Најбољи чланови

Позз од Панарета

Лежање у песку, овај јечму.

Pre jedno 5,6....možda i malo više godina nemam krpu na glavi....to je kapa A sad...prop'o kako izgledam

Такође, бесмислено да и неки строги бранитељи теорије еволуције захтевају од теолога да је прихвате као теорију. Теолог нема шта да прихвата или не прихвата неку научну теорију. Научна теорија се оспорава или брани искључиво научном методом (методолошким натурализмом, када говоримо о природним наукама). Дакле, онај који потврђује или одбацује неку научну теорију треба да буде човек-научник (у овом случају биолог). Теолог може једино да буде информисан шта се дешава у свету природних наука и да улази са њима у дијалог, али уз поштовање различитости у првом реду МЕТОДА теологије и природних наука.

Као теолог, строго се држим NOMA концепта односа вере и науке. То никако не значи да сам теолог-дарвиниста (еволуциониста). Напротив, овај концепт потпуно искључује једну такву синтезу. Ја сам креациониста, јер ВЕРУЈЕМ у Бога Оца Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Али ја свој креационизам не супротстављам природној науци - из разлога што се моја вера не може проверавати научном методологијом, те самим тим ни мој креационизам не може претендовати да буде научни наратив.

Izazov prihvaćen

"Dobro jutro deco...evo sa'će čika Bro da vam donese one parfeme šverc iz Italije....ne ne....odavno ne Radim u školi...izbac...ma dao sam otkaz, bolje mi ide ovo nego ono...evo ovde kesa...uh kako lepo miriše..mmm...evo duso ovo je tvoje...25€ smo rekli...da, pozdravi mamu "

Molila bih vas da u molitvama spomenete devojčicu Katarinu, i pomolite se za njeno zdravlje.

Не слажем се. Томос ништа није променио. То је разбојнички, незаконит потез, и као такав реално непостојећи. Као што је Думенко непостојећи митрополит, тако је и "Томос" непостојећи акт. Фанар је рак рана православља и то мора да оздрави да би функционисало. На екуменизам, теологију сестринских цркава, на теорију да је он први без једнаких (источни папа) и све што из тога проистиче (да он једини даје аутокефалију, да њему припада дијаспора, да он има апелационо права за клирике других помесних Цркава...) и све оно што је сада урађено са Думенком, што је источни папизам у пракси, са све саслуживањем са непостојећим клиром, који је у заједници са унијатима, што значи да је Фанар у расколу са осталим помесним Црквама, о чему је и било речи у оној преписци вл. Иринеја и вл. Максима...

Novopridošlim članovima je prešlo u naviku da prvo opljunu po Davidu i Irineju, članovima sinoda. Nije to dobro.

Никад нисам ниподаштавао народ, нити ћу. Мислим да народ није глуп. Ту постоје два стила. Један је Јустина Поповића, традиционалистички, по коме је народ крив за оно што му се дешава и постоји стил владике Николаја, који је био либераш. Николај је у свакој прилици правдао народ. Сем за масакре и сатанизам, све остало је правдао. Мени је ближи тај Николајев стил. Не могу овом народу који је уништен, измрцварен, пљачкан небројено пута од својих и туђих владара, над којим је извршен геноцид у сваком веку барем по један, расељаван, сатанизован, да говорим да је глуп, таман и да јесте. А није!

Већ кад ме прозивљете а мислио сам да ћутим, а сад ме примораватае да се мешам а ето ја не желим, ево вако: Све је заправо кренуло са Видовдана. Није само Ракић радио неко време на Видовдану, већ је добар део црквене и националне интернет сцене правио своје прве интернет кораке на Видовдану. Видовдан је на неки начин свима био старт ап. И Поуке су настале на Видовдану, једним делом, другим делом је постојао сајт Св. Јаков, али тај сајт није имао форум. На теми питајте попове су били О Иван и поп Горан и још неки попеви. Био је ту и Џомић и мислим Јањић и многи други. После је то све пренето на Поуке. Но то није све. Са Видовдана су кренули и десничари. Рецимо Иван Ивановић који је означио Драгомира Анђелковића и Бранка Радуна као српБске издајнике(направио човек неку листу) имао је своју тему на Видовдану. Артемијевци су такође били на Видовдану, заједно са екомунистима, док није пукла љубав на све стране. Мирољуб Петровић је кренуо са Видовдана па је после правио свој сајт. Ови четници што имају сад читав низ својих сајтова су кренули са Видовдана. Али рецимо и аутори Пешчаника и неки који су у председништву ДС су кренули са Видовдана. Један од омиљених аутора Весне Пешић, Владимир Вељковић је кренуо са Видовдана. Дверјани су такође кренули са Видовдана, али и СНС ботови су кренули са Видовдана и Динкићеви ботови и ДСС ботови и остали ботови. Али су и либертаријанци били присутни на Видовдану од како су се појавили.Такође је било и католика и протестаната. Онај Никола што је прво био протестантски поп, па после вјерски аналитичар, па онда престао и једно и друго, прво се појавио на Видовдану. Ту је прво промовирао оне своје демо-кршћане, не на Верујем форуму, а Поуке тад нису ни постојале. Пола некадашњег форума Верујем је било на Видовдану. Можда и више од пола. Креационисти, еволуционисти, сангејзери, удбаши, јуловци, ционисти, југоносталгичари, разни фрикови али и многи озбиљни ликови - сви су били на видовдан форуму. Видовдан се не може свести тако само на термин којим га је први пут почастио Пера Луковић као "опскурни" сајт, јер је и Пера Луковић био на Видовдану. Али и Жељко Цвијановић, Милослав Самарџић, и многи други. На Видовдану су буквално били сви који данас нешто значе на српском интернету. У време кад је Видовдан имао форум, мало је уопште било домаћих сајтова. Било је истина јаких форума, мислим великих, сербиан кафе, или Крстарица или Б92 форум, али ни један није имао такво шаренило и слободу као Видовдан. Сви који су отишли са Видовдана су касније сузили своју публику, па и Поуке. Поуке су од почетка хришћанско либерални форум са приличном нетрпељивошћу према српским националистима. Ја сам на Поукама од почетка, један од оснивача. И од тих 10 година колико постоји сајт и форум, 9 година сам морао да доказујем да нисам фашиста. Таман кад сам престао да доказујем дојучерашњи либераши постадоше алт рајтери. Шта ти је зла судбина клета. Дакле кад причате о Видовдану, можете да причате шта хоћете, али ове чињенице не можете да негирате. Можете да мислите шта желите али утицај Видовдана на српски интернет је неспоран. још мало па две деценије Видовдана на интернету, мало ли је? Што се тиче текста "Два и по Србина и Трамп" желео бих да чујем конкретне замерке, а не замерке на рачун сајта на коме је текст објављен. Приде, већ 7 месеци не радим на Видовдану и мислим да сам то Ракићу већ рекао. Већину ствари пишем на Фејсбуку, па Видовдан одатле преноси, као и од других Фејсбукаша. Али ми је профил последњих месец дана био блокиран, залагањем добронамерних "пријатеља", тако да ми је боља опција за читаност текста портал Видовдан, који је регистрован медиј и има утјецај, него Фејсбук профил који није радио месец дана и на који су моји пријатељи и "пријатељи" већ заборавили. (Ово ми је био последњи текст на Видовдану - Жељко Ињац: Вучићев и Ђиласов двопартијски систем после тога више нисам уредник) Толико за ово јављање. Студио.

Ovo je osamdeset I neka kad ste svercovali vegetu u Rumuniju. To je I moja pokojna baba radila. Opashe se kesama vvegete oko struka, kao samoubice dinamitom, I tako prelazi granicu. Mnogo je rizikovala tih dana...zivela je baba na ivici. Mogla je da "padne" zbog tog prokletog praha I da trune u rumunskom zatvoru u Zombolju.

Најгушћи мрак је пред зору. Да чујем черногорце око спина Ломи-АВ. Жињац је написао одличан текст. Жељко Ињац: Два и по Србина и Трамп 18. јула 2019. Последње изјаве Мила Ђукановића указују на наметљив покушај председника Црне Горе да се глуми «срдачност» према Вучићу али и Додику. Када се из тих изјава изузму уобичајене црногорствујушче демократске флоскуле и „братски“ антисрпски клишеи, оно што је голим оком уочљиво јесте Милово нападно настојање да симулира са Вучићем и Додиком „блиске“ односе. Заправо односе какве је имао раније, а које сад очигледно нема. Гостујући на БН телевизији, која је узгред жестоко опозициона Милораду Додику, Мило Ђукановић је нагласио да нису захладнели односи између њега и Вучића, а о њиховим тренутно „добрим“ односима најбоље сведочи читав низ међусобно конфронтирајућих потеза али најупечатљивије је недавно слање Владимира Божовића за амбасадора у Црну Гору. Божовић је онај човек за кога су дневне новине АЛО писале да га је лично владика Григорије избацио прошле године из цркве у Диселдорфу током устоличења за епископа немачког. Исти однос према Божовићу имао је и митрополит Амфилохије Радовић. Наиме, Пера Луковић (један од креатора погрдног термина за Републику Српску – Република Шумска) ако му је веровати, је својевремено писао да га је Радовић протерао из свог окружења из Црне Горе, премда је Божовић једно време радио за Амфилохија као адвокат. Божовић је, иначе, познатији као добар пријатељ, заправо кум Душка Кнежевића. Човека који је покренуо медијско демонтирање Милове финансијске пирамиде „успеха“. Kнежевић је тајкун који је годинама имао приступ највећим тајнама Ђукановићевог режима, пре свега финансијским. Након откривања пословних афера Мила Ђукановића Кнежевић је побегао, погађате, у Москву. Ово је наравно шала. Није побегао у Москву, мада би Ђукановићу било много лакше да га етикетира као руског шпијуна који руши добре односе Црне Горе и НАТО-а. Кнежевић је збрисао у Лондон у Британију, одакле је наставио да открива пословне афере председника Црне Горе. Мило Ђукановић је покушао да спречи Кнежевића у том инсајдерском послу. Покренуо је жестоку медијску кампању, рат на друштвеним мрежама, полиција је упадала на телевизије и прекидала емисије у којима се могла чути и друга страна. На крају Милу није остало ништа друго него да за Кнежевићем распише националну потерницу уз захтев да се Кнежевић стави на „црвену потерницу“ Интерпола, што се наравно није догодило до данас јер је Кнежевић држављанин Британије. Сад можемо да спекулишемо зашто Британци штите Кнежевића који подрива Мила Ђукановића, а опет Милу је незгодно да Кнежевића етикетира као енглеског шпијуна јер ако га запад руши, а са Русима је покварио односе, на кога ће се ослонити? И како такве нелогичности да објасни својој збуњеној јавности. Тај пријатељ Кнежевића, кум Владимир Божовић, замениће Бингулца на месту амбасадора Србије у Црној Гори по одлуци Владе Србије – читај Александра Вучића. Толико о блиским односима Вучића и Ђукановића или како би то Мило реторички рекао: „Нису захладнели односи“. Никако нису хладни односи, могло би се рећи да су баш топли, некако ватрени, готово као на првој линији фронта. Због тога су на друштвеним мрежама а пре свега на Твитеру Милови лобисти кукали због постављања Божовића за амбасадора, наводећи како је он прст у око Милу Ђукановићу, па је неко од твитераша рекао: „Кад могу они нама Тарзана, можемо и ми њима Божовића“. Додик је такође окренуо леђа Милу Ђукановићу због оног што је овај радио у Херцеговини, па отуда и Милово заједљиво коментарисање на Сарајевској Н1 тв како је Додик помогао афирмисање црногорске државности, како су ето некада били другари, малтене радили на истом задатку али ето сада се „гледамо ријеђе“. Овим га је настојао денунцирати у очима српских патриота који поштују Додика а презиру Ђукановића. „Да је иђе брата у свијету да зажали ка’ да би помога’“ али нема. Нема брата јер је братство срушено управо с те стране, из Црне Горе. Кад год му се до сада љуљала фотеља, Мило је играо на карту Србије. Он је заправо био прави „фактор стабилности“ или нестабилности, већ како је то западу требало. Он је заиста ведрио и облачио не само Црном Гором, већ добрим делом и политичком сценом у Србији и региону. Отуда и његов жал за некада „пријатељским“ односима са Додиком и Вучићем. Његов стари пријатељ Вучић, како то виде милогорци, гура прст у око свом „некадашњем савезнику“ Милу који је признао Косово, инсценирао држави удар у коме је као главног кривца оптужио Србију и Русију, послао војску на Косово, а сад атакује и на светиње Српске цркве у Црној Гори. Уколико му је Вучић некада и био савезник, због политичког интереса преко ових небратских поступака не сме прећи ако ни због чега другог оно због свог бирачког тела. Сад Мило испаљује своје последње отровне стрелице према Додику и Вучићу, и сам свестан да им неће претерано нашкодити, али просто игра на опробан рецепт. Заправо он другачији рецепт и нема. Мило је заглављен у прошлости, у времену када је могао да буде фактор западног притиска на Србију али он ту снагу више нема. Милово ламентирање над некадашњим „добрим“ односима са Вучићем и Додиком, звучи као претња дугогодишњег породичног насилника од кога су се жртве најзад отргле и оставиле га самог. То је истовремено израз несигурности која се маскира глумљеним смирењем. Симулирање страха од Србије, помињање Сребренице и ратова и враћање реторике на ’90 године чиме покушава да поново таргетирати Србе, Београд, Додика и Вучића као узрок нестабилности и проблема у региону, неће имати превише одјека ни у региону ни на међународној политичкој сцени. Европа очигледно не жели америчког дон Мила, а нова Трампова администрација га види као верног слугу структурама блиским бившој администрацији и банкарског лобија. Узалуд се Мило жали својим милогорцима како је нови амбасадор Србије у Црној Гори „јастреб Београда“ који треба да унесе пометњу у Црну Гору. И како каже: “На нама је да све то видимо, и да изградимо одбрамбене механизме да то ни на који начин не угрози Црну Гору и њене интересе” – читај његове интересе, јер и грађанима Црне Горе је јасно да не постоје никакви пречи државни интереси у Црној Гори од личних интереса Мила Ђукановића. Због тога што је увек своје личне интересе стављао изнад општих, чак и они који се изјашњавају као етнички Црногорци радо гледају како Мило полако тоне. Можда је због тога Мило ублажио своју реторику према Русији и почео да говори како је то велика и моћна држава са значајним утицајем на светску геополитику и великим ресурсима, те како су Црногорци одувек имали добре односе са Русијом. Таква Милова изјава је заиста неуобичајена и неочекивана када се зна како је гадно Русима ударио нож у леђа не само уласком у НАТО већ пре свега опструисањем руског капирала у Црној Гори. Но дављеник се хвата за сламку а Руси су трпељиви, нарочито када неки избегли балкански политичар понесе са собом и добар део личног капитала у Москву. Од Мила србенде из ’90. који је, како и сам признаје, био део политике коју данас осуђују, учесника на милионском скупу Срба на Газиместану 1989. преко бомбардовања Дубровника, па до Мила тајкуна и реформатора црногорства, до Мила кога и у Србији у Црној Гори пореде са Антом Павелићем а патријарх га назива потурицом је заиста невероватан преокрет и дугачак пут од 28 година власти и 6 председничко/премијерских мандата. Време је да Мило најзад схватио да је он део проблема а не део решења политичке ситуације у Црној Гори и региону. Где је ту Трамп? Доласком на власт Доналда Трампа многе ствари се мењају. Тако се ресетовала и америчка политика. Некад је Мило био амерички фаворит у односу на Вучића и Додика. Сада то није више тако – он још није испао из игре али није више ни миљеник Вашингтона и Лондона. То га чини нервозним и он жели да Вучић или Додик начине неки погрешан потез који би њега опет увео у игру као «ватрогасца». Зато је Ђукановић увео преко реда Црну гору у НАТО и зато сада жели да заврши причу са СПЦ – да би тако себи још мало продужио време на власти. Но време му и поред тога истиче. Жељко Ињац https://vidovdan.org/aktuelno/zeljko-injac-dva-i-po-srbina-i-tramp/?fbclid=IwAR0x_2yiRHWPY1vWWGmNclW-4mGjTngfAerDYuWyMuj9dc4_5Y-V3Vae2QM

Ja sam išla da berem paprike, višnje, radila u fabrici, sa decom sa posebnim potrebama, pa sad radim u struci... Da je bilo lako naći u struci, nije nimalo, al Bog je pomogao...

Само је проблем како више веровати Фанару. После свих поступака, после изнетих формулација свог првенства, тешко да има логике веровати или уздати се у његову реч.

Ја сам већ говорио о посебном синоду у Америци и Аустралији. Гледај сад ово, из беседе Лонгинове: Данас у Америци Српска Православна Црква прославља радостан догађај – 800-годишњицу своје аутокефалности. Наш брат по крви и духу Свети Сава подарио је српском православном народу непроценљиви дар у право време када су наша Црква и земља сазрели за самоуправу. Аутокефалија представља потпуну самосталност једне помесне Цркве. У овој намери, а када је Црква била духовно зрела да оправда такав чин, Свети Сава је замолио цариградског патријарха за благослов да има аутокефалну Цркву за свој народ. Она нам је подарена 1219. године... - Наш брат по крви и духу Свети Сава. - Колико знам, Сава није наш брат него отац! Ово индикује да за Лонгина Америчка црква је засебна реалност, да је Сава у Србији отац, а тамо је брат. Не шмерцује ли ти овај начин изражавања? Даље, вели да су Црква и земља сазрели за самоуправу, али ако "Мајка црква" (Константинопољ) увиди да више нисмо способни, одузеће нам аутокефалију, јер Максим и компанија (предвођени двојцем Лохи-Таса) кажу да Фанар има апсолутно право давања аутокефалије.

Мени није јасно зашто уз било кога лепите непогрешивост. Ако Амфилохије аутентично брани Косово и критикује стање у Србији зашто због тога мислите да је у другим стварима непогрешив? Очигледно је да се нешто мутно дешава у ЦГ на релацији Барт-ЦГ-Украјина. Зашто је хула на Амфилохија ако се о томе дискутује? Ја ништа лоше нисам рекао ни о њему ни о његовим делима и ставовима око Косова и стања у Србији. Зашто онда немам право да дискутујем о догађајима у ЦГ ако сам забринут? Зашто је то табу тема?

Две-три ствари: Васељенска патријаршија је назив који су они сами себи присвојили, чини ми се од 5-6.века и фактички га наметнули осталим помесним Црквама, следом одређених историјских околности. Тај назив у себи латентно садржи неопапистичке тежње Фанара и зато га није упутно користити. То што си ти навео било је, чини ми се, предложено као решење које је требало да буде усвојено на Криту, али уз модификацију да се саглашавају СВЕ аутокефалне Цркве са давањем аутокефалности. Међутим, Фанар је инсистирао да се само фанарски патријарх потписује на Томосу, док је предложено решење било да се потписују сви предстојатељи помесних Цркава. Како то није одговарало Фанару, због тада још не до краја обелодањених папистичких позиција, питање стицања аутокефалности је скинуто са агенде Критског сабора. А Фанар је онда кренуо у цркворушилачку акцију. У садашњој ситуацији, када је Фанар потпуно искомпромитован због цркворушитељских и јеретичких ставова, мора најпре да се разреши питање његовог статуса у оквиру Цркве, па тек онда разматрати сва остала питања. Значи, мора бити прво Сабор на чијем дневном реду је питање Фанара, па тек након тога све остало.

@Bubu Затечен сам, за потпуно новог члана очекивао сам да прочитам текст новог трола, али, ето, има људи који се потруде да ову причу сместе у смислен и хронолошки оквир. Добродошао.

Што се мене тиче једна од највећих увреда за оне који све ово читају су разни опадачи, пљувачи и спин приправници, шаптачи и букачи, преподобни необавештени фолиранти са информацијама из прве руке, иако знају све о свему и свима ипак немају одговор на ни једно питање, чланови једне теме и опседнути једним чланом, вечно памте оно што им се не свиди али одмах забораве шта си их питао... Ботови, тровачи галамом, џепароши истине... А својим писањем, између осталог, читаоцима шаљу и тешку и увредљиву поруку: радимо ово јер мислимо да сте идиоти који ће то да прогутају.

o.Zoran nema duple naloge kameni. Duple naloge otvarate vi i tamburasi u svrhu pljuvanja o.Zorana, a mene prijavljujete i besomucno lazete da je moj nalog u stvari Avvin i hocete da me ugasite. Ali nece moci ove noci. ISTINA SE UMIRITI NE MOZE! NE MOZE SE SAKRITI GRAD KAD NA GORI STOJI!

Crkva Svetog Dimitrija, Solun Послато са DUB-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Tema je mogla da se zove i : Sve je lakše u tuđim rukama. Jako često se srećem sa tim "fenomenom" da ljudi koji nemaju veze o nečemu, žele baš to da organizuju, a ne libe se ni da to naturaju kao jedini ispravni način. Kada im daš da urade to što druge uče kako treba, brane se time da su zauzeti nečim drugim. Teško prihvataju da svako ima pravo da radi na svoj način; zapravo, drugačiji od njegovog. U narodu su poznati kao "pametnjakovići". Moja su pitanja: kakvo objašnjenje psiholozi daju i kako se lično borite, ako ste se sreli, sa takvim ljudima?

У свом недељном прегледу који пишу за православие.ру А. Смирнов и А. Јермоленко се позивају на америчка истраживања по којима само 9 од 47 чланова Свештеног Синода Грузијске православне цркве имају симпатије према признању "ПЦУ". Такође, као значајно истичу да Атинска (Јеладска) архиепископија није уврстила у дневни ред свог октобарског заседање питање о признању Епифанијеве организације. За политику Зеленског се пише да је он остао доследан да се не изјашњава о религиозним темама, али не предузима ништа против чиновника који врше притисак на УПЦ. Извор: http://www.pravoslavie.ru/122551.html

Све су бољи и бољи... Имали су уредници сајта неколико позива да буду гости, али се увек посвађамо ко је најлепши и не одемо.

У Црну Гору, у ове дане борбе за очување Истине Православља и канонског реда, из Руске Православне Цркве стиже велика помоћ и подршка-чудотворна икона Пресвете Богородице Побједитељнаја. Ако је неко доле наредних дана, на линку може пронаћи распоред кретања чудотворне иконе кроз Црну Гору: https://svetigora.com/cudotvorna-ikona-presvete-bogorodice-pobjediteljnaja-u-crnoj-gori/

Мени је јако драго да си на овом нивоу сада. Жао ми је што сам морао да будем одвратан, али је битно спасење човека, а не да се гладимо по ушима. Сада, у православном свету, влада хаос. Нема прецизне мисли. Сигурно је да не постоји земља од 6.000 г., али не знамо и све како се живот развијао. И то јесте посао науке, али и теолога, јер не можемо то да препустимо све људима ван Цркве а ми да певамо побожне песмице. Тако бисмо били неозбиљни и аутистични људи. Са друге стране, никако не могу да одобрим благосиљање дарвинизма од владике Максима и друштва око њега, јер они не знају ништа о томе. Не само што их дискредитује незнање, него су њихови мотиви крајње провидни и шићарџијски. Наиме, они желе да се представе као модерни људи који могу да воде дијалог са научним светом, иако са истим немају ништа заједничко, а да њихове ривале, традиционалне, националне, али и нормалне владике прогласе за застареле и глупе. Увлачење дарвинизма као проблема на српску теолошку сцену је само из властољубивих и користољубивих мотива. Сам Максим није устао и рекао: Ако ове попове који су под вашом влашћу кажњавате, захтевам да и мене казните! Јер, они су невини! - Ништа од тога. Користољубац их је пустио низ воду. Оно што велим је да наш креационизам може да буде потврђен и науком. Али не буквалистички креационизам. Нисам претерани оптимиста, јер ми научно потврђивање креационизма изгледа као доласка до теорије свега. Чини ми се сасвим сигурним да ћемо путовати на друге планете, јер је то једини начин да људски род преживи, зато што ако бисмо овде остали, истребили бисмо се. То су ми нека генерална размишљања.

Не! Немам физички недостатак и никад ме у школи у петом разреду нису зезали да имам женске руке.

Ok, ima i toga što kažeš. Ja sam ranije bio young-earth kreacionista i znam da sad možda upadam u zamku da konvertitskim žarom branim suprotnu poziciju. Doduše moj kreacionizam je bio poslednji trzaj adventizma u meni (jer sam u Pravoslavlje došao iz adventizma). No, iskreno sam verovao u tu, kreacionističku, poziciju. Sve dok naprosto nisam bio preplavljen argumentima koji su me ubedili da je ta priča apsolutno neodrživa.

Проблем је мало и у грчком поносу и историји . Целокупна Грчка је сад већ преко 100 година независна држава али из Цариграда где живи неколико хиљада Грка се води главна политика целе приче . То да кроз историјске прилике Цариградски Патријарх може постати само турски држављанин а Турцима не пада на памет да некоме из Грчке дају држављанство аутоматски смањује број будућих Патријарха . Кад погледамо можда од 100,200 цариградских Грка који су у монаштву неко може постати Патријарх милионима Грцима у целом свету . Лепо је то што Грци имају сан за Цариградом као Јевреји за Јерусалимом и ми тренутно са Косовом али пре ћемо ми ослободити Косово 550 пута него Грци Цариград . Центар грчке духовности треба да буде у Атини или Солуну а Цариградски Патријарх да буде присутан ето тако ради реда и историје .

Кажем за фанариоте. Иначе, део фанарског народа се дебело буни против ових потеза Вартоломејевих. Само што код нас (у ВП) нема никакве демократије нити могућности да пишеш представку против епископа.

Ма да Макра ћемо звати Јанко а Јанка Гојко... Зашто је проблем називати једну Цркву њеним правим именом? Serbian Orthodox Church. It is not so hard...

Будући да се ја држим теме ред је да 1. Зашто се Онуфрију пише писмо а са расколником разговор од три сата? Није могао и расколницима да отпише него је морао да им да на значају протоколом? 2. Због чега у писму Онуфрију није написао зашто је примио расколнике него само шта је са њима причао? 3. Чему ово писмо ако је прича са расколницима била феноменална и сјајна координирана дипломатска акција? Испада да Онуфрије није знао за ту сјајну акцију па мора (тек сада) да му се црта. 4. Проблем са хронологијом догађаја тј. координацијом са СПЦ. 5. Да ли је било кршења Устава СПЦ и прекорачења овлашћења?

Ја се њему не обраћам упоште, он се зове Амфилохије, нисам му ја дао име. У интернет комуникацији је потпуно нормално да се људи називају именима, а не титулама.

Проблем је што се не поклапају датуми, и проблем је што по Уставу СПЦ, Патријарх представља Цркву и има комуникацију са другим Црквама, Државом итд, а не "Глава" још увек непроглашене Православне цркве у Црној Гори. По СПЦ Уставу, Амфилохије је само један од четри потпуно равноправна епископа тамо, никакав поглавар, предстојатељ или било шта. Поп који комуницира са неким другим владиком јада му се, и преноси шта се дешава у Епархији, обично се сматра шпијуном и надлежни епископ га мрзи и прогони. Сабери два и два.

А шта је погрешно написао.

Оно што је назанимљивије јесте да је Амфилохије толико бахат, да мисли да ће му све проћи, па не обраћа пажњу на детаље. Хронологија иде овако, по до сада доступним информацијама. Прво се у суботу 22. јуна чуо с Епифинијевцима, договорио састанак да дођу у уторак 25. јуна, то је рекао сам Зорја Евстратије Украјинац. у понедељак 24. јуна Епифаније му је написао писмо, тако пише на писму 25. јуна у уторак је био састанак са Евстратијем 26. јуна је био Српски Синод на коме је он наводно известио о свему. Амфилохије тврди да се он жалио Вартоломеју, да је Вартоломеј наредио Епифанију да пише писмо (кад?) и да му је Зорја донео писмо. На страну све нејасноће у датумима, јасно је да постоји жива комуникација са Фанаром, мимо Београда. Постоји такође вероватноћа да је Зорја слагао да се договорио у суботу да се сретну у уторак. Међутим, шансе за то су мале. Писање писма на руском је тотално бесмислено. То једино он и Иринеј раде, јер мисле да могу испресионирати некога познавањем матерњег језика. Међутим, испадају бедници, јер је пракса да се пише на свом језику плус превод. Није ни Вартоломеј писао Милу на "матерњем", нити је Епифаније писао на српском. Ови наши као деца улизице учитељици у школи, види шта ја знам.. Ко нас води, добри смо. Осим тога, писање писма након што су те сви провалили, и развукли по форумима је бедно. И то са 3 недеље закашњења. Могао му је послати писмо у на Божић.

Eto okretanja price naopako i klasicne zamene teza, prvo se nesto napise, pa se u sledecem komentaru negira napisano, a u nekom od narednih glumi zrtva itd.

Због спамовања теме и измишљања неистина, Ваше поруке су од сада на одобравању администрације. За оне који не знају, о. Зоран је више пута банован, поруке биле на одобравању, има негативне поене итд...

Смисао љубави је бити последњи. Отац жели бити последњи, да служи Сину и свима. Као што си Ти, Оче, вазда Први и заиста Први, подари мени да будем вазда последњи и заиста последњи. Ко се наметне за првог, тај уистину нема љубави. Љубав је гледати другог вазда испред. Христос је нама Први у Евхаристији, а један другог треба гледати као последњи првог уз самог Христа.