Ламех

Blagodarim na odgovorima!

Зашто се уноси трава на празник Духова? Нигде нисам нашао разлог за то. Ни у једном, мени познатом, богослужбеном типику не стоји.

Сама чињеница да на ТВ Храм постоји емисија који носи назив Разговор угодни дисквалификује је за било коју озбиљну причу! За остале не знам. Али проблем је што већина људи који се бави медијима у СПЦ су приучени у тој бранши. Као и у већини других ствари и активности. Владики се неки лик добадне, уклавири да је паметан или се овај довољно учепио и млатио празну сламу на манипулативан начин и ето!! Наравно, част изузецима. Не мислим да их нема.

ЗАр није Дух Свети неопходан и за само крштење/погружење?! И зар свештеник не говори у молитви на Крштењу: "...стога јави се Господе на води овој..да би, уподобивши се смрти твојој крштењем постао и заједничар твог васкрсења.."? Како то да Дух Свети није потребан да вода крштења постане "гробница" и извор вечног живота? И за тзрократно погружење да би било то што треба да буде, неопхоан је Дух да га таквим чини. Не чини то пост фестум миропомазање.

Зна ли неко да ил су доступни било у е-издању или на папиру текстови са овог симпозијума који је био у Бг? Интересује ме ово што је било о св. Максиму јер је екипа која је излагала радове, по мом скромном суду, врх. Па бих волео те текстове да испратим. Ево аутора! Byzantine_Philosophy_and_Maximus_the_Con Mitraleksis.pdf

Ма ове пелерине што носе!! Ахахахаха!!! Ко год да је сликао је комплетан болид, а још већи онај што је платио да изгледа ко будала!

Људи постављени по принципу непотизма, симоније, средњешколског образовања, јер су нечији пулени; који уз то су теолошки неписмени а можда и уопште.А богме и њихова вера је под великим знаком питања као и мотив да служе као свештеници. Свакако има и изузетака али то је већма правило.

Пред свега што је наведено, са чим се слажем, још једну ствар у погледу свештенства..негативну селекцију

Питао си из којих предмета се учи/учило на БФ о питању причешћивања. Ниси питао за мишљење. Зато размисли шта хоћеш да питаш и који одговор можеш да добијеш на питање. За мишљење о честом тј. редовоном причешћу су ти људи већ рекли своје мишљење. Какве везе има раскол са овим питањем? Који раскол? Богословски исправан став је да хришћани треба да се причешћују на свакој литургији. Ако не, онда имају да дају разлог зашто то не чине. Причешћивати се стално је природно стање ствари у Цркви. Болесно је не причешћивати и за то су потребни лекови- епитимије и пастирско старање свештенослужитеља/економа божанских тајни како свештенство назива св. Јован Златоусти. То што смо ми болесно прогласили за природно и нормално, то је проблем первертираности нашег ума, а богме и вере. И овде се завршава свака расправа која се тиче богословског контекста приче о причешћу. Ово и једино ово си могао научити на Православном богословском факултету. Ако ниси, онда си узалуд тамо протраћио време а себе учинио не лаиком него незналицом.

У моје време, то се учило у могло чути понајвише на литургици и канонском праву, али и пре тога у Уводу у богословље, патрологији, догматици, аскетици. Велика већина професора, међ њима и епископа и свештеника, али и лаика је заговарала то и крајње аргументовано то објашњавала. Али питање није било само о учесталости причешћа него уопште о значају богослужбеног живота који почиње и завршава литургијом и причешћем у њој. Искрено, мени је исто чудно да се ти са тим стварима било на предавањима, било у литератури која се читала за испите али и шире, ниси сусрео са тим. Узми Шмемана за почетак. Или текстове вл. Атанасија....

Да не би мозгао; постио, не постио, исповедао се или не, молио се или не...никада, ама баш икад ниси достојан онога што ти се дарује као причешће- Тела и Крви тј. самог Господа. Све ово горе побројано треба да буде твој одговор, вољни и љубавни свакако на дар живота/благодати (како год хоћеш) вечног Царства Божијег које је за нас нико други до Христос. Упореди ово са причом о талантима из Јеванђеља.

Начуо сам да су поједини Cветогорци, један број келиота и један број монаха из манастира тражили од свешт. општине Св. Горе да прекине заједницу и да не помиње патр. Вартоломеја. Међу њима има и неколицина Хиландараца. Колико је поуздана ова информација и има ли шта званично о томе?

Ако мислиш да богословија даје високо знање....

Ценим да је овде цака и појму информација. Вероватно он има своју дефиницију исте. Но, да ли би неко био љубаљзан да објасни шта мисли под овим: " информација може да поникне из стања без икакве информације" и ово: " постоје последице без икаквог узрока"? Мени ово личи на интерпретацију експеримената који врше па не могу све конце да поватају. И да свако онда тумачи како он мисли да треба. А то све а пропо овог видеа који је горе изнад постављен.

Pre bih protumačio da nisu imali hrabrosti, i da su zato malo onako smuljali, jer potvrđivanje tih sabora kao vaseljenskih, mislim na Fotijev i Palamitski, bi tražio malo drugačiji tekst o odnosu sa inoslavnima. Koji je po meni, prilično bljutav. Nit smedi nit miriše.