Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 12/16/18 in Posts

  1. 32 points
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    Зоран Ђуровић: О причешћу две речи Јако леп дан. Литургија са мало људи, али се продужила до вечерас. И кроз тај наставак људи улазе у Тајну. Сатана је све урадио да одбије људе од причешћа. И ради и данас преко ових његових сарадника који одбијају под изговором побожности људе од причешћа. Лудачка идеја припреме за причешће... Да ли си спреман за причешће? Ја бих као поп морао свакодневно да постим по том правилу, а да дам да ми неко други са женом прави децу. Објашњавах, на линији Василија Великог, како дете не зна рационално ко је његова мајка али познаје сису и како мајка много више зна ствари око своје бебе. А да је дојење неопходно. Тако се ми овде дојимо Христом. У овом свету смо као бебе. Не знамо. Али ћемо једног дана знати као што смо познати. И гледам вечерас жену која прича као права хришћанка, а ништа није знала о хришћанству. Јела је јутрос, јер узима и лекове, али јој рекох да се причести јер ко зна када ће јој се прилика поново указати. И да ли ће је имати. Каква је лепота настала из целодневног дружења... Ја сам давно поздравио неки јуридичко-моралистички свет. То кад кажем не мислим да не разликујем шта је добро или зло, а гледам да никоме не чиним зло. У две заповести је све садржано. Нема ту много памети. Није ово пролазна ствар, него нешто што је сазрело временом. Ова ће и даље да ме оптужује као маскилисту, али је то безначајна ствар, која улази у сферу шале, док она улази у сферу божанског. Не желим да причам превише, јер је то нека интима коју овде не бих делио, али сам скоро у Палерму имао и случај миропомазања једног детета са озбиљним проблемима, а које је, како кажу његове бабе (тајна обављена као у време комунизма у бившој Југи, тајно), променило поглед. Како сам имао много оваквих ситуација, видим да Господ на почетку даје и "објективне" знаке који се препознају. Ови "душебрижници" заборављају да је Господ и Јуди дао причешће. Притом заборављају да је Господ бисер који не може да се опогани. Па они узимају да вагају коме дати или не тај бисер. На нашим фрескама се показују анђели који у пехарима скупљају Исусову крв. Али је она праштала на све стране, јер су њега бичевали и млатили из све снаге. Та крв је капала на земљу. И то је наша храна. И ти узимаш себи за право да одлучиш од причешћа девојчицу од 6 година која је пре литургије у манастирском дворишту појела трешњу? Људи, да ли смо ми људи? Овде је неверје на сцени. Опсесивни покушај неверника да Господа замене правилима. Дојиља је закон. Та Млекопитатељница...
  2. 20 points
    Моја ћера данас, 7,5 год, ручно нацртала.
  3. 19 points
    Јуче се на једном месту на фејсу покренула дискусија о митарствима и, између осталог, сам употребио и ову изреку. Касније сам се заинтересовао за њен контекст и дошао до занимљивих резулатата. Иначе, ово није тумачење ове изреке него осврт на њено порекло, што ми се учинило као занимљиво и корисно да изнесем, будући да се често употребљава или погрешно цитира. Као што већина зна Христова изрека "У чему те затекнем у томе ћу ти судити." је у широкој употреби и то често тако као да ју је Христос изрекао у неком од јеванђеља. Међутим, претрагом јеванђеља или целог Новог Завета или и целе Библије нећемо је наћи. Разлог томе је што се она приписује Христу иако није у канонским јеванђељима и тиме спада у групу аграфа тј. изрека (логија) Христових које се не налазе у канонским јеванђељима али се налазе у осталим књигама Новог Завета, текстовима раних црквених писаца и другим изворима. Неки црквени писци (нпр. И. Брјанчанинов, Јефрем Филотејски, заупокојени акатисти итд.) уз ту изреку наводе књигу пророка Језекиља 33, 20. Али те изреке тамо нема него пише нешто што може бити слично: "А ви говорите: није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путовима његовијем.". Додуше, цео тај одељак код Језекиља 33, 10-20 може да се гледа као шира верзија те изреке али о вези та два мало касније. Изрека се повезује и са Јосифом Флавијем јер се налази у његовој расправи са Грцима о Аду у којој се 8. одељак управо и зове по овој изреци а сама изрека се приписује "...Крају свих ствари" тј. Христу. Међутим, каснији истраживачи су утврдили да је аутор овог Јосифовог текста (макар у изворној форми) св. Иполит Римски (Против Платона, о узроку Космоса) али и да у том Иполитовом тексту нема одељка који се налази код Јосифа а у којем је и изрека, а то значи да Иполит није извор за ову аграфу. Осим Јосифа и Иполита као аутор се код неких помињао и св. Иринеј Лионски али је изгледа највероватнији извор за ову аграфу св. Јустин мученик и философ. У његовој расправи са Трифоном (47. гл.) он изреку цитира и директно је приписује Христу. Поред овога изрека је постављена и као закључак скраћеног коментара на Језикиља (33,10-20) за који се у ствари сматра да је један од Језекиљевих апокрифа. Тако да у две узастопне реченице код св. Јустина имамо и апокриф и аграфу. Касније у 4. веку у сиријској "Књизи степена" изрека се јавља на више места али у мало другачијем облику: "Када дође крај света Господ ће послати своје анђеле с краја света (уп. Мт. 13,41) да саберу сва људска бића за преки суд и речено нам је: "Какав си нађен, такав ћеш бити узет.". Ова изрека се касније појављује и у отачким текстовима али не толико као логија Исусова него као Реч Божија или пророштво. Дакле, иако многи мисле да је ову изреку изрекао Христос у НЗ то ипак није тако, односно, могуће је да јесте рекао али она није у канонским јеванђељима него у текстовима раних црквених писаца. То ипак не значи да она не потиче од Христа јер неких Христових изрека има и у Делима апостолским и посланицама иако их нема у јеванђељима. Дакле, треба само знати да је то тзв. аграфа или логија Христова која није из НЗ али је на некин начин прихваћена као да јесте.
  4. 19 points
    Liga Džentlmena

    Слике форумаша

    Nas klub je juce organizovao humanitarnu akciju kako bi koliko toliko pomogli decaku koga je majka ostavila a otac, pre par dana poginuo u saobracajnoj nesreci. Decak je ostao da zivi sa babom i dedom i neisplacenim dugovima. Da nas je vreme posluzilo mozda bi sakupili i vise novca, a novac koji smo sakupili ce koliko toliko pomoci decakovoj porodici.
  5. 15 points
    Liga Džentlmena

    Слике форумаша

    Jedno novo i lepo prijateljstvo sa forumasicom @Ariadna. To je jedna, fina i prijatna osoba. Sirimo prijateljstva i dobre vibracije. A dobio sam i poklon, oslikala je flasu, tj predstavila mi je njen hobi. Momci devojka je slobodna.
  6. 15 points
  7. 15 points
    Сања Т.

    Слике форумаша

    Да ме не заборавите... Младунац и ја. ❤️
  8. 14 points
    Smaragdni kamičak

    Слике форумаша

  9. 13 points
    Сања Т.

    Слике форумаша

    Odrešila se deca.... a za mamu---rogićiiii
  10. 13 points
    Alegzandar

    Слике форумаша

  11. 13 points
    GeniusAtWork

    Обраћање председника Александра Вучића

    Ја не верујем да је икада у историји Србије на власти била гарнитура која тако дубоко, темељно и искрено мрзи и презире сопствени народ.
  12. 13 points
    Недељно дружење са природом Планина Овчар и манастир Сретење
  13. 12 points
  14. 12 points
    Avocado

    Тема јасна из прве поруке

  15. 12 points
  16. 11 points
    Овај текст нема претензије на то да буде научни. Једино на шта претендује јесте да се унесе мало јасноће и истине у једно непотребно замршено питање пуно погрешног и напросто лажног мишљења. Наиме, међ српским народом је уврежено мишљење да су православни новокалендарци на грегоријанском календару, који је зло, јер је „папин“ календар. Оно што ти Срби међутим не знају јесте чињеница да су православни новокалендарци на српском календару, Миланковићевом (овде нећемо улазити у историју настанка истог, причу о Трпковићу итд). Зашто се то не зна је заправо већа мистерија од било какве мистерије која се може пришити причи о календару уопште. Довољно би било погледати Википедију, Православну википедију, књигу Реформа Јулијанског календара самог Милутина Миланковића (мада он пише о догађајима у Цариграду и у књизи Кроз васиону и векове), све доступно на дохват једног клика, и видети истину. Не постоји нити један једини страни извор који каже о новом календару Православне Цркве ишта друго осим да је то реформисани јулијански календар који је направио српски научник Милутин Миланковић. Једина Православна Црква која је на грегоријанском календару јесте Финска. Зашто је то тако – немам појма. Треба напоменути и да је већина Православних Цркава на Миланковићевом календару. Додуше, по броју верника могу обе стране да се такмиче, но није то поента. Постоји неколико поенти. Једна од њих је да календар није верско питање. Ни национално. Код нас се од истог међутим управо прави то – верско и национално питање. Трт мрт, живот или смрт. НЕЋЕМО ПАПИН КАЛЕНДАР! Притом – нећемо папин календар, али хоћемо многобожачки Јулијев. Такође, уопште немамо проблем да тај исти папин календар користимо у свакодневном животу. Ту је грегоријански скроз ОК. Једино није у црквеном животу ОК. И шта нам то управо сведочи? Што се мене тиче, да нисмо никакви хришћани. Зашто? Јер одвајамо „обични“ живот од „црквеног“. Уместо да нам то буде једно те исто. Ја сам најискреније збуњен тиме. Чак се и у документима СПЦ користе датуми по грегоријанском календару. То једно. Друго, антагонизам према Римокатоличкој цркви. Комплетан однос према било чему што има иоле призвук католицизма градимо у односу на однос са Хрватима, посебно у светлу Другог светског рата. Иако обожавамо онако колективно Ирце. Најкатоличанскије католике на планети. Треће, славимо по старом, а датуме изражавамо по новом календару. Тако нам је Божић 7. јануара, а Св. Никола 19. децембра итд. Имао сам једном експеримент – разговарао сам с неким човеком који вели како ће он, ако Црква пређе на нови календар, Св. Николу и даље славити 19. децембра. Кажем ја њему, али Св. Никола је свакако 6. децембра. Каже он: „Да, али то је по старом!“ Ја кажем: „Па по којем календару славимо?“ Каже он: „Па по старом.“ Велим ја: „Па ето, по старом је 6. децембра, сад сте рекли…“ Али он не разуме. Као што већина не разуме. Из неког разлога већина људи као да мисли да су католици и новокалендарци померили датуме, а не ми. И то некако важи и за људе који су активни у Цркви, певају за певницом, знају да морају да рачунају минус тринаест дана када траже тропаре и кондаке за дати дан… И зато имамо појаву да на телевизији рецимо пише „Божић 2018“, иако сада славимо Божић 2017, будући да је сутра по календару по којем Црква слави 25. децембар 2017.* Четврто – упорност лажне информације. Иако сви извори кажу да је на Сабору у Цариграду прихваћен Миланковићев календар, ауторитети код нас – међу њима предњаче епископ Атанасије и проф. Раша Поповић – тврде да Миланковићев календар тада није прихваћен и да су новокалендарци прешли на грегоријански календар. Без икаквих извора да поткрепе такве тврдње. А и без смисла – зашто би напрасно прешли на календар који уопште није био опција? Ја не могу да не мислим да иза таквог покрета лажних информација постоје неке зле намере – раздор у Цркви, међу народом… нешто. Не знам. Притом у горе поменутој и линкованој књизи Милутина Миланковића имамо и документа са Сабора у Цариграду, а и са Сабора Српске Цркве. Јер, посебно је сумануто што је СПЦ предложила календар који су сви прихватили, а онда га сама није применила. Додуше, то ми је и некако типично српски. А то онда као да производи некакав антагонизам према нашим новокалендарцима, па их скроз занемарујемо, осим ако неко од њих гостује у нашој Цркви. Тако добијемо ситуацију да се 24. децембра наши људи, укључујући црквене великодостојнике, утркују ко ће први честитати Божић браћи католицима, а Грка и иних новокалендараца ко се сети… Хеј, Грка од којих смо примили Православље, теологију, све… Али ето. Пето – јулијански ће каснити све више. За стотињак година (или тако нешто), јулијански календар ће каснити за 14, уместо досадашњих 13 дана, те ће Божић бити 8. јануара. Веома ми је жао што нећу бити жив да видим хаос који ће настати тада у Цркви ако до тада не пређемо на Миланковића. Некоме одговара да маса буде заглупљена, али најкасније тада ће им се обити о главу. Шесто – „Али календари се ионако преклапају, свеједно је!“ Ово је реченица на коју нажалост сувише често наилазим међу православним теолозима. Да, Миланковић и грегоријански календар се тренутно поклапају. То „тренутно“ траје додуше тридесетак хиљада година, али у контексту времена, то раздобље не представља ништа. Поента потребе за инсистирањем на чињеници да православни новокалендарци не само да нису на „папином“ календару (који, као што рекох, никоме не смета у „свакодневном“ животу), него на СРПСКОМ календару, јесте да се народ лакше навикне на идеју промене календара. Јер ако СПЦ не пређе напокон на календар који је сама предложила, мораће да се сучи с новим расколом када дође време да се Божић слави 8. јануара. А то – ваљда – не желимо. А уколико би се тада наставило славити 7. јануара, односно ако се не би испоштовало кашњење календара, него би се произвољно остало на тринаест дана разлике, онда би питање календара постало апсурдно по себи. Зато је врло, врло битно народу усадити у главу идеју да не прелазимо на „папин“ него на српски календар. Срећом па постоје и сајтови попут овог, којима је такође циљ да просвете оне који желе да буду просвећени. На послетку, волео бих да сам живео у време када је држава прешла на грегоријански календар да доживим реакцију људи што се датуми празника померају и што се одједном Божић слави у јануару. Питам се да ли је и тада било побуне или је све ишло глатко. Но, неке ствари ће ипак остати мистерија. * текст је, на ауторовом блогу "Дописи из Дизниленда", објављен 6. јануара 2018. године. (прим. прир.)
  17. 11 points
  18. 11 points
    Liga Džentlmena

    Слике форумаша

    Dobro je nisam pao. Ko je jos za klizanje?
  19. 10 points
    Ко је будан, помените моју супругу Јелену и дете које носи
  20. 10 points
    Juanito

    Миљан Танић: Који календар? Чији календар?

    Није то поента. Документовао је Миланковић техничке детаље, кога занимају. Него је поента да смо ми будале. Лепо је реко Миљан. Зовнеш научника светског калибра који је оставио инжењерску каријеру у Бечу и огромну плату да би се бавио науком у соби два са два у Београду. Човек направи календар и оде с тобом у Цариград да га представи осталима. Предлог бива усвојен. Ти се с човеком вратиш у Бг. Он поднесе извештај САНУ ил како се тад звала уверен да ће календар бити примењен. Он о томе пише и у својим књигама. Ти напрасно одлучиш да више нећеш да прихватиш тај календар и ни не објасниш човеку који га је створио. Испалиш га буквално. Тог истог човека после комунисти склоне јер је био неподобан, а ти и 100 година после свега и даље лажеш о тим догађајима уместо да човеку одаш почаст какву заслужује и да пастви својој причаш о великом српском сину Милутину. А он је и даље најцитиранији научник наш свих времена и у догледно време га нико неће престићи. А где смо ми, то се види. И нека смо.
  21. 10 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

  22. 10 points
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    Пре више од 20 година приртедих један синопсис канона да нас не би незнање убијало, али за џ. Канони цркве налажу свима да се причесте на литургији, било да су лаици или свештеници, а причешће није условљено постом и исповешћу. То су измислили католици у касном средњем веку, а канонизовали на Тридентинуму. Теби православни канони налажу следеће: Апостолски канони: 9. Све верне који долазе на литургију, а не остају за време молитве и причешћа, као оне који узрокују неред у Цркви, треба одлучити. 10. Ко се са одлученим, ма и у кући, моли, нека се одлучи. АНТИОХИЈСКИ САБОР канон 2. Све оне који долазе у Цркву и слушају света Писма, али не учествују заједно с народом у молитви, или се одвраћају од светог причешћа евхаристијом по некаквој жељи да руше поредак, треба истерати из Цркве, све док се не покају. Не треба их примати у другу цркву, или се молити са њима. Епископ, презвитер или ђакон који општи са њима, нека се одлучи, као онај ко уништава црквено правило. Имаш Амброзија: Не разумем зашто не радите на себи и не читате? Зашто сте лењи за молитву и подвиг? Све имате сервирано и онда мислите да ћете на Суду моћи да се оправдате глупошћу? Немој да се брукаш. Узми да живиш као хришћанка овде. Блажени живот није резервисан за сутра, него је Царство небеско у нама. Одувај прашину и пепео који имаш на срцу.
  23. 10 points
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    Исповедити се само ако се има смртни грех. За обичне ствари не треба, о њима се разговара са парохом или духовником или чак са неким лаиком ко је опитан у вери. У том смислу и нека хришћанка може да те "исповеди". Тешки греси су: убиство, раскопавање гробова, трговина оружјем, људима, дрогом, блуд или прељуба и сл.
  24. 9 points
    Pravoslavna crkva i groblje u Fi'a, Liban
  25. 9 points
    Ради се о томе што је 70+ годишња негативна селекција политичких и свих других кадрова достигла свој врхунац лудила у овима. Поготову јер су већ били на власти 90-их. И онда имаш комбинацију поремећених личности, кримоса и најгорег шљама који уживају у свом осећају недодирљивости. И онда могу да своје најниже и најпримитивније инстинкте слободно празне пишајући по свима јер им се једноставно може. Нема дана да психо на челу не пљује по некоме: обичним људима, њиховој деци, пензионерима, политичким противницима, демострантима...народу уопште.
×