Најбољи чланови

Kad smo već kod cveća i cveća u kosi...

Ево и неких лепих момената од вечерас, са славе св. Игњатија.

Овом приликом бих поручио и онима из Цркве који подржавају разне медије који омаловажавају нашег Патријарха и Синод, као и остале Епископе СПЦ који нису по њиховом чапу, да добро знам ко су. То да одмах прекину да раде јер ће на Поукама бити написани именом и презименом. Ако желе добробит својој Светој Цркви не морају да се удружују са ђаволом! Ево, дођу овде, напишу, направимо интервју, у духу дијалога разговарамо... овде за свакога има простора. Неће се Данас, Политикон, Директно и остали медији и твитер налози које отварате обрадовати нашем јединству, јасно вам је то, зар не? Морамо озбиљно да порадимо сви на јединству СПЦ.

Моја надређена и наши надређени... (Филипу треба слине обристати, зуби му расту) Ћирко... други пут....док брада нарасте, да будем по ПС-у.

Bozic ove (u stvari već prosle) godine ponovo u Poljskoj

Свака част Ђогу! Фантастичан!

Данас је турски патријарх Вартоломеј примио америчког амбасадора за верске слободе Сам Браунбека, и расправљали су о квалитету шара на букара тепиху у патријарховом Кабинету. Амбасадор је рекао да је веома битно да се тепих не пере водом, него само усисава у једном правцу лагано, те да ће Патријарх вероватно о томе разговарати са председником Трампом у мају кад дође у посету. Састанку су присуствовали исти они који су неки дан били са Заевом кад се расправљало ваља ли кафа на празан стомак ујутро одмах? Επίσκεψη στο Οικουμενικό Πατριαρχείο του Πρέσβη Σαμ Μπράουνμπακ WWW.ROMFEA.GR

Поштовани, велике су страсти, веће него што може да сајт свари. Нема цензуре, овде ће увек бити оних којима ће нешто одговарати, као и оних којима неће. Годинама се нисам мешао у рад сајта, добровољно сам се повукао из уредништва и активног учешћа на сајту. И поред свега тога трпео сам критике, омаловажавања, прозивања, а у последње време и отворених претњи о којима сада нећу ни да причам. Како се не плашим никога јер знам због чега сам основао сајт какав су Поуке, решио сам да узмем, колико је то могуће конце у своје руке. Многи су свашта рекли... прочитали смо и једну и другу страну. Да не би ствари ескалирале желим да средимо ситуацију. Такође, добро да знају они који мисле да се не прате ствари где омаловажавају Патријарха, Свети Архијерејски Синод, одређене наше Епископе, а све под велом брањења Цркве да се то не зна. Таквима више неће бити места на Поукама, па било ко да је тај. Видимо да и таквих има и да се у последње време изузетно истичу у медијима - једноставно да не поверујеш да је то могуће, али тако је. Рад о. Зорана Ђуровића на Поукама, колико сам то успео да пратим, нарочито везан за његов богословски рад је немерљив! Његови богословски текстови су читани у стотинама хиљада прегледа, са хиљаде и хиљаде коментара. Да ли је о. Зоран у овоме о чему је писао у последње време, а тиче се веома узавреле и тешке ситуације у СПЦ у праву - веома брзо ће показати време. Неће много проћи, видеће се. Искрено верујем да се његове слутње неће остварити. Поуке морају да се издигну од ових свађа, политике и свега што нас је снашло. Знам да многима неће одговарати моје обраћање, желим са Поука да пошаљем поруку мира и љубави. Свим расколницима, онима који желе и прижељкују раскол, који раде на њему на овај или онај начин, који желе да разарају Тело Цркве, да распарчају Српску Православну Цркву и да направе од нашег Светог Патријарха и Синода непријатеље, овде им то неће пролазити. Борбашима за веру, артемијевцима и осталима сличног менталитета им је слаба радост од свега овога. За њих ће Поуке увек бити непријатељ. Посебну подршку одавде имају наша браћа и сестре који се свим срцем боре за Српску Православну Цркву у Црној Гори, који воле и поштују своје Епископе и који знају шта значи јединство и очување идентитета у једној ужасној ситуацији за наш народ. Овај сајт треба да буде испред и изнад свега МИСИОНАРСКИ. То је његова почетна идеја. Ја молим да ми помогнете у томе у сваком погледу. Ко разуме ово, схватиће у најбољој вољи, ко не жели да разуме - наравно да ће налазити начина да хвата неку другу причу.

Molim vas pomenite mladića Ninoslava, sin meni drage osobe. Nije kršten, kaže da nije ni preterano religiozan, mada nisam ulazila u dublje značenje tih njegovih reči, malo smo popričali. Izrazio je želju da idemo zajedno na Liturgiju u nedelju, interesuje ga kako da se ponaša, da se ne bruka (♥️). Ako vam nije teško, pomenite i mene

Pravoslavna crkva. Sv Djordja u Brummani

Srećna nova godina 🎆

Krusevac. Podrska Srpskoj Crkvi u Crnoj Gori. 04.1.2020

Срећна свима Нова календарска, а и наступајућа Православна Н. Г. и Божићни празници. Поуке су ми постале веома важна спона са Црквом, Вером уопште. Ретко кад сада одем на Литургију без да се сетим ове наше мале/велике заједнице. Привлаче ме, од свега највише, људи одавде. Ево неких: @Vladan :::. који ме је својим искуством и саветима умногоме вратио Литургији после несреће која је задесила моју породицу. Макар заувек ће бити мој брат, а богами уме да буде и онлајн духовник кад затреба. Њега сам упознала искључиво захваљујући Поукама. @obi-wan је прича за себе Обожавам да читам његове постове, могу и жмурећи да лајкујем. Ако не видим да пише неко време, искрено ми недостаје ♥️ @Smaragdni kamičak @Лапис ЛазулиЛиЛазулиЛиЛазули @Изида @JESSY@Сања Т.@Рапсоди @Душица@Дуња @Биљана, два девојке од којих сам много научила о много чему и на које сам поносна. Сигурна сам, кад би се среле да би једна другој биле као сестре. Нека ми опросте оне које нисам навела, ово сам онако на прву лопту; Свештеници који се труде и који нам, често, дивним текстовима осветљавају пут кроз тунеле којима пролазимо. Пар упечатљивих ми је остало од оца Жељка ( о причешћу ), оца Зорана ( на разне теме ), Марка Р ; Многи учени људи из чијих сам постова тако пуно научила, нпр. Хаџи В. П, Ведран, Александра В, Др Милојков...нажалост неких нема да пишу већ неко време. Одбијало ме то што је деловало у једном тренутку да на Поукама нема места за дијалог са администрацијом. Ова тема и уопште све делује да се то мења и драго ми је. Сметало ми је и колективно лудило које понекад настане на некој теми, па се сви редом чашћавају епитетима да те Бог сачува, а увек једно има улогу жртве и тог ми, по дифолту, буде искрено жао, па се стварно растужим. Како време одмиче, све више разумем пародију па није тако страшно. Не морам ја баш све да напишем, ајде сад неко други да дода нешто.

Зашто се у Србији води кампања против Вас? Не бих рекао да се води нека нарочита кампања против мене, поготово би такво нешто било тешко везати за Србију. Србија, са Београдом, Косовом, ваљевским крајем, Банатом и многим другим областима у којима сам провео значајан дио живота, и за чије сам светиње везан – то је моја кућа. Увијек била, и данас је. И још увијек често и радо тамо одлазим и интензивно сарађујем не само са његовом светошћу и Светим синодом као миторполит СПЦ, него и са другим духовним и добрим људима. Пратим њихов рад, и они прате и подржавају службу у цркви. Уколико тренутно имам размимоилажење са дијелом политичког врха Србије, то никад не доживљавам лично. Сви се ми трудимо, у мјери наших могућности, да радимо за добробит народа и наше помјесне цркве (поготово тамо на Косову и Метохији). А као што видите, свака власт, и она у Београду и ова овдје у Подгорици, не подносе лако критички став, и највише им одговара кад их сви тапшу по рамену и све им одобравају док су на власти, а кад сиђу са власти питају се: ко бјеху они? Моја је дужност да говорим истину, ради Бога и ради спасења људи, па и њиховог спасења, па и по цијену да се то некоме од властодржаца не свиди. А опет, не пада ми на памет да мислим да сам само ја у праву. Све што ми у цркви радимо, прије или касније, мора проћи кроз суд саборности… Шта мислите ко стоји иза тога – само Александар Вучић који контролише медије на чијим сте насловним странама или и дио СПЦ? Као што већ рекох, не видим да се ради о организованој кампањи. Нарочито не кад је ријеч о цркви у Београду. Ми владике и свештеници знамо често да се мимоиђемо око важних питања, па и да полемишемо међусобно и отворено, како су то некада, уосталом, радили и апостоли Христови. Па и “међу светима има понека горка ријеч”, како каже стара пословица. Само ми све то једни другима кажемо отворено на нашим архијерејским сабрањима. И увијек је то у служби црквеног напретка и мисије саме цркве, а не неко надгорњавање сујета. Отуда, не видим мјеста, нити препознајем било какве кампање, ни у моју корист, ни против мене. Можете ли нам отворено рећи: шта мислите ко је патријарх у Београду – Иринеј или Вучић? Цио свијет знаде и кристално је јасно: патријарх је његова светост г. Иринеј. Он се, очигледно, доста добро разумије и складно комуницира са србијанским предсједником. Ја се надам да је то на добро државе Србије и на напредак српске помјесне цркве. Осим тога, није у реду, да те и такве двије титуле стављамо у исту раван. Предсједник Републике је институција која постоји посљедњих неколико деценија (прије њега је био предсједник партије или Комитета, па прије тога краљ…итд), док је патријарх за нашу помјесну цркву, нешто што траје од средине 14. вијека. Ако томе додамо колики је значај патријарха српског (пећког) за цркву у Црној Гори, и уопште црногорску историју, онда не бих никада упоређивао важност те институције са предсједником било које државе, па била она Србија или Црна Гора. Да не останемо неправедни, можете ли процијенити чија паства боље слуша, Ваша или Ђукановићева? Израз ”боље” бих овдје везао за слободну вољу људи који припадају заједницама чији смо поглавари – црногорски предсједник и ја. У том смислу, мислим да су хришћани бољи и оданији својој заједници, јер су за њу везани дубоком вјером и вјерношћу живом Богу и слободном вољом. А при том, нијесу уцијењени материјалним добрима ни запослењем, неком земаљском платом. Тако да процјењујем да су на бољи, односно квалитетнији, дубљи начин хришћани везани за цркву (не никако за мене лично као поглавара), него што су то симпатизери једне политике за неку партију. Претпостављам да је то била та паралела када сте поменули Ђукановића, пошто нечију оданост држави, нечије истинско родољубље не могу да повезујем са личношћу тренутачног предсједника државе. Е сад, ако израз “боље” значи неку слијепу послушност, бојим се да је ту политика у “предности” у односу на онај начин како се људи везују за цркву. Предрасуда је да је људима који вјерују у Бога страно промишљање, да они нијесу рационални и сл. Истина је потпуно другачија. Ако мало боље погледате – управо су припадницима политичких партија својствена слијепа и непромишљена оданост, више него вјерницима цркве. У једном Вашем саопштењу назвали сте Ђукановића другом, алудирајући на његову комунистичку прошлост. Како у том контексту гледате на Ђукановића који Вам је некада љубио руку и крст, кога сте водили код патријарха Павла, због кога су Вам данашњи фронтовци скандирали “Амфилохије Турчине”? Ђукановића кога сте подржали или макар одћутали у критичним политичким тренуцима у Црној Гори, попут сукоба са Булатовићем, у предреферендумском времену, а и без оштрих позива вјерника након признања Косова. Је ли то сад дефинитивно, како би народ рекао, пукла тиква и зашто? Никад га нијесам подржао, нити у њему и његовој политици видим нешто што би представљало, макар и посредно, интересе за цркву па ни за државу. Он је једно вријеме био познат и препознат као отпадник од политике Слободана Милошевића, политике која није донијела добра ни цркви, ни народу. Ни на крај памети ми није било да ће такав човјек стати на врх једне политике која је по тиранији и једноумљу изгледа гора од Милошевићеве. О томе свједочи разорена економија, продата имовина, суверенитет поклоњен странцима, и на крају овакав безумни закон. У вријеме сукоба са Булатовићем, Ђукановић се напросто показао политички вјештији од њега: користећи углед цркве први и посљедњи пут је дошао код ћивота Светог Петра, ложио бадњак (Цетињани му запамтили ”наложи га наопако”), тражио пријем код блаженог спомена патријарха Павла… Сад се види на шта је то искористио. То да ја као владика стојим на црквеном трону 30 година није необичан ни риједак случај у црквеној историји, али да лидер једне парламентарне демократије не силази са власти исто толико година – јесте преседан. Вјероватно га је тај преседан занио да умисли и да себе замисли као неког ко може “стварати или обнављати” цркве, без обзира на чињеницу што није ни крштен, и што је статус слободне цркве одавно регулисан тиме што је она створила Црну Гору и све што је истински вриједно у Црној Гори. Као таква, она поштује државу, не очекујући спасења од партија, па макар то био ДПС, јединствена секуларна партија у Европи која у свом програму има стварање “аутокефалне црногорске цркве”. Многи владари, прије њега, опијени земаљском влашћу и малим безначајним политичким побједама, умишљали су да су и сами виша бића. Да су неко ко може управљати историјом. И нијесу добро прошли. Ја се и даље молим Богу, иако сам одлучни противник његових политичких и идеолошких одлука, да се господин Ђукановић призове памети. Не да би и даље безакоњем законе доносио, него да сачува душу коју, као свако људско биће, има, да сачува свој образ и вјечно људско достојанство. Колико је сукоб око схватања Вучићеве политике према Косову подијелио СПЦ? Да ли то што га Ви оштро нападате, а Иринеј одликује, одражава раскол, јер је тешко на таквом нивоу ово бранити само разликом у мишљењима? Раскол је претешка ријеч. А у овом случају и нетачна. Питање Косова и опстанка цркве и народа тамо – није једноставно. Што се тиче става цркве и њеног Сабора о Косову – он је јединствен и кристално јасан. Ако сам добро схватио, и тај орден – који ја и даље сматрам непримјереним и коме сигурно није било мјесто на онаквој светковини – српски патријарх је уручио господину Вучићу у жељи да га опомене и обавеже, у погледу његових будућих поступака везаних за политику према Косову. Ја то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумијем његову светост. Како сте доживјели разговор са премијером Марковићем? Јесте ли помислили да се ишта може промијенити? Да ли сте разговарали са премијером или потпредсједником партије која је програмски зацртала црногорску цркву? Отишао сам да разговарам са премијером, али нажалост, испоставило се, да сам тога дана преко пута себе имао само потпредсједника партије. Сва наша аргументација, све наше добронамјерне молбе имале су за циљ превазилажење разлика и подјела. Ми смо, као оштећена, угрожена (тим Предлогом закона) страна нудили компромисна рјешења. И што је посебно важно, дјеловало ми је да премијер разумије и да има намјеру да се потруди да се рјешење пронађе. Кад су, касније, у глуво доба ноћи, одбили наш амандман – амандман који је био саткан од поштовања закона и прописа ове државе – тада ми је постало јасно, да сам разговарао са потпредсједником партије, а не са државником. Господин Марковић је имао историјску прилику те ноћи, да искорачи из партијске сјенке, и да нам изађе у сусрет. Не нама као институцији, него толиким грађанима, православним вјерницима. Онако како је промишљао, рецимо, у вези са барским чемпресима, могао је и морао је да промисли и те ноћи. Али, очигледно потпредсјеник има предсједника, а предсједник се заноси некаквом “обновом цркве”, чиме најдиректније крши Устав ове земље и ради нешто што ниједан нормалан политичар у Европи не ради. Да ли сте икада имали понуду црногорских власти да одвојите Митрополију црногорско-приморску од Београдске патријаршије? Ако јесте, шта је заузврат нуђено? Нити сам је имао, нити бих икада био учесник таквих преговора. Некада, у средњем вијеку, када је хришћанство била вјера владара, па на неки начин и њихова политичка идеологија, дешавало се да државници учествују у уређењу црквеног поретка. Али ни тада се они нијесу једини питали, нити су они, ма како да су били побожни, наметали цркви своја рјешења. Не кажем да и међу њима није било људи који су вршили насиље над црквеним поретком, али то су биле ријетке историјске ситуације којима се црква увијек одупирала. Кад су у питању људи који воде секуларну државу, људи чија је званична опција грађанска идеологија, и који су прије свега декларисани атеисти, ја са њима могу и треба да сарађујем, морамо да се међусобно уважавамо. Али да они са мном праве државу, или ја са њима цркву – то је ван сваке памети! Начело секуларности, које је овдје уставна обавеза, најбоље штити и једну и другу страну од било каквих непромишљености, и сада и у будућим временима. По свему судећи, кључни проблеми са законом су у прелазним и завршним одредбама које се баве могућом ревизијом власништва над имовином. Да ли је тачно да сте управо уз прећутну сагласност ове власти од 2000. године укњижили највећи дио имовине која се сада води на Митрополију? То није тачно. Већина црквеног власништва – како црквене земље тако и црквених објеката – укњижено је у земљишне књиге, по закону ове или претходних држава, много прије тог времена о ком причате. А тада смо, прије двадесетак година укњижили један број црквених објекта, који су од претходне комунистичке власти били погрешно регистровани или неуписани, а било је јасно да се ради о објектима у нашој мирној и савјесној државини. Недостатак титулара био је проузрокован неуредним катастарским стањем у великом дијелу цијеле Црне Горе, а не неком специфичношћу тих црквених објеката. То укњижење није вршено ни уз чију “прећутну сагласност” и то је једна од највећих дезинформација које Влада лансира у јавност ових дана. Поменута укњижба је извршена по тада важећем закону и на тај начин се књижила имовина и других правних лица, па чак и државе. Код истих институција и по истом закону. Чак смо 2008. прошли читав један судски поступак пред Управним судом Црне Горе, баш на тему тих укњижења. Учесник тог поступка било је и Владино Министарство финансија. И добили смо правоснажне пресуде у корист Митрополије. Зато приче о неправилној укњижби цркава доживљавам као најгнуснију лаж, када та прича иде из Владе. А потом је здраво за готово преносе неупућени људи и медији. С обзиром на све изнесено, тврдим да је данас тешко наћи у Црној Гори документованију валидност укњижења од оне коју ми имамо баш за те објекте и имовину. Да ли је у том периоду и нека имовина прекњижена са Београдске патријаршије на Митрополију? У каквом је односу имовина коју потенцијално можете да изгубите овим законом са оном коју бисте потенцијално могли да добијете реституцијом коју тражите? Није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију. Када је питање односа између црквене имовине која је угрожена новим антизаконом и оне коју су конфисковали комунисти, могу рећи да их, осим заједничког поријекла, везује и исти злочин. Револуционарна памет која за једини аргумент има насиље. Ону су отели стари комунисти у име револуционарних идеала, а ову њихова идеолошка дјеца која нити знају шта је црква, нити је поштују, и који имају лажну представу о Православној цркви у Црној Гори, желећи да је подреде својим приватним и партијским интересима под фирмом државе и домовине. Домовина се брани поштовањем правног поретка, а ово што су сад изгласали управо је права бомба у правни поредак Црне Горе. А све у име заокружења, наводно, ”црногорског идентитета”. Као да желе да поруче да је пљачка – наш идентитет. Можда њихов, једног малог, уског круга људи на власти, али не и овог народа. Ако је то било државно, како је то од њихових претходника одузимано од цркве за државу? Они не схватају да је неко, за душу предака, за напредак, за покој…одлагао све што је имао и остављао, не поповима, не држави, не партијама…него Богу и цркви. И видим ја шта њих сврби. То што је неко тог Бога видио баш у цркви, међу иконама, свијећама, у молитвама – а не у државној каси, међу привилегијама и уцјенама. И сад би они да преиначе вољу давно упокојених људи, и да им учитају, уцртају како су они своје прилоге оставили држави, а не цркви као несебичној богочовјечанској заједници. Носите ли жал на представнике осталих вјерских заједница због тога што се нису солидарисали са Вама, изузме ли се учтиви предлог барског надбискупа да се о закону још мало поприча? Руку на срце, и римски папа, и барски надбискуп, као и представник Которске бискупије на скупштинском одбору – били су више него јасни. Тражили су да се дијалог продужи и примијетили да није добро што се у закон о вјерским слободама утрпавају имовинска питања. То је принципијелно и окосница наших приговора. И сад имате ситуацију да се у Црној Гори, закон који се тиче цркава, доноси мимо воље и препоруке тих истих цркава, односно двије најстарије традиционалне конфесије овдје, дискриминаторски манипулишући са њима склапањем темељних уговора супротно овом закону, који би морао да важи за све. Што се тиче других вјерских заједница, морам рећи да су ми на срцу изјаве неколико младих људи, који јесу политички активисти, али који су именом и презименом, као муслимани, повезали и истакли јасан људски и демократски принцип – “Ако нијесам спреман да браним цркву, како ћу онда сјутра бранити џамију”? А видите, ја лично сам учествовао у одбрани једне џамије у Београду, од безумног настраја неких младих људи…па онда свакако знам шта причам кад о томе говорим, као што је од нас награђени Златним ликом Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Исо Махмутовић бранио цркву на Ловћену. Али, све су то презрели наши властодршци. Сама им се нудила опција да израде закон који би све људе ујединио. Међутим, изабрали су заваде и дискриминацију Српске православне цркве, најбројније у Црној Гори. (Вијести) View full Странице

Играј се ти са нечим другим а не са мученицима! Молим администрацију да реагује на ово. @Поуке.орг инфо

Иако си имао отровне коментаре, частио си ме јеванђелским репером оних који су у Царству Небеском. Детињасти. И казао си да ме Бог чува! Хвала ти, исто узвраћам и теби! И теби блискима, Господ Исус да вас гледа! Једини си испао човек од ових што ме гледају као сотону.

Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства. Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе. Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs. С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама. У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги? – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега. Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике. Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net. Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији. Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали? – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери. Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити? – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза. Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити? – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут. Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу? – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило. Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква? – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике... Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи. Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто? – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“? Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја. У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике? – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :). Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици? – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста. Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани. Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ? – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације. Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег? – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може. Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад? – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље. Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике? – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама. Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању? – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам. Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто? – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори. Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању? – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком. Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли? – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији. Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори? - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству. То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију. Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву. Извор: Еспресо View full Странице

Bogojavljenje, 6 januar ove godine, Varsava, Poljska

Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији. По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих). Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке. Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места. Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту. Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег". Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели? Хвала на сарадњи. Поуке.орг - ЖРУ

Ових дана широм Црне Горе појављују се три боје. Како медији преносе идеју су покренула деца. Деца су се у претходном временском периоду изјашњавала да у њиховој околини има сувише сивила, и док се играју њихова околина им не доноси радост. Деца су изгласала које су им најлепше боје и три боје са највише гласова су почеле да се исцртавају широм Црне Горе. Највише гласова је добила црвена боја, затим плава, па бела. Грађани Црне Горе, као зрели и одговорни, да би обезбедили што сретније детињство а самим тим и будућност свог потомства, организовано фарбају и исцртавају ове три веселе боје по Црногорском сивилу - Додајмо Црној Гори мало боје. Ничу боје на зградама, мостовима, таблама.... У нашу вибер групу "Православље Онлине" чланови масовно шаљу предивне слике. Вођени тиме покрећемо ову тему како би слике биле на једном месту. Поуке.орг

Келија оца Пајсија Светогорца

Ljudi, hocete prestati sa o. Djurovicem i vratiti se na temu. Tema nije o. Zoran, vec potencijalni raskol, kako u svetu - tako i kod nas. Prestanite da sudite coveku, u cemu prednjaci Rodoljub i predstavlja to kao spamovanje od strane drugih clanova. Tema nije i ne moze biti o.Zoran. Ti Lazicu napisi ponovo text o Avvi, siguran sam da ce pouke prihvatiti da ga prezentuju, pa neka se povede raspra, samo - mogu ti reci da ces kao i na prosloj - zube polomiti. Izvoli - naostri pero...

Rodoljub je ovde trenutno samo sa jednim ciljem - da isprovocira o Zorana i druge clanove, da se tema zatvori, a o Zoran udalji sa foruma. ( i jos neki clanovi )

Ствари су јасне, и они који тврде да Амфилохије ради на сепарацији и они који тврде супротно, имају своје чврсте аргументе и апологију. Обе стране би требало да добро размисле о јачини доказа, ове друге стране. Оно што је чудно јесте да Митрополит готово на свакодневној бази прави "грешке" , даје збуњујуће изјаве којима треба накнадно тумачење итд. Он јесте шампион погрешних изјава и погрешних потеза, али све ово је ипак мало превише. Ђого додаје десет заграда да би објаснио шта је Митрополит мислио... то се тако не ради. Требало би да сам Амфилохије реагује и каже "не, ја то нисам рекао." Ту је више емоција и суза него реалног текста. Сама изјава кад се преслуша, није баш идентична ономе што је написано, но опет довољно је провокативна и проблематична да се сви запитамо. Улози се повећавају на свакодневној бази. Оно што је било незамисливо пре само неколико месеци данас је нормална ствар. Раскол се захуктава се пребацио на црногорске теме, уместо свеправославних, Амфилохије није могао да изусти да је ЦГ била аутокефална, а сад му је то нормално. У међувремену је и Мирослављево Јеванђеље постало споменик црногорске културе, као што је и Тесла одавно Хрват итд. Ова Богојављенска изјава је први пут јак аргумент тврдњама да постоји могућност да Амфилохије након смрти Патријарха или чак пре, себе прогласи Егзархом Трона, и одбије новог " Вучићевог" Патријарха, те да са својом групицом формира Пећки Свештени Синод у коме би он био Алфа и Омега, и радио "праве ствари" на очувању Косова у Србији итд. Противио се Синоду у Београду, позивао их да сви братски дођу у Пећ да се тамо договоре итд. Питање за први разред основне школе је: Који Синод и кога би тад Вартоломеј подржао? Руку на срце Сабор у Београду је Амфилохију дао све потребно за тај сценарио, питање је само да ли Амфилохије то жели или да ли екипа око њега то жели? У том сценарију било би јасно зашто су и Филарет и Артемије морали да оду, зашто је добио титулу Егзарха и Архиепископа, зашто се швалера мимо правила са Вартоломејем, зашто је ово "Вучићев" Патријарх, зашто себе доживљава као првог без било кога другог, иако нема право да буде ни примус међу једнакима, зашто је рекао да је он наследник Пећи , а да су БГ и Карловци други разред, зашто су и он и Атанасије деценијама хистерисали на Карловачку Митрополију, омрзнули је међу свим теолозима, као нешто најгоре што се десило у историји СПЦ, без да су реално сагледали да су Карловци били добитници Нобелове награде за црквеност и православље у оно доба кад су се Грци проституисали са унијом и смењивали Патријархе на дневној бази , а Руси чак укинули Патријаршију, док други нису ни постојали итд. Сметало им што су Патријарси носили кардиналски пурпур, а сад им не смета што носе исте ципеле и материјале као и кардинали по Риму. Ја у све ово просто не могу да поверујем јер би то значило да је Амфилохије геније који је све испланирао још пре 15 година, а за то треба брилијантан ум, који он нема. Међутим, мозаик се слаже. ко је све ово смислио, свака му част!

Знам. То је баш добро. Они не мисле да бачки цензор жели себи да потчини цркву нити кажу да Иринеј није њихов патријарх. Моја теза је да су пројектанти раскола, ако их је икада и било, изгубили моментум. Ако можемо почетну грају како Србија ћути да тумачимо као покушај одређених кругова да манипулишу народом, онда су протести у организацији цркве ван ЦГ ово оружје отупели. Сетите се да је овде неко, на најаву протеста у НС, био цинично питао да ли ће их предводити владика. Е, предводио је. Тиме је дао пример и осталима. А, колико је тај његов потез био дубоко црквен може да се види из тога што је, како кажу, владика Иринеј звао митрополита Амфилохија да га обавести и да пита за братски благослов. Не можемо се изборити против ватре ватром, против кнеза персије помоћу демона, већ само озбиљном црквеном свешћу. Сви морамо да будемо свесни опасности, али да не паничимо него да деламо. Кад возиш по леду, не стајеш на кочницу. Кочиш мотором. Лед је непријатељ - превари га.

Amfilohije: Vlast će pregovarati sa mnom, a ne sa Patrijaršijom Amfilohije je objasnio da Mitropolija želi temeljni ugovor po uzoru na one koje je Crna Gora potpisala sa Katoličkom crkvom i Islamskom zajednicom i dodao da tu neće biti pomena o novom statusu, jer je, kaže, Mitropolija već autonomna. Da li je autonomna? Je li samo MCP ili i druge mitropolije ili eparhije? Ili samo MCP posto je on arhiepiskop? I onda se forumasi ljute sto smo paranoidi...

Валеријанов меморандум је очанички покушај СПЦ да с заустави геноцид над Србима у НДХ а овај дечко са арапским потписом тај документ назива најсрамнијим актом СПЦ! "мит о јасеновачком геноциду" је додатно за бан. Антисемитизам је такође за бан. Дефинитивно бан!

Mitropolit Porfirije UPOZORAVA šta će se desiti ako popustimo u borbi za svetinje: Podgorica se ponaša kao Priština, samo im je jedna stvar važna Mitropolit Porfirije UPOZORAVA šta će se desiti ako popustimo u borbi za svetinje: Podgorica se ponaša kao Priština, samo im je jedna stvar važna | Društvo | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Vidimo šta čeka hramove na Kosovu ukoliko popustimo pred nezakonjem. Treba podržati napor naše države da oživi dijalog Srba i Šiptara

Нећеш га ни видети. Он је своје рекао пре скоро 20 година по том питању и то изричито и без умотавања. (@Milan Nikolic Нећемо сада ту причу, али само да кажам како сам га ја доживео. Он је, по мени, дубокоуман човек, али за разлику од Флоровског у његовој теологији нема никакве топлине која допире из неког дубогок огња. Осећа се само хладно напрезање ума. Ја то дожиљавам као неку врсту откровењеске философије. Чак су и многи философи писали са више жара. Ма које замерке да будући теолози нађу митрополитовој теологији, мислим да се опасност те теологије крије понајвише у стављању етике у запећак. То је само владика Давид, набрајајући, навео као једну од проблематичности. Мислим да је највећа. Зашто? Ми живимо у време хедонизма и комфора и управо таква теологија је најпримамљивија и у сагласју са духом времена. Назвао бих је екстралајт-православљае. Сви би ми волели, верујем, да можемо да ладујемо, али живот нас учи другоме. Да, не спасавју чвека заповести него Христос. Да, ми не верујемо у заповести него у Христа. Да, нико заповести не воли, јер сви би хлад, али, како и каже апостол Павле, да закона (заповести) нема не би ни знали за грех. Ууууупс... па ту и јесте проблем. Узрастање од иконе ка подбоју, сада и овде, не може без нас! Христос даје себе, а ми? Тобож, деклеративно Га волимо, деклеративно волимо ближње и причешћујући се узрастамо. Лепо би то било, баш... али, даље говори Павле, да љубав укида Закон. Да, укида, али када? Онда када достигнемо љубав, не онда када се изјаснимо! Није љубав референдум, ни избори па да гласмо за или против ње. Љубав је Дар Божији који се задобија жртвом. Не, није то трговина, јер кад све учинимо бескорисне смо слуге, него је то од Бога установљено средство уподобљавања за спасење. Не треба Христу ништа, али треба нашим ближњим. Овај свет у злу лежи и функционише на отимачини! Жртва за ближњега је не само средство нашег личног уподобљавања за спасења, него је и средство држања целог света у постојању да га зло не уништи, кроз човека озлобљеног. Жртва за ближњег је сва азбука између Алфе (Творца) и Омеге (Спаситеља) - Оног Који јесте. Оно, седи поп у Истамбулу и воли све хришћане у Кијеву, али воли их онако како он хоће и како њему одговара. А слобода украјинских хришћана да неће такву "љубав"? До сада је било да (се) љубав умножава, а не да уситњава. Ми можемо Бога тражити без етике, чак и у највећим гресим, али онда када Га нађемо, када нам се, свакоме лично, открије и када кренемо за Њим, онда нам је етика путоказ ка онтологији. Жртва ка ближњем откриваће нам нашег Бога, јер Њега појимо, нахрањујемо, тешимо када ближњем чинимо. "Кад голуба храним, ја Теби нудим. Кад јагње милујем, ја Тебе милујем. Кад се на сунце осмехнем, мој осмејак продире кроз сва сунца док се не сретне с Твојим осмејком. Кад спустим свој пољубац на бели крин, ја га кроз седам светова спуштам на подножје ногу Твојих". Вл. Николај Ја кад гледам моју децу, њихове покрете, трепавице, руке...ја се само дивим Творцу. Ко сам ја да то створим? И то радим не из теолошко-идеолошких разлога, него тако осећам. Ја њих неизмерно волим, али задивљеност ка моћи и лепоти стварања потпуно засењује осећај да сам им ја отац. Ја нисам отац, ја сам ништарија. Шта да чиним да не будем? Коме, јер моме Богу свемоћном моје ништа не треба? И ту је почетак теологије... која, узгред буди речено, зар има нешто велико да каже након 2020 година осим да препричава? Може мало да разјашњава, мало да одговара на савремене изазове, али никако да се горди и претендује да је открила топлу воду. Релациона онтологија која у Блиц-у "друг(ост)ује" и у Данас-у "саборује" и љуби на даљину и на невиђено браћу у кијевској крстионици, а клевеће рођену браћу...пиши им брате, пиши им фратело.)

Свакако да би у преговорима све било усаглашено. Чак и питање ставропигијалних манастира. Сасвим сигурно би и ми и Македонци организовали подворја (СПЦ у Скопљу, Куманову, Битољу...; МПЦ у Београду, Панчеву...), а не би мањкало ни кадрова који би били стално запослени у тим подворјима. Ја, лично, познајем најмање тројицу клирика у ПОА-и који би радо служили у подворју СПЦ у Скопљу. Као што знам да би у храму (подворју) који би формално припадао СПЦ, и где би се служило на црквенословеснком и српском, на службама били заједно и Македонци и Срби. Ако би то дога дошло, ако би се раскол превазишао и уредио на најбољи могући начин, била би то велика (духовна) победа за обе стране. На жалост, као што можемо видети из свега приложеног, много је мутивода којима није стало да се раскол реши мирним путем, кроз директне преговоре између СПЦ и МПЦ, већ би појединци да на нашој грбачи (грбачи Срба и Македонаца) лове у мутном. Дај Боже да ти мутоловци остану у муљу, где и исконски припадају.

Где је литија на Цетињу? Ја сам једнако учествовао на духовном препороду ЦГ. Наравно, у оквиру свог домена. Знаш, да ти пластично дочарам, ја и моја екипа осликамо храм, владика а сабору каже: Ја сам осликао храм! Или, ја сам сазидао храм. Одређеном Г.Ј. чија мајка је Амфилохијева сестра (не рођена), ја сам био кум. Он је пре био атеиста и постао је верник дружећи се, између осталих, са мном. И крстили смо га у Стијени Пиперској. Помолио сам се ту ноћ Господу како да му буде име, и дадох му име Силуан. После крштења ми каже: Знаш, читао сам поуке Силуанове претходне ноћи... Кажем ово ради вас, да се не грешите...

Потпуна глупост! Обавестите слободно све дежурне критичаре и пратиоце моје, назвао бих их тајним обожаваоцима, да сам хвала Богу жив, ничим уцењен, ничим плаћен и да све што сам радио и радим, трудим се да радим на корист Свете Цркве! Има их и одвише Волео бих када би се појединци који само чуче негде у ђошку у као керови лају, урадили нешто корисно, бар мало. За оне који не знају, на Поукама има преко 50 бракова који су склопљени захваљујући управо овом месту. Могу и сами да се јаве... кад је почела читава лудница око Закона у ЦГ, моја вибер група која сада броји око 5400 људи се организовала и финансијски помогла полицајца који је стао у свој српски народ и уз своју Српску Православну Цркву. Ја сам поносан на те људе. Не причам пуно, ја делам. Члан сам Мисионарског тима СПЦ, решио сам да ствари доведемо у нормалу колико је то могуће. Нећу ни једним јединим гестом да неко сада схвати да ће моћи да омаловажава о. Зорана. Не, то неће бити дозвољено. Рекох, отац Зоран је дао немерљив допринос СПЦ својим радовима. Његови текстови који се тичу последњих ситуација су за дискусију али мислим да те дискусије превазилазе ингеренције нашег портала. Много је острашћених људи... То никако није добро.

Човек прича о црногорској духовности и као пример наводи Мирослављево јеванђеље... А иначе у Црној Гори је све црногорско као што је у Хрватској све хрватско, само су Срби свугде етнофилетисти. Хрватско сунце над хрватским морем грије док истодобно пири хрватска бура хрватским Јадраном...тај рад се сад очитује и у ЦГ

Не мислим да је овај интервју почетак помирења, напротив наговештај нове буре. Сабор су заказали на летовалишту кад су цене прескупе, и авио карте и хотели, а делегати сами себи треба да плаћају трошкове. Још им они наплаћују неки ручак тамо и учешће. Сабор су требали заказати у Чикагу где је већина делегата. Сабор је намерно заказан у последњем дану и последњем тренутку пред рок који им је Синод дао, тако да ће ту да буде прави парти. И ја се слажем са неким Максимовим ставовима, изреченим, али како сам имао прилике да сарађујем и са њим и са Иринејем, моје искуство је да је Иринеј попустљивији, иако је и он као слон у стакларској радњи, макар саслуша, и ако му се не свиђа прави се да није чуо, трља очи, и видећемо, можда итд Максим је од Атанасија покупио "ја па ја и само ја" сви остали су глупи немају појма итд, и то га чини тешким за сарадњу. Он је емотивнији и блажи него Иринеј, али само ако си у групици и дуваш у исту тикву, а ако си изван онда је управник концентрационог логора. Иринеј је за њега Мајка Тереза. Његове мисли јесу конфузне и језик тежак, али његова недореченост није случајна, него Фанариотска. Као што се са нама играју сада и праве блесави да не знају да ли славимо 800 година аутокефалије или хиротоније светог Саве, па да ли нам је аутокефалија у авнојевској Србији 1879 или није, тако су и Русима након 300 година рекли, да ми смо вама дали право да рукополажете и бирате Кијевског Митрополита, али не и територију, што формално јесте тачно, али је само по себи дебилно. Тако су и Максимове идеје намерно скројене, да за 300 дана буду, па да ја сам тад то тако рекао, а ви нисте видели јер сте глупи.

Поп Зоран у овом интервјуу је отворио неколико тема, свака треба чланак за себе. Мислим да није довољно обрађена тема антивучићевског става неких владика, јер новинар није питао како треба. Прво мора се рећи да ти набројани епископи немају никакав политички став нити идеју до које би им стало јер су редом хедонисти и самољубиви. За политичку идеју требају жртве, визија, став и идеал. Њихов антивучићевски став је последица прецењене и глупе идеје да би без Вучића лакше или комотно, скинули и детронизовали Патријарха и лакше проводили терор једнопартијског мишљења над остатком Цркве. Како другачије објаснити чињеницу да нпр Владика Григорије ни једном речју не критикује Меркелову, него у њој види хришћанске врлине, или да данас није нашао да каже за сходно да је Мило будала и бена и кретен, као што је частио Тому Николића? Погрешно је мислити да он нешто воли Мила па га штеди, а не воли Вучића па га куди. Не и не, једино је идеја о Вучићу као заштитнику Патријарха једина идеја водиља. Њему је Вучић средство, а не последица неке идеје. Напротив, од Григорија нико никад није чуо неку идеју, а која није била флоскула Гледајмо се у очи и слично. Јел Грегори икад био на Косову? Јел Максим пре свега овога икад био на Косову? Исто вреди и за Максима. Сад видим његов интервју у најави о томе како је Србија ауторитарна и како то нико не види, сем њега генијалца, а његов Председник (Максим је и амерички држављанин) наредио убиство другог човека неком ракетом са жилетима која меље месо, и практично започео рат који ће имати хиљаде жртава. Максиму то није тема за разговор нити део његовог интересовања. Није никад ни један чланак у својој скрибоманији написао на тему проблема Америчке цркве или проблема Срба у Америци. Зато смо могли да читамо његово мишљење о малим Кинескињама. Човек је тотално аполитичан, и то се види из авиона, зато је коментарисање политичке сцене у Србији лажно и лицемерно. Са друге стране Амфилоије и Атанасије горе од политике, и они се искрено баве тиме. Друга је ствар да ли се с тим слажемо или не. Међутим, Максим и Добријевић свим силама се убише да се покажу лојални свом Председнику Трампу и не само да не критикују његову политику о Косову, него ни чак остале идеје које има. Ето Максим је фанарски амбасадор у СПЦ, да ли је икад рекао ишта о Трамповој политици према глобалном загревању? Истовремено, на дневној бази имамо њихове идеје о томе како Вучић не ваља (к'о што и не ваља). Но, кад видим да је Максим против Вучића, одмах помислим да је Вучић генијалац и исихаста и пример православца. Исто тако и Амфилохије, неки дан држи интервју крај ћивота светог Петра, 30 минута гледа у земљу, као дете које лаже, и закључак интервјуа је да ето Мило није толико лош, мало је проблем што је некрштен, али заправо за тренутни проблем су криви Тито (рикнуо прије 40 година) и пролетери редом већ умрли. Није стигао да каже да је и Вучић крив али то су рекли они око њега. Укратко, мета су Патријарх и Синод и чињеница да се налазе физички у Београду, па ова екипа на њих не може силом. Да је Синод у Јагодини онда Палма не би ништа ваљао, био би издајник и манијак, а Вучића не би ни спомињали. Због свега тога погрешно је мислити да СПЦ има неки провучић или антивучић став, заправо све је само последица игре престола.

Bozicno iz Libana

@Зосима Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави по Богу, то не допусти нити да брат твој заспи оторчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву (Св. Макисм Исповедник, 400 глава о љубави, гл. 100/53) Праштај брата за синошње тешке речи! Није оправдање, али јесте објашњење, била је то нека глупа аналогија са моје стране, у афекту наравно, на твоју изјаву о...знаш. Све у свему уопште не верујем да сматраш наш народ глупим, као што ни ја не сматрам (а на основу чега бих) да су твоји родитељи глупи ради једне твоје изјаве. Синоћ беше касно, па "заспах огорен на брата свога", без да се охладим - искрено, праштај.

Тиват дан пре нове године