрешење о Божју заповест. Наш народ има лепу реч за послове који се морају урадити и недељом: „Урадићемо то Бога молећи“. Дакле, радићемо и Богу се молити. И молим Те да пажљиво прочиташ Четврту Божју заповест. Обрати посебну пажњу на речи „и сврши све своје послове“. Дакле, човек је дужан да испланира своје време и да, по могућности, седми дан буде посвећен Богу, молитви, заједничком богослужењу, Светој литургији, али и ближњима својима, којима је потребна помоћ. Ти рече да је жена добила могућност да отвори „своју трафику“. Ја мислим да је то ваша заједничка, породична трафика, која се само води на њено име, али од које ћете сви имати користи, то је ваш породични бизнис, извор прихода за целу породицу. То значи да Ти можеш жену да замениш, рецимо, сваке друге недеље пре подне, како би и она могла да оде на Свету Литругију, да се причести. И немој се плашити да ће Те Бог казнити ако због тога не ћеш бити сваке недеље у цркви. Казниће Те ако недељу проводиш испразно, не радиш у фирми, али и не чиниш ништа за своју душу. И још нешто. Рад није грех, већ врлина. Свети апостол Павле, који је и сам радио и од свога рада се издржавао, рекао је: Онај који не ради, не треба ни да једе! “ А Христос каже: Отац мој непрекидно ради и ја радим. Значи, рад је врлина, а лењост порок и грех.

    Буди вредан Имењаче, моли се Богу и помози својој супрузи да се трафика одржи и одмени је, да и она може имати бар сваку другу шестодневну радну недељу.

    Срдачно вас све поздравља ваш о. Душан
  9. Свиђа ми се
  10. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Lady Godiva у Зашто не треба постити петропавловски пост?   
    Бурек са сиром?!! Анатема!!!
  11. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зашто не треба постити петропавловски пост?   
    Зоран Ђуровић: Зашто не треба постити петропавловски пост?
     
    1) Није апостолски нити има потврде у Писмима, нити је у складу са Предањем. Новотарска је ствар. Сами апостоли га нису постили. Што си ти већи од Петра и Павла?
    2) Тим постом се ставља надгробни споменик над период Педесетнице. Бива сасвим обесмишљена. Наиме, док се знао ред и смисао, у старој цркви се није постило од Васкрса до Педесетнице. То нису радили ни египатски пустињаци, како сведочи св. Јован Касијан (или Римљанин). 50 дана се мрсило, онда је било редно и да се мало пости, па је тај пост трајао 7 дана од 4. века у црквама: Александрија, Јерусалим и Антиохија. Тај пост се није везивао за Апостоле. Дакле, идеја и смисао је био да се постом одвоји период од Педесетнице. Како сада није одвојен, сасвим је бесмислено постити овај пост.
    3) Веле: „Постимо у част Апостола“. Апостоли нису постили у своју част. Када не постимо пред празнике небројених светитеља, испада да њих не поштујемо. Такође је бесмислено оправдање да се постом стиче Царство Небеско и сл., јер би се суботом и недељом одрицали од тог истог Царства, пошто су тада забрањени постови.
     

     
    4) Дакле, пост после Педесетнице је смислен само ако се држимо праксе старе цркве која није знала за пост од Васкрса од Педесетнице. Овде на делу имамо једну стихијску ствар која је улетела у духовни живот цркве и обесмислила годишњи литургијски круг.
    5) Пост није ни дијета ни аскеза. Он треба да буде одраз само богослужбеног круга. Овде га обесмишљава. Зато је покојни патријарх Павле, поред све своје ригидности, био у праву када је изнео предлог да се овај пост сведе на 7 дана. То је и мој став.
    6) Предложио бих, не као учитељ васељене, него као неко ко ипак разуме здрав народни инстикт (не држим се vox populi vox Dei), али и богослужбени поредак, да верни посте недељу дана, а кад се великаши договоре, добродошло. Јер у овом случају ваља поступати као и са накарадним саветом духовника: Не послушати. Немаш после оправдања. Неки су слушали Артемија, јер се духовник ваља слушати, али како су слушали без расуђивања, пали су у јерес. Тако се и овде не треба држати кобајаги ствари на снази, него здравог разума. - Није ово никаква предлог који је против цркве, јер нема ниједног васељенског сабора који је канонизова 3 остала поста у цркви. Дакле, реч је о приватним мишљенима и стихијским убацивањем пракси које немају благе везе са промишљањем. Јасан је утицај монаха, који су од иконоборства добили на превази, јер се у дане на води, поред среде и петка уводи и понедељак, као дан посвећем анђелима, а монаси их, ваљда, изображавају. Ово није студија, него свођење на коску аргумената.

    Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  12. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Stanoje Stankovic у О лажном старцу Рафаилу Берестову (ВИДЕО)   
    Предлажемо да погледате јако важан снимак о делатности једног од лидера псеудоправославних секти/раскола који збуњују и узнемирују православне хришћане у више Помесних Цркава. Тужно је и за бригу видети колико људи верује апсолутним бесмислицама које се чују из групе коју предводи овај човек, како се људи лако одлучују да прате разноразне самозване духовне ‘Старце’ и ауторитете. Видео анализа свештеника Георгија Максимова је важна јер детаљно и врло јасно показује сву обману и све јереси којима уче ови расколници.
     
     
     
     
  13. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на obi-wan у Уснуо у Господу архимандрит Авакум Ђукановић   
    Dakle, na Vaskrs... blago njemu!! Pomeni nas u Carstvu, dobri oce!
  14. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Zoran Đurović у Сексуални односи по Календарчету   
    Зоран Ђуровић: Сексуални односи по Календарчету
     
    Колико пута годишње по срБском Календарчету брачници могу легитимно да се дохвате, како каже прост народ, а интелектуалци - да имају сношај?
    Узео сам да пребројим дане по месецима у 2017 години по Старом календару св. Јулија Цезара. Дајем и број забрањених дана, а то су: среда и петак осим трапавих седмица, сви дани пред литургију (значи, свака субота) и празнични дани, као и дан који им претходи. Не можемо да додамо и број дана када жена има менструацију, јер је то индивидуално. А неки имају среће па су им жене у циклусу и кад има допуштених дана!:))) Дакле:   
    ЈАН 24 - 7
    ФЕБ 20 - 8
    МАРТ 31 - 0
    АПР 24 - 6
    МАЈ 20 - 11
    ЈУН 27 - 3
    ЈУЛ 22 - 9
    АВГ 24 - 6
    СЕП 20 - 11
    ОКТ 19 - 12
    НОВ 20 - 10
    ДЕЦ 31 - 0
     
    Дакле, сувих дана је у светој 2017 години било: 282, а грешних 83.
    Све ово се не уклапа у препоруку Козме Етолског:
     

     
    Овој Козминој препоруци се супруге зјело радују, али мужеви нису баш одушевљени!
    Православни би били машине када би се придржавали Календарчета. И још мање би се размножавали. Тако су неумесни позиви да правимо децу, а сама Црква ти подмеће ногу. За брачнике треба да важи само Павлово правило: Супружници по договору да се предају апстиненцији, и она се односила на евхаристијски пост. Вели, по међусобном договору, а не по Календарчету! Зато ће Августин рећи да жена не одбија мужа јер ће овај онда потражити разумевање код неке друге. Да је уздржање било везано за евхаристију види се и из критике Јеронимове брачника који не одлазе у цркву на причест јер су спавали, па се сами кући причесте. Јероним каже да је исти Хр у цркви и кући па му је ово решење проблема смешно.
    Шансе да жена затрудни по Календарчету су мале. Менструације им не долазе по истом, као ни плодни дани. Био би хит да неко направи рекламу за перверзативе и да каже: Од Дурекса је сигурније само српско Календарче!
    Друго, апстиненције од месец и по умртвљују како мужеве, тако и жене. Или, што је друга крајњост, загоре као тигањ св. Атанасија, па повилене и не знају где ударају главом. Зато млади вероучитељи похитају на Поуке да би се испразнили на Ави! Дакле, за један од неопходних елемената за успешан брак и размножавање знали су и стари Латини рекавши: penis bonus, pax in domus!
    Према томе, ко жели да има добар брак мора да се греши о Календарче! 
  15. Хахаха
  16. Хахаха
  17. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента got a reaction from Леон Професионалац in КАСАБА РАСКОЛ: ЛАЗИЋ-ЂУРОВИЋ   
    Јесте да си кренуо од Кулина Бана али вриједило је прочитати. Браво Аво!
  18. Свиђа ми се
  19. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Постање, 1-3: буквални превод   
    Зоран Ђуровић: Постање, 1-3: буквални превод
     
    Посвећено Дејану и Нини Рајковић[1]
     
    Дугујем извинење најплеменитијем професору Ивану Марковићу, јер сам обећао овај превод још летос, али сам одустао јер сам преводио пола главе на дан. Врућина је била неподношљива, тако да ми се мозак растопио. То ме је пак све подсетило кад сам свратио једном приликом код кума Милета, он ми традиционално отворио пиво и каже: „Можеш ли да замислиш каква је бесмислица стих у једној новој песми: Гори море, топе се планине?“. То је из песме неког Џорџ Лукас Јоксимовић. До пре неки месец сам мислио да је у питању једна особа, али сам сазнао да су две. Дакле, због растапања мозга  не стигох да урадим овај буквални превод.
    Превод служи да онима који не познају јеврејски менталитет приближи сам текст, начин на који је настао и промишљан. Да се упореде два различита извора о стварању, свештенички и јахвистички, који иде од Пост 2,4б. Прати се углавном ред речи, преводи уредно све осим неких препозиција које би у српском биле сасвим бесмислене („рече над“). Такође, следи се као правило превођење истом речју, иако није у духу српског језика. Није намера да се осети лепота у српском изражавању, него да се види како је Јевреј мислио и говорио.  
    Верујем да ће пажљиво ишчитавање ова два извора бити од користи на декретардизацији наших теолога. Да забораве на протестантске и секташке стазе и богазе.
       
     
     
    1. 1 У почетку Бог створи небо и земљу. 2 Земља беше безобличје и пустара, и тама [беше] над лицем бездана; и дах Божји је лебдео над лицем вода.
    3 И рече Бог: „Нека буде  светлост“. И би светлост. 4 И Бог виде светлост да је добра! И раздвоји Бог између светлости и између таме. 5 И назва Бог светлост „дан“, и таму назва „ноћ“. И би вече и би јутро, дан један.
    6 И рече Бог: „Нека буде свод посред вода, да раздваја између вода и вода“. 7 И створи Бог свод, и раздвоји између вода испод свода од вода над сводом. И би тако. 8 И назва Бог свод „небо“. И би вече и би јутро, дан други.
    9 И рече Бог: „Нека се саберу воде под небом на једно место, и нека се појави суво“. И би тако. 10 И назва Бог суво „земља“, а зборишта вода назва „мора“; и виде Бог да беше добро. 11 И рече Бог: „Нека зазелени земља заленило, траву што доноси семе, и дрвеће родно, које доноси род имајући у себи своје семе на земљи по својим врстама“. И би тако. 12 И пусти земља из себе зеленило, траву што доноси семе по својим врстама, и дрвеће које доноси род имајући у себи своје семе по својим врстама; и виде Бог да беше добро. 13 И би вече и би јутро, дан трећи.
    14 И рече Бог: „Нека буду светилници на своду небеском, да одвајају између дана и између ноћи, и да буду знаци за празнике, за дане и за године, 15 и нека буду светлници на своду небеском, да светле над земљом“. И би тако. 16 И створи Бог два светилника велика: светлник велики да влада даном, и светлник мали да влада ноћу, и звезде. 17 И даде их Бог на свод небески да светле над земљом, 18 и да да владају над даном и над ноћу, и да одвајају између светлости и таме; и виде Бог да беше добро. 19 И би вече и би јутро, дан четврти.
    20 И рече Бог: „Нека проврву воде вревом живих бића, и летачице нека лете изнад земље, по лицу свода небеског“. 21 И направи Бог грдосије морске и све живе створове што гмижу и што врве по води по врстама својим, и све летачице крилате по врстама својим; и виде Бог да беше добро. 22 И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се, и напуните воде по морима, и летачице нека се множе на земљи“. 23 И би вече и би јутро, дан пети.
    24 И рече Бог: „Нека пусти земља жива бића по врстама својим, стоку и гмизавце и звери земаљске по врстама својим“; и би тако. 25 И направи Бог звери земаљске по врстама својим, и стоку по врстама својим, и све гмизавце земљске по врстама својим; и виде Бог да беше добро. 26 И рече Бог: „Да направимо земљанина по нашој слици, као наш налик, и нека завладају рибама морским, и летачицама небеским, и стоком и целокупном земљом и сваким гмизавцем што пузи по земљи“. 27 И направи Бог земљанина по својој слици, по слици Божијој створи га; мушко и женско створи их. 28 И благослови их Бог, и рече им Бог: „Плодите се и множите се, и напуните земљу, и потчините је, и завладајте рибама морским и летачицама небеским и свим живим бићима што гмижу по земљи“. 29 И рече Бог: „Ево, дао сам вам све биље што сеје семе које је на лицу све земље, и сва дрвећа која имају у себи плод дрвета које сеје семе; то ће вам бити за храну. 30 А све звери земаљске и све летачице небеске и за све што гмиже по земљи, у којима је живо биће, нека је за храну све зелено биље“; и би тако. 31 И виде Бог све што је створио, и гле, беше веома добро! И би вече и би јутро, дан шести.
     
    2. 1 И беху завршени небо и земља и сва војска њихова. 2 И заврши Бог у дан седми свој посао, који уради; и почину у дан седми од свег посла свога, кога уради. 3 И благослови Бог дан седми, и посвети га, јер у тај дан почину од свег посла свога, кога учини Бог радећи. 4a Ово [су] рођења неба и земље, када беху створени,
    4b у дан [у] који Јахве Бог направи земљу и небо, 5 и ниједан грм пољски још не беше на земљи, и ниједна трава пољска још не ницаше – јер још не пусти Јахве Бог дажда на земљу, и не беше земљанина да ради земљу, 6 али се пара са земље подизала и натапала сво лице земље. 7 И направи Јахве Бог земљанина [од] праха од земаље, и дуну му у нос дах живота и поста земљанин живо биће. 8 И засади Јахве Бог врт у Едему, на истоку; и онде постави човека, кога је направио. 9 И Јахве Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. 10 И река отицаше из Едема да би натапала врт, и оданде се гранала и настајала у четири главе. 11 Име једне [је] Пишон; она окружује целу земљу Хавила, где [је] тамо злато; 12 и злато те земље [је] добро; тамо [има] бдола и камена оникса. 13 И име реке друге [је] Гихон; она окружује целу земљу Куш. 14 И име реке треће [је] Хидекел; она тече према истоку Ашура. И река четврта то [је] Ферат. 15 И узе Јахве Бог земљанина и постави га у врту Едемском, да га ради и да га чува. 16 И заповеди Јахве Бог земљанину говорећи: „Од свакога дрвета из врта јешћеш, јешћеш; 17 али са дрвета познања добра и зла, са њега нећеш јести; јер у дан у који ћеш јести са њега умрећеш, умрећеш“. 18 И рече Јахве Бог: „Није добро да буде земљанин сам са собом; хајде да направим за њега помоћ насупрот њему“. 19 И направи Јахве Бог од земље сва жива бића пољска и све летачице небеске, и доведе их земљанину да види како би их назвао, све то чиме би земљанин назвао живо биће, то би му било име. 20 И земљанин назва именима сву стоку и летачице небеске и сва жива бића пољска; али за земљанина се не нађе помоћ насупрот њему. 21 И баци Јахве Бог кому на земљанина, и он заспа; и узе једно од његових ребара, и затвори месом на његово место. 22 И направи Јахве Бог ребро, које узе од земљанина, у жену и доведе је ка земљанину. 23 И земљанин рече: „Ова [је] сада кост од мојих кости, и месо од мог меса. Ова ће се звати човечица, јер је од човека узета она“.
    24 Стога ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће једно месо. 25 И беху обоје голи, земљанин и жена му, и нису се стидели.
     
    3. 1 И змија беше оштроумнија од свих живих бића пољских, које направи Јахве Бог. И рече жени: „Тако вам је Бог казао: 'Нећете јести са сваког дрвета у врту...'“  2 И рече жена змији: „Од плодова дрвећа у врту јешћемо; 3 али за плод дрвета које [је] усред врта, казао је Бог: 'Нећете га јести ни дотицати, да не бисте умрли'“. 4 И рече змија жени: „Не, нећете умрети, нећете умрети; 5 јер зна Бог да у дан кад будете јели од њега такође ће вам се отворити очи, и ви ћете бити као Бог, знајући добро и зло“. 6 И виде жена да добро беше дрво за јело, и да беше пријатно оно за очи, и пожељно беше дрво за постизање мудрости, и узе од његовог плода и једе, и даде такође свом човеку са њом, и он једе. 7 И отворише се очи од њима двома, и познаше да голи беху они, и сплетоше лишће од смокове и начинише себи прегаче. 8 И зачуше глас Јахвеа Бога, који је шетао по врту на издаху дана; и сакрише се земљанин и жена његова од лица Јахвеа Бога међу дрвећем у врту. 9 И позва Јахве Бог земљанина и рече му: „Где си?“ 10 И он рече: „Чух глас твој у врту, и уплашио сам се, јер го сам ја, и сакрих се“. 11 И рече: „Ко ти каза да си го? Од дрвета за које сам ти наредио да не једеш, ти си, дакле, јео?“ 12 И земљанин рече: „Жена коју си ставио са мном, она даде мени од дрвета, и једох“. 13 И рече Јахве Бог жени: „Шта [је] ово [што] си урадила?“. И рече жена: „Змија ме превари, и једох“. 14 И рече Јахве Бог змији: „Пошто си учинила ово, проклета да си мимо све стоке и мимо свих живих бића пољских; по трбуху своме ходаћеш и прах ћеш јести у све дане живота свога. 15 И непријатељство ћу ставити између тебе и жене, и између семена твога и семена њеног; он ће рањавати главу твоју, и ти ћеш рањавати пету његову“. 16 А жени рече: „Ја ћу умножити, умножићу твоје муке и твоју трудноћу, у муци ћеш рађати синове, и према човеку твоме жеља твоја [биће], и он ће владати над тобом“. 17 И земљанину рече: „Зато што си послушао глас жене твоје и појео од дрвета за које сам ти наредио рекавши: 'Од њега нећеш јести!', проклета [је] земља због тебе! С муком ћеш се од ње хранити у све дане живота свога. 18 И трње и коров ће ти рађати, и јешћеш биљке пољске. 19 Са знојем ноздрва својих јешћеш хлеб, док се не вратиш у земљу јер си од ње био узет; јер [си] прах, и у прах ћеш се вратити“. 20 И рече земљанин име жени својој Хавва, јер она би мајка свим живима. 21 И направи Јахве Бог земљанину и жени његовој хаљине од коже, и обуче их. 22 И рече Јахве Бог: „Гле, земљанин поста као један од нас знајући добро и зло; сада, да не пошаље руку своју и узме још од дрвета живота, и поједе и да живи довека!“. 23 И посла га Јахве Бог ван врта Еденског да ради земљу, од које би узет. 24 И изагна земљанина и постави на истоку врта Еденског керубе и пламен од мача окрећућег да би чувао пут ка дрвету живота.
      [1] Остало је јако мало да се помогне овим нашим пријатељима. Мој прилог је овај текст. Они који не знају, да виде: https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1294353960674728&id=100003004099665

    This post has been promoted to an article
  20. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на JESSY у ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА Ево зашто су наши кошаркаши најмотивисанија екипа на Евробаскету   
    KOŠARKA ODNOS PREMA DRESU I BORBA Do poslednje kapi krvi: Vi ste naši heroji!
    Vladimir Bojčević | 16. 09. 2017 - 14:21h | Komentara: 33   Odnosom prema dresu i ponašanjem, a onda i rezultatima naši košarkaši zadužili su nas i na ovom Evrobasketu, i kako god da se u nedelju protiv Slovenije završi njihova istanbulska misija, ništa nas ne može i neće sprečiti da ponosni i punoga srca u večne almanahe dopišemo još jednu prelepu priču.
      Foto: Aleksandar Dimitrijević / RAS Srbija Opet su uspeli. Opet su stigli do vrha i podsetili nas bar na koji dan koliko je pod ovim podnebljem igra pod obučima ustvari važna. Podsetili su nas koliko je istovremeno i lepo i teško prolaziti kroz njihove pobede i poraze, pa i koliko nam je zapravo važno da se svaki od nas ponosno oseća kao deo ovog moćnog tima. I da ništa, ali baš ništa ne može da nas učini tako srećnim kao njihovi trijumfi i medalje.
      Naši košarkaši ponovo su oduševili naciju. Po treći put u poslednje četiri godine, učestvuju u završnoj borbi za medalje, a time se nijedna reprezentacija više ne može pohvaliti. Veliko srce, odavno ugrađen šampionski DNK i to što dolaze iz zemlje košarke, i na ovom Evrobasketu bili su faktori koji uprkos svim problemima naše momke izdvaja od drugih.
    A, nije sve krenulo kako treba. Jako nas je zaboleo onaj otkaz Nikole Jokića još dok Sale nije ni izvršio prvu prozivku. Potom, još mnogo jače i povreda Bjelice. Pa onda i Raduljice, Simona, Kaline, Nedovića... Za kraj, poput udarca maljem u srce i ona Teova. Mnogima bi tu bila skresana krila. Ali, mi nismo kao drugi.
            Da li ste, uostalom, za prethodna dva meseca čuli od Saše Đorđevića da očajava, kuka nad zlom sudbnom ili traži alibi? Ne, skupio je ovih 12 preostalih ratnika, uverio ih da su najbolji u Evropi i naterao da se, kako on to voli da kaže, pobiju za medalju. Ni za pedalj nije odstupao od tog cilja. Medalja, medalja, medalja, ponavljao je dok svakog ponaosob, baš kao i 2014, 2015. i 2016. godine, nije uverio da zaista možemo do nje. Kako jednog dana, doktore ove igre, da ti zahvalimo za sve? Za sve igrače i generacije u koje si ugradio taj famozni šampionski kod?
            Stisli smo zube i nastavili dalje. Jako, još jače. I gradili timski duh. Deo po deo. Dok kako selektor kaže, Milan Mačvan nije sa temperaturom 38,5 izašao na teren i odbio da preskoči pripremni meč. Dva dana su ga "vraćali iz mrtvih", dodao je Sale, ali je "tih 12 momaka baš tada postalo tim"! Dalje je već to bio lagani domaći zadatak za Miroslava "sve je to normalno" Nikolića. Dobri duh "orlova" zarazio je i ove momke svojom pozitivnom ludošću, a izjavama ili gestovima, poput onih vatrenih poljubaca Bogdanu u duelu sa Italijom, opet dao tu neophodnu dozu šarma celoj priči. Koliko je samo sve tako i slađe.
    Momci, i ovoga puta smo uživali. I opet ćemo imati čega da se sećamo. I kako je Bogdan izrešetao Letonce, Mađare, Italijane... I kako je Jović pomerao kukove Turcima. I sa kojom je strašću Štimac grizao protiv Velike Britanije. I da je Lazić igrao preko granice bola. Pamtićemo i sva ona Lučićeva zakucavanja. Kapitenske izjave i igre Mačvana. Bobijevu rampu Mozgovu. Pa i Micićevu trojku Rusima. Pamtićemo pobede, i sve one aplauze istinskih legendi iz prvog reda posle njih.
            Da postoji merač ponosa, pukao bi u paramparčad u svakom od nas dok smo posle svakog meča kraj aut linije gledali zagrljaje Aleksandra Đorđevića i Predraga Danilovića, Željka Obradovića, Dušana Ivkovića, Dejana Bodiroge... Prvi red - da se smrzneš. Bili su to momenti u kojima zapravo zastaneš na tren i shvatiš koliko je Srbija važan faktor u evropskoj košarci. I zašto smo toliki dobri.
    Košarka je u Srbiji, prosto, vrsta religije, i zato ćemo iznova i iznova izbacivati neke nove asove poput ovih sada u Istanbulu. A medalja ko medalja. Nekad dođe, nekad ne. Nije to presudno. I ovako ćemo se već na narednom takmičenju opet pobiti za nju! Pa, sve i da nam je dva prva tima povređeno. Tako smo, prosto, naučeni u zemlji košarke.
    "Orlovi", vi ste naš ponos, naši heroji. Ščepajte to zlato!
     
    http://sport.blic.rs/eurobasket2017/odnos-prema-dresu-i-borba-do-poslednje-kapi-krvi-vi-ste-nasi-heroji/b0qwsbj
  21. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Милан Ракић у ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА Ево зашто су наши кошаркаши најмотивисанија екипа на Евробаскету   
    Србију на првенству Европе можда не представља најјачи тим који би наша држава могла да има за једно овакво кошаркашко надметање, али су они који тамо играју за Србију - најмотивисанија екипа на Евробаскету.

    Ова прича почиње пре тачно стотину година, у Гаравану, једној четврти француског градића Ментона, пограничног места са Италијом. У њему су се, те 1917, лечили и опорављали српски ђаци, војници и сирочад, после оне страшне Албанске голготе. Логика баш и није наговештавала да ће доживети некакав успех у животу, али… нису баш ни сви дигли руке од њих. Народ је, и онај наш, и онај тамошњи, веровао у те мученике. Чак и када их је туберкулоза косила, иако је српска Влада организовала систем санаторијума. Чак и када су умирали, а у том градићу их је 24 вечно остало. Остали су – издржали. Неки од њих постали и доктори наука. Да, преживели, победили смрт иако су били отписани у том Ментону, где се живело од љубави – рода свог, и оне упућене од пријатеља. А у четврти Гараван… У четврти Гараван су били они најтежи случајеви. Страшно болесни и притом – слепи.

    Не, не умемо да вам опишемо како изгледа живот кроз који корачате слепи, било од рођења, или од гранате, било због ватре или метка. То морате са неким комшијом, имате сигурно неког таквог, они од ваше љубави и живе. Али, стварно не знамо како је када имате болест за коју нема лека, а притом немате вид и у страној сте земљи. Не знамо ни како су се они који су ту били – опоравили, осим да их је љубав носила тамо где је то деловало немогуће. Зато ћемо на трен да скокнемо коју годину доцније.

    Бранислав Нушић је, поред тога што је био чувени комедиограф, писао и трагедије. Стварно. У једној од њих, коју је створио овај некадашњи управник Народног позоришта, трагедији „Наход“, у првом чину разни витезови, нормански, франачки, сицилијански и други, „пред бедемом призренскога града“ у прилично добром расположењу разговарају са царским изаслаником Никифором. Представио им је младог, врло начитаног витеза са српског двора, Момира, а њих је збунило како то да постоји нешто што тог момка више занима него „чаробне ноћи“, „борбе витешке“ и „византијске лепотице“. Никифор им појасни да мудрост коју је млади витез одабрао не значи да му је срце мртво. Нушић је то овако записао „Па, ипак, грешите, господо! Ја мислим да мудрост није тако ледена кора, под којом би се срце морало замрзнути. И у мудраца гдекад срце заигра, само што он тај осећај не исказује језиком и чува га дубоко, врло дубоко скрива га. Зар не, млади витеже? (погледа Момира) Зар ниси гдекад и сам осетио како је мудрост немоћна пред срцем?“.

    Бранислав Нушић и Жанка Стокић
    Када бисмо се држали само логике, она би рекла да у оним сто година старим временима, рецимо баш у Мантону – будућност, заправо, и није постојала. Или, када би се само модерном, површном мудрошћу руководили, онда би, да се вратимо сад у свет кошарке, сасвим логично деловала реченица коју су на прошлом Мундобаскету изговорили француски кошаркаши у полуфиналу. Након седме од осам тројки Батума у мечу са Србијом, на крају тајмаута су се поздравили речима: „За шта играмо?“, после чега је загрмело „За злато!“. Али…
    Победише их наши. Од тог полуфинала, ево, прођоше три године. А на овогодишњем Европском првенству неће бити неких наших јунака који су тада заблистали.

    Неће бити Теодосића, који је у чудесном полуфиналу био наш најбољи стрелац (25 поена). Неће бити нашег другог најбољег кошгтетера на том мечу, Бјелице (18), ни четвртог – Марковића (15), неће бити ни још једног „двоцифреног“, Радуљице (11), а ни нашег најбољег НБА играча из минуле сезоне, Јокића, који је умео и моћним Американцима у Рију да убаци 25 поена. Ма, довољно би можда било навести оно одсуство капитена, „чије лопте имају очи“ и схватити колико је логично помислити – шансе за успех готово да и не постоје.
    Само… То би било тачно када би у животу једина мудрост била она коју проповеда логика. То би било када ови „орлови“ не би били – из земље кошарке.
    А у њој се екипа никада не бодри речима „За шта играмо?“. У њој постоји дуго чувана тајна – одговор на једно друго, слично а посве различито питање: „За кога играмо?“
    Једни за друге. И род свој.
    Овде се кошарка игра срцем. И игра се свуда. И недалеко од Нушићевог споменика, на самом Тргу испред његовог Народног позоришта…

    … игра се где год може да се постави нешто што личи на кош…

    Овде се са сетом уздише када поплава потопи кошаркаши терен…

    … овде има табли и у порти цркве, да се не заборави на снагу вере која уздиже таленат у висине…

    … овде се баскет игра и на железничким станицама, покрај којих возови, попут деценија, пролазе – али се ниједног дана не заборавља ко смо.

    Ма, овде се игра кошарка и тик уз гробље. Јер, ми смо са нашим старима – једно били и остали, дух њихове љубави за слободом и даље живи, као што живи та нит, која спаја давна и будућа времена вером да је немогуће – могуће.

    И, шта кажу ти, остали? „Хало… немате више ‘лопте које имају очи’!“? Па, ми смо и слепи побеђивали све прогнозе! „Нисте најјачи“? Па, на папиру никада и нисмо били.
    На папиру се, код оних који праве процене, није нашло оно што јесмо, оно што имамо а што се не мери бројем, било статистичким или на новчаници. Оно што површно мудри нису успели вековима да докуче, што их је збуњивало у скаутингу, било 1917. или 2017, када су се питали „Зар не би било логично да ови не помишљају на немогуће?!“.
    Имали смо увек срце. „А срце је тврдоглавије од мудрости, њему се не да наметнути разлог“, рече Нушић кроз Никифора у „Находу“.
    Који, бре, разлог тражиш, свете, за веру у немогуће, а да је већи од љубави? Па, не играју наши за себе, ни за град из ког су (а рођени су ови момци у, по азбучном реду, Београду, Вуковару, Добоју, Зајечару, Краљеву, Крушевцу, Лазаревцу, Лозници, Нишу, Новој Вароши, Прибоју, Приштини и Суботици), него играју за све оне из земље кошарке, који ову игру носе у срцу. И за оне што гађају на кош на железничкој станици, и за оне који пикају баскет поред гробља, и за оне што лоптом тапкају у порти цркве, и за оне што чекају да земља узме воду да би опет истрчали на терен. Јер то су они. То смо – ми.
    Овде се игра за цео народ. И – једни за друге.
    Кад овдашњи родитељи дижу децу на рамена, како би била ближа обручу…

    … замисли, Европо, колика су рамена оних који дижу љубав целог народа ка кошу? Колики тек мотив има та екипа којој кажеш „Лепо што си дошла, али немаш шансе“? Па, да смо се само шансама руководили, не би нас одавно ни било. Не требају нама шансе, ми се ионако не уздамо у могуће, већ верујемо у немогуће. Нису неопходне ни „лопте које имају очи“, овде се и без гледања додаје. Нема везе ни што се игра далеко од родног краја, овде се дух предака носи у себи. Није, бре, то екипа која игра за нешто, него екипа која игра за неког.
    И, дај, судија… баци ту лопту у вис већ једном.
    Стигли „отписани“.
    Сад ћеш да видиш шта је снага љубави.
    Дарко НИКОЛИЋ

  22. Свиђа ми се
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Тихон у Редослед тропара и кондака на литургији?   
    Брате Јанко, има(ш) ли га у електронском издању?
  23. Волим
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Ромејац у Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

    Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године
    Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.
    На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.
    Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:
         1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
         2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
         3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;    
         4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
         5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.
    Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.
    Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.
    Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.
    Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).
    Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.
    Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.
    Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.
    Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).
    Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.
    Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.
    Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.
    Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог народа.
    Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела и установа.
    Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.
    Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.
    Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.
    Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.
    Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски г. Андреј.
    У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.
    Доставља: епископ бачки Иринеј,
    портпарол Српске Православне Цркве
  24. Волим
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на Васијан у Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Проф. Ненад Милошевић
  25. Волим
    Јадранка-Дервента је реаговао/ла на александар живаљев у Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Некад у Цркви "игра трончића" има оправдање, у историји и одржавању правилног поретка. Сачекајмо још званично саопштене одлуке, али мислим да су наглашавања у штампи значаја дабробосанског трона у хијерархијском поретку оправдана (осим што највљивање већ двије године Рада Драговића у Новостима да ће се ДБ митрополији "додати Добој" да би јој се истакао значај). Мада је Свети Сава оставио да епископ зетски буде други по рангу у Помјесној нашој цркви, код нас се "диптих" прави по датуму улажења у митрополитски или епископски сан. (То је правило проблеме, кад је почивши митрополит ЗЉ Јован био други по рангу у Сабору, а митроп. Амфилохије у Синоду.) Поред тога, митрополит дабробосански је аутоматски предсједник Епископског савјета СПЦ у БиХ, (зато сам ја писао да и Бања Луку треба уздићи у ранг митрополије), а то тјело, као и слична у бившим републикама СФРЈ, створено је како је Сабор дивно образложио "да не изгубимо слободу којом нас Христос ослободи". Државне власти, а некада и "међународна заједница" (пр: писмо америчког амбасадора у Сарајеву почившем митрополиту ДБ да се не прави нова црква у Сребреници), користе та тјела да заобиђу патријарха и Свети Синод.
    С друге стране, саме владике су осјетљиве на ранг: сад кад је обједињена, има устав, а добила и судске спорове за Нови Каленић и др, нема никаквог разлога да Митрополија аустралијско-новозеландска има "епископа Митрополије", а не митрополита, осим "младости" + Силуана.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...