Jump to content

миркан

Члан
  • Број садржаја

    243
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    миркан got a reaction from Биљана, два in Православље у Африци   
    Света Литургија у пустињи - Туркана

  2. Волим
    миркан got a reaction from Ina Ina in ДОМАЋА ЦРКВА - СВЕШТЕНИК ПАВЛЕ ГУМЕРОВ   
    Свештеник Павле Гумеров - Мала црква
    http://www.manastirklisina.com/audio-knjige
    Јако слична књига књиги Он и она у потрази за брачном хармонијом.
  3. Волим
    миркан got a reaction from александар живаљев in Анафорник за цркву   
    Хтео бих да купим анафорник са сталком као дар цркви.
    Да ли ми може неко помоћи где то могу да купим у Србији?
    И ако нема има искуства са анафорницима, каквог су квалитета анафорници од месинга и колико су дуготрајни?
    Да ли неко има савет на шта треба да са обрати пажња приликом куповине анафорника?
    Не бих да испадне раклама, могу и поруке на мој профил ако неко има конкретну адресу, телефон, ...
     
    Хвала!
  4. Волим
    миркан је реаговао/ла на александар живаљев у МЕШТАНИ КЉАЈИЋЕВА МАСОВНО БРАНЕ СЕОСКУ БИБЛИОТЕКУ   
    КЉАЈИЋЕВЧАНИ НЕ ДАЈУ БИБЛИОТЕКУ! НОВИ ПРОТЕСТ НАЈАВЉЕН ЗА СУБОТУ
    Објављено среда, 14 септембар 2016 03:08  
    У суботу, 11. септембра, одржан је протест мештана Кљајићева против рационализације у Градској библиотеци "Карло Бијелицки" која, како организатори скупа кажу, води ка гашењу огранка ове библиотеке у Кљајићеву. Више од 100 грађана Кљајићева окупило се испред библиотеке, желећи да поруче да неће дозволити да једина културна установа у селу, буде жртва политичких и интересних игара у Граду.

    На основу коментара окупљених, стекао се утисак да је ово последњи ударац на сомборска села, након што су им одузете све ингеренције да у својим местима одлучују шта ће да раде, и након вишегодишње маргинализације када су у питању чак и консултације за питања од значаја за села, а могуће затварање бибиотеке је постало симбол односа према селу и изгледа кап која је прелила чашу, стоји у допису организатора протеста.
    На скупу се могло чути да су библиотеке почев од оне прве у Месопотамији па до данас, сматране темељом сваког цивилизованог друштва, а народи који нису радили на темељима имали су потешкоћа у развоју. Данас, у тренутку када верујемо да смо развили свест о значају образовања и књиге, Град Сомбор и Градска библиотека, уместо да претворе огранке библиотека у центре окупљања деце и младих пре свега, да раде на популаризацији културе, науке и књижевности, претварају ову значајну установу за село у споменик, поручено је са протеста.
    Како је речено на скупу, Кљајићевчани неће одустати од свог захтева да библиотека ради у свом пуном капацитету, па већ за суботу, 17. септембар, најављују ново окупљање мештана, које ће почети у 11 часова испред сеоске библиотеке. Према најавама, на скупу се очекују и мештани других села погођених оваквом одлуком о рационализацији, а у циљу пружања подршке и договора за будуће заједничке акције. Организатори позивају све мештане да покажу јединство и дођу на протест у суботу, како би заједнички зауставили даљњу деградацију услова живота на селу.
    http://www.sombornjuz.in.rs/vesti-menu/drustvo/8099-кљајићевчани-не-дају-библиотеку-нови-протест-најављен-за-суботу.html
  5. Волим
    миркан got a reaction from Рапсоди in Зашто звона звоне ?   
    Од давнина је познато да куга није харала тамо где су много и јако звонила црквена звона. Ево шта о томе каже савремена наука:
    Црквена музика, а нарочито звоњава црквених звона, благотворно делује на људско здравље. У руским лабораторијама, помоћу огледа, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле куге, затим вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом.

    Савремени руски научник, еколог и писац, Фотије Јаковљевич Шипунов, управник лабораторије за истраживање биосфере руске Академије наука, годинама је изучавао утицај који на своју околину врше православни храмови и манастири. Ево шта он каже о исходима својих огледа:
    “Манастир је небоземни појам. На манастире се непрекидно спуштају зраци небеских сила које оживљавају. Тамо гори небески огањ. Штавише, то се може проверити и помоћу савремених физичких инструмената. Чак и тамо, где су остали само темељи срушеног манастира, у време великих празника, уз помоћ инструмената, може се чути Литургија”.
    О звонима, тим радосним гласницима црквених празника, весницима васкрсења и утехом за тужне, звонима која прате живот Хришћанина од рађања до смрти, Шипунов каже:
    „Звоно није толико творевина људског колико Божијег ума. Ниједан математичар није у стању да израчуна формулу звона, нити једначину његовог звоњења. Покушавали су и Флоренски, Ојлер, али нису успели. Ја верујем да је звоно створено уз помоћ Божјег откривења. Исто као што је само тако могуће насликати добру икону. Тако је 12-октавна звучна симфонија звона која су звонила у великим манастирима какви су Задонски, Данилов, Спаски, на растојању од седам километара, према подацима мерења - стерилисала све патогене организме. Они не могу да издрже осцилације ултразвучног дијапазона, а ултразвук је веома снажан енергетски извор којим се могу сећи стабла, разбијати цигле. Пре дванаест година истраживали смо околину Јелеховске саборне цркве, у време Ускрса. Кад је звонило велико звоно, уништаван је вирус грипа.
    Све епидемије која су наилазиле са Блиског истока на југ Старе Русије, у таласима су обилазиле рејоне у којима је било смештено много већих манастира, цркава – где је било много звоњења.”
    У Русији, је до 1918. године било 80.000 цркава и 1.250 манастира, па се звук једног звона претапао у звук другог. Тако се по прорачунима научника, над Русијом стварало снажно заштитно поље, које је земљу штитило од великих епидемија. Звоњење је створено Божанским снагама ради јачања природне звукосфере.
    Црква никада ништа не препоручује, нити забрањује из моралистичких, пуких људских разлога, него на основу Божјег откривења о природи човека и космоса, као и о начинима да човек и космос уђу у заједницу са Богом. У Христу, Речи и Смислу човека и свемира, зазвучала је најлепша мелодија коју је човечанство одувек жарко желело: мелодија Царства Небескога.
     
    http://vizionarski.wordpress.com/2013/06/20/%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2/
  6. Волим
    миркан got a reaction from Suncokret54 in Зашто звона звоне ?   
    Од давнина је познато да куга није харала тамо где су много и јако звонила црквена звона. Ево шта о томе каже савремена наука:
    Црквена музика, а нарочито звоњава црквених звона, благотворно делује на људско здравље. У руским лабораторијама, помоћу огледа, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле куге, затим вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом.

    Савремени руски научник, еколог и писац, Фотије Јаковљевич Шипунов, управник лабораторије за истраживање биосфере руске Академије наука, годинама је изучавао утицај који на своју околину врше православни храмови и манастири. Ево шта он каже о исходима својих огледа:
    “Манастир је небоземни појам. На манастире се непрекидно спуштају зраци небеских сила које оживљавају. Тамо гори небески огањ. Штавише, то се може проверити и помоћу савремених физичких инструмената. Чак и тамо, где су остали само темељи срушеног манастира, у време великих празника, уз помоћ инструмената, може се чути Литургија”.
    О звонима, тим радосним гласницима црквених празника, весницима васкрсења и утехом за тужне, звонима која прате живот Хришћанина од рађања до смрти, Шипунов каже:
    „Звоно није толико творевина људског колико Божијег ума. Ниједан математичар није у стању да израчуна формулу звона, нити једначину његовог звоњења. Покушавали су и Флоренски, Ојлер, али нису успели. Ја верујем да је звоно створено уз помоћ Божјег откривења. Исто као што је само тако могуће насликати добру икону. Тако је 12-октавна звучна симфонија звона која су звонила у великим манастирима какви су Задонски, Данилов, Спаски, на растојању од седам километара, према подацима мерења - стерилисала све патогене организме. Они не могу да издрже осцилације ултразвучног дијапазона, а ултразвук је веома снажан енергетски извор којим се могу сећи стабла, разбијати цигле. Пре дванаест година истраживали смо околину Јелеховске саборне цркве, у време Ускрса. Кад је звонило велико звоно, уништаван је вирус грипа.
    Све епидемије која су наилазиле са Блиског истока на југ Старе Русије, у таласима су обилазиле рејоне у којима је било смештено много већих манастира, цркава – где је било много звоњења.”
    У Русији, је до 1918. године било 80.000 цркава и 1.250 манастира, па се звук једног звона претапао у звук другог. Тако се по прорачунима научника, над Русијом стварало снажно заштитно поље, које је земљу штитило од великих епидемија. Звоњење је створено Божанским снагама ради јачања природне звукосфере.
    Црква никада ништа не препоручује, нити забрањује из моралистичких, пуких људских разлога, него на основу Божјег откривења о природи човека и космоса, као и о начинима да човек и космос уђу у заједницу са Богом. У Христу, Речи и Смислу човека и свемира, зазвучала је најлепша мелодија коју је човечанство одувек жарко желело: мелодија Царства Небескога.
     
    http://vizionarski.wordpress.com/2013/06/20/%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2/
  7. Волим
    Guest
    миркан got a reaction from Guest in Пливање за часни крст, Приједор 2016.   
    Приједорчани свака част на организацији пливања за часни крст. Стварно сте урадили све како треба и постали сте узор да следеће године буде више слично организованих пливања за часни крст као што је било ове године у Приједору.
    Гледајте и уживајте ...


     
  8. Волим
    миркан got a reaction from ST.IVANA in Памучне пелене   
    ПРИЧА О ПАМУЧНИМ ПЛАТНЕНИМ ПЕЛЕНАМА...
    Платнене памучне пелене користе се једноставно као и једнократне али су неупоредиво здравије за дете, јефтиније на дуге стазе и боље за природу. На Западу се користе бар последњих десет година, а неки тврде да су исте такве набављали из Шведске пре читавих двадесет година!


    У сваком случају, ово је прича о њима, као предлог благочестивим родитељима да сачувају дете од погубног утицаја отрова из једнократних пелена, уштеде новац и сачувају природу...
     
     
     
    ПAMУЧНЕ ПЛАТНЕНЕ ПЕЛЕНЕ СУ ЗДРАВИЈЕ...Да ли би сте радије носили памучни доњи веш или веш од најлона и целулозе?


    Памучне пелене направљене су од неколико слојева 100% памучног фланела тако да је гуза малишана увек окружена природним, меким материјалом.
    Чињеница је да једнократне пелене изазивају пеленски осип. Али не само пеленски осип већ и много озбиљније болести као што су:
    неплодност (код дечака- прегревањем тестиса и ТБТ-трибутил) астму утичу на имунитет и хормонални састав. Веома је важно знати и да садрже низ хемикалија, од оних којима се постижу високоупијајућа својства, до неких у траговима које су веома токсичне: натријум полиакрилат, диоксин (канцерогена материја) и ТБТ-трибутил (високотоксична материја). Бебе у памучним пеленама брже се и лакше навикавају на ношу са око 18 месеци а бебе у једнократним пеленама са две - три године.
    УШТЕДЕЋЕТЕ...Куповином памучних пелена уштедећете гомилу новца а притом ће Вам памучне пелене остати и за другу бебу.
    ЕКОЛОШКЕ СУ...јер се памучним пеленама НЕ загађује околина. За разградњу једне једнократне пелене потребно је 500 година а за три године за само једном бебом остане тона токсичног отпада.
    ЈЕДНОСТАВНЕ СЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ...Модерне пелене су лепо дизајниране , пријањају уз бебину кожу па не постоји могућност да столица исцури и причвршћују се чичак траком или дрикерима. Одржавање је крајње једноставно - перу се са мало прашка, не пеглају се и није им потребан омекшивач.

    Израђене су од 100% природног памука, тако да су здраве и пријатне за ношење.
    Израђене су од памука, који добро упија течност а такође омогућава кожи ваше бебе да несметано дише и тиме се спречава прегревање коже. Употребом платнених, памучних пелена скоро у потпуности избегавате ризик од пеленског осипа. Оне су меке при додиру са осетљивом кожом, пропуштају ваздух и дозвољавају вентилацију коже што потпомаже испарењу иритантног амонијака који почиње да се формира чим се беба умокри.


    Једнократне пелене упијају велику количину течности, па су бебе дуже у истој пелени што је нездраво због бројних хемикалија које се налазе у пелени и урина који дужим стајањем иритира кожу.
    Овако може да изгледа пеленски осип.
     
    ''Суперупијајуће'', отровне хемикалије које се налазе у једнократној пелени су:
    Натријум полиакрилат (појављује се као мекани кристали на бебиној гузи) који се у додиру са водом претвара у гел врло често изазива алергијску реакцију, упија течност и тиме исушује бебину кожу, затим
    Диоксин - канцерогена материја, једна од најтоксичнијих супстанци које је произвео човек, настаје спаљивањем органских хемикалија или пластике која садржи хлор (ПВЦ) али се користи и као компонента у хербицидима јер одлично уништава коров, и
    ТБТ-Трибутил (високотоксична материја) која продире кроз кожу и штети имунолошком и хормонском систему.
    Природна, памучна тканина је прави избор за бебину кожу. Памук са својим природним упијајућим својствима је апсолутна супротност комбинацији пулпе папира, пластике и - ''суперупијајућих'' хемикалија у једнократним пеленама.


    Онима који би хтели више да сазнајо о њима, предлажемо да прочитају на: prirodneplatnenepelene.blogspot.com или да позову нашег брата који је покренуо породичну производњу, (цене су ниже него других на тржишту) на: 064 402 00 70.
    Осим памучних, постоје и пелене од 70% бамбусовог платна које има веће анти-бактеријско и анти-вирусно дејство.
     

    ИЗ МЕДИЈА О ПЕЛЕНАМА


    Захваљујући огромном новцу који се врти у промету токсичних пелена за једнократну употребу, информације о томе тешко допиру до родитеља, који им дају предност упркос последицама које остављају по здравље.
    Лекари и фармацеути упозоравају на штетност једнократних пелена

    ГЕЛ ИЗ ПЕЛЕНА МОЖЕ ДА УБИЈЕ БЕБУ!
    Субота - 21.03.2009
    Једнократне дечје пелене садрже опасне хемикалије, попут канцерогеног диоксина, високо токсичног натријум-полакрилата и трибутила, који продире лако кроз кожу и има дејство слично хормонима, упозоравају фармацеути и педијатри.
    Симптоми су осип, алергијске реакције на гениталијама бебе, грозница, повраћање, а уколико беба прогута само пет грама полиакрилат гела из пелена, то може бити фатално за њу!
    Популарност комфорних једнократних пелена последњих година све више опада после упозорења бројних невладиних организација, у којима су фармацеути и лекари, на штетно дејство хемикалија које се додају у процесу производње, како би пелене биле брзоупијајуће и „беле као снег“. Да би се произвела једна суперупијајућа пелена, потребно је и до 50 хемикалија, које тешко да могу бити потпуно безбедне за бебу која их носи 24 часа, две године у просеку.

    - Натријум-полиакрилат је због изузетне моћи везивања воде основни састојак адсорбенса који је заслужан што пелена остаје сува. Међутим, адсорбенс се показао као узрочник синдрома токсичног шока, због чега је његова употреба у изради тампона за жене забрањена, али не и за бебе - прича за „Ало!“ фармацеут Вукосава Стевановић из Удружења „Фармацеутско језгро“.
    Особина натријум-полиакрилата је да може да упије сто пута већу количину течности од своје тежине, што може бити разлог повлачења воде из бебине коже.
    - Гел такође може бити узрок алергијских реакција на гениталијама бебе, што може узроковати кожне иритације, грозницу, повраћање и инфекције, а за бебу може бити фатално ако би прогутала пет грама гела - наводи Стевановићева.
    На листи хемикалија у пеленама за бебе је и диоксин, који је према листи организације ЕПА најопаснији од свих хемикалија које се повезују са изазивањем канцера. Ту је и трибутил, познат као високотоксичан загађивач животне средине, а утолико више опасан и по људе, јер и у најмањим концентрацијама на површини коже изазива оштећења имуног система, утиче на хормонални систем, а сумња се и да може изазвати стерилитет код дечака.
    - Постоје подаци и да пелене за једнократну употребу могу узроковати иритацију ока, носа, грла, укључујући и могућност бронхоспазма и напада астме. Повећање температуре скротума због пластичног слоја у овим пеленама може бити узрок каснијег стерилитета дечака - поручују фармацеути из „Фармацеутског језгра“, који су документована упозорења проследили и појединим удружењима која се баве заштитом беба у Србији, али она никада нису објављена. Можда је разлог у томе што су на листи њихових спонзора и компаније које производе управо једнократне пелене.
    У додиру са фекалијама још опасније
    Да суво не значи и чисто, слаже се и педијатар др Мирјана Мићовић из београдског ДЗ Стари град. „Натријум-полиакрилат повећава пропусност коже детета и олакшава продор токсина из херметички затворене пелене, где је температура увек минимум два степена виша од температуре тела“, каже др Мићовић и додаје да данас више од 54 одсто деце у првом месецу живота добија осип, а користи једнократне пелене. „Светска здравствена организација изнела је препоруке да се користе памучне пелене“, истиче др Мићовић. Према њеним речима, у контакту са урином и фекалијама , хемикалије додатно реагују, а бебина кожа све то упија.

    Како се постиже „савршеност“ пелена:
    - Непропустљивост - органохлорин, натријум-полиакрилат
    - Мекоћа и савитљивост - полиетилен и полипропилен, трибутил
    - Леп мирис - синтетички парфеми
    - Блистава белина - диоксин
    - Клизајући ефекат - уљани лосион синтетичког порекла
     

    УБИСТВЕНИ ТРИО
    Натријум-полиакрилат
    - Може се наћи у облику меканих комадића на бебиној гузи
    - Изазива алергијску реакцију
    - Упија воду и из бебине коже, а наставља упијање воде и на депонијама
    - Успорава зарастање рана
    - Изазива умор
    - Беба га може прогутати, а количина од пет грама је смртоносна
    Диоксин
    - Високотоксичан (канцероген, мутаген)
    - Може се унети преко коже (купке, пелене) или преко хране или ваздуха
    - Изазива дефекте код беба, спонтане побачаје и генетске промене
    - Није разградљив
    - Његово деловање у организму човека траје 10 година
    Трибутил
    - Лако продире кроз кожу и понаша се слично хормонима
    - Штети имунолошком и хормоналном систему
    - Могућ узрочник касније стерилности дечака
    извор: Ало
    М. М.
    http://www.alo.rs/vesti/13344/Gel_iz_pelena_moze_da_ubije_bebu
     

    Тешко до јавности стижу озбиљна упозорења о штетности модерних пелена

    ПРОФИТ НА ШТЕТУ БЕБА
    Захваљујући огромном новцу који се врти у промету токсичних пелена за једнократну употребу, информације о томе тешко допиру до родитеља, који им дају предност упркос последицама које остављају по здравље
    БЕОГРАД - Земља није за једнократну употребу, упозоравају заштитници природе који се боре против коришћења пелена за једнократну употребу, једног од опасних и веома отпорних отпада. Међутим, токсичне хемикалије које улазе у састав тог широко коришћеног производа, по тврдњама истраживача широм света, остављају озбиљне последице и на најосетљивији део становништва планете, на бебе.
    Педијатри указују на бројне опасности којима су изложени мали корисници једнократних пелена, а које се крећу од исушивања коже, па све до могућег стерилитета у будућности.
    У пеленама има педесетак супстанци, од који су три посебно опасне. Натријум полиакрилат је јак апсорбенс, који се у контакту са водом претвара у гел, а може се наћи у облику меканих комадића на бебиној гузи. Други, и вероватно најопаснији, је диоксин. Он је високотоксичан и означен као узрочник спонтаних побачаја и генетских промена. Трибултитин, који се поред пелена користи и у производњи текстила, доказано је отрован и има дејство слично хормонима.
    Модерно време намеће брзину и комфор као императив, па сада све маме, чак и у сиромашној Србији, користе тај несумњиво практичан производ.
    - Маме углавном знају да је када се говори о здрављу и комфору детета, предност на страни платнених пелена - каже за Глас Ангелина Радуловић из удружења „Родитељ“. Она додаје да савремени родитељи користе једнократне из практичних разлога, али и да се „захваљујући“ огромном новцу који се „врти“ у промету те врсте робе, информације о штетности тешко пробијају до шире јавности.
    - Платнене пелене, какве су користиле наше маме и баке, мало су непрактичне. Не могу лепо да се причврсте, брзо се натопе... и слично. Наше удружење је планирало да организује производњу шивених платнених пелена, које изгледају као гаћице. Имају чичак који служи да пелене буде лепо причвршћена, а могу да се перу на високој температури - објашњава Ангелина. - Међутим, тај пројекат преко којег смо планирале да ангажујемо наше незапослене маме, према актуелним прописима, није могуће реализовати. У сваком случају, важно је да родитељи буду што боље информисани, како би могли да одлуче шта сматрају добрим за своје дете.
    ОПАСНО БАЦАЊЕ И СПАЉИВАЊЕ
    Светска здравствена организација упозорава да су коришћене пелене извор разних бактерија и вируса, укључујући и хепатитис Б и полио, који се налази у измету неко време после вакцинисања бебе. При спаљивању једнократних пелена производе се отровни гласови, диоксини, а при њиховом распадању метан.
    ЗИД ЧУВАО ГУЗЕ
    Борци за враћање старог начина превијања и неге беба често се позивају на илустративно немачко искуство. Наиме, пре пада Берлинског зида једнократне пелене које су се широко користиле у Западној Немачкој мамама са друге стране зида су биле недостижне. Истовремено, гљивичне инфекције, познате као пеленски осип у богатијој земљи имале су размере епидемије, а са друге стране су биле непознате.
    Када су и сиромашнијим родитељима постале доступне, пеленски осипи и екцеми су се незаустављиво ширили и територијом некадашње Источне Немачке.
    извор: Глас јавности
    Аутор: Снежана Целић

    http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-16-05-2008/profit-na-stetu-beba
     
    Родитељи, опрез!

    ПЕЛЕНЕ ИЗАЗИВАЈУ АЛЕРГИЈЕ И СТЕРИЛИТЕТ
    Друштво, 06:00, 04.04.2012.
    Аутор: Радмила Бриза
    Састојак једнократних пелена за бебе диоксин доводи до генетских поремећаја. –
    Трибултитин продире кроз кожу и узрок је неплодности
    50 хемикалија, 3 изузетно опасне, 500 година време распада, 78 одсто деце у САД има пеленски осип
    БЕОГРАД - Опасне пелене!
    Стерилитет код дечака, алергијске реакције код беба, поремећај у раду хормонског система дечјег организма, исушена кожа, све су то могуће последице ношења пелена. Сваки пут када беби промените пелену, на гузу јој стављате 50 хемијских једињења, од којих су три изузетно опасна - натријум-полиакрилат, диоксин и трибултитин, упозоравају светски стручњаци.
    Према речима фармацеуткиње Вукосаве Стевановић, која годинама истражује састав пелена, натријум-полиакрилат је забрањен у тампонима и хигијенским улошцима.
    - Јак је апсорбенс или упијач течности. У контакту с водом претвара се у гел. Може се наћи у облику меканих комадића на бебиној гузи. Изазива алергије. Материја од које су направљене пелене може да упије сто пута већу количину течности од своје тежине, али на исти начин упија течност и из бебине коже и исушује је. То успорава зарастање рана и изазива умор код детета - каже Стевановићева и додаје да је само пет грама натријум-полиакрилата, уколико се прогута, смртоносно.
    Како додаје, диоксин је отрован и може довести до спонтаних побачаја и генетских промена.
    - Трибултитин, који се користи и у производњи текстила, продире кроз кожу и има дејство слично хормонима. Штети имунолошком и хормонском систему и сматра се да, заједно с повишеном температуром у једнократним пеленама, касније може бити узрок стерилитета код дечака - наводи она и додаје да је једној пелени, која садржи 50 различитих хемикалија, потребно 500 година да се распадне, те се сматра великим загађивачем животне средине.
    - Родитељи имају право да знају све о пеленама и на основу тога донесу одлуку шта ће користити - наводи она.
    Српски произвођач: Ми то не користимо!
    У српској фирми која производи беби пелене кажу да не користе све те хемикалије у производњи.
    - Наше пелене пре пуштања у промет иду у Градски завод за јавно здравље на анализу, па тек онда на дечје гузе - кажу они.
    www.kurir-info.rs/pelene-izazivaju-alergije-i-sterilitet-clanak-160354
     

    РОДИТЕЉИ О ПЛАТНЕНИМ ПЕЛЕНАМА



    Платнене пелене: природно, једноставно, ... боље!
    Коришћење једнократних пелена у хигијени наше деце, има негативан учинак на наш околину, а често и директно на здравље детета, стога је од изузетне важности упознати родитеље с негативним аспектима једнократних пелена те их освестити о постојању природне алтернативе која има мање негативан утицај на здравље наше планете и наше деце, а и на родитељски новчаник.
    Без обзира јесте ли о алтернативи једнократним пеленама почели размишљати како бисте барем деломично растеретили кућни буџет, јер сте забринути због могућих негативних последица које коришћење једнократних пелена може имати на здравље вашег детета или због забринутости све већим загађењем и уништавањем Земље, а можда и због свега наведеног, позивамо вас да се упознате с новим платненим пеленама – алтернативом која је боља за бебу, за вас и за нашу околину.
    ЗДРАВЉЕ
    Једнократне пелене
    • Иако на рекламама чујемо да је сува гуза = добра гуза, заправо је прљавштина оно што узрокује пеленски осип. Једнократне пелене упијају велику количину течности па су родитељи у искушењу да их мењају ређе. Но колико дуго желите да Вам дете буде у ПРЉАВОЈ пелени? Прљава пелена је једноставно прљава пелена. Чак и за једнократне пелене постоје упутства за мењање сваких 3 сата. 
    Истраживања су показала следеће податке за САД:
    1955. год – мање од 10% беба имало је пеленски осип
    1991. год – 78% беба је имало пеленски осип
    Вероватни разлози за повећање пеленског осипа масовним коришћењем једнократних пелена су: алергијске реакције на хемикалије, недостатак ваздуха, виша температура, ретко мењање пелена јер родитељима изгледају суво.
    • Једнократне пелене које садрже парфеме, повезане су с тегобама при дисању код астматичара.
    • Прегревање за 1оЦ које се догађа у једнократним пеленама, у време кад се дечацима још развијају тестиси, може утицати на каснију неплодност.
    • Пошто дете у једнократним пеленама није свесно својих физиолошких функција, јер се течност одмах упије – деца која користе једнократне пелене пуно касније се одвикну од пелена. Некад је било незамисливо да дете троши XXЛ пелене до три и више година, сад је то уобичајена појава.
    • Бебини интимни делови су у контакту с пеленама 24 сата на дан, двеипо године (мајке, замислите да морате синтетичке хигијенске улошке носити толико дуго!). Једнократне пелене садрже низ хемикалија, од оних којима се постижу високоупијајућа својства, до неких у продавницама које су чак високотоксичне:
     
    НАТРИЈУМ ПОЛИАКРИЛАТ је суперупијајућа ствар која се у контакту с водом претвара у гел
    - можете га наћи у облику комадића попут меканих кристалића на бебиној гузи – код неких беба изазива алергијску реакцију
    - наставља упијати воду до 100 пута своје тежине и на отпаду
    - упија текућину и из бебине коже па је суши
    - избачен је из производње тампона, јер активиран одређеном бактеријом изазива Синдром токсичног шока
    - ако га беба прогута више од 5 грама, може бити смртоносан    ДИОКСИН
    је нуспродукт избељивања целулозе хлором, а налази се у траговима и у пеленама
    - једна од најтоксичнијх ствари које је произвео човек
    - састојак је бојних отрова
    - повезан је с дефектима при рођењу, спонтаним побачајима, генетским променама
    - канцероген је
    ТБТ је хемикалија која се сматра загађивачем околине
    - високо је токсична
    - продире кроз кожу и има ефект сличан хормонима
    - штети имунолошком и хормоналном систему
    - повезују је са каснијом стерилности код дечака
     
    Платнене пелене
    Платнене пелене израђују се од природних материјала и уколико се правилно одржавају не садрже хемикалије које могу штетити дететовом здрављу. Користе се са заштитним гаћицама које пропуштају ваздух па бебина гуза довољно "дише" и не прегрејава се.
     
    ЈЕДНОСТАВНОСТ УПОТРЕБЕ
    Већина људи при спомену "пелене" помисли на четвртасте пелене какве су имале наше баке, прале рукама, искухавале, пеглале… Ту слику можете једноставно прекрижити. Модерне пелене су изгледом и једноставношћу употребе више налик на једнократне него на бакине пелене.
    • Сашивене с неколико слојева у облик којег уопште не треба слагати, само се чичак-траком или дрикерима причврсте око гузе.
    • Не треба их пеглати! Не треба их искухавати!
    • Неке чак имају сашивен и спољашњи непропустив слој, тзв. Алл-Ин-Оне пелене (спољни слој је од материјала који пропуштају ваздух, а течност не)
    • Оне које немају вањски непропусни слој лакше се перу, али захтијевају употребу меканих непропусних заштитних гаћица.
    • Бацање бебине столице у WЦ се може поједноставити употребом папирнатих листића.
    • Код платнених пелена – из искуства наших мама – рјеђе процури мокраћа крај ножице, и рјеђе процури столица новорођенчади према леђима.
     
    Разлика: платнене пелене су 3 - 4 пута јефтиније, не рачунајући да се могу користити и за друго, треће… дете. 
    Прљаве пелене се држе у канти с поклопцем у води (или без ње) с мало доданог сирћета.Због доданог сирћета уопште не смрде(а јесте ли пробали какав мирис имају прљаве једнократне пелене,чак и ако су само мокре?).
    Како су платнене пелене једнако једноставне код прематања и одношења до канте, једино што додатно изискују је да се свака три дана требају преместити у машину и након прања обесити на сушење. То односи укупно 7 минута просечно на дан, или 20 минута сваки трећи дан. А тиме сте избегли одлазак у трговину због набавке једнократних пелена.
    Довољно их је прати на 60оЦ, јер је то температура на којој се униште све бактерије и гљивице.
    Можете их држати у кошари поред столића за пресвлачење, а миришу и изгледају - дивно.
    Код прања се не користи омекшивач јер смањује моћ упијања, уместо тога се за омекшавање може користити сирће.
    http://www.mamaibeba.rs/moja-beba-moj-bebac-sve-za-bebe/platnene-pelene-zdravije-pamucne-cotton-za-bebe-fuzzi-bunz-bum-genius.html


    Пелене, најбоље, најјефтиније и како их наћи
    Постед он Аугуст 24, 2011
    Прошле године пре рођења мог детета имала сам исту бригу, желела сам мом детету да пружим оно најбоље и ево како сам размишљала: Због мог искуства са пластичним улошцима нисам била много одушевљена да моје дете користи пластичне пелене и зато сам припремила шведске пелене 20 комада и 40 тетра пелена.
    Али све је некако пало у воду рођењем детета, прво су тражили Памперс пелене у породилишту, па затим и кад смо стигли кући, патронажна нас је саветовала да користимо пластичне „бар док не отпадне пупак“. И тако смо испробали неколико врста пластичних пелена Памперс, Бабyлове, К плус пелене и сво то време било ми је чудно што ми дете има ужасно суву кожу, ни једном кремом за бебе нисмо успели да је опоравимо, Чак смо мислили да природно (урођено) има неке суве печате на кожи, а цинк крему смо морали врло често да користимо.
    А онда сам просто једног дана почела да повијам дете у платнене пелене и после пар дана ето изненађења, кожа бебе је коначно постала глатка, еластична и без сувих и испуцалих предела.
    Набавила сам и троје заштитних гаћица и то ми је било најтеже да нађем, купили смо прво у Акса продавници неке пластичне, грозно изгледају и немају праву функцију, а онда сам пронашла праву ствар он-лине и јесу мало скупље, али су стварно одличне (после сам приметила да их има у још неким он лине радњама, али цена је увек приближна).
    Ипак, пошто смо сваког викенда путовали, а мислили смо да нам платнене пелене нису практичне за путовање, викендима смо користили пластичне пелене и даље.
    И тако је дошла наша прва посета лекару, скинули смо се у пријемној соби где сестра мери децу и кад нас је угледала одушевљено је рекла „Браво мама, ово се тако ретко виђа“. Искрено да Вам кажем мислила сам да ме зеза. Одлуку да користим платнене пелене донела сам из више разлога иако сам знала да је свима чудно и да то мало ко прихвата. После 30мин дошли смо на ред и код докторице, кад је видела нас у пеленама, питала је у неверици: Јесу ли то ПАМУЧНЕ ПЕЛЕНЕ? Е , свака Вам част, Ви ни не зната какве ја упале виђам, алергије… Ту сам и званично добила ветар у леђа. Престали смо  и у путу да користимо пластичне пелене, испало је да нам није никакав проблем да прљаве пелене ставимо у кесу у гепеку и оперемо их кад дођемо кући.
    После више од месец дана посетили смо развојно саветовалиште и поново се десило и сестра и докторица биле су одушевљене.
    Ми сад са поносом шетамо обичне памучне пелене, а ево и наших разлога:
    1.         КУЋНИ БУЏЕТ – улагање је било свега 7000дин , а рачун за струју и детерџент нам је већи за 400дин (уз сво додатно прање избљуцканих ствари и сл.). Колико видим за пластичне пелене је 4000дин на месечном нивоу односно, 1.200 еура минимум у току коришћења.
    2.        ПРАКТИЧНОСТ – Верујте, лакше ми је да оперем гузу и пелену у 2 минута него да стружем гузу пола сата јер је пластична пелена упила сву воду. Кућа ми ни мало не смрди на пелене, не осећа се ни кад се пресвлачимо. НИШТА, нема непријатних мириса. А тестирала сам госте.
    3.         СИГУРНОСТ – Сумња се у то колико су пластичне пелене безопасне, кажу имају канцерогених материја у себи, па све нека мени не разумљива чудеса могу да настану, у платнене сам сигурна, ја сам их носила и сви који знам и ево ништа нам није.
    4.        ЗДРАВЉЕ – Каже докторица, да деца у пластичним пеленама више имају проблема са алергијама, обољењима попут Цандиде, Есерихије.
    Људи се и даље чуде, кажу да правимо себи више посла. Муж и ја се потпуно сами бринемо о детету и све стижемо! Да ставимо пелене на прање, да их раширимо, скупимо, раније смо опуштено и пеглали сваку (сад нема потребе већ смо велики). Рекох већ, изгледа ми да је било више посла око пластичних пелена. То нам је додатно 30мин дневно, а сад већ само сваки други дан. А наше дете ужива док распростиремо веш, то нам је као нека заједничка игра. Уживамо заједно, креме готово више и да не користимо, за ону цинкову више ни не знам где је, месечних трошкова за пластику немамо, а доктори нам и даље честитају што им не павимо посла.

    http://pravapomoc.wordpress.com/2011/08/24/pelene-najbolje-najjeftinije-i-kako-ih-naci/
     

    Платнене пелене? О, да свакако!
    Април 14, 2006
    Савремено Да савременим платненим пеленама и критичко ? једнократним…
    Можете их и сами сашити
    Да ли сте се некада запитали како се производе пелене за једнократну употребу? Или, да ли сте погледали шта има унутра? Ако је остало у вама нешто од оне детиње радозналости, а вероватно јесте, онда сте сигурно завирили у једнократну пелену коју свакодневно свом детету стављате на гузу.
    Наравно да сви ми имамо потребу да свој живот водимо максимално квалитетно колико можемо, а посебно је то важно када су наша деца у питању. Коришћење једнократних пелена је тековина савременог друштва, резултат дугогодишњег труда индустрије производа за децу да, осим што се такмиче да произведу што мекше и више упијајуће пелене, убеде и родитеље како је то најбољи избор за њихово дете. А да ли је заиста тако?
    Да погледамо шта су аргументи и поруке које нам упућују: бебина гуза дуго сува, максимално упијање, максимална удобност и покретљивост и слицно. Користимо их, бацамо у контејнере и не размишљамо много о томе где завршавају… И онда се појављује алтернатива која звучи декадентно, али делује, заиста.
    То су савремене платнене пелене. И појављује се наравно питање зашто платнене пелене? Зар ћемо се вратити у време наших мајки и бака? Па, одговор је и да и не. Да, зато што ћемо користити пелене које се не бацају него перу, суше и враћају на бебину гузу.

    Не зато што овог пута то нису пелене због којих сањамо бело,  него пелене савременог дизајна, које се не пеглају, имају максималну удобност, одлицан упијајћци ефекат и, што је највжзније: здраве су, њихова је употреба јефтинија, еколошке су. Платнене пелене су данас поново тренд у западном свету, измеду осталог и као реакција на агресиван маркетинг индустрије која производи дечју робу.
    Бројна наручена, комерцијална “истраживања” о благотворности и квалитету једнократних пелена делују врло убедљиво, међутим, постоје и против-подаци. То су резултати испитивања независних организација које се боре за унапређење квалитета живота и заштиту животне средине, али и других релевантних организација (на пример Греенпеаце и слицни).
    Ови подаци нам говоре о томе да се у једнократним пеленама налази огроман број по здравље штетних хемикалија (натријумов полиакрилат, диоксин, ТБТ…). Доказано је да присутност ових високо токсичних супстанци у пеленама штетно делује на имунитет, канцерогене су, могу изазвати неуролошка оштећења…
    Истраживања нам говоре да се проценат пеленског осипа заправо повећао од како су једнократне пелене у масовној употреби, а не смањио како то произвођачи једнократних пелена тврде. Пример Источне Немачке након рушења Берлинског зида: повећањем стандарда повећала се и потрошња једнократних пелена а за њом и број деце са пеленским осипом.
    Подаци из САД: 1955. год – мање од 10% беба имало је пеленски осип 1991. год – 78% беба је имало пеленски осип. Вероватни разлози за повецање пеленског осипа масовним користењем једнократних пелена су: алергијске реакције на хемикалије, недостатак ваздуха, виша температура, преретко мењање пелена јер родитељима изгледају суво.
    Истраживања у САД спроведена у последњих двадесетак година упозоравају и на то да висока температура унутар једнократне пелене односно у тестисима муске деце мозе да узрокује неплодност.
    Једнократне пелене данас се користе и до краја треће године живота детета! Замислите како на кожу детета делује 24х непрекидне синтетике.  Сматра се и да коришћење једнократних пелена одлаже одвикавање од пелена јер дете које не осети влагу у пелени није свесно својих физиолошких функција.
     


    Савремене и лепе платнене пелене
    Савремене платнене пелене се производе од природних материјала, са улошцима који имају високу упијајућу моћ. Користе се памук, вуна; постоје стотине различитих варијанти а на бројним интернет страницама можете да видите и како то изгледа. Можете да нађете и савете како да их сами сашијете.
    Ове пелене нису захтевне кад је одрзавање у питању, што је најчешћи аргумент против њих. Вредни људи су израчунали да за њихово одржавање треба око 12 минута дневно.
    Ове пелене се перу на 60Ц и није их потребно пеглати. Добро је сушити их природним путем, а не у машинама за сушење јер се хабају и лошије упијају а у вези са тим треба реши да им није потребан ни омекшивач за рубље. Неке од ових пелена се производе у такозваној “Алл ин оне” варијанти, односно имају већ ушивен непропусни слој па је измеду осталог и зато неадекватно прање на 95Ц.
    За остале су довољне заштитне гаћице. За заштиту унутрашњости пелене од флека користе се једноставни папирићи којих има и на напем тржишту и који се заједно са садржајем само изруче у WЦ шкољку а употребљена пелена одлаже у посуду за чување до прања.
    Када су финансије у питању, у Хрватској, нама најближој држави која има податке о овој теми и у којој постоји производња платнених пелена, је израчунато да је употреба платнених пелена 3 до 4 пута јефтинија него употреба једнократних.
    На крају, еколошки разлози за коришћење платнених пелена говоре много сами за себе. За разградњу једне једнократне пелене потребно је 500 година. За производњу 5000 пелена колико их у просеку потроси једно дете, потребно је посеци неколико стабала и потросити 1.600 л сирове нате и 78. 000 л воде.
    Одлагање једнократних пелена је све већи проблем у свету. На пример у Хрватској су једнократне пелене на трећем месту по заступљености на сметлиштима, одмах иза новина и пластичних фласа.
    Родитељи у Србији које ми познајемо и који користе платнене пелене углавном их наручују из иностранства или их сами шију јер се у Србији, нажалост, не производе. Процедура поручивања је прилично једноставна за оне који имају приступ интернету али шта са онима који немају компјутер, немају приступ овим информацијама?
    Надамо се да ће овај текст покренути ланац и да ће се випе говорити о овоме али и о стварима које су у развијеним земљама саставни део свакодневног живота.
    Тања Лазор, удружење РОДИТЕЉ

    www.roditelj.org/2006/04/14/platnene-pelene-oda-svakako/
     

    Памучне пелене - вапај беба и природе
    Већ дуго размишљам да покренем ову тему код нас. Често сам се питала има ли смисла покретати је кад се сви помодно држимо пропагандне машинерије и индустрије и жеље да на сваки могући начин олакшамо себи живот. Не размишљамо да олакшавајући себи угрожавамо здравље и живот наших беба и нас самих.
    Моје прво дете рођено је оне страшне, бомбама засуте 1999.године. Да не причам о кризи у земљи и сиромаштву које се после „оних“ деведесетих само продубило. Били смо срећни што наш град није видео ни једну бомбу и што су нас застрашивале „само“ узбуне за ваздушну опасност.
    Ја сам, као млада мајка, прочитала сву доступну литературу да се припремим за мајчинство и својој беби омогућим што боље услове. Моја беба је сисала и изузетно напредовала у својим ТЕТРА пеленама. Али каква је то била мука! Зими прати и сушити пелене, склапати, расклапати, подешавати, пеглати... Грозно ... Моје дете је врло брзо (са 9.мес) научило да каки на ношу а убрзо и да пишки. Чинило ми се да је једноставно напредан и да је то утицало да схвати чему служи ноша.
    Моје друго дете рођено је у доба породичног благостања. Рекла сам себи Никад више тетра пелене, не долази у обзир. Куповали смо оне које највише рекламирају (прича о сувој гузи) и дуго сам живела у убеђењу да су ове једнократне пелене откриће века. И трошили смо их, и трошили... Моје млађе дете упорно је одбијало ношу, а у току лета два пута је имао осип од пелена. Кристалне куглице које сам проналазила на његовој гузи сматрала сам безопасним а карактеристичан смрад ових пелена сам занемаривала (тако ми је било лакше).
    После другог рођендана почела сам са интензивним нуђењем ноше, деда му је чак купио и ону музичку али сем мало воде да би свирала, у њој не би завршавало ништа. Тек у лето пред трећи рођендан ја сам мом сину обукла гаћице. Много пута их је упишикио док није схватио да је мокар јер се упишкио. Тада ми је синуло: савршено откриће века има велику ману, тако добро упија да деца пишке у њих до миле воље(често те пелене одвисе до колена па их маме тек онда мењају). Ужас....
    Сурфујући по интернету пронашла сам брдо података о штетности једнократних пелена. Од пеленског осипа, неплодности код дечака, неуролошких оштећења до канцерогених материја у њима. Сада ме гризе савест што сам била лења и што сам, да би себи олакшала, угрозила здравље мога детета.
    Данас се у свету и у Европи промовишу памучне пелене које се користе једноставно као и једнократне, здравије су јер су од природног матерјала па кожа несметано дише, перу се али се не пеглају, не заузимају пуно простора а при том су еколошке!
    Вредни људи су израчунали да за само једном бебом у једнократним пеленама остане скоро тона токсичног отпада а време за разлагање једне овакве пелене је 500 година.
    Купујући њих ћете и уштедети – уместо да дате 90000 динара до трећег рођендана детета потрошићете 30000 дин. за пелене, струју и прашак а пелене ће моћи да наследи и друга беба. Чула сам да у аустријска влада награђује купце памучних пелена тако да за сваки купљени сет (24 пелене) поклони 100 евра. Због чега се у нашој земљи не пише и не прича о овој теми, када је за добробит наше деце и нас самих?
    Размислите о свему овоме, размислите о здрављу Ваше деце, о префриганој индустрији и о природи.
    Мама и заљубљеник у природу
     
    http://православнајапородица.срб/
  9. Волим
    миркан је реаговао/ла на Kolega2357 у PANIČNA BEŽANIJA ALBANACA SA KOSOVA: Šta se to zapravo sprema!?   
    U Srbiji je sve moguce. Ovi Albanci sto idu u EU shvatili su da je Kosovo Srbija.           
  10. Волим
    миркан је реаговао/ла на Драган Јашић у DOKTOR KORISTI BOŽJI LEK: Receptima iz Biblije leči sve najteže bolesti!   
    Наравно у болници ! Али мислим да то нема везе са темом не због тога што немам поверења у лекаре или незнам ни ја нечег другог , мене је моја мајка такође половином прошлог века родила у болници . Неразумем брате уопште постављено питање ! :.mislise. 
  11. Волим
    миркан је реаговао/ла на Натан у DOKTOR KORISTI BOŽJI LEK: Receptima iz Biblije leči sve najteže bolesti!   
    Нико не одбацује званичну медицину у потпуности, напротив, озбиљни лекари природне медицине користе знање из медицине, проучавају анатомију и физиологију како би боље увидели утицај природних метода лечења на људски организам. Одбацује се само лоша страна - злоупотреба.
    Суштина је да не дође до хируршке интервенције, јер кад дође до таквог ''квара'', онда се иде код стручњака, нема друге.
    Природа може да помогне и после такве интервенције, да олакша опоравак и живот.
  12. Волим
    миркан got a reaction from Натан in DOKTOR KORISTI BOŽJI LEK: Receptima iz Biblije leči sve najteže bolesti!   
    Нека ми неко каже и један лек, лек из апотеке, да се са њим излечио?
    Излечио у смислу да више није никад боловао од те болести од кад је попио тај лек.
  13. Волим
    миркан got a reaction from Ignjatije in DOKTOR KORISTI BOŽJI LEK: Receptima iz Biblije leči sve najteže bolesti!   
    Нека ми неко каже и један лек, лек из апотеке, да се са њим излечио?
    Излечио у смислу да више није никад боловао од те болести од кад је попио тај лек.
  14. Волим
    миркан got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in DOKTOR KORISTI BOŽJI LEK: Receptima iz Biblije leči sve najteže bolesti!   
    Слажем се, може и тако
  15. Волим
    миркан је реаговао/ла на Натан у DOKTOR KORISTI BOŽJI LEK: Receptima iz Biblije leči sve najteže bolesti!   
    Исидора је званичну терапију користила као алтернативу, а посветила се природном лечењу, што јој је помогло да, значајним јачањем имунитета, у великој мери смањи негативне ефекте хемотерапије. Мислим, дакле, да је кључ у природној медицини, јер до оздрављења долази и када се у старту одбаци хемотерапија.
    У сваком случају, најгоре је препустити се само званичној медицини и ''хемичарима''. 
  16. Волим
    миркан got a reaction from звончица in Бољи људи у Цркви или ван ње?   
    Фарисеја има и у цркви и ван ње. Једино што у цркви слушајући речи молитви, ако занемаримо грешност свештенства њихове молитве нису грешне,  и покушавајући да се променимо у складу са њима се мењамо постајемо бољи људи.
    Што опет не значи да ван цркве нема добрих људи.
    Моје је мишљење да је у цркви далеко више лажних верника, крећем од себе колико пута у току дана помислим и радим оне ствари које су у супротности од онога што чујем у цркви.
    Али у ова смутна времена једино у цкрви можеш чути истину и да те изведе на прави пут ...
  17. Волим
    миркан је реаговао/ла на Goku у Муслиман светски првак у брзом једењу чварака   
    Уз дужно поштовање, мислим да би корисније било бавити се темом колико је Срба (номиналних православаца) учествовало на том такмичењу у вријеме поста. Уопште, о разно-разним роштиљадама, кобасицијадама, саборима... који падају у дане поста а који су мејн-стрим догађаји. Ево, иде нам и Нова година, колики проценат Срба ће постти 31.12.?
    Овако, тема некако дјелује сензационалистички, сада је најлакше правити пошалице на рачун муслимана како не поштују своју вјеру, а какви смо то ми? Опште је познато да они (као поменути Мирсо) не знају ко су и шта су, али бојим се да смо ми Срби гори од њих по том питању. Далеко гори. Ево јутрос журећи на посао пролазим покрај двије тете и, онако успут, ухватим само дио приче: "... ма лако је постити у манастиру, ал' 'ај' ти пости..." Мислим, шта рећи? Није Мирсо крив, ми смо .....
  18. Волим
    миркан је реаговао/ла на Млађони у Они који знају - не дају електронске уређаје својој деци   
    Jes ne fali ti... a ateista si..
     
    Inace i ja bih svojoj deci ogranicio pristup racunarima... sto se racunara tice mora stroga disciplina da se ima inace ode mas u propast.... mene je to delimicno kostalo
  19. Волим
    миркан је реаговао/ла на verum est in beer у Патријарх-актуелно (сајт спц)   
    Патријарх српски г. Иринеј на Зејтинлику
     

    Ако је први дан посете Српског Патријарха Солуну био обележен дирљивим дочеком народа који сведочи о виталности савремене Јеладске Цркве, други дан посете, који је отпочео парастосом на Српском војничком гробљу, Зејтинлику, био је по свему заиста потресан.
    Место ћутања и завета, “место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су као жртве живе уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. То је истакао и Патријарах  српски г. Иринеј описујући и објашњавајући значај вере, отаџбине и слободе. “Вјечнаја памјат”, брујало је јуче са усана многобројних Срба и Грка уз појање нишког хора “Бранко”. Нека је вечан помен српским херојима Великог рата и нека их Господ настани “у месту светлом, месту цветном, у месту одмора и покоја”, да почивају поносни, као хиландарски чемпреси који их окружују на гробљу увек беспрекорно уређеном. А за његово уређење и чување деценијама се бринуо добри чика Ђорђе Михајловић.
    Колико смо само пута из његових уста чули познате стихове “Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог, заједничког гроба“… И заиста, јуче су сви застали и одали почаст и човеку који се деценијама бринуо о гробовима оних чије је кости његов отац Саво брижно сакупљао и похрањивао у ово свето место. Ту се и родио, ту је провео сав радни век, и више од тога. Патријарх Српски му је јуче свечано уручио највише одликовање Српске Православне Цркве, којим га је одликовао Свети Архијерејски Синод, за несебичну љубав према ближњима, према Православној Цркви.
    Са једног стратишта пут нас је јуче одвео до другог. Одслужен је парастос и у селу Хортијатис, изнад Солуна, где су немачки окупатори 1944 живе спалили стотинак мештана, на челу са свештеником, и међу њима бројне жене и децу. Најмлађи, једно од две године и једно од седам месеци. Поред домаћина и гостију из Србије, парастосу су присуствовали министар вере и просвете у Влади Грчке г. Ловердос, министар Македоније и Тракије г. Орфанос и бројни посланици и представници локалних власти, те мноштво народа.
    У суботу, вече, 18. октобра, у дворани позоришта Лазаристес уприличена је свечана академија у част српских жртава и хероја Великог рата, уз учешће хора Саборне цркве из Ниша “Бранко” и хора Митрополије неапољске Света Касијана, који су извели богат културно уметнички програм, обогаћен историјским казивањима и сведочанствима, везаним за српску борбу за слободу током Првог светског рата, од пуцња у Сарајеву преко победа на Церу и Колубари, страдања у Албанији, на Кајмакчалану, опоравка на Крфу и ослобођења.
    Радосни поздрав, с позивом на недељну свету Литургију, место заједничког Васкрсења  и радости, упутио је, изузетно надахнуто, предстојатељ Неапољске Цркве митрополит Варнава, а отпоздравио му је патријарх Иринеј и сам потресен узбудљивим завршетком једног садржински испуњеним даном који је подсетио на пут од Голготе до Васкрсења, захваливши домаћину, свим организаторима, али и нашим учесницима, који су побрали све симпатије домаће публике беспрекорним извођењем како српског тако и грчког репертоара.
      http://spc.rs/sr/patrijarh_irinej_18_oktobar_2014
  20. Волим
    миркан got a reaction from Интегра in Како заинтересовати младе за Цркву   
    Баш тако!
  21. Волим
    миркан got a reaction from Интегра in Како заинтересовати младе за Цркву   
    GDJE CRKVA DANAS PRAVI GREŠKE SA OMLADINOM
     
      Mitropolit Atanasije Limasolski    U Crkvi obrazovanje označava „usmjeravanje“, pravac ljudi ali ne prema određenim idejama, vrijednostima ili idealima, već usmjeravanje ljudi prema ljubavi našeg Gospoda Isusa Hrista.  Obrazovanje u Crkvi znači učiti ljude da vole Hrista, jer je u tome sva suština. Crkva govori o ljubavi prema Hristu. Sekularno razumijevanje religije, odnosno Crkve, govori o vjeri u Boga i samo o tome. Međutim, savršenstvo u Crkvi jeste ljubav koja će ostati zauvijek, s obzirom da će vjera i nada nestati posljednjeg dana, a jedino što će ostati biće ljubav. Zato je izazov ljudima naučiti da vole Boga. Imati vjeru u Boga je prvi i osnovni korak, koji vodi ka sljedećem koraku i tako redom. Mi ne smijemo samo tu stati, zato što osoba ne može dati cijeli svoj život nečemu u šta jednostavno vjeruje. Ako su takvi idealisti onda oni to mogu činiti, kao što se radi u drugim situacijama u svakodnevnom životu što vidimo oko sebe. Ipak, u Crkvi jedino što postoji jeste Hristova ljubav. Za nas, Hristos je sve o čemu se radi. Hristos je Onaj koji je svima učitelj. Pogledajte kako to prelijepo Gospod u Jevanđelju kaže: „Učite od Mene...“. To znači da ljudi uče od Hrista, od istog Hrista, iz Hristovog života, iz Hristovih riječi, ali iznad svega iz iskustva ljubavi Božije koja je među njima. Zato je to iskustvo toliko jako da nadilazi sve druge ljubavi u svijetu.    Braćo moja, nije dovoljno govoriti našoj djeci o idejama iz Jevanđelja, nije dovoljno govoriti kako su Jevanđelje i Crkva najbolje što im neko može ponuditi, i kako su ljubav, radost, sloboda i pravda prekrasni. Naravno da je to sve prelijepo, ali ono što mlada osoba danas treba je da nauči voljeti Hrista. Naučiti ih da im jedino Crkva može dati Hrista, te da je to nešto što im svijet ne može dati. Ljudi uvijek mogu naučiti poštovati svoje bližnje, voljeti ih, biti iskreni, pošteni, liberalni i tako dalje. Ne treba vam Crkva da biste naučili ove stvari koje priroda sama uči. Naše ljudsko biće i postojanje nas uči slobodi, pravdi, demokratiji, poštovanju i ljubavi prema drugima. Ono što nam Crkva ima reći jeste ljubav Hristova. I to je, dozvolite mi da kažem, mjesto na kom se Hrišćani danas spotiču zato što smatraju da je Crkva jedan ideološki sistem i da je samo dovoljno da budemo dobri ljudi. Oni smatraju da je dovoljno da izvršavamo naše obaveze. Da je dovoljno da postavimo granice našoj djeci. Da ne budu nestašni. Da ne čine loše stvari. Ponekad oni kažu stvari koje čujemo i na koje se mi nasmijemo, sa odobravanjem naravno, ali ovo ne odražava stav Crkve. Pazite šta oni kažu: „Bolje je ići u crkvu nego da se petljaju sa drogama“. „Bolje je ići u crkvu, nego biti u zatvoru.“ Kao da je Crkva nasuprot drogama i zatvoru. Kao što neko jednom reče: „Zar ne postoji pravi put, srednji put?“ Dakle, ili je Crkva ili su droge? Dakle, ko god nije u crkvi to znači da se drogira? Naravno da ne! Vi ne morate ići u crkvu da biste bili častan, iskren, pošten čovjek, dobar supružnik, dobar roditelj, dobar student i sve one dobre stvari koje nosite u sebi. To je razlog zašto mi često ne možemo razumjeti zašto naša djeca imaju drugačiji odnos sa Bogom. Zašto mi, kao stariji, to ne možemo razumjeti. Mi pitamo: „Zašto to želiš?“ Zar nije dovoljno da postaneš dobra osoba i dobar naučnik, i da svoj rad ponudiš svijetu i društvu? Zašto želiti više? To je pretjerivanje, fanatizam, ekscentrizam i bolest. Zašto izražavamo takve stavove? Zato što naše živote ne mjerimo prema ljubavi već prema dužnosti. „Uradi svoju dužnost i to je dovoljno“. Međutim, ljubav, braćo moja, nema granice. Kada volite Boga vi nemate granice. To je kao kada volite neku osobu. Ukoliko imate ljubav prema toj osobi, vi želite biti sa njom, ujediniti svoj život sa njom. Možete li postaviti granice takvoj ljubavi? Ljubav je vatra koja gori u srcu čovjeka. Ona nema granice niti ograničenja logike, već djeluje sama, iz srca a ne iz glave. Crkva nas uči i poziva ljude da vole Hrista iznad svega.    Znate, u starim vremenima u Crkvi se mogao uočiti fenomen kada je bilo jako puno djece. Mi se sjećamo, svi mi koji smo stariji, da do određenog uzrasta gotovo sva djeca su išla u katehističku školu, u crkvu, i oni su imali odnos sa Bogom. Nakon tog uzrasta oni su to izgubili. Otprilike sa četrnaest, petnaest ili osamnaest godina. Neki su otišli u vojsku, neki u visoke škole, tako da su napori ljudi bili izgubljeni kao što su katehisti i drugi. Šta mislite zašto je tako? Gdje je napravljena greška? U redu, naravno da tu ima ljudske slabosti, iskušenja i briga koje se umnožavaju kako ljudi odrastaju. Međutim, „greška Crkve“, da stavimo pod znake navoda, nije sama Crkva, već mi ljudi iz Crkve koji, nažalost, nismo shvatili da ono što trebamo dati našoj djeci jeste ljubav za Hrista. Mi smo ih učili idejama iz Jevanđelja: „Budi dobro dijete, čestito dijete, imajte ljubavi prema drugima, činite milosrđe, budi dobra osoba“. Ali nismo im govorili o ljubavi prema Hristu. To je zato što je teologija za nas bila idealistička, filozofska i humanistička. Mi smo ignorisali ljubav prema Bogu, i šta znači voljeti Hrista. Iz tog razloga nije bilo važno da ljudi nauče postiti, da bde, da se ispovijedaju, da se pričešćuju, da čitaju žitije svetitelja. Ne! Bilo je dovoljno čitati druge knjige. Žitija svetitelja su stavljena na stranu. Podvižnički život Crkve je stavljen na stranu. Čovjek, koji je pozvan da iskusi Hrista u okviru tajne Crkve, je stavljen na stranu. Druge stvari su se ispriječile na putu. To je razlog zašto gubimo ljude, jednog za drugim, kada dostignu pubertetski uzrast. Naravno, grijeh ima svoju snagu i iskustvo. To je nešto što privlači ljude i zarobljava ih. Sa druge strane, a šta će ljude vratiti nazad? Ideje? Ideje su mrtve sjenke stvarnosti. Ideja vas ne može zadržati bez obzira koliki ste ideolog. 
      Srećom ti dani su prošlost, i danas se čini da smo se oporavili, ponovo otkrili naše korijene i naša predanja. Ponovo vidimo mlade ljude u crkvama. Vidimo mlade ljude koji vole Boga, koji dolaze u crkvu sa novim izgledom, novom perspektivom. Oni mogu imati svoje teškoće, svoje probleme, svoje padove i svoje slabosti kao i svi mi. Ali oni slušaju o ljubavi Božijoj. I to je ono, braćo moja, što moramo govoriti svojoj djeci. Da nauče da vole Boga. Kada vole Boga onda im se otkrivaju stvari u okviru iskustva ljubavi Božije. Onda oni uče i dobijaju snažno duhovno antitijelo u sebi, koje je antiteža grehovnoj težini. I sa tim, ako su ranjeni grijehom, imaće prisustvo ljubavi prema Hristu da utješi njihova srca. Oni znaju da ne mogu biti spaseni svojom vlastitom snagom, da ne mogu biti spaseni svojim izgledom, već jedino ljubavlju Božijom, milošću Božijom, Njegovim saosjećanjem i žrtvom Hristosa na Krstu za sve nas.    Ukoliko u Crkvi danas govorimo o obrazovanju, onda govorimo upravo o ovom usmjerenju – pomoći ljudima da zavole Boga!     http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7294
  22. Волим
    миркан got a reaction from Интегра in Како проповедати Христа муслиману   
    КАКО ПРОПОВЕДАТИ ХРИСТА МУСЛИМАНУ
    Свештеномученик Данил Сисојев

    Прво, што треба запамтити да је немогуће обратити се Христу без помоћи Бога Оца. Сам Господ је рекао: „Нико не може доћи Мени ако га не привуче Отац који Ме посла“ (Јн. 6:44). Зато је немогуће овде мимоићи молитву. Сам Дух Свети, привучен молитвом, може размекшати горду окамењеност срца, освојеног од стране древног непријатеља. Свака нада на своје снаге довешће само до разочараности…



    Друго што треба да запамтимо је да је наш главни задатак не у томе да се изобличе исламске заблуде, већ да се посведочи Јеванђеље Спаситеља и том човеку – муслиману. Христос нам није заповедио да „дотучемо“ све који се не слажу са нама. Апостол Петар заповеда: „свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде“ (1 Петр. 3:15).

    Чак је и апостолима било заповеђено да се у случају неприхватања проповеди удаље из града (Лк. 9:5). Ми треба да будемо само весници Божији, а ако је вест одбачена онда је време да Сам Бог делује. Од нас зависи да сејемо семе речи Божије, а где ће она пасти – на пут, камен, трње или добро тло није наша ствар. Апостол Павле чврсто заповеда: „човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се, знајући да се такав изопачио, и гријеши; самога себе је осудио“ (Тит. 3:10.11). Наравно, овде се говори о човеку који не желећи да зна за истину, у окамењености одбацује Благу вест и предаје бесмисленим споровима. Човек који искрено жели да позна истину, али још увек не схвата, заслужује непрестану пажњу.

    Најбоље је муслиману једноставно говорити о Христу Спаситељу, Његовим чудима, Жртви на Крсту, Славном Васкрсењу и Суду који долази. Искуство показује да смирено предавање Откровење често даје много више него најсавршенија полемика. У првом случају, ми смо просто уста Самог Бога. Јако добро је муслиману дати да прочита Нови Завет. Огромна већина муслимана се налази у најдубљем незнању у вези са оним што се тиче истинског Откровења. Заиста је сатана ослепио очи и срца мноштва народа! Ако је неопходно не треба користити руски (српски – прим. прев.)текст, већ превод на национални језик саговорника. Тако ћемо показати да, прихватајући Православље муслиман уопште не мора да постане Рус (или Србин). Јер за многе је ислам само знак њиховог националног идентитета. А Православна Црква је наднационална. Она је нови народ Божији, који се окупља из свих нација на Земљи.

    Ако разговор крене о разликама између ислама и хришћанства пред почетак разговора треба појаснити како се човек односи према Православљу. Ако се човек позитивно односи према Цркви онда је таквим људима потребно рећи да су ислам и хришћанство несместиви. Међутим, ислам притом трпи пораз пред хришћанством и са тачке гледишта представе о Богу и не даје никакав чврсти пут ка очишћењу од реалног греха, који разједа сваког човека.

    Притом је потпуно бесмислено почињати разговор о личном моралу, јер ће то бити само бесмислено преклапање, типа: а ви тамо имате много жена, а тамо код вас се, тобож, епископи баве нечасним стварима. Иако је понекада корисно напоменути да већину терористичких напада чине исламски фанатици. Међутим, најчешће помињање тога доводи саговорника до раздражености.

    Ако се већ дотичете тога (а у Русији сада ту тему не можеш заобићи) најбоље је не разматрати питање вероисповедања терориста (да ли су они истински муслимани или не), већ одговарајуће стихове Корана који говори: „И борите се на Алаховом путу против оних који се боре против вас, али ви не отпочињите борбу! – Алах, доиста, не воли оне који заподијевају кавгу! И нападајте (убијајте) такве гдје год их сретнете и прогоните их одандје одакле су они вас прогнали. А злостављање је теже од убијања! И борите се против њих све док многобоштва не нестане и док се Алахова вјера слободно исповиједати не могне. (Сура 2, ајати 190, 191, 193). „Када прођу свети мјесеци, убијајте многобошце гдје год их нађете, заробљавајте их, опсједајте и на свакоме пролазу дочекујте!“ (сура 9, ајат 5).

    Нека муслиман коментарише ове речи. Питајте га: „зар може Творац да призива на свеопште међусобно убијање? Зар је Њему угодно да верују у њега под нишаном аутомата?“
    Након тога је неопходно упоредити учење о усамљености Бога и хришћанско учење о Богу Љубави – Тројици. У разговору са муслимани неопходно је посебно нагласити да рођење Сина и исхођење Духа не представља акт у времену, није акт телесни. То обавезно треба подвући, јер ће се појавити потпуно лажне представе. Јер муслимани озбиљно сматрају да ми верујемо да је Исус Син Божији у смислу да се појавио као резултат телесног сједињења Алаха и Дјеве Марије. Наравно ми одбацујемо такву глупост. Нико никада није тако веровао.

    Најбоље је Бога Сина називати Речју (Словом) и из тога прећи на рођење: то јест као што наш ума рађа реч, тако и Ум – Отац у вечности рађа Слово (Реч). Следи да можемо Реч Божију назвати Његовим Породом.

    Као пример разговора могу навести један од дијалога који сам имао прилике да имам са вахабитом…:



    - Ви се надате да ће вас спасити човек Исус, а нас спасава Сам Алах – говорио је муслиман.

    - Хајде да видимо – одговорио сам – Алах у вечности – да ли је биће разумно или неразумно?

    - Наравно, разумно – одговорио је мој саговорник (Иначе би морао да пореди Алаха са зверима).

    - Да ли Алах има макар једну неразумну силу? – питао сам даље.

    - Наравно да не. Све Његове силе су разумне – одговорио ми је саговорник.

    - Да ли Алах има силу да вас спаси или не– питао сам даље.

    - Очигледно да има силу.

    - Разумну силу?

    - Да.

    - Сагласно Корану, Ко је Реч (Слово) Алаха?

    - Исус Месија (сура 3, ајат 45) – у недоумици је одговорио сабеседник.

    - Значи, спасење Бог даје преко Исуса Христа и другог пута нема. Сам Христос је управо тако и говорио: „Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене“ (Јн. 14:6).

    Тако је могуће показати да је спасење могуће само кроз Христа, кроз вршење Његових заповести, које муслимани нарушавају – Крштење, православну веру, друге Тајне, послушност Цркви.

    Може се размотрити и који је Бог праведнији. Праведност Божија се признаје и у исламу и у Православљу, па је зато добро узети то као почетну тачку. Са тачке гледишта Јеванђеља на који начин Бог решава питање праведности? Бог се никада неће помирити са злом, али Он то зло узима на Себе. У Христу су се сусрели и праведност и милосрђе Божије. По праведности грех је био кажњен, а по милости је ту казну добровољно прихватио на Себе невини – Сам Бог. А сада погледајмо Алаха. Шта Алах говори? Он говори у Корану, да „ако пожелим учинио бих тако да нема ни једног заблуделог“. Међутим, даље говори: „ја уклањам са пута и ја приморавам да се чини добро“, то јест, приморава да се чини и добро и зло. Али, то још није све. Ако би се тиме све ограничило, то би било још мање више разумљиво – ето, Бог је пожелео да створи марионете… Али затим се говори да ће марионете одговарати за своје поступке и затим да ће Алах узвратити свакоме по делима својим у Дан Суда. Зар је то праведност? Овде нема ни сенке праведности! И то боде слух сваког муслимана, кога питаш директно.



    Даље је неопходно упоредити по осећањима: ето, Ви лично осећате слободу? Знате шта су добри а шта зли поступци? И једни и други претпостављају слободу без које неће бити ни добри ни зли. То су све очигледне ствари, и у реалном животу увек полазимо из тога. Коран одриче слободу воље. Значи да је Коран лаж.

    Након тога се треба дотаћи питања самог Корана. Коран претпоставља као знак сопствене провере одсуство противречности. Међутим тамо има много противречности. („А зашто они не размисле о Курану? Да је он од неког другог, а не од Алаха сигурно би у њему нашли многе противрјечности“ (сура 4, ајат 82). Сагласно критеријумима самог Корана, он није богонадахнут.

    Коран не даје никаква пророштва. Коран не сведочи о својој истинитости, она само прети и плаши. Извините, али изјаве типа „ако ми не поверујеш спалићу те у огњу и у уста ти налити железо“ не представљају аргументацију. Узгред, Коран овде није оригиналан – овакве аргументације се придржава и Шоко Асахара и Мун и многи други. Христос је говорио управо супротно: „Вјерујте Ми да сам Ја у Оцу и Отац у Мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте Ми“ (Јн. 14:11). Погледајте: Господ не говори – верујте Ми ето тако. Ми видимо ова дела: у пророштвима која се збивају, чему смо ми сведоци и у наше дане, у мноштву грешника који прекидају са својим злим делима, на болесне који се сваке године исцељују у Цркви. Коран не даје ни једно предсказање о будућности који би се испунило након неколико векова. То би било очигледно.

    На крају, неопходно је дотаћи се питања: „Шта вам даје Христос што није дао Мухамед?“

    Ми одговарамо овако: „Господ и Бог наш Исус Христос даће вам вечни живот, који већ сада делује у нашим срцима. Он ће вам дати опроштај грехова – које се не постиже аутосугестијом, већ је потпуно опипљиво осећањем савести. Он ће вам дати да видите у Богу не удаљеног Господара, већ љубећег Оца, Који се сваког трена брине о вама. Он ће у вашим срцима открити у вашим срцима извор силе Светог Духа, пред којом се не могу одржати никакви противници. Он ће вас повести ван граница Васељене. И привешће вас не трулежним и телесним задовољствима у рају која је измислио Мухамед, већ надсветовној радости општења са Богом. Она се не може изразити људским језиком, не може се видети телесним очима и не може представити ни најгенијалнијим умом. Међутим, она се сада осећа од стране верних, када су они верни законима Божијим.

    Нека се муслимани врате бесмртном Оцу. Зашто да умиру вечном смрћу у својој заблуди? Зашто веровати Мухамеду који је сам говорио: „Не знам шта ће бити са мном или са вама. (сура 46, ајат 9). „Ја вам не кажем: У мене су Алахове ризнице, нити: Мени је познат невидљиви свијет“ (сура 6, ајат 50; 11:31), а не веровати Исусу Христу „у Коме су сакривена сва блага премудрости и знања“ (Кол 2:3), Који говори: „Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити“ (Мт. 11:27). Христос зна све – и прошло и будуће. Он је Почетак и Крај Стварања (Отк. 21:6). Зашто муслимани не слушају Њега, иако и знају да ће им управо Он судити у Последњи Дан?
    Мухамед никога није васкрсао од телесне смрти, није избавио никога од греха – те смрти духа. Он је умро и бесмислено је веровати у њега, као што је и рекао Абу Бакр у дан своје смрти: „ако је неко веровао у Мухамеда, знајте да је мртав. А ко је веровао у Бога знајте да неће умрети никада“. Тако да ето, Сам Бесмртни Бог заповеда да се чини јединствено добро дело: „да вјерујете у Онога кога Он посла“ (Јн. 6:29) – Исуса Христа, јединородну Реч Његову. Ко смо ми да се супротстављамо вољи Творца?




    Сваку душу позива Бог, појући Своју чудотворну песму: „Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог. И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони“ (Пс. 45:10-11).

    http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?4871-%D0%9A%D0%90%D0%9A%D0%9E-%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%9F%D0%9E%D0%92%D0%95%D0%94%D0%90%D0%A2%D0%98-%D0%A5%D0%A0%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%90-%D0%9C%D0%A3%D0%A1%D0%9B%D0%98%D0%9C%D0%90%D0%9D%D0%A3&p=10202#post10202
     
  23. Волим
    миркан је реаговао/ла на Ромејац у Православни Колумбијац уочи Тројичиндана замонашен у Цетињском манастиру   
    Синоћ је у Цетињском манастиру Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио свечано празнично вечерње уочи празника Силаска Светог Духа на Апостоле – Педесетнице, а на крају службе је, чином расе и камилавке, замонашио Сергија Лопеза из Медељина (Колумбија), давши му монашко име Симеон.

    Расофорни монах Симеон је рођени Колумбијац и потиче из римокатоичке породице. Прије неколико година се упознао са Православљем и будући да Православна Црква није прилично присутна у Колумбији, неко вријеме је тражио могућност да се повеже са неком од помјесних Православних Цркава.

    Преко тадашњег пароха Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије у Венецуели дошао је до наше Цркве и прије неколико мјесеци боравио у нашој парохији у Буенос Аиресу.

    „Постао је, ево, сабрат Цетињског манастира, да би се, када то Господ благослови, вратио у своју отаџбину и тамо служио Господу и проповиједао Јеванђеље и био свједок истинске и праве Христове Цркве“, рекао је Митрополит Амфилохије након монашења.

    Владика је рекао да ће Господ дати да монах Симеон ускоро прими и свештенички чин.

    „Како би људе које је Господ сабрао око њега водио путевима спасења“, рекао је Владика Амфилохије.

    Будући да је Митрополит Амфилохије Епископ-администратор поменуте Епархије, монах Симеон је, на Митрополитов позив дошао у Црну Гору и овдје примио монашки чин.

    Монах Симеон је по струци психолог и у Медељину у Колумбији руководи фондацијом која помаже зависницима од дроге и алкохола, као и збрињавањем старих и немоћних.

    Ово је још један од плодова православне мисије на јужноамеричком континенту.

     

    Извор

  24. Волим
    миркан got a reaction from Џуманџи in Odnos prema duhovniku...   
    ДУХОВНИ УЧИТЕЉ ПИТАЊЕ: Ко је то духовни учитељ и каква је његова улога у животу хришћанина?
    ОДГОВОР: Духовни учитељ је за хришћанина свештеник, обучен по свим питањима вере и искусан у практичном духовном животу.
    У манастирима такав учитељ може да буде игуман, настојатељ манастира, или духовник који је од игумана добио благослов да руководи братијом.
    За мирјане то може да буде како парохијски свештеник из најближе цркве, тако и било који други свештенослужитељ, с којим хришћанин успостави однос међусобног поверења и духовне везе.
    За монахе је правилније да имају духовнике који су такође монаси, јер специфични опит монашког живота може да пренесе само онај, који га је задобио личним монашким подвигом.
    За мирјане је препоручљивије да имају духовног учитеља из белог, ожењеног духовништва, јер свештеник има своју сопствену породицу, те у већини случајева, може боље да се снађе у перипетијама породичног човека него монах, који о породичним проблемима зна само из туђих речи. Иако, наравно, има изузетака.
    Због чега је за хришћанина неопходно да се руководи саветима духовника? Јер, рекло би се, постоји Свето Јеванђеље, реч Божја, постоје многе књиге које су написали Свети оци, опитни у духовном животу, постоји црква, у којој човек може да учи из свештеничких проповеди, као и велики број разних религиозних информација које се продају у црквеним књижарама на аудио и видео медијима.
    Читај, слушај, учи и примењуј у практичном религиозном животу!
    Али!
    Ви познајете многе возаче, који су научили да возе аутомобил самостално, без инструктора?
    А да ли је могуће самостално научити ронити са опремом за роњење? Или возити авион или подморницу? Или професионално користити рачунар? Или постати шампион у било ком спорту, без тренинга са тренером? Зар је једноставније научити водити правилан духовни живот, од свега горе наведеног?
    Због чега онда тако велики број људи потпада под утицај јеретичких и секташких учења, или претрпевши неуспех на „подвижничком“ путу потпуно напушта религиозни живот?
    Због чега постоји више од две хиљаде и четиристо религиозних заједница различитих по вероучењу, које себе називају хришћанским?
    Због чега чак и светски шампиони, као и шампиони олимпијских игара, имају тренере и слушају њихове савете и поуке?
    Због чега Апостол Павле пише у својој посланици: „Слушајте старешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих…“ (Јевр. 13:17).
    Искључиво због тога, што у сваком делу, духовном или мирском, најефикаснији процес учења и развоја бива под руководством искуснијег учитеља, који је већ „прошао тим путем“.
    Невоља нашег времена је у томе, што су у бившем СССР-у , као последица седамдесетогодишње борбе совјетске власти са религијом, која је чак и свештеницима забрањивала било какво општење са људима сем богослужења, а нарочито с омладином због страха од губитка регистрације (што је за собом аутоматски повлачило могућност губитка службе). Тако је скоро потпуно прекинута традиција прејемства духовништва, преноса знања ученику од духовно искусног учитеља и умећа живота по Заповестима Јеванђеља.
    Тренутно није лако наћи свештеника, који би био способан да својој пастви преда, сем општедоступних семинарских знања која је добио од сопственог учитеља, додатак обогаћен личном духовном праксом, то јест животни опит по Јеванђељским Заповестима.
    За почетак навешћемо изреке Светих отаца из зборника „Духовни руководилац и однос православног хришћанина према њему“ (М, „Скит“, 1993), који је врло користан за свакога и препоручује се да се прочита.
    „Руководитељ у духовном животу за сваког хришћанина обавезно треба да буде свештеник-духовник, код кога треба долазити не само ради исповести, већ и ради поука“.
    „Потруди се да целог живота имаш духовног оца, откривај му своје грехе и мисли, слабости и искушења, користећи се његовим саветима и поукама, тада ћеш лако задобити Царство Небеско“.
    „Без најближих руководилаца немогуће је свето проживети на земљи. Пронаћићеш их у Цркви, где их Дух Свети поставља да пасу стадо Христово. Измоли од Господа да ти дарује одговарајућег духовника у тренутку кад ти је то потребно, и он ће ти рећи утешне речи, а да му не поставиш питање. Дух Божји ће га научити шта треба да ти каже и чућеш од њега шта је Богу угодно“.
    „Предај твоје срце у послушање твом духовном оцу и Божја Благодат ће обитавати у теби“.
    Само мали број поука Светих отаца, односе се на међусобне односе између православног хришћанина и његовог духовног руководиоца.
    Велика је срећа хришћанина да нађе за себе достојног духовника, који ће узети на себе одговорност пред Богом за духовни живот свог чеда, молити се за њега, пратити његово духовно узрастање, руководити га у свим његовим животним ситуацијама, упућујући га на пут добродетељи, који води у Живот Вечни.
    За хришћанина, који има духовника, пут разрешења проблема који се пред њим појављују је сасвим другачији, него код људи овог света, који живе без вере, ван Цркве и због тога лутају у мраку незнања не спознајући духовни смисао ствари и појава у садашњем животу.
    Када се таквим неоцрковљеним људима појаве животни проблеми, који су последица њихових грехова, они су принуђени да их решавају ослањајући се само на свој сопствени разум, животно искуство или савете људи, који су неоцрковљени као и они сами. Као по правилу, у таквим случајевима, проблеми остају или неразрешени, или њихово разрешење повлачи за собом друге, не мање проблеме.
    То се дешава због тога, што се узрок свих човекових невоља и проблема налази у одвојености његове душе од Бога, у нарушавању Његових заповести, као и у одсуству унутрашње духовне хармоније, што је последица грехова накупљених током живота.
    Немогуће је нарушавати Божје Заповести, а да то прође без погубних последица по душу!
    Ако у аутомобилски мотор уместо моторног уља сипате јестиво уље, он ће се покварити. Ако Божићну светиљку предвиђену за 127 волти прикључите на 220 волти, прегореће. То је због тога што су изумитељи и мотора и светиљки, када су их правили, одредили за своје направе одређени режим експлоатације, чије нарушавање изазива њихов квар.
    Тако је и Бог, створивши човека, може се рећи, уградио у њега одређени „режим експлоатације душе“ и дао му је своје Заповести као правила, и уколико их човек испуњава, способан је да одржава своју душу у нормалном, хармоничном стању.
    Разуман човек, уколико му се поквари телевизор, зове професионалног мајстора, који је специјално обучен и зна како да га поправи.
    Неразуман човек пак почиње сам да проучава микрошему са шрафцигером или зове суседа, који будући да такође није специјалиста, само помаже домаћину да докрајче телевизор.
    Слично томе и људи овог света, суочавајући се са животним проблемима, који су последица њихових грехова, покушавају да их реше сами, или што је још горе, одлазе код „суседа“ – врачева, екстрасенса, гатара, или окултних исцелитеља.
    Резултат је неижбежно тужан.
    Оцрковљени хришћанин, трудећи се да поштује Божје Заповести, тежи да задобије чисту савест и мир у души, и због тога оно што му се дешава у спољном животу не разрушава његову унутрашњу хармонију, већ доприноси његовом још већем усавршавању духа; слично као што огањ и вода прекаљују гвожђе, чинећи га челиком.
    Православни хришћанин, суочивши се са неким животним проблемом, иде за савет код духовника, те тако тражи одговор на своје питање не просто од човека, који чак може да буде праведан и духовно искусан, већ од Бога, који види његову веру, и даје му преко духовника неопходан савет и благослов.
    Добивши благослов од духовника за било које дело, хришћанин га, без сумње, испуњава као послушање, и Господ му безусловно пружа у томе своју Благодатну помоћ.
    Црква учи преко светих стараца: „Предај срце твоје у послушање твоме духовном оцу, и Божја Благодат ће обитавати у теби“.
    ПИТАЊЕ: Како да хришћанин почетник у вери пронађе себи духовног руководиоца?
    ОДГОВОР: Црква оставља хришћанину право да сам себи изабере духовног учитеља. Дивно је ако то постане свештеник из најближе цркве.
    Али, како је устројење душе сваког хришћанина потпуно индивидуално, а свештеници по складу карактера и духовном искуству такође различити, онда је веома важно наћи таквог духовника, да између њега и хришћанина постоји искрен, срдачан однос, међусобно разумевање и потпуно поверење.
    Тада ће духовно руководство дати добре плодове.
    Само не трчите да одмах себи пронађете за духовника прозорљивог старца! Таквих данас скоро да нема, док је „младих стараца“, или, тачније, лажних стараца, у оцрковљеној средини и превише! Нема веће опасности, него предати своју душу на руководство шарлатану или лажном пастиру који је у прелести. Сам Христос је упозоравао на опасност од „вукова у јагњећој кожи“. Тражите себи обичног свештеника добросавесног, благочестивог, који је заменљив, и уколико се ваши проблеми покажу далеко већи од његове снаге, нека вам он сам укаже на ауторитетног духовника, коме он поверава решење сложених духовних проблема.
    Можемо да дамо неколико практичних савета људима, који желе да себи нађу духовника.
    Пре свега, молите се усрдно Богу, молећи Га да вам дарује трезвеног и доброг учитеља. Како тражите, тако ћете и добити.
    Отиђите у најближу цркву и за време богослужења обратите пажњу на свештенике.
    Покушајте срцем да осетите коме би се оно приволело.
    Отиђите код тог свештеника на исповест, покајте се за грехе, питајте га оно што вас узнемирава (само му не одузимајте време на празнословље, говорите кратко и оно што је заиста важно).
    У зависности од тога да ли вас свештеник слуша пажљиво или равнодушно, да ли саосећа са вама или је равнодушан, одлучите сами да ли да њему поверите решење својих проблема или да се ограничите само на исповест и разрешење од грехова и да потом тражите другог духовника.
    Али, ако сте већ стекли поверење у њега и добили од њега савет и благослов, свето то испуњавајте, као да сте добили од самог Господа, и не трчите потом од једног свештеника до другог у нади да ћете добити савет који вам се свиђа.
    Кроз све свештенике делује подједнако један те исти Господ Христос и због тога је грех обраћати се с једним истим питањем различитим свештеницима, уколико сте први пут добили конкретан благослов како да поступате.
    Уколико нисте успели да нађете свештеника у најближој цркви, коме бисте поверили своју душу за духовно руководство, не очајавајте.
    Још у време пре револуције у Русији многи су ради решавања важних животних проблема путовали у Оптину Пустињу код великих стараца, у Дивјејево, и на друга места, где су се налазили свештеници прослављени својим узвишеним духовним животом.
    Када почнете да посећујете цркве и ступите у разговор са другим православним хришћанима, чућете од њих у којим црквама служе свештеници који су стекли ауторитет и љубав од парохијана, и ваше могућности да нађете себи духовног руководиоца ће се знатно повећати. „Ако нема искусног учитеља и притом хришћанин одлази код духовника који се ту налази, Господ ће му помоћи ради његовог смирења“ („Духовни руководилац и однос православног хришћанина према њему“, М, „Скит“, 1993).
    Они који желе да пронађу духовног учитеља треба да имају на уму речи Господа Исуса Христа: „Иштите, и даће вам се, тражите и наћи ћете“.
    Најважније је да не престајете усрдно да молите Господа, и Он ће вам дати учитеља који вам је на спасење.
      извор: Књига: ''Оцрковљење''  
     
    http://www.manastirklisina.com/duhovni-ucitelj/
  25. Волим
    миркан got a reaction from Млађони in Богослужење – “дечија литургија” у једној православној руској породици (ВИДЕО)   
    Богослужење – “дечија литургија” у једној православној руској породици (ВИДЕО) „Дете, истина, још није у стању да разуме ништа од онога што му је пред очима, али се и видом и слухом навикава на те предмете и атмосферу која га окружује, а то, испуњавајући срце, удаљава од њега друге и другачије предмете. Због таквих опажаја и осета прве пројаве уобразиље такође ће носити свештени карактер; детету ће бити лакше да замишља овакве, него некакве друге предмете; такве ће бити прве вежбе и први напори његове маште.
     

     
    http://www.manastirklisina.com/bogosluzenje-decija-liturgija-u-jednoj-pravoslavnoj-ruskoj-porodici-video/
×
×
  • Креирај ново...