Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 03/24/19 in Блогови

  1. 3 points
    Потребно је пажљиво бирати приоритете. Размислите кад вас други убеђују да је добро зло, а зло добро. Човек највише треба да се поузда у Христа и да следи Његово Јеванђеље. "Тражите прво Царство Божије, а све остало ће вам се додати". - Условљавају нас новцем, послом, звањем. Немојмо никад прећи границу после које губимо себе, а која води у грех. Човек док губи себе оболи и телом и душом. Будимо доследни и гледајмо да је оно што носимо у себи племенито, добро, озарено Божијим ликом. - У цркви се захваљујемо Богу, немојмо само тражити нешто. У цркви неки вијају своју корист па кад је одмах не добију оду код врачара, гатара, тражећи инстант решење. Немају поверење у Бога и стрпљење. Божија колица се полако крећу. А некад морамо прихватити да су страдање и бол саставни део живота. - Рад са децом оплемењује. Треба да задржимо ту детињу радост, искреност, живост, чисто срце. То треба да чувамо, негујемо и не дозволимо да нам то ико икада одузме. То је најважније. Остало дође, прође, изгуби се, али радост сусрета са другим човеком и радост сусрета са Богом и са животом - то треба чувати. Стално тражити Царство небеско и стално га, свакодневно проналазити. Позвани смо да се радујемо. -Свет није толико мрачан како га некад представљају и има итекако добрих људи, и вас, садашњих и будућих великих људи и надам се да ћете у том путу истрајати. Немојте сумњати у то. Најгоре је кад се човек запита: "Шта ја као појединац могу учинити?" Много. Много тога. Зависи шта сматрамо великим делима. То не мора бити слава, имање ни звање. Али много можемо учинити као људи Божији и то је, у ствари, једини прави успех, онај који се мери већношћу, а не ситним људским стандардима. Никуд човек не може сасвим сам, никад без других и сасвим сигурно - ништа не може без Бога. А ако је Бог уз нас - ко ће против нас?
  2. 2 points
    sandras

    Vaskrsnji post

    Vaskrsnji post Ljeta Gospodnjeg 2018. godine za vrijeme Vaskrsnjeg posta kada sva nasa dusa i cula treba da streme Gospodu moju porodicu su snasle nevolje koje bi gotovo svakoga slomile. Dugo vec znam da ostajem bez posla i duboko vjerujem da to jeste s Bozjim promislom, ali kada se priblizavao dan rastanka od bankarstva dolazila je i neka tuga zbog rastanka od kojecega, od ljudi, prostora, cvjetasto isaranih škara ili pogleda na Sljeme. Nisam se uspjela ni pribrati na Krstopoklonu nedjelju tata je dozivio i prezivio srcani infarkt. Dok sam satima sjedila na hitnoj i razmisljala o kojecemu svaki susret s ocima mog oca mi je posebno tesko padao. Nikada u životu nisam vidjela tugu koju sam tog dana vidjela u njegovim ocima. Znam, ostat ce u mojim sjecanjima dugo. Moguće zauvijek. Samo sto smo malo nadosli mama me nazvala iz ambulante i rekla da joj ne mogu spustiti tlak i da je moram voditi na hitnu. Opet noc, samoca, cekaonica i nada da ce biti dobro. Vratile smo se kuci u gluvo doba noci. Obje izmucene, ja u strahu jer sam kuci ostavila bolesnog tatu. Moja kćer se samo spusti u hodnik i cuje ga da spava. Dijete se boji i ove nevolje utjecu i na nju. I to meni kao majci donosi tugu. Postim i molim se. Ne kao molitveno pravilo niti kao forma, molitva je ovog posta postala sastavni dio mene, tece neprestano kroz moje misli, moje srce i moje usne. Bogu hvala sto imam Oca Mihaila i sto je dosao i donio ikonu Svete Matrone koju je mama izvezla i Svetog Nikole kojeg sam kupila na Meteorima, a koje su stajale u oltaru naseg zagrebačkog manastira Svete Petke. Osvestao je vodicu i ikone i donio je Pashalnu radost u kucu. Tata stalno trazi vodicu s okusom i mirisom bosiljka i pomazujem ga Svetim uljima koje imam. Bogu hvala sto imam u sebi hriscansku radost da blagodarim Gospodu na svemu i da se radujem danu Vaskrsenja Hristovog kojeg nadam se ovog ljeta i jos mnogih ljeta dočekati u ljubavi moje male obitelji. Sutra nadam se pokloniti ikoni Bogorodice Lepavinske koja je nas dom i utočište ovdje, gotovo u susjedstvu. Bogu hvala na svakom udahu i danu koji mi je podario. Maleni smo i nesvjesni koliko smo krhki i nemocni bez ljubavi Bozje. Amin.
  3. 1 point
    Intenzivno mi se roje misli u poslednje vreme o događaju koji dolazi (možda ne za naših života, ne znamo mi, Bog zna) a to je dolazak arhiprevaranta аntihrista, čoveka koji će označiti blizinu konačnog raslojavanja među ljudima do neshvatljivih razmera .. do međusobne mržnje! Naravno da ne aludiram ni na koga od nama danas poznatih ljudi; opažam da je širom sveta u ekspanziji jedan proces koji neodoljivo podseća na taj arhetip oko antihrista i opažam nešto zastrašujuće a to je da će ljudi verovati u to što on govori! Da, ljudi će stvarno misliti da je izbavitelj, da je normalan, da je istina to što priča! Tih malih parabola, tih arhetipskih slika ovog velikog tragičnog događaja, imate danas posvuda kroz mnoge male Napoleone, Nerone .. kroz sve koji su izokrenuli Hristove Istine i predstavili ih kao svoje. Naprosto ne mogu da verujem na šta su ljudi (ponavljam – širom sveta) sve spremni; do koje mere da ogreznu u laž da je ona postala njihova druga priroda. A laž poružni čoveka iznutra. Čovek ogrezao u laž uznemirava svojim prisustvom makar reč ne rekao. Laž je već prisutni pakao u duši, duša je već u paklu samo je milost Božija održava u životu i nudi joj šansu da se pokaje; dobro je to imati na umu. Gde se začinje to ludilo podsvesnog „prisvajanja mesijanstva“ koje će konačno antihrist objediniti u jedno "telo" (pseudo zajednicu) kada bude došao da „spasava svet od nemira i društvenih bolesti“? Počenje tamo gde i svako zlo kroz istoriju - u odsustvu liturgijskog Duha, Duha Svetog koji jedini, kroz svete oce i Crkvene Tajne daje mogućnost da se demistifikuje gnusoba tog arhiprevaranta i njegovih slugu, „korisnih budala“, širom planete ubeđenih da su zaista to što su uobrazili da jesu. Ogromna, dakle, laž (sastavljena od niza manjih, neprimetnih) koja je danas još uvek usitnjena i lokalizovana na enklave po svetu ...ali te enklave su sve veće, približavaju se i utapaju polako u celinu. Tačno vreme ovih događaja koji prethode drugom dolasku Hrista Gospoda je nemoguće znati jer je to Bog zadržao u svojoj vlasti. Ne znaju ni Anđeli. S tim u vezi pratim da se među ljudima mnogo pridaje značaja rečima izvesnih pustinjaka, i ne znam koga sve već, kako se taj prevarant već rodio, kako se "vreme ispunilo ..Gospod samo što nije"!? Ali sve su to proizvoljnosti jer nam Spasitelj kroz Crkvu kaže, ponavljam, da o tom "času i danu niko ne zna, ni Anđeli, do Otac sam". Nije dakle pametno mnogo pridavati značaja spekulacijama koje se mogu čuti među svetom. Naprosto Gospod će doći bez najave, kao munja kad sevne od istoka do zapada; kad se niko ne bude nadao i najmanje očekivao. Bar tako On sam kaže! Spomenuto ludilo počinje sa druge strane (kao kancer ljudske vrste) u SINKRETIZMU koji se u ruhu jagnjeta, kroz razna kameleonska društva, danas provlači kroz „demokratske slobode“ i demokratiju shvaćenu, ne izvorno kao narodnu volju da bira svog vođu, već na način da je „sve ono po čoveku“ (pa i psihička devijacija) neophodnost, nužnost prirode i nepobitna istina podignuta na stepen božanstva koja se čak širom sveta propoveda bombama, nemirima, podjarivanjem disidenata, pobunjenika, „boraca za slobodu“ i sve tome slično. Neće, kako rekoše i stariji oci Crkve a i današnji veliki teolozi, ovaj ludak (antihrist) biti otvoreni protivnik Hrista! Naprotiv! U otvorenom suprotstavljanju bi odmah bio prepoznat. Po ličnim grehovnim iskustvima koje svi imamo kao arhetipskim slikama ovog dešavanja jer su i "Carstvo i ad unutra u srcima našim", on će na neki način poručiti: "Važi, budi ti pravoslavan ali samo si čovek koji ima svoje slabosti pa moraš razumeti onda slabosti svih i uvažiti ih isto koliko i svoje." Svešće tu neophodnu vezanost za Hrista na prihvatanje svih društvenih anomalija kao na prirodne događaje i time će sve ljudske osobine legalizovati dajući im istu vrednost sa Hristovom naukom. Već decenijama i vekovima on radi na eroziji Hristovih sistema vrednosti, vešto, podmuklo, skriveno, lukavo. U tom pohodu skoro da govori: "Važi, Hristos je kul tip; Crkva je značajno istorijsko nasleđe i kulturna baština koja nosi identitet ..." a onda ironično dodaje: "..ali molim vas, vaskrsenje iz mrtvih ili neporočno začeće ..malo zvuči neozbiljno za intelektualni svet. To su smislili popovi ali zasigurno je Crkva značajan muzejski dokaz da identitet nije šala i treba ga negovati i čuvati." Evo upravo sam malopre (21. april 2019.) čuo vest, tj. citat sa tviter naloga, da su stvarni satanisti, dakle nešto što oni nazivaju svojom "crkvom", izjavili saučešće povodom požara NotreDama kao "kulturološkog simbola evropske civilizacije"! Kud ćete bolji dokaz da će đavo kao idejni tvorac antihrista i njegove taktike delovanja činiti upravo stvari koje liče na društveno prihvatljive, skoro da se raznežiš, a u suštini lopov koji ne ulazi na vrata u tor već podmuklo ulazi na rupe u ogradi (koje su bez Crkve sve veće) i prilazi da ubije i uništi sve što mu dođe pod ruku. Perfidno, na ovaj način svođenja Crkve na kulturološke obrazce i muzejske eksponate "samo jedne među mnogima", otac laži odseca živog Hrista iz srca ljudi, odseca u Hristu živog Svetog Savu i stavlja ga u muzejske eksponate; krade veru (kao iz priče o sejaču i semenu) izopačuje ogledalo koje spominje Apostol (1. Кор. 13. Јер sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo..") i čovek prestaje da vidi Hrista, makar i maglovito, već samo zamusanog sebe. Vidi svoje "potrebe" ali kad mu je Hristos iščupan iz duše onda takav čovek više nema prepreka za ispoljavanje poročnosti... i mentalne (duhovne) i biološke. Sve rečeno je model koji se već vekovima primenjuje širom sveta .. i stvara, kroz tajna društva koji su propovednici sinkretizma, te spomenute enklave ljudi otuđenih od Crkve ali i otuđene jedne od drugih... jer jedno bez drugog nije moguće. Jedva da ih održava ono elementarno "ne diram te, ne diraj me" .. o ljubavi nema ni govora. Sve će lukavi izjednačiti i svesti na ono po čoveku, dakle, na ono što je Gospod odlučno odbacio kada se okrenuo svom učeniku Petru i rekao: „Idi od mene sotono jer ne misliš što je Božije već što je ljudsko“! Gospod je ljudski sentiment ovde izolovao i nazvao ga bolešću (jer u našim smrtnim i mračnim srcima sve je smrtno i mračno) a Petar mučenik je samo želeo da Hristos ne ide na gubilište; odvraćao Ga je od toga kao što bi to svako od nas činio iz nekakvog sentimentalizma. Vrlo slično tome je i ono „ko voli više majku, brata, oca, dete nego mene, nije mene dostojan“. Pri tom Gospod ne misli da ne treba voleti svoje bližnje već kaže da samo sa Njim u srcu ta ljubav je autentična i nazidateljna; bez Njega koji je Ljubav ona izvire iz bolesnih delova srca; liči na ljubav (jer smo mi "slika ljubavi" grehom obogaljena) ali je samo maskirano samoljublje. Vremenom, jer smo grešni i smrtni, ljubav bez Hrista se ohladi, ne odaje se u okruženje već zakržljala ostaje unutra okrenuta sebi i tada nas u stvari udaljava jedne od drugih. Sve teže se podnosimo i ne možemo da živimo zajedno. Sinkretizam koji ljudske emocije, pseudo religije, mračne filosofije, fantazije i psihološke senzacije izjednačava u istu ravan sa Vaskrslim Gospodom je izvor zla i uvod u konačno obesmišljavanje svega postojećeg čime će obmanuti mnoge nesrećnike koji više neće biti sposobni da razlikuju istinu od laži! Verovaće u sve što im se kaže pa makar već sutra jedna laž isključivala onu od juče.
  4. 1 point
    Субота Светог и Праведног Лазара, као и празник свечаног уласка Христовог у Свети Град Јерусалим – Цвети, били су тема новог издања специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Управо о суштини и богослужбеним особеностима овог двојединог празника разговарали смо са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем. Емисију смо употпунили химнографским текстовима наведених празникâ, као и делом из беседе Преподобног оца Јустина Ћелијског. Емисију водила: Драгана Машић.
  5. 1 point
    Када као православни богослов критикујем еволуционизам, не критикујем науку и научна достигнућа нити прихватам протестански креационизам, некритички и буквално, нити сам креациониста типа америчких протестаната, али апсолутно нисам дарвиниста! Сматрам да дарвинизам није никаква научна теорија него једна недоказана подметачина која се дебело плаћа у овом безбожном и богоборачком свету, те ми је и овакав протестански креационизам, какав-такав и ,,мањкав" како неки кажу, ближи него безбожни, масонски, сатански пост-дарвинизам, па зато и не разумем оне ,,православне богослове", а има их на жалост, који се својски труде да оправдају и који, авај, подржавају дарвинизам, конкретно еволуционизам, а оне који су против тога, а Црква јесте против дарвинизма, називају ,,људима који су против научних чињеница и науке" и ,,заосталим људима". Такве богослове сматрам веома неозбиљним и заблуделим. Једноставно не разумем, иако је креационизам ,,мањкав" и буквалан морамо признати, како може једном православном теологу да буде ближа дарвинистичка теорија стварања света и живота од ,,мањкавог" креационизма (зар не долази и Дарвин из протестантског миљеа?!). Нека ми такав богослов објасни проблем биолошке смрти у том његовом богословском схватању, систему, па да онда дискутујемо, а сувишно је и говорити да Црква апсолутно одбацује дарвинистичку, односно, пост-дарвинистичку теорију стварања човека. Црква није против науке да се разумемо! Теорија еволуције је само теорија, а не наука! Једина научно доказана ствар у еволуционизму је промена унутар врсти, микроеволуција(1), која се стално дешава у природи и није никакав доказ или потврда дарвинистичких теорија. Сви остали докази су једна научна-фантастика, претпоставке и подметачине. Ако смо против еволуционизма, не значи да смо и против науке него против свих ових подметачина. На жалост ниједна друга теорија, наука, се не признаје данас у научним круговима. Ваљда ће је бити, зашто да не! Еволуционизам имплицира постојање биолошке смрти. Богослов који ово подржава, признаје и да је Бог створио смрт, а не да је смрт дошла преступом првих људи како нас учи Библија, конкретно Постање. Дакле, Бог је створио смрт, бол, патњу и болести по овој теорији?! Добро, како ће такав богослов да објасни значај Христовог Крстоспасоносног дела и Васкрсења у светлу, по њему, природне богостворене биолошке смрти?! Наравно да не може, јер је апсурд! ,,Савршени Бог ствара несавршени болесни и смртни свет и после страда на крсту, умире и васкрсава побеђујући смрт, коју је Он створио ?!" Какав апсурд, каква будалаштина и неозбиљност! Али авај, свако има право на своје мишљење и има право бавити се теологијом, али апсолутно нема права стављати своја ничим потврђена, игноратнтна, шарлатанска и јеретичка мишљења за ауториотативна и са подсмехом гледати на оне који следују учења Светих отаца и Цркве! & Наука је постојала и пре Дарвина, од билогије до астрономије и тако даље. Одбацивањем једне теорије, а посебно ако је лаж и подметачина, односно претпоставка у овом случају, не значи да одбацујемо целу науку или да смо против ње. Такве трвдње су тендециозно искључиве и злонамерне. Ако одбацимо неки лош лек, не значи да је медицина лоша или да смо против медицине(2). Ако је и било неке врсте ,,еволуције" онда је она трајала до првог човека Адама и ту се завршила, све остало су тендециозне лажи ,,скухане" у антихришћанским круговима ради уништења хришћанске цивилизације. Ја ипак мислим да није било никакве еволуције, јер откако човечанство постоји и његова историја и памћење, није забележен ниједан случај макроеволуције (види 1.) Човек је створен као икона Божија, као икона Сина Очевог и Јединородног, као икона саме Божанствене Тројице, који је заједница, Љубав, створен као највећа вредност у универзуму, као мали Бог по благодати, а не као човеколики бесловесни мајмун. % 1.Промена унутар једне врсте, физичка промена, назива се микроеволуцијом и библијски је оправдана. Нека птица, нпр. може временом да добије неко различито перо или да промени кљун, односно да кљун промени изглед. Цео дарвинизам почива на макроеволуцији, по којој једна врста може прећи у другу, да еволуира, временом: гуштер у диносауруса, мачка у пса, мајмун у човека. Не постоји нити иједан валидан доказ за ову тврдњу, која је ништа друго до једна тендецозна измишљотина 2. Дарвинизам је апсолутно дао легитимитет свим каснијим античовечним философијама у свету од комунизма до расизма и фашизма својом ,,природном селекцијом", по којој јаче врсте савлађују слабије, право јачег, а будући да је по њима човек ,,човеколика живуљка", онда ,,право јачег" влада и у свету антропоса( грч. ἄνθρωπος, човек) Теолог, Професор Верске Наставе, Иван Миладиновић. Епархија Крушевачка.
×
×
  • Create New...