Најбољи чланови

Моја супруга Јелена је родила једно женскиње!

Зоран Ђуровић: Како сањамо светост Палермо је Ави место чуда. Више пута забележих догађаје, а сада бих испричао за о. Андреја и мог кумића Јефрема, кога сам венчао. Јефрем је био чтец при цркви Св. Марка Ефеског у Палерму, али је био и код Руса, па је у овом смутном времену и дефинитивно тамо прешао. Руски парох је био о. Андреј, који је поболео од рака. Знао сам га годинама. Но, кад је оболео, нисам видео у молитви да ће остати овде. Скоро ме позва и Гаетано[1] и замоли да се помолим за њега, али сам се обратио Господу да га у миру пресели. У Палерму, Андеј први с' десна. Јефрем објави да се упокојио Андреј. Позовем га, и он ми исприча: Падре, дан пре сам га сањао како смо сви скупљени у цркви, обучени у бело, ту си и ти, падре Еуђенио, сви... Андреј је предводио службу, сви смо били весели. А та црква на стени у мору! Ја се пробудим и зовем да питам за Андреја. Кажу да је добро. Следећу ноћ га сањам, он насмејан, каже: Види, Јефреме, спаковао сам кофер, идем па се видимо. Лепо се поздравимо, срећни... Ујутро ми јавише да је умро. Јефрем Андреју: Grazie per tutto caro padre! Riposa sereno nella Pace del Signore! Eterna sia la tua memoria! Наравоученије или морал: Постоји неко лепо и тајанствено ткање између људи који се воле. И Дух Свети је тај који нас повезује и држи у неком светом простору. Као што оприсутњује Христа на литургији, тако и нас ван ње повезује. Само треба да ослушкујемо... Рим, 14. март 2019 [1] Salve padre Zoran ... una preghiera forte per Padre Andrei , che in questi giorni sta poco bene; grazie mille anticipatamente da Silvano!

Its me, Super Mario ! But my princes now is in another castle !

Nedelja Pravoslavlja u Balamand, Liban

Malko' (vise) me muci neka bolest, ... pomenite kada se setite... (od o.Zokija, (( @Zoran Đurović )) vec imam molitvenu podrsku, misli na mene, hvala Bogu malo je bolje,... )

Моја супруга Јелена се порађа!

Моја супруга Јелена је родила једно женскиње!

У рецепту пише одлежати пола сата.

Наша гугуткица свако јутро долази по свој оброк ...

О, свеопевана Мати, Помоћнице у рађању, Која си родила светију од светих, Најсветију Реч, Надо духовног нашег пробуђења и у свему благога напретка, у рађању телесном, Благодатна, женама православним – Утехо, Царства Небеснога наследницима учини све, који верно вапију Богу: Алилуја! Радуј се, Помоћнице у рађању, Која чеда Своја Цару Славе приводиш!

Пре једно годину дана било на сајту неколико људи, углавном млађих, који су поствљали анти-муслиманске мимове, качили као највећу зајебанцију ове Remove kebab форе, и генерално ширили отров по сајту. Није се ту радило само о муслиманима, ту је после дошло до тога да се вређају друге расе као инфериорне, друге културе као инфериорне, па је онда прешло и по нацијама. Свако ко је пробао макар да одговори на те глупости које су постављали је био аутоматски означен као SJW или називан разним другим погрдним именима и вређан најгоре. Сваки модератор који је пробао да заустави ширење тих њихових глупости је био тиранин који "гуши слободарску мисао". Свако ко је пробао да укаже да је величање једне културе или цивилизације насупрот другима дебилизам, и да се тиме никако не разликују од оних "са друге стране" је био социјалиста, комуњара, левичар... Знају сви који су били, да не ширим причу. И те приче се онда редовно завршавају аутошовинизмом. Хвала Богу, такве појаве су очишћене са Поука и сад трују ко зна где. Шта је поента овога? Далеко од тога да је група напаљених ликова који се претерано ложе на мимове крива за било шта што је један болесник у стању да уради. Нису криви чак ни они који су песми "Караџићу, брани Србе своје" дали планетарну популарност у тој субкултури. Али одговорност за изговорено увек имамо. И одговорност нам је далеко већа него што можемо и да замислимо. Јер у сваком тренутку неко може да дође на православни форум, гледа болештине које се ту постављају и помисли да то стварно има било какве везе са хришћанством генерално, а камо ли са православљем. Нема. Болештина је болештина, па дал то био спот неког муслиманског дегенерика у којима се прети неверницима или претња неког хришћанског дегенерика у коме се кроз "зезање" прети муслиманима да ће да буду почишћени и слично. Што је најгоре од свега, опет су Срби, ни криви ни дужни, увучени у причу да се неки болесник повезује са нама, и опет ће да дају повода појединцима да нас гледају кроз овакве дегенерике. Да Бог да жртвама овог лудака мир на оном свету, њему шта је заслужио, а да ми остали извучемо поуке из овога што се десило, како бисмо макар својим понашањем допринели да се такве ствари не понављају. Или да им макар ми сами ничим не допринесемо.

Опет вас све од срца молим да споменемо сестру Данијелу. Много јој је тешко и потребна јој је помоћ. Пошаљи јој Господе, молитвама свих Светих, Анђеле да је сачувају у овом тешком искушењу. Пресвета Богородице, погледај је и помози да јој се отворе духовне очи, да прогледа и да не пати више. Господе Исусе Христе, помилуј нас грешне, Богородице ради.

Занимљиво... изгледа да ти људи мисле да постоји стара и нова благодат Како ли их разликују када се служи на отвореном? Или када се служи по малим параклисима и капелама где нема ни иконостаса? Занимљиви неки људи... http://www.spc.rs/sr/slava_instituta_za_onkologiju_radiologiju_0 Параклис Светог Нектарија Егинског на Институту за онкологију и радиологију Клиничког центра Србије прославио је свог заштитника светом архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. Саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић и Радич Радичевић, протојереј Небојша Тополић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Ристић. Богослужбени олтарски простор био је између шалтера за дијагностику и кабинета за дијагностику. Ту јединствену цркву, предвођени директором Института проф. др Раданом Џодићем, испунили су лекари, пацијенти и верни народ. После свечаног чина ломљења славског колача владика Стефан је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и жеље да лекари истрају у својој служби, а пацијентима да Господ подари излечење. Владика је честитао славу начелнику Института за онкологију и радиологију Клиничког центра Србије проф. др Радану Џодићу, домаћину славе, као и свим запосленим и пожелео да милост Господња буде велика због даноноћног труда и жртвовања за ближње и пацијенте. ... литургијског сабрања у параклису Светог Јована Златоустог у Студентском граду, где је свету архијерејску Литургију, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, служио је Преосвештени Епископ липљански г. Јован

Hmmm... zanimljivo... naš pravni poredak poznaje predsedničko pomilovanje onih protiv kojih se vodi krivični postupak ili koji su krivično osuđeni... ali ne poznaje pomilovanje u prekršajnom postupku niti poznaje molbu/zahtev predsednika kao razlog za usvajanje žalbe u prekršajnom postupku... znači da bi se ovo ostvarilo potrebno je da žalbeno veće sudija donese odluku ne po zakonu, nego po zahtevu Vučića... nije da se to inače ne dešava, samo još nisam video da to tako i napišu... biće to zanimljiv presedan u našoj pravnoj praksi...

Ау, какво поређење правиш. Какве претпоставке качиш форумашима. Управо приказујеш код себе оно што овом поруком спочитаваш другима. Да, људи шиканирају, вређају и повређују једни друге. Људи забадају своје ставове у другог и мање-више стварају такву атмосферу где су очекивани вербални афективни испади, а нарочито када се саговорници осећају на било који начин угроженим, или су у дужем временском периоду на неки начин повређивани, вређани и омаловажавани. Све што читамо на друштвеним мрежама добар је показатељ колико смо дубоко повређени, сви ми, и као појединци и укупно као друштво. Колико смо заправо уморни. И различито реагујемо - страхом, псовком, свађом, самообманом, негацијом, преувеличавањем, очајом, агресијом, пренаглашеним хумором,... Али оно што је некако одлика готово целокупног комуникативног друштвеног бића Србије, и ових и оних и познатих и непознатих и старих и младих је - недостатак дијалога. Ми не умемо више да разговарамо. Не умемо да саслушамо. Ми имамо једну крњу, егоцентричну, афективну, агресивну комуникацију. То је наша реалност. Таква комуникација, као модел, намеће нам се годинама од стране људи који су се угурали на медије, "естраду", који опстају на политичкој сцени и који се смењују на власти, а нарочито овог актуелног председника који на овакав начин разговара са свима, и својим најближим сарадницима, и медијима, и у току обраћања свима нама, грађанима, без обзира да ли смо на "овој" или "оној" страни. То је модел који смо усвојили. То је модел који се савршено запатио на тлу општег сиромаштва, медијског спиновања, сталног адреналинског "напумпавања" сулудим, измишљеним или пренаглашеним (полу)вестима и текстовима најгорег могућег садржаја који нема више апсолутно никакав информативни квалитет. Живимо у дроњцима, емотивним, друштвеним, социјалним, политичким, економским дроњцима. Покушавамо да преживимо и останемо нормални. Живимо у сталном подгреваном страху. Политичари раде свој посао, а ми покушавамо све то да преживимо. Испољавамо оно што нас мучи, на начин како свако од нас у датом тренутку испољи. И то разумем. И у оваквој општој бедној атмосфери у којој живимо, ни ми (хришћани) нисмо остали имуни. Опрости, али због чега читаву једну групу људи (и деце) који имају овај неуролошки проблем користиш за приказивање нечега што је лоше, примитивно? Немој то да радиш, није лепо. Друго, веома је дискутабилно ко је овде на теми испољио глупост и проблематично понашање. Не, то није испољио припадник ових или оних, већ одређена особа, појединац, и као појединац треба да буде санкционисан (ако уредништво то тако одлучи). Маните се више етикетирања и генерализовања, то нас је и упропастило.

A pcelica vredno radi...

Чудна ми чуда! Хашки ''суд'' осудио на доживотну Радована! Па ја сам то овде пророковао још одавно.Тај суд је и склепан од стране Америке да би Србима судио! Али има један Суд који ће бити страшнији за све, па и за ове хашке судије, тако да је Радовану боље да заглави доживотну од њих, да се покаје за вољне и невољне грехе и биће му лакше на Страшном Христовом суду... боље овде доживотна наго вечне муке...

Зовем на дружење!

ako te neko pita nešto, reci: mi smo sa mladine strane

Да, то је главни проблем. И без обзира какав је Вучић, нек је и најбољи човек на свету, са најбољим намерама за Србију, он је већ начинио непоправљиву штету систематски урушавајући њене институције. Као паразит који изједа виталне органе домаћина и чини га неспособним за живот, па макар га и медом хранио. Срозано је судство, здравство, полиција, војска, медији... Остала је само СПЦ, а и она ће неизоставно врло скоро доћи на ред . Пазите где ћете и с ким стајати кад се то деси .

Da, mislim da bice bolje ako napisem poseban tekst, pokusacu da to uradim mozda cak i danas, ako ne - sigurno ove sedmice Znam da tema je interesantna i malo poznata A cak preci ovih ljudi su bili prvi hriscani

Молим вас да поменете у молитвама Тијану. Испашта због погрешних избора које је као млађа направила. Чека је суђење.

Predugo sve to traje. Oni se smenjuju na pijedestalu, kupe kajmak, manipulisu ljudima na milion nacina, a mi se tucemo medju sobom. Kao gladijatori u areni. Tako, oni nas huskaju, pa onda mi kidisemo jedni na druge, a oni posle nekog vremena opet prave do juce nezamislive koalicije, pa nas opet huskaju ( ti isti ljudi ), pa mi opet kidisemo jedni na druge. Ismevamo se medjusobno. Jadno, bedno, nedostojno coveka. Послато са ZTE BLADE A512 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Ово са мењањем наслова је стварно глупост. Нити је ово једина политичка тема па да служи као сваштара - постоји читав подфорум 'Политика' - нити ју је отворило уредништво па да неко помисли да је званичан став форума. Отворио ју је један члан који на њој изражава свој лични став, и на теми учествују и они који се слажу и они који се не слажу са тим ставом. Не видим шта ту уопште може да буде спорно? А проблематичне поруке могу да се лепо пријаве, као и на свим другим темама.

СЛАВА СРПСКОМ ХЕРОЈУ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ.

Само пар мисли. Прво, Епископу Иринеју, дубок поклон и целив. Не само за овај одговор. Него зато што је од самог почетка говорио о овоме проблему у духу Цркве, одмерено, али ни по бабу ни по стричевима већ по правди Бога истинога. Хвала му и на томе што је један од ретких Епископа наше Цркве који јавно говори о овоме проблему. Ја не знам шта је у питању, али имамо чињеницу да су само можда три Епископа наше Цркве нешто јавно рекли на ову тему, а како видимо одлуке Синода и Сабора су биле једногласне. Чудно је то оци Архијереји, јако чудно. Да нашу браћу у Украјини, прогоне, пребијају, злостављају, они које патријарх са Фанара признаје као закониту Цркву, и да то Архијерејима Цркве не представља најургентније питање о којем треба са кровова да се говори. То је необјашњиво. Не искључујем могућност да су неки Архијереји евентуално рекли нешто, у некој проповеди, у неком селу, негде под планином Нечујесе, пред три бабе и црквењаком, али, али, али... Нису сви Архијереји ни чланкописци ни медијске звезде, ни коментатори свих догађаја под капом небеском, то је разумљиво, мада има и сличних појава. Али треба се запитати, како то да нико осим три (ту рачунам и в. Максима) нема шта да каже? Јесте да је одлука Сабора можда једногласна, и да она изражава општи став, али да ли је то довољно. Да ли је то нама довољно? Не Украјинцима, не свету, него нама. Да ли смо ми задовољни само тиме што смо изрекли тај став, и сада можемо да наставимо, да сечемо колаче, и славимо славе, јубилеје итд.? Зар нас не боле сузе украјинске браће? Зар нам не изазива гнев цркворушитељско понашање Фанара? Зар заиста ништа друго није потребно до званично саопштење? Зар не знамо да украјински народ, Црква, канонска, наша, уцвељена, рањена, прогоњена, у сузама гледа у нас као у своју Православну браћу, и да свака наша реч је њима значајнија од свих блага земаљских. Зар на крају не схватамо да су очи свих верних у свим помесним Црквама уперене у Архијереје јер стојимо пред огромном провалијом општег раздора, и гледамо на Владике и очекујемо реч. Реч поуке, реч утехе, реч вере и дело. Дело саборности, дело јединства, дело пастирства и дело правилног управљања речју истине Христове. А где су теолози? Где су и чиме се баве? Имамо број теолога мање од прста једне руке, који су нешто рекли. Баве се својим радовима, који су важни, мање или више. Скоро сви имају приватна мишљења о свему и још понечему, али коме то доноси корист, осим личној сујети? И зато овде имамо преко 450 страна. Зато што ће камење проговорити, драги моји у Господу. И ми смо камење које проговара. И јавно проговара и експонира се, и бива и попљувано, али знамо зашто. Владики Максиму, треба признати то што не ћути, јер ми се то чини мање опасним од апатије и 'гледања свога посла'. Иако се апсолутно не слажем ни са начином ни суштином онога што је рекао. Мада појединачно има и сјајних мисли. И жалосна је чињеница да је боља и сасвим промашена реч од онога што тренутно имамо, а то је "без речи".

Ja poznajem Draska, Sanju T. i poznajem neke forumase koje vise ne vidjam na forumu odavno...volela bih da upoznam neke kojih isto vise nema na forumu...sa nekima sam prijatelj na fejsu pa se osecam skoro kao i da ih poznajem licno...internet je cudo....

Luka Mitrovic, moj brat , problemi na poslu. Stojanovic Nikola, u petak ga ceka bitan razgovor. Pomenite, ko moze, hvala. <3

Мој стрикан и његов ат

Kad je bendz klupa udobnija od francuskog lezaja. 😂

Само што главним медијским кућама на Западу повјерење јавности брзо опада. У САД-у медијима мање вјерују него Трампу, кога је веома лако ухватити и у најбаналнијој лажи, док су мејнстрим медији се често знали показати горим инструментима власти него што су то наши меидји у рукама Службе. Повјерење у вијести се сели на алтернативне медијске канале, а таквих фашистичких канала не мањка. Чак напротив, неки су невјероватно популарни по интернету ( клапа од ранијих политичких расправа ће се можда сјетити Црног голуба нпр. који редовно има преко пола милиона прегледа на сваком видеу, али ту су и Фејт Голди, Лорен Садерн, Ричард Спенсер, Џаред Тејлор - све већ увелико позната имена ) са тим да се продају као "идентитарци" или само "браниоци Западне цивилизације" као еуфемизама. Временом, све што је ухватило маха на интернету гледе политичких покрета, а поготово на 4chan-у, прелије се у стварност. Својим очима сам то виђао више пута током избора у САД-у 2015. и 2016. Прво годину дана се гледају фашисти и комунисти по интернету како праве хаос и свађају се на све стране, организују "сајбер нападе" на вебсајтове ових других, удружују се да масовно лажно пријављују видео снимке ових других као "сексуално експлицитне" не би ли их скинули са интернета - и онда се то претвори у Антифа покрет у стварости који свуда стално протестује и тражи туче са фашистима; а фашисти заузврат организују скуп у Шарлотсвилу гдје је једна дјевојка убијена јер је прегажена аутом ( док други кажу како је возач бјежао од комунисте који му је махао пушком ), или велику тучу у Берклију у Калифорнији између истих идиота. Идеологија коју овај лудак заступа је јасно дефинисана већ јако дуго и временом јача услијед тјескоба које се осјећају по Западу тренутно. Ћирјаковић је у емисији Око, изнад, то лијепо објаснио - јача страх од нестанка и губитка свог идентитета због доласка великог броја муслимана из Африке и из Блиског истока. Та тјескоба је још појачана са културом политичке коректности која је заузела елитне кругове друштва и која гуши и онај говор који је опасан и онај који није. Додати на то још јак конзервативизам новопридошлих муслимана и ставове екстремнијих међу њима како су дошли да својим потмством освоје Европу - то је рецепт за буре барута. У таквим ситуацијама фашизам неминовно буја, у нашем времену искључиво на интернету. Заузврат, то ће многе муслмане одгурнути ближе исламизму, што ће попут повратне спреге Запад још више гурнути ка исламофобији и фашизму и тако напријед-назад док на крају нешто не пукне ( јер мора у једном тренутку, како је кренуло ). Зато ово није безопасно, поготово јер се временом све чешће дешава. Исламски фашисти и западњачки фашисти бију своје битке преко леђа и тијела невиних западњака и муслимана, а Запад за то вријеме постојано скреће у десно у сваком могућем смислу, и то не на безазлени начин. Узрока за читаву ситуацију има прегршт, на свим странама. Али оно што је најбитније, за нас на Балкану, је схватити какви су трендови у питању, куда они воде, и гледати да нас надолазећа олуја некако заобиђе, јер нам уопште не треба, од Вардара па до Триглава. Све чешће се због тоа сјетим овог скеча Надреалиста:

https://www.facebook.com/AdminSerbia/posts/2218548908201503

Колико год да сам имао неповерење према Владици Бачком Иринеју, његово прецизно постављање током фанариотске кризе ми врло импонује. Он је, поред Патријарха, хирурошком прецизношћу осветлао образ свима православнима, па и мени најгорем. Аксиос владика Иринеј!

Опасни портпароли У ове пречасне дане Свете и Велике Четрдесетнице редовно се молимо, између осталог, и да нас Господ сачува од духа празнословља, а да нам подари дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих. Зато се, већ данима, нисам одлучивао да прокоментаришем „Саопштење Епархије западноамеричке поводом свеправославног саслуживања 2019. године”, које је потписао Преосвећени епископ западноамерички Максим, а које је у међувремену објављено на сајтовима (например Поуке.орг од 15. марта 2019) и од стране Информативне службе Српске Православне Цркве (16. марта 2019). Ипак сам напослетку решио да се огласим, и то само са једним циљем – да скренем пажњу на неке нетачности и погрешне поруке тога саопштења. Најмање су ту важни портпароли, било они убоги било пак они опасни, али је итекако важно да се постојећи огромни проблеми у животу светског Православља, чији виновници нису непознати, не прећуткују или минимизирају, а највећи кривци и грешници да испадну портпароли „чудноватих ставова” који „негде тврде, а негде сугеришу да Српска Црква тобож препоручује да се клонимо општења са онима са којима смо до сада били у општењу” и да тако, на неприхватљив начин, заступају „скретање у неканонско отцепљење од општења у евхаристијско-јерархијском јединству са осталим Православним Црквама...” Нека ми буде опроштена прејака реч, али мој је неодољиви утисак да Преосвећени аутор ових исказа свесно замагљује и изврће ствари. Слика коју ствара јесте слика идиле коју, ето, угрожавају неки чудаци, из чиста мира пропагирајући прекидање општења, неканонско отцепљивање и кидање јединства. Горка стварност је, међутим, потпуно другачија. Портпароли само саоштавају јавности – или виспрено или неспретно – ставове и одлуке оних установа које су им њихову дужност и повериле. У нашем конкретном случају то су ставови и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја и новембра прошле године (саборско писмо Васељенском Патријарху Вартоломеју, Син. бр. 1163 од 13. августа 2018, и саборска саопштења од 10. маја и 12. новембра 2018), као и њихова потоња разрада и примена од стране Светог Архијерејског Синода (синодско писмо истом бр. 4 од 6. фебруара 2019. и саопштење синодске канцеларије од 13. марта 2019). Све те ставове и одлуке диктирао је развој „ситуације на терену”, тојест већ прекинуто општење међу неким помесним Православним Црквама и, самим тим, разорено пуно јединство, што је иначе прва nota Ecclesiae. Напомињем да је по питању црквене кризе у Украјини Сабор био једнодушан: није било ни гласања ни издвојених мишљења која се службено уносе у саборски записник. Исто тако, све синодске одлуке и оцене догађајâ и њихових актера биле су једногласне. Просто-напросто, портпаролских неодговорних тврђења и субјективних сугестија, које уочава владика Максим, није било, а не може их ни бити. Толико о „чудноватим ставовима” неименованог, али подразумеваног портпарола, а сада да пређем на ставове самога владике Максима. Он каже да пртпарол приписује нашој Цркви да се клони општења „са онима са којима смо до сада били у општењу”. То уопште није тачно. Свети Синод, а не портпарол, не именује оне са којима јесмо и са којима ћемо, уз помоћ Божју, и убудуће бити у заједници и јединству него указује на украјинске расколнике, рашчињене, одлучене од Цркве и, штавише, анатемисане, а затим ненадлежно и неканонски, једним потезом пера, проглашене за праве епископе, њихове пак структуре за праву Цркву, притом прву у историји која истовремено и настаје и постаје аутокефална. Синод уједно подсећа и на елементарно канонско начело да се са таквима не може ступати у општење и да они који то чине сами себе поистовећују са изопштенима. Треба ли да цитирам каноне који о томе говоре? Немогуће је да владика Максим није чуо за њих, могуће је једино то да неће да чује за њих. Питам га директно: да ли би он, идући за примером неких (не свих!) представника Велике Христове Цркве у Цариграду, саслуживао са грађанима Денисенком, Думенком и Малетичем који се одазивају на имена Филарет, Епифаније и Макарије? Да ли он и њихове присталице очекује на „свеправославном саслуживању”? Да ли он треба да буде члан Сабора српских епископа или слободни стрелац? Ако би се изјаснио да више држи до акцијâ Светејшег патријарха Вартоломеја него до става помесних Православних Цркава, од којих још ниједна није признала новоформирану „црквену” структуру у Украјини, нити саслужује са њеним коловођама, нити на светој Литургији помиње Епифанијево име, онда му постављам следеће братско питање: зашто не би саслуживао и са Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „поглаваром” фантомске „Црногорске Православне Цркве”? Јер, његов канонски статус је исти као и статус његове украјинске браће по расколу: он је рашчињени свештеник, рукоположен од стране рашчињеног епископа. Уосталом, њега признају и са њим саслужују управо Денисенко и Думенко и нико други на свету. Ако су прихватљиви они, онда је и он! Даље, наш Свети Синод не захтева да „прекинемо општење са онима са којима смо до сада били у општењу” него да не прихватимо општење са лажним епископима и клирицима, са непокајаним, али зато богато награђеним расколницима (и то је историјски преседан), а препоручује да се клонимо општења са онима који их признају. Притом препоручује и расуђивање, стрпљење, нехитање – једном речју, препоручује црквену икономију, што у суштини заступа и сâм владика Максим. Али, за разлику од њега, Синод нити пренебрегава нити може да пренебрегне канонску акривију, тојест право свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа. Сâм Господ наш учи нас да треба „и ово чинити и оно не остављати”. Акривија и икономија су два метода са истим циљем, а то је спасење, које увек представља саборну, црквену реалност, а не индивидуално достигнуће, што владика Максим зна јер је имао од кога да научи (наравно, од врхунских теолога, а не од тамо неког портпарола). Где је ту, дакле, „скретање у неканонско отцепљење од општења”? Управо обрнуто: посреди је напор да се такво скретање на сваки начин избегне. Даље: набрајајући Цркве са којима смо у општењу, Преосвећени теолог мудро прећуткује Порошенкову „Православну Цркву Украјине”. Шта он сматра – да ли она заиста постоји или не постоји? Да ли може постојати Црква коју признаје и са којом литургијски и канонски општи само једна помесна Црква, па ма то била и Цариградска илити Васељенска Патријаршија, а осталих тринаест аутокефалних Цркава је de facto не признају самим тим што са њом нису у општењу? И где је ту канонска Украјинска Православна Црква? Да ли она за Фанар постоји или не постоји? Да ли на истом простору могу паралелно да постоје две Цркве, обе законите и признате? Да ли о статусу неке помесне Цркве, посебно о њеној аутокефалији, одлучује само једна Црква или битан предуслов представља и свеправославна рецепција? Да ли владика Максим зна за свеправославно усвојени став о начину стицања и проглашавања аутокефалије? Тај став је поодавно објављен у Шамбезију као званични материјал за сабор на Криту, али је на време вешто склоњен са дневног реда тога сабора, и то једнострано, без упућивања питања осталим на сабору присутним Црквама шта оне мисле и желе. Сада, после украјинског сценарија, можемо да изведемо и закључак зашто је та тема унапред скинута са дневног реда Критског сабора. Сва ова питања своде се на једно питање: да ли у Православљу, осим васељенског сабора, постоји чинилац са надјурисдикцијском или надаутокефалном влашћу? Да ли је Православна Црква монархијска, по угледу на папски систем, или је саборна и саборска, о чему нам сведоче Нови Завет и сва њена историја до данас? Елем, ко је заправо изазвао раскол? Један који ради по своме или сви остали који то не одобравају? Да ли су се у 11. веку четири Патријаршије одвојиле од Рима или се Рим одвојио од њих? Украјински раскол не само да није превазиђен него је еволуирао – да употребим владици Максиму близак и драг термин – у велики раскол између Москве и Фанара. Али и пре тога су постојала слична искушења. Две најстарије, апостолске Цркве, Јерусалимска и Антиохијска, већ годинама су у прекиду општења. Српска Црква, укључујући и њеног јадног портпарола, чинила је и тада све што је могла да се спор изглади и јединство поново успостави. Разлоге за неуспех треба тражити на некој другој адреси. Слично је наша Црква – уз скромно учешће и њеног убогог портпарола – поступала и приликом решавања проблема црквене јурисдикције у Естонији и раскола у Цркви суседне Бугарске. Српска Црква је и пре једног века, у време када је Фанар признао неправославне совјетске творевине, „Живу Цркву” и „обновљенце”, била на страни канонског поретка, на страни патријарха Тихона, данас од свих, па и од Фанара, слављеног као светитеља и исповедника вере. Никада Српска Црква није била за Москву против Цариграда ни за Цариград против Москве, али је вазда била – а и данас је – за православну еклисиологију и за вековни канонски поредак Цркве. Никада није подржала етнофилетизам, односно патолошки псеудоцрквени шовинизам. Није га признала у случају бугарског раскола у 19. веку, ни у случају такозваног македонског раскола у 20. веку, а не признаје га ни данас када лично патријарх Вартоломеј изговара екстремно етнофилетистичку реченицу да православни Словени завиде ромејском (јелинском, грчком) роду због његовог првенства у Православљу и да због тога пружају отпор подухватима Фанара на тлу Украјине. Он, нажалост, превиђа да, по светом апостолу Павлу, у Цркви нема ни Јелина ни Јеврејина, ни Скита (Словенина) ни варварина, него да смо сви једно – или један човек – у Христу Богочовеку и да смо сви ми православни један род хришћански, „свети род” и „народ изабрани”. Има, уосталом, и не мало ауторâ грчког матерњег језика који критикују, понекад и оштрије него аутори словенског говорног подручја, сав овај експеримент и сву ову авантуру Васељенскога Трона. (Питам се: по којем мерилу само православни грчког порекла јесу Ромеји, а ја и мени слични нисмо чак ни ако владамо грчким језиком? Већ у ери пре Христа знало се да јелинство није етничка већ духовна и културна категорија.) И још једно, сасвим лично питање: да ли мој брат у епископској служби, владика Максим, заиста верује да он нашу Мајку Цркву, мученичку Велику Христову Цркву у Цариграду, поштује и воли више од осталих српских, руских и било којих православних епископа, нарочито од оних који критикују делатност њених представника на тлу многострадалне Украјине? Да ли му може пасти на памет да се поштовање и љубав понекад аутентичније пројављују кроз критику него кроз повлађивање у стилу „евет-ефендијâ” (српски: „такојевићâ” илити „аминашâ”)? Још једампут, да би се избегло свако погрешно тумачење, подсећам на то да се не може ступати у литургијско и канонско општење са структуром склепаном од двеју расколничких фракција у Украјини, у канонски недопустивој режији патријарха Вартоломеја и Петра Порошенка, и да се опрез и ранији или познији отклон од протагонистâ небивалог „озакоњења” расколникâ не односи на Православне Цркве као такве него на поједине личности у њима, у нади да ће и те личности ревидирати своје понашање. У праву је био Преосвећени српски православни епископ западноамерички што је на молитвено сабрање на Недељу Православља позвао представнике свих канонских православних јурисдикција у САД, – укључујући, не знам зашто, и своју, СрпскуЦркву, – али је жалосна чињеница да се неће сви одазвати или, ако се случајно одазову, неће сви служити заједно, саборно. Можемо рећи да „свеправославно саслуживање” није друго до pia desideria (побожна жеља) владике Максима. Без обзира на његов хвале вредан љубазни позив свима (уколико апстрахујемо његово ћутање о томе како мисли да убеди представнике Јерусалима и Антиохије или представнике Цариграда и Москве да саслужују), саслуживање о којем је реч биће међуправославно, а не свеправославно. Епископ западноамерички – убеђени заговорник заједнице као плода еволуције индивидуâ у личности, и обрнуто, и ватрени поборник јединства Цркве, као и свејединства свега рода људског и све творевине – не може, дакле, препреку за остварење тог идеала препознати у тамо неким портпаролима, односно у њиховим „чудноватим ставовима”, произвољним тврђењима и неодговорним сугестијама. Истини за вољу, зна он добро где је и у чему препрека, али, из својих разлога, неће да каже. На све ово смо, ето, спали у свом сведочењу јединства и саборне природе наше Цркве пред инославним хришћанима. То стање, понављам, није ни жеља ни „заслуга” Српске Православне Цркве, која је на богоугодан и канонски начин, а не онако како то на другом месту представља епископ Максим, стекла аутокефалију пре тачно осам векова и која од тада потврђује своје духовно пунолетство. Томе стању нису допринели ни разни „портпароли чудноватих ставова”. На крају, не могу, а да се не упитам: чији – или чега, пре свега – гласноговорник или портпарол јесте мој млађи саепископ и саслужитељ, владика Максим? Нови Сад 20/03/2019 Информативна служба Епархије бачке

Hajde sada ovo pogodi @Плаво Небо

Помињао сам и помињаћу...

.. ziveli..

Na kraju filma "Supermen" iz 1978. godine, Supermen leti brzo oko Zemlje u suprotnom smeru od zemljinog okretanja, premotavajući vreme, ne bi li spasio Luis Lejn. Da je Zemlja bila kružnog oblika, ovo bi bilo moguće, ali pošto putovanje kroz vreme ne postoji, ovo samo dokazuje da je Zemlja ravna kao palačinka.

Мурал у Вишеграду

Паааа.... Поред побројаног, онако на брзака што могу да с` сетим - и ово: - Све у вези са васионом и космичким летовима је илузија и измишљено је; - У сразу са тиме, Амери наравно никада нису слетели на Месец, но су све снимили у студију. Режисер је био Стенли Кубрик; - Вакцинација изазива поједине болести; - Лечити се можемо тако што ћемо пити воду која памти; - Уместо редовне исхране, довољно је гледати у Сунце; - Имају неки авиони који прелећу територију наше земље и одозго нас пршћу. А врх државе и војске ћути, јер је потплаћен, па чак ангажују и пензионисане војне пилоте да обављају тај нечасни задатак за рачун владара из сенке; - Папа је ванземаљски гуштер; - Британска краљица је ванмземаљски гуштер; - Ванземаљски гуштери су на челу или су саветници представника најмоћнијих држава света које кроје светску политику; - Стефан Немања је на самрти издеклемовао Светом Сави Завештање о језику; - Воз "Крајина Експрес" може да се појави и тамо где нема пруге; - Ми Срби имамо тајно Теслино оружје; - У личним картама се крије "жиг звери"; - Током НАТО агресије на нашу земљу пре 20 година, оборили смо, у зависности од инспирације и малигана извора вести на десетине, односно стотине непријатељских авиона; - Наши пилоти су извели две успешне мисије гађајући аеродроме у Тузли и Тирани - У то време, подрум ВМА и Генералштаба био пун заробљених НАТО пилота; - (Изабери по жељи било који наш град) није бомбардован "тад и тад", зато што је кафекуварица Радмила то јутро када су НАТО планери над картом одлучивали шта ће да гађају, ушавши у канцеларију да послужи кафу, шољицу за главнокомандујућег сервирала тако што је њоме прекрила баш град са почетка; - Имаћемо шведски стандард; - Добићемо по најмање 1000 евра од приватизације; - Ући ћемо у ЕУ; - Тешко је, али биће нам боље за две до две и по године; - Не спремам кољиво за Аранђеловдан, јер је Свети Аранђео жив светац; - "Ваља се теологија" у свим практичним случајевима, да не набрајама сад у недоглед; - Врх СПЦ, част изузецима, хоће да нас уједини са Папом; - Архимандрит Сава и владика Теодосије су издајници; - Довољно је рећи ХААРП; - Џорџ Сорош је такође ванземаљски гуштер; - Илуминати и владари из сенке нас прислушкују; - Када је помрачење Сунца, које је по некима также илузија, треба седети у кући и спустити ролетне. Ко нема ролетне, нек` окачи фирангу или ћебе, таписерију, капут или шта већ има при руци. Док опасност не прође; - Са шведским детектором може да се провери ко не плаћа ТВ претплату; - На сваки мобилни телефон, због зрачења обавезно залепити неутрализатор зрачења; - У египатским пирамидама је све записано. И термин када ће бити смак света; - Исус Христос је ванземаљац и свемирским бродом је дошао на Земљу; - Не могу више, а има још - кол`ко ош