Jump to content

Најбољи чланови

  1. .............

    .............

    Члан


    • Points

      36

    • Број садржаја

      597


  2. Blaža Željko

    Blaža Željko

    Члан


    • Points

      15

    • Број садржаја

      489


  3. Милан Ракић

    • Points

      11

    • Број садржаја

      20924


  4. Александар Милојков

    • Points

      8

    • Број садржаја

      18862


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 08/25/11 in Коментари

  1. Милан Ракић

    Bilo mi je drugi put

    У Драле, када си и у овако, рекао бих штуро опису свог путовања "издоминирао" и успео да га приближиш, барем мени те сам се осећао као да сам са тобом био тамо, макар да ти окрећем ноте и после да заједно лочемо црно пиво, могу тек замислити какав би путопис ово био да си написао још који редак. Браво!
    9 points
  2. JESSY

    За Тебе(о духовним основама живота)

    супер...
    5 points
  3. .............

    Удајте се из љубави

    Daj Bože da više ovakvih, toplih, konkretnih i istinitih saveta nađemo na ovom internetu.
    4 points
  4. Сјајан одговор. Нисам за осуђивање других, као што сам већ и рекао, али јесам за указивање на погрешно доживљавање Православља. То сте, на крају крајева и Ви чинили на пар места у тексту. Неко мора онима који Христа схватају погрешно рећи: Схватате Христа погрешно! Не као осуду, већ савет, због бриге за друге. И то треба рећи смирено, ето, у томе је капитална грешка оца Илариона, његова критика на момента не звучи добронамерно, већ осуђивачки, јер је писана у афекту, у жару. Ја нисам назвао хришћанско смирење апатијом, кукавичлуком, већ да треба разликовати хришћанско смирење ОД кукавичлука. Нигде ја нисам озивао на осуђивање ближњих и одсуство смирења. Писао бих још пуно на ову тему, али тренутно немам времена. Свако добро од Господа!
    4 points
  5. Вреди. Јер, доћиће праведни Станодавац. Он ће загрлити оне који нису хтели да оствае Огњиште Његово ни по цену понижења и страдања. Он је страдао и трпео, ваља да и његови страдају и трпе. Но, Он је васкрсао и победио. Тако ће и сви Његови васкрснути и победити. Ако смо санаследници Славе и Победе Његове, ваља нам да будемо саучесници сттрадања и трпљења Његовог. Да све и у свему једно са Њим будемо.
    4 points
  6. Лапис Лазули

    Удајте се из љубави

    Jako vazno.Jako vazno za oba pola kao prvi i najvazniji savet za zivot. Jos jednom-jako vazno!
    3 points
  7. Сасвим се слажем да није у реду осуђивати људе, ма какви били, нити да Литургија може бити несвета, ма какви били њени учесници. Оно у чему се не слажем јесте поновно позивање на смирење, неделање, летаргију. Све има своју меру и границе. Делање треба да се пружа не у смеру осуђивања ближњег ( Боже опрости!) већ у давању смерница за кретање на боље, а да би то успело, неопходно је ближњима указати какво доживљавање богослужења, Христа и живота је погрешно. Отац Иларион никога није појединачно прозивао и могуће да је у речима и поделама био строг, али је огорчен стањем какво се затиче у нашој Цркви. Писао је у афекту, горчини, његов стил је личан, директан. Позивамо се на хришћанско смирење, а у ствари се плашимо да деламо, учинимо промену. Бог ће се постарати, само смирено, чекајмо. Не. Бог дела преко људи. Бог је корио преко пророка. Треба разлучити границу између хришћанског смирења и обичног кукавичлука и лењости. Христос је истерао трговце из храма, порес свег смирења. Ревност за дом Господњи изједа нас. У Цркви јесте критично. И морамо делати.
    3 points
  8. Vesna Milovic

    Kada se deca igraju u Crkvi i prave galamu

    Kako se deca ponašaju u crkvi - to je stvar kućnog vaspitanja. Nije nemoguće naučiti dete, jer videla sam divnu decu koja pažljivo slušaju i prate Liturgiju, malo se umore pa sednu ali ne ometaju nikoga. Crkva nije igralište, a roditelji bi trebali da vaspitavaju svoju decu i uče kako da se ponašaju u crkvi. Na žalost, s jedne strane, ljudi se malo bave svojom decom pa im i u crkvi popuštaju... a s druge strane, ima i odraslih bez vaspitanja, pa šta onda reći za decu kad nemaju od koga da uče. U svakom slučaju, službu ne bi trebalo da remete ni deca ni odrasli. Ljudi koji idu u crkvu treba da žive sa Hristom - tj. kao da je Hrist u svakom trenutku pored njih, pa da se zapitaju u ovakvim situacijama da li bi se Njemu svidelo pričanje, igranje, trčanje u crkvi i šta god da remeti službu. Da li On odobrava takvo ponašanje. Jer niko ne voli da ga neko prekida dok priča o nečemu, pa tako ni Bog ne voli kad Mu ko ometa službu... On i od odraslih i od dece traži poslušnost. Zato roditelji, pazite da vam deca budu poslušna pa neće biti problema. ''Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.'' (Pr. 13:24) ''Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja. Velik gnev pokazuj kad praštaš, i kad oprostiš, posle većma pokaraj.'' (Pr. 19:18-19) ''Ne uskraćuj kar detetu; kad ga biješ prutom neće umreti. Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla.'' (Pr. 23:13-14) ''Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju. ... Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.'' (Pr. 29:15, 17) http://www.molitvenik.in.rs/tekstovi/o_molitvenom_zivotu_dece_prep.html http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/o_vaspitanju_dece_Sveti_Luka.htm
    3 points
  9. Marina Djokic

    СИЛА ЉУБАВИ

    Читам и плачем...
    3 points
  10. Andjelka Milenkovic

    СИЛА ЉУБАВИ

    Прелепа прича. :-)
    3 points
  11. Јанко

    Љубав Светитеља

    Тврда беседа за неке који себе сматрају верујућима. Али и Христолико, јер ни Христос није штедео своје ученике од тврдих беседа, него их питао да се неће и они саблазнити о Њега. Искрено, пошто сам отворио превише страница па редом отварао, нисам знао да сам стигао до твог блога. Почех да читам и све до Окамовог бријача нисам био сигуран да ли читам св. владику Николаја или неког другог... Свака част, за мене је овај стил писања нова страна твоје личности
    3 points
  12. Јанко

    Kušam li Hrista pričešćem u doba zaraze?

    И можда, као сведочанство времена, да остане забележено: Ево, у децембру, сведочим да у нашој заједници ми, који смо се причешћивали једном кашичицом не видесмо за све ове дане да се болест причешћем икоме пренела. Неки од нас су се разболели на друге начине, на другим местима, али су Црква и Причешће све време заразе били и остали оаза мира и сигурно склониште.
    2 points
  13. Desiderius Erasmus

    Kušam li Hrista pričešćem u doba zaraze?

    Naravno, da sledovanje Hristovom uputstvu "priđite i uzmite" nije iskušavanje Gospoda. Ovde je samo pitanje da li treba modifikovati način pričešćivanja. Ali, drago mi je što se pri kraju ovog teksta ostavlja mogućnost da se to obavi na "alternativni" način.
    2 points
  14. .............

    Iščašen stav o postu (neke manje dorade)

    Амин!! Све потписујем!
    2 points
  15. Kol'ko Bog dade razumevanja ovih tema.. ako su od pomoći ikome fala Crkvi. Markane, ne volim ni ja dugačke tekstove ali naprosto nije moguće neke teme smestiti u nekoliko rečenica Budem li se, ako Bog da, bavio i dalje pisanjem gledaću da bude kraće (Ono nije da baš nemam neke škole; upisao sam bogoslovski institut s početka '90.ih sa idejom da budem veroučitelj, odslušao prvu godinu ali počeli ratovi .. valjalo je preživeti pa sam digao ruke od škole .. posle me malo zgazilo vreme i kafana )
    2 points
  16. Мени је ово импресивно за неког ко није завршавао теолошке школе!! Боље размишљаш од неких много учених теолога! Колико је важан дух, чист разум и љубав према Богу! Блажо, братски савет... Блог треба да буде краћи... Из искуства знам да људи не читају текстове дуже од 2 странице. И сам сам овај текст прочитао на рате. Одличан текст, свеже идеје, али за овај формат мора сажетије да би дошло до више људи... Још једном свака част.
    2 points
  17. "Tamo daleko"

    А шта ако скочим?

    Prelepo I veoma duboko receceno ili u jednom dahu ispevano! Svaka Ti cast za deljenje ovako krasnih I intimnih stvari, a da nisi ogolela bilo kakvim efemernim stvarima. Zelim Ti prijatan I radostan vikend! :-)
    2 points
  18. .............

    Духови или Гени

    Бог свакако све зна, лечи и душу и тело, али то је исувише слободно тумачење, да не улазимо сад у дубљу теологију. Лечити ДНК? Чудна мисао... Није ДНК болестан, нити је ДНК нослилац греха, човек греши слободно, греши личност, па природа испашта; а не обратно, иначе би испало да је Бог створио нешто што је лоше. Жив био.
    2 points
  19. .............

    Духови или Гени

    Веома смело и другачије размишљање. То увек поздрављам! Међутим, сумњам да је Христос имао на уму генетику када је то изрекао, и лингвистички и теолошки ми можемо накнадно то повезивати, али суштинске повезаности нема. Друга ствар, како човек да се бори против нечега што је у самој његовој природи заложено (гени), не, грех се тиче наше слободе, наше личности, а не наше природе. Опет, браво на смелости, свиђа ми се замисао.
    2 points
  20. .............

    "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve

    Брате Жељко, махом имам вољу и жељу да дискутујем на разне теме, али, не замери, овде си отишао тотално у неку другу струју која је мени сасвим страна и нема основ у здравом евхаристијском и еклисиолошком доживљају Тајне и Цркве. Од субординације, духовне аристократије (!!), механичком тумачењу тајни, подређивању воље Божије вољи људској (макар то био свештеник), па на даље... "Бог неће ићи преко воље свог слуге у свештеном чину", шта је то, Бог се подчињава вољи свештеника, макар овај био идиот и неће да опрости из ината...??? "Семе аристократске суштине", заиста? Црквена - духовна аристократија? Нема спасења мимо тајни, зар то није узимање улоге Божије на себе, да не улазимо сад у ту проблематику. "Бог без свештеника не ради ништа у Цркви" - јадна је та визија Бога Који се да сместити само у Свете Тајне. Тајни има више од седам, та бројка је накнадно постављена. Свештеници имају "мандат који им је поверен"? Разрешна молитва има облик :"Господ, својом благодаћу и љубави према човеку, нека Ти (Господ), опрости све што си сагрешила, и ја, недостојни свештеник..." итд. Дакле, и свештеник опрашта, тачно, има власт да разрешује, али покајање нема силу опроштаја уколико није искрено, ма шта свештеник рекао. Хијерархија, слажем се, мора постојати. Нико не пориче потребу свештенослужитеља, али ово што говориш су, с дужним поштовањем, крајности. И ово је последње од мене на ту тему, имаш исувише пуно погрешних премиса да бих потанко објашњавао. Рекао бих оно "праштај", али знам да ми не вреди, јер сматраш да то може учинити само мој поп. Да сажмем: љубав пре потчињавања, заједништво пре система, благодат пре обреда, смисао пре догме, и присутан Бог Који увек одговара онима који Га искрено траже. Макар тако не мислили њихови свештеници.
    2 points
  21. Што је Бог створио кретене? Гностици лепо рекоше да је њих створио "ђаво"...
    2 points
  22. Драшко

    Rajdjard Kipling(Ako mozes...)

    https://www.google.rs/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://en.m.wikipedia.org/wiki/My_Boy_Jack_(film)&ved=0ahUKEwjc0JPSw8rOAhULbxQKHT-wC5AQFggkMAI&usg=AFQjCNHLcN300emgOjjNEy0AAo2R-jUcKg&sig2=OMNmgE__9ZGEB2_yppD3FA
    2 points
  23. Драшко

    Rajdjard Kipling(Ako mozes...)

    Lepa je pesma. Kipling je, po filmu koji sam gledao, poslao svog sina u rat, prvi svetski, iz patriotsko moralnih razloga, iako momak nije imao dobar vid. Poginuo je tamo, možda čak na svoj rođendan.
    2 points
  24. Aleksandar Ciganović

    Novac nije nista, moc nije nista..

    Najvise je srece kod onih kojima malo treba
    2 points
  25. Рапсоди

    Mašta i sanjarenje

    Sjajna tema, sta sa umetnosću bilo kojom recimo pesničkom, bez mašte / teško je razdvojiti maštu od inspiracije/inspiracija dolazi kroz maštu,šta sa filmskim ostvarenjima,mašta mašta i opet mašta.,Umetnost je pola mašta pola život,esencija života.Kako ocrkveniti obožiti pesničku umetnost./da tematika nisu religiozne teme/Опростите на латиници.Наравно највиши вид врхунац сваке уметности је уметност са религиозним темама.Религиозни филм,позитивна машта,машта инспирисана религиозним темама и црквених духом.Битно је ко је креатор маште који дух утиче на машту и стварање дела . Бодлер,један очајни вапај за Богом.Песник свестан своје грешности и замке онога ,али дубоко у греху,са грешним завршетком, без воље да изађе из тог зачараног круга, али ипак са вапајом за БОГОМ.
    2 points
  26. теолог-Никола Тришић

    ''Гледам''

    da ,bavim se, muzikom,tekstom i kompozicijom.... hvala
    2 points
  27. .............

    Mašta i sanjarenje

    Željko na visini zadatka, kao i uvek. Široka je tema maštanja, mnoge je sa sobom neobuzdana mašta odvela u ponore pakla. Kako je rekao Sveti Jovan Kronštantski: "Poznao sam užase sna, ali tek kad sam se probudio"! Dakle, njemu je san i pakao/greh jedno te isto. Poz, sjajn tekst.
    2 points
  28. Речено нам је: не суди, не осуђуј. Али је речено: просуђуј. И речено нам је како и на који начин и који су критерујуми.
    2 points
  29. Веома оригинално и сасвим истинито! Чудо је одступање од нормалног, тако да је сваки грех у ствари чудо, али оно страшно и ужасно чудо људске глупости, кратковидости и охолости, нешто чему се Госод не може довољно начудити, како човек одбацује све благодати које му је Он дао. Пут ка Христу и у Христу је онај који нам је од почетка назначен, оно што је норма. А онда "Све могу у Христу који ми моћ даје!" Слава Богу!
    2 points
  30. Ausländer

    Neosuđivanje kao vrata spasavanja!

    otvorio si mi oci, Brate. Bog te blagoslovio... Kako jednostavno...ne sudite da vam se ne sudi...
    2 points
  31. Hm ... "smirenje" nije nedelanje i letargija!? To je Vaša lična percepcija i tumačenje gornjeg teksta. Smirenje i neosuđivanje su mučne i izuzetne unutrašnje akcije (ravne pomeranju planine) a ne zombirana, apatična ili letargična stanja ...što, ponavljam, zavisi od lične percepcije i doživljaja navedenog ako stvar posmatramo crno - belo. Ja sam se, ako se malo bolje posmotri sam tekst, naročito početak, složio sa ocem Ilarionom; ali sam isto kao i Vi opazio gorčinu, afekt ...koji sve briše kao gumicom! Gospod je na svakoj Liturgiji i ona nikada ne može biti nesveta ..makar za jednu jedinu osobu koja se dotakla skuta Hristove haljine. S toga tu rigidnim gledištima nema mesta. Vi, ja ...otac Ilarion, možemo da se uzgnušamo (Bože oprosti) nekog rasula koje odiše površnošću, patetikom i sl. ali nismo mi ti koji treba da načine uzice i bič i uteruju pravdu, znanje ili šta ti ja znam šta već u ljude. Baš zbog svetosti Liturgije, zbog nevidljivo prisutnih svetitelja i Bogomajke ... i "one" jedne osobe koja tu dotiče Hrista verom, a da mi i ne znamo ko je ona. Tražite rešenje za obamrlost; mislite da je pozivanje na neosuđivanje izraz straha i kukavičluka ...a malo ko da obrati pažnju da je Gospod baš smiravanje i neosuđivanje podigao na stepen iznad svih tajni ... naprosto - ko ne osuđuje NEĆE BITI OSUĐEN! Ko ne sudi ..NEĆE MU SE SUDITI! Pa to kaže On ...Sudija!? Eno, lepo piše u Jevanđelju a istorija Crkve bruji o tome. I baš to je predlog za dinamično i aktivno poboljšanje svega onoga što je otac Ilarion zapazio u narodu, među sveštenstvom ...u Crkvi uopšte. Vama zvuči kukavički ... a Gospod neosuđivanje stavlja iznad svega za Spasenje?! Kako to? Valja malo zaviriti i u samu tu pojavu i reč "osuđivanje". Zašto Gospod stavlja tako visoko "neosuđivanje" u pogledu spasenja, pri čemu naravno ne treba smesti sa uma i dela ljubavi i svega onog drugog o čemu govore i Apostoli i Oci! Osuđivanje je koren palog bića! Uzimanje sa drveta POZNANJA (greh) skupo košta ljudski rod i svakog od nas ponaosob. "Bićete kao bogovi" obećava čovekoubica ako ga poslušamo. I kad to učinimo ...srce se otruje smrću; otruje se nečime za šta misli da je znanje - i iz tog umišljenog znanja gleda na ljude oko sebe stvarajući predstave o njima kroz prizmu sopstvene bolesti ...sopstvenih uobrazilja znanja! Čim gledamo nekog ...mi ga iz bolesnog stanja sudimo, prosuđujemo, merimo! To je nesvesna radnja i samo sa Hristom i u Hristu ona postaje prepoznata kao nešto loše! Bez Hrista, ona je temelj ličnosti; njen neodvojivi deo i nesvesni pokretač svega lošeg koje se obično ne pokaže takvim u početku. Mi smo u korenu bića pseudo-sudije; lažni advokati i umišljeni tužioci. Sav taj "pravni spektar" iznjedri u podsvesti trač, ogovaranje, maglovite slike "nakaznih lica" kod drugih dok svoje ne vidimo. Ne bi Tvorac, kao najdublji i jedino merodavni dijagnostičar i lekar uzalud i tek tako rekao: "Ne OSUĐUJTE I NEĆETE BITI OSUĐENI" ..ukazujući nam na taj način gde je izvor svake bolesti!? Mnogi nesrećnici, usled naslaga mistike i pogrešnih tumačenja, gde se sve svodi samo na kazne, na istjezavanja na mitarstvima ...od prevelikog straha povukoše se u sebe! Nesposobni da pojme Boga Ljubavi, koju i sami nemaju sa bližnjima jer greh ubija ljubav, projektuju nesvesno sebe i svoje atribute na Njega maštom, predstavama, sumnjivim ushićenjima. Počeli su odavno da SUDE SAMI SEBI (neka ti bude kako si verovao) i misle On (Život) ih čini takvima ...okamenjeni za normalan i autentičan liturgijski život. Poltronišemo tako sami sebi misleći da se molimo a u stvari čisto animiranje; gledamo sebe sopstvenim očima misleći da je to i stav Života sa Ikonostasa! Sudimo o svojim stanjima; zadovoljavamo se ili se lažno preziremo zbog nekih pomisli koje i nisu naše ...i uporno mislimo to je i gledište Neba o nama! A Bog je prosto "Ljubav kojom voli čovek" (+Dimitrije Bogdanović)! Ništa preko toga, ništa ispod toga! Vrtimo se u vrzinom kolu komplikovanih psiholoških urvina kojima je izvor u SUDU (prosuđivanju, osuđivanju) o Bogu, o ljudima, o sebi. Mnoštvo lažnih slika i predstava koje se čine opravdanima! Vi tražite rešenje; ...pa eto, Gospod nam ga je dao: "Ne osuđujte i nećete biti osuđeni"! Treba ljudima reći da se opuste; da imaju poverenja u Čoveka sa Ikonostasa! Ne traži On nikakve forme da bi se voleo sa čovekom kao roditelj sa detetom! Čim neko ide unatraške iz Crkve od celivajuće ikone do izlaza ...odmah ga pitajte da li i on od svog deteta kod kuće traži da ide unatraške? Videćete koliko je SUD tog čoveka o samom sebi zablokirao racionalno mišljenje te osobe! Zato je neosuđivanje ODGOVOR ZA SVE. U osuđivanju kao projavi samog korena ogrehovljenog bića leži izvor mržnje na ljude, izvor svađa, netrpeljivosti, sujete ...jer je vaš SUD o sebi povređen nekom Istinom! (Naravno, ne mislim Vaš Marko već govorim uopšteno!) Najzad, da nije sve ovo izraz kukavičluka ili lenjosti, potvrđuje i Gospod koji savetuje da se povratimo i budemo kao deca, naravno ne ponašanjem nego karakterom! Zašto? Gospod koji je sav dinamika i stvaralaštvo ne kaže ovo tek tako kao predlog apatije ...već On predlaže snažnu akciju i delanje! Deca još nemaju greh; ne znaju za njega pa i ne znaju za osuđivanje. Oni ne sude nikome; samo se smeškaju! Zato je za "neosuđivanje" potrebna nenormalna hrabrost jer se ustaje protiv zla u sebi! Protiv izvrnutih gledišta koja nisu čovekova! Nužno se srećete tada sa tim zlom; jezivo je, nepodnošljivo bez Hrista ...i samo u Njemu, Crkvi, je jedina snaga i energija da se koliko toliko u NEOSUĐIVANJU istrajava ...sa posrtanjem, padovima, mucanjima ... i sl. Taj rat traje doživotno...a Vi kažete kukavičluk, apatija!? Neosuđivanje je upravo sve suprotno - akcija, dinamika, bolna radnja! To nije defanziva ...već prvi front rata u ovom i ovakvom svetu.
    2 points
  32. Чунга Лунга

    СИЛА ЉУБАВИ

    Identicna prica je ispricana u filmu ''Tigar i sneg'' (2005) italijanskog rezisera i glumca Roberta Beninija.
    2 points
  33. Теоретски, мање - више, сви знамо то. А, практично? Када треба живети са тиме и проћи кроз бројна искушења...?
    2 points
  34. bogoslovDusan

    СИЛА ЉУБАВИ

    Хвала
    2 points
  35. Hvala na ovom sjajnom tekstu!
    2 points
  36. Ћириличар

    Komentar na Priču s Fejsbuka

    "8. Da nauče, da se novcem može kupiti sve. Osim sreće i ljubavi." Новцем можеш купити палачинке и кучиће. Срећа и љубав
    2 points
  37. Биљана

    Касијана

    65. Због љубави према души човечијој Господ Христос брине и о телу човечијем као возилу душе. Он храни гладне у пустињи, лечи телесне болести на људима, спасава их од бура и ветрова, чисти их од злих духова. Он се дохвати гнојавих очију слепаца, тиче руком лепрозне и мртве, исправља згрчене и грбаве. И грбаве, кћери моја, запамти. Најодвратнија тела нису њему одвратна, нити најлепша привлачна. Он рачуна једино са душама, које расту и сазревају у телесним границама. Са духовним плодом сваког тела он рачуна. И он још зна, да често најгрбавије јабуково дрво даје најслађи плод. Запамти ово, кћери. 66. Зна Господ вредност телеса људских. Шта је тело Он је рекао кроз своје пророке и апостоле и свештене песнике: дим што ишчезава, трава што се суши, цвет што вене, прах од праха. Људи гледају на кола по кратковидости и сујети; на возило гледају а не на возара. Он пак пре гледа на возара скривеног у колима. Сва брига и љубав Његова управљена је на невидљивог возара у колима, тј. на душу у телу. А што Он оправља и чисти кола, то је због возара. Што Он лечи и храни тела људска, то је због бесмртне душе људске. Јер, "каква је корист човијеку да сав свијет добије а души својој нахуди" (Мат. 16, 26)? 67. Господ Исус често понавља опомену људима, да не брину о јелу и пићу и одећи. Ово је главна брига незнабожаца а не Његових следбеника. Није достојно синова Божијих, да оно што је главно за животиње буде главно и за људе. Онај ко нас је позвао као своје госте у овај свет, зна шта нама треба и постараће се за нас. Или да мислимо, да је Бог лошији домаћин од човечијих домаћина? Да не буде. Са свима нашим бригама о телу ми га не можемо спасти од старости, болести, смрти и трулежи. Но знамо, да Свемогући, који је наше душе обукао у ово пречудно саткано извезено тело од земље, које ми сматрамо скупоценим а Он јевтиним, обући ће нас по смрти у несравњено лепша тела, бесмртна и нераспадљива, која нити ће боловати нити старити. То је обећао учинити Онај који нас је из чисте љубави створио, и који очекује љубав као одговор на љубав. 68. Љубав к Богу изгони сваки страх из душе осим страха од греха. Да, љубав појачава страх од греха. Страх од греха то и јесте страх од Бога. Велики љубитељи Христа нису се страшили ни људи ни зверова ни немаштине ни смрти. Чак су се радовали страдањима за Онога, који за њих пострада, да би били слични Њему. И волели су што пре умрети и овај свет оставити, само да би што скорије били са љубљеним Господом. Апостол то сведочи: "Не бојимо се, вели, и много више волимо изићи из тијела (возар из возила) и ићи ка Господу" (II Кор. 5, 8). Јер су били уверени, да кад им душа напусти ову смртну телесну кућу уселиће се у "кућу вијечну на небесима". Па каже: "Затим уздишемо". (II Кор. 5, 1-2). 69. Не неки земаљски него небесни пример љубави препоручује Христос својима: "Ако заповести моје уздржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповијести Оца мојега и остајем у љубави Његовој" (Јов. 15, 10). А све Његове заповести садрже се у једној: "Љубите". Све пак остале заповести Његове, као: заповест о молитви, милостињи, смерности, чистоти, трпљењу, пожртвовању, храбрости, безбрижности, праштању, бдењу, радости и др. јесу појединачни зраци љубави. Ко задобије царицу врлина, задобија и сву свиту царичину. 70. У свима књигама Новог Завета љубав је стављена изнад свих других врлина и заповести, као свеобухватна. Познате су речи апостола Павла о љубави: "Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам прораштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича; не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не радује се неправди, а радује се истини... А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима" (I Кор. 13). Никад лепша химна љубави није човечијим језиком изречена. 71. Када божанствена љубав дође у срце човечије, с њом долази све, све, кћери моја: и мудрост и моћ и чистота и милосрдност и праведност и храброст и издржљивост и јасновидност и спокојство и веселост и свака доброта. А то је сасвим логично. Јер Бог који из љубави према нама "свога Сина не поштедје него га предаде (на муке и смрт) како дакле да нам с њим не дарује" (Рим. 8, 32). Сва историја Цркве потврђује ово. Осветљени љубављу Христовом простаци су постајали мудраци, плашљивци мученици, развратнице светитељке, тврдице добротвори, цареви и богаташи слуге Христове, вуци јагањци а јагањци лавови. Чудотворна сила Христове љубави није престала с Његовим одласком него се још умножила, веома се умножила. 72. Свецелу своју љубав Христос је дао људима. Зато Он и очекује свецелу љубав њихову. И твоју, душо мила. Не само не трпи Он подељеност нашег срца између Бога и Мамона, него захтева нешто што изгледа сасвим против природе људске. "Ко љуби оца или матер или сина или кћер више него мене, није мене достојан" (Мат. 10, 37), па још то појачава: "Ко не мрзи на својега оца и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик" (Лука, 14, 26). Наравно, да је ово немогуће сваком човеку сем ономе ко отвори своје срце к Богу, те Свемогући учини немогуће могућим. "Љубав заправо нема ништа осим Бога, због тога што је Бог љубав", пише свети Нил Синајски. 73. Док човек не омрзне своју стару хаљину, не може пожелети нову. Како ћемо постати "нова твар у Христу", "нов човек", "Синови светлости", ако не омрзнемо своју стару греховну душу, која је због робовања телу постала више тело него дух? Стари човек је сав у страху од Бога. Страх му је почетак и свршетак. Код новог човека страх је почетак а љубав свршетак. Смрт за љубав Христа јемство је живота вечног. 74. Ко год се удаљи од љубави Христове, пада у лудост телесних жеља, које не знају меру, нити им има броја. А у осветљеним љубављу не владају телесне жеље, него су равнодушни према свим прелестима овога пролазнога света. Они "употребљавају овај свијет као да га не употребљавају, јер пролази обличје овога свијета" (Кор. 7, 31). Гледају на оно што се не види, а не на оно што се види. Њихов поглед стално је прављен преко гроба ка Ономе који их љуби и чека у красотама и радостима "што око не видје, ни ухо чу, нити у срце човијеку дође". (I Кор. 2, 9). Онамо је крајња сврха нашег путовања и наших трудова. Кратки видици, лажни видици. 75. Не може се имати права и стална љубав према Богу, док се нема љубави према Христу, нити се може имати љубави према ближњим док се прво нема љубави према Христу. Ово понављамо и понављаћемо. Као што је речено: "Во свјетје Твојем узрим свијет". Тако се може рећи: Кроз љубав Твоју и ми љубимо. Само кроз љубав Божију, оваплоћену у Христу, ми можемо правилно љубити и Бога и себе и своје ближње, чак и непријатеље. Јер и за наше непријатеље Христос умре. Искључиво због те велике цене, којом Христос искупи наше непријатеље, нама је омогућено љубити их, благосиљати и молити се за њих. Све због Христа а не због непријатеља Божествени Максим Исповедник пише: "Ко љуби Бога, тај неизбежно љуби и ближњега". Ми додајемо: Ни Бога не може љубити ко не љуби Христа ваплоћеног Сина Божијег. У Новом Завету објављене су свету две основне догме: Света Тројица и Ваплоћење Сина Божијега. Љубав почива на овим двема догмама. 76. Бог је благословио брак, најпре у Рају, потом и у Кани. Браком два тела постају једно тело; две душе "нераздвојне и неслијане". Два храма Духа Светога под једним кровом. Зашто сједини Бог два тела уједно? Јер, "лакше је двома на путу него једном". Јер се браком зауздава нечиста похот за телом, целисходним нецелисходно. Јер множењем рода људског омогућава се и мноштво спасених жртвом Христовом. Јер телесни брак мужа и жене, у љубави везан и Црквом благословен, јесте најизразитији симбол Христовог духовног брака са Црквом и са сваком душом хришћанском. И међу првим следбеницима Господњим, апостолима и мироносицама, било је и брачних и небрачних. 77. Монаштво је у идеји натприродно, анђелско. У многобројним примерима оно се показало, и показује, и у пракси натприродно и анђелско. Али по речи самог Господа то "не могу сви примити до оних којима је дано". Којима је јасно отворен вид за царство небесно; којима је срце отворено искључиво за љубав Христову којима је мило пењати се уз стрме духовне литице до висина неба, и који осете призив кроз благодат и силу Божију, они примају без страха и без обзирања. Такве Христос храбри на монашки живот речима: "Ко може примити нека прими". Благо теби, кћери, што си могла примити оно што сви не могу, што си се определила за неподељену љубав. 78. Мисао о безбрачности у име Господа и у служби Господу јако наглашава апостол Павле, безбрачни апостол, говорећи (али не заповедајући): "Хоћу да сви људи буду као и ја". И понавља: "А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам" (I Кор. 7, 7-7). Но колико год апостол похваљује безбрачност Господа ради, толико осуђује безбрачност ради жеља телесних. У првом случају љубав према Господу замењује све жеље телесне, у другом жеље и похоте изгоне љубав и заузимају њено место. 79. Монаштво није правило но изузетак, али изузетак без кога Црква Христова никад није била нити ће бити. Слично неправилним глаголима (као: "бити"), без којих би говор био несавршен. Велику строгост монашког живота у православној Цркви могли су да издрже само они који су имали велику љубав према Господу. Због тога су они постали "свјетилници света" и "земни ангели и небесни человјеци", пример молитве и поста, правило вере и чистоте. "Ко љуби разговор са Христом, тај воли бити усамљен", вели свети Исак Сирин. Усамљен разговор љубави са Љубављу. 80. У Житију Светих налазимо необичне примере, где венчани пар договорно продужује живети девичанским животом као брат и сестра: (Галиктион и Епистима, Алексије Човек Божији и др.). По пророчанству Павловом,"да ће и они који имају жене бити као они који немају". (I Кор. 7, 29). Победиоци телесних жеља победили су змију која победи Еву у Рају. 81. О брачном животу довољно и јасно је написано у Новом Завету. Апостоли свети, с очинском љубављу и строгошћу, опомињу и мужеве и жене и децу. Старешинство мужа над женом сравњују са старешинством Христа над Црквом (I Пет. 3, 1-8). Љубав мужа према жени треба да је слична љубави Христа према Цркви, (I Тим. 2, 9-15; 5, 1-15) за коју Он себе принесе на жртву (I Кор. 7, 11-16). Удата жена "спасиће се рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и светињи с поштовањем (Тим. 2, 1-6); (I Кор. 7, 7-8; 32-40). А која живи у насладама телесним, жива је умрла". Деца да поштују и слушају своје родитеље. Нема свезе без обавезе. 83. Као што освећен брак символизује Христово јединство са светом Црквом и Христов духовни брак са душом сваког верног, тако опет с друге стране прељуба и блуд символизују сатанизам, изневеру љубави Божије, раскид јединства са Богом. А то је по вољи Сатани, који жели да изигра и осујети Божју љубав у људима. Њему је мрска чиста небесна љубав а пријатна телесна похот у свакој нечистоти. "Бесплодна дијела таме" - то је његов мамац којим мами људе у пакао (Ефес. 5, 11). 84. У Светом Писму Божијем често се прељубом и блудом назива отпад од јединог Бога и поклоњење идолима. Пророци и апостоли громовнички осуђују оба ова срамна греха као душегубна. Било да муж изневери жену, било да се поклони идолима, у оба случаја он отпада од Бога и твори оно што је ђаволу угодно. Љубав нема ништа заједничко са прељубом и блудом. Ово двоје глуме љубав. 85. Постоји један преступ против љубави, тежак као блуд и прељуба, и тежи. То је богоборство лицемерних старешина народних, који језиком изјављују своју љубав према народу, а у души презиру народ. Под формом закона они пљачкају и гњече народ, и одбацују "правду и милост и вјеру". То су они којима Бог смета а Христос досађује, па лукаво раде, да удаље народ од Бога а Христа распну. То су највећи непријатељи народни, који прогоне и убијају праве пријатеље народне. Једино њих је Христос ставио испод блудница и цариника, говорећи фарисејима: "Заиста вам кажем, да ће цариници и блуднице прије вас ући у царство Божије" (Мат. 21, 31). 86. Благоухање љубави! Кад жежемо тамјан, ми мислимо на благоухани мирис небесне љубави. Дух Свети као небесни огањ уноси топлину љубави у срца људска, а као свеж ветар разгони греховни смрад и штити Христов мирис по свету. Тај мирис носили су у себи сви свети. Људи су га осећали и од живих светитеља и од њихових моштију. Апостол о томе говори: "Ми смо Христов мирис Богу", мирис познања истине и сладости љубави. (II Кор. 2, 14-16). 87. У црквеним песмама спомиње се "благоуханије Раја". Тај мирис испуњавао је како Господа тако кроз Господа и све Његове следбенике, који смрад телесних жеља заменише благоуханијем свете љубави Божије. Христов мирис пак не дејствује подједнако на све, него "једнима је мирис смртни за смрт, другима мирис животни за живот" (II Кор. 2. 16). Јер једини одгоне тај мирис смрадом греха, а други га очувају до краја, стражећи над својим срцем и трудећи се да у свему буду угодни Христу с љубављу и да приме у себе благоуханије Раја. 88. "Обрекох, вас мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа", пише Павле Коринћанима, огрезлим у телесним жељама и беспутствима. То је задатак цркве; наиме, да очисти верне од сваке прљавштине греха и страсти, и да их учини чистим и светим девојкама, невестама пречистог и пресветог Христа Цара. Преподобни Теогност пише: "Нема другог тако великог подвига као што је подвиг целомудрија и девствености. Који чесно одрже безбрачност, изазивају дивљење анђела и задобијају венце мученичке". У српској народној поезији горови се о "мирису душе дјевојачке". То је мирис чистоте и светиње, кћери моја. 89. На Истоку људи умеју да разликују мирис душе крштене и душе некрштене. Пчеле по мирису осете човека злотвора, и одмах га нападају. Дивљи зверови прилазили су светим људима и женама и умиљавали се око њих. Осећали су мирис љубави. Камо ли да апостоли не осећају тај неземни мирис љубави (Флип. 4, 18). Бог није могао да поднесе мирис жртава од стране безаконика и лицемера. Нису жртве криве (Иса. 1, 13). Жртве су мирисале својим природним мирисом као и увек. Али су душе оних који су приносили жртве заударале зловонијем. 90. Љубав много прашта. И због љубави прашта се све. Гордо оправдање себе супротно је љубави. Фарисеј Симон наругао се Исусу, што је дозволио жени јавној грешници, да му мије ноге својим покајничким сузама и отире својом косом (признајући да има греха колико косе на глави). Исус укори фарисеја говорећи: "Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала". Према коме љубав? Према Њему, који је био на путу за Голготу, да и њене грехе, као целог света, опере не сузама но крвљу. 91. Христос по љубави тражи нас а не наше. А људи због недовољне љубави више траже Његово него Њега. Ишту од Њега и хлеб и дажд и плодородност и здравље и све земаљско. И Он то све даје с тугом што не ишту Њега. Заборављају, да кад добију Њега, добију све с Њим. Апостол му говори: "Сматрам све за трице, само да Христа добијем" (Филип. 3, 8). С друге стране опет пише он вернима: "Не тражим што је ваше него вас" (II Кор. 12, 14). 92. Љубав и мираз не слажу се. То си ти искусила горко, кћери моја. Искање мираза, одсуство љубави. У Тропару светим девицама мученицама православни песник је дивно описао њихову љубав ка Христу: "Јагница твоја. Исусе виче великим гласом. Тебе, жениче мој љубим, и тебе иштући страдам - и умирем за Тебе да би и живела с Тобом; но као жртву непорочну прими мене, која се из љубави жртвујем за Тебе". То је оно што Христос очекује од својих невеста; душе њихове, с пламеном љубављу, а никакав мираз. Она твоја три вереника, кћери моја, нису хтели себе теби дати но продати. 93. О, Христу као женику и Његовом мистичном (тј. духовном) браку са душама појединачно и са Црквом као целином много се писало у православној Теологији. У причи о браковима Царевог Сина Христос је очигледно мислио на себе као тог Царевог Сина и Женика. А што каже браковима а не браку, то је зато што Он очекује венчање са многим душама људским, које Њега у овом животу буду љубиле као Он њих. Неће се сви позвани одазвати, јер су сувише спутани телесним жељама и венчани за земљу. Но и без њих "столови се напунише гостију". Тако ће се напунити небесно царство, Чертог Христов, душама верним Њему и љубећи Њега. А ко изостане, изостаће не зато што није добио позив, него што по својој вољи није се хтео одазвати позиву. 94. Ма какве да су судбине људске на земљи, ма какве сплетке и препреке од Сатане и безбожника, и ма колики да буде у последња времена отпад од истине и љубави Христове, царство Христово безусловно ће се напунити. Или зар Он, који нас је учио, да кад хоћемо да зидамо кулу, треба најпре да прорачунамо, можемо ли је довршити - зар Он, да није унапред прорачунао како ће своје царство напунити? Црква је тело Његово. Какво би било тело без свих својих делова и делића до најситнијих ћелија? Зато ће Господ и многе покајане грешнике и грешнице очистити и препородити тако да се достојно могу назвати Његовим невестама. Али само покајање је почетак личног труда у сусрет ка Божијој благодати. 95. Као што се родитељи радују кад неко воли и слави њихову децу, тако се и Господ радује кад људи воле и славе Његове светитеље. Исто као да Њега славе. "Ко вас прима, мене прима", рекао је Он. И ко Христове свеце слави, Христа слави. Свеци прославише Господа свога на земљи светом љубављу, и у многим напастима одржаше заповести Његове. Тако победише преисказаног звера мржње и пакости, првог Човекоубицу. И не тражећи ништа за себе на земљи, добише све на небу. Тако је и обећано (не кроз лажљива уста човечија него кроз истинита уста Божија.): "ко побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син" (Откр. ров. 21, 7). 96. Ко ће победити? Онај ко зна да је део тела Христовога, па држи своје тело и душу у светињи, не као своје него као Христово. Онај ко гледа Христа на крсту распета, па говори себи: Ово је онај који мене љуби више него мајка моја; Његове су муке због мојих грехова, и Његова крв за моје очишћење и спасење. Победиће сви они који за времена укрштују душе своје трепетом љубављу према вечном Женику Христу. Да, сви они који сачувају добијени позив на небесну вечеру Јагњета Божијега. "Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове" (Откров. 19, 9). Позвани о дозвани. Страх Господњи почетак је мудрости, љубав је пуноћа и врхунац мудрости. 97. Сви су људи позвани и Бог хоће да се сви одазову. И многи, врло многи, већ су се одазвали у току минулих векова и још ће се многи одазвати. То ће бити тако велики сабор као кад би песак оживео у људе. Тај сабор описује тајновидац Јован овако: "Потом видјех, и гле народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучени у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховијем" (Откров. 7, 9). То празновање, та радост, нити је земљи позната нити доступна. То је празновање љубави, која ваистину превазилази сваки ум и сваку машту. То је неизмерно неизбројиво царство Христово. 98. Пази, кћери моја, и не превари се. Колико је велика љубав Јагњетова према онима, који са страхом и љубављу очуваше Очев позив на свадбу Сина, толико је страшан гњев Јагњетов на оне, који тај позив примише али се не одазваше; или га вратише, или поцепаше, а позиваче - апостоле, мисионаре, свештенике - намучише. Јер када Јагње Божије победи све зверове, у људском и нељудском облику и јави се свету, тада ће они ужаснути викати "горама и стенама: падните на нас, и сакрите нас од лица Онога што сједи на пријестолу, и од гњева Јагњетова" (Откров. 6, 16). Праведна је али страшна освета изневерене љубави. 99. Кад један од супруга изневери супружанску верност, колики гњев, колика мржња, колика ларма по судовима! Међутим ни један од супруга није жртвовао унапред за свога брачног друга ни једно око, ни једну руку, ни један прст. Па ипак толика јарост. А Христос даде цело своје тело да се ништи, сву своју крв да се излије, за сваку душу човечију. Његов гњев против вероломника љубави, коју је Он крвљу и смрћу запечатио, несравњено је оправданији од гњева сваког супруга на земљи. Симеон Нови Богослов говори: "Ако душа јавно или тајно замени љубав према Женику Христу љубављу ма кога другог предмета, постаје ненавистна и мрска Женику". Потруди се, кћери моја, да се научиш љубити Христа изнад света и свега у свету и саму себе. 100. Љубави не треба закон. Љубав је Закон над законима. То је Нови Закон, или Нови Завет Христов. "Знамо, да онима који љубе Бога, све иде на добро", вели апостол (Рим. 8, 28). Може пут љубави бити с препонама или тегобама, али и по речи Божијој и по искуству људском тај пут непогрешиво води ка највећем добру. 101. Много ти написах, кћери Божија, а све се може у кратко овако рећи: "Ако љубиш Господа Исуса Христа, испунила си обе велике заповести о љубави. Јер Он је Бог, и Он је наш ближњи. Да, наш најближи Ближњи. О Њему висе обе заповести о љубави, и првенствено на Њега се лично односе. Људима у старо време није било могуће љубити невидљивога Бога. Исус Христос је јављени Бог и истинити Човек. Богочовек, који се као Бог љубави јавио и као Човек љубави пострадао за нашу љубав. Заиста ти кажем, таквога Бога и таквога Ближњега сасвим је лако љубити. И кроз Њега све. 102. О, душо моја, ускоро ћеш све оставити и сви ће те оставити. Пријатељи ће те заборавити. Богатство ти неће требати, лепота ће увенути, снага нестати, тело иструнути, и душа наћи се у мраку. Ко ће ти пружити руку у тами и осамљености? Једини Христос Човекољубац, ако си се била за живота уз Њега приљубила. Он ће те извести из таме на светлост, и из осамљености на Небесни Сабор. Мисли о томе дан и ноћ, и према томе се владај. Нека ти је Христос Господ, цар љубави на помоћ. Амин. Напомена: Ово писаније посвећујем мојој духовној кћери, монахињи Касијани, на читање и размишљање о ономе што је највеће на небеси и на земљи. Смерни раб Божији † Калистрат
    2 points
  38. Александар Милојков

    Љубав Светитеља

    Овај текст представља моја лична питања и трагања. Немојте га схватити као нешто што намећем као готову ствар. На питања која сам покренуо у тексту, верујем, трагаћу до краја живота. Једно само сигурно знам - одговоре могу наћи само у Православљу.
    2 points
  39. Scepa

    Nikoljdan

    Najtuznije je bilo sto zbog pandemije nismo mogli ni da slavimo
    1 point
  40. 1 point
  41. Милијана Џодић

    MIRNA REINTEGRACIJA

    Pisaću latinicom jer verujem da ti je lakše da čitaš, nije to do tebe, u crkvi se ni ja ne osećam kao deo Crkve, a trebalo bi, lako je izjašnjavati se kao pravoslavac, teško je to biti, jaki smo na busanju u grudi, na delima slabi, mlaki i nikakvi, samo ti stoj i živi veru i briga te ko šta misli, da misli ne bi ni pisao tako kao gore pomenuti
    1 point
  42. Zero

    Човек који је садио дрвеће

    Jako lepo, Aleksandra, hvala ti za ovo
    1 point
  43. Џуманџи

    Блаженства - позив на радост

    Диван текст!
    1 point
  44. Blaža Željko

    Neosuđivanje kao vrata spasavanja!

    Taman posla na "vi" ...pa ja nisam množina mada kada malo poslušam šta mi se vrzma po glavi ... ima "nas" prilično; uglavnom "smo" međusobno opozicija Jedno obično i ljudsko "ti" uz ljubaznost nadilazi svako "vi" Ne smetni s uma .. ako je išta dobro i nadahnjujuće uvek zablagodari Bogu (i mene se seti u molitvi); sve što je dobro Njegovo je; dolazi od Crkve i crkvenjačkog iskustva kroz druženje sa mnogim značajnim ljudima. A ono što je moje, kad izoluješ ono crkveno ...bolje da ne znaš!
    1 point
  45. Расписашмо се У суштини се слажемо, само мале напомене, више у сврху дијалога. - Moja platforma je uvek ista, jer se rukovodim istim teološkim smernicama i baš kroz ovakve dijaloge i nova saznanja, promišljanja dodatno je uobličavam. - Bogoslovi su ( a ne ja! ) ljudi prosti, krotki, monasi, pastiri, smireni seljaci, požrtvovane majke, koji Boga svedoče svojim životom, molitvenošću i ljubavi prema bližnjima. Eto nam teologije i najvećih teologa. Veoma ih poštujući i ceneći njihov rad, ali uopšte se ne slažem da su gorepomenuta trojica jedini bogoslovi u istoriji čovečanstva, to bi bilo veoma tužno. Bog se svedoči nekad više delima nego rečima, a puno je, puno, svetitelja Božijih, znanih i neznanih, koji su o Bogu govorili delima i živim odnosom. Ti i ja, smo. Željo,samo ljudi sa puno slobodnog vremena - Apostoli nisu napisali spis Apostolska pravila. Apostolska pravila predstavljaju zbirku od 85 kanona, koja je nastala u prvoj polovini četvrtog veka, i u sebi sadrži donikejsku disciplinarnu praksu Crkve. Ona su samo naslovljena kao apostolska, mada im apostoli nisu autori, već je pisac hteo da tim falsifikatom da veći značaj svome delu, što je bilo veoma uobičajeno u to vreme. Tako da Hristos, iako ne znamo šta je apostolima govorio, malo je verovatno da je govorio koje odežde je potrebno da nose i koje disciplinske kazne, epitimije trebaju da sprovedu za određene grehove. Ne znam, ali iskreno sumnjam. Hristos je, kao i sve što je rekao, govorio o odnosu, o ljubavi, o srcu, srži vere. Ljudima je prepustio da sami iznađu rešenja za oblike ispoljavanja te vere kroz uredjenje. Nije bilo potrebe da im "sve nacrta". - Apostoli nisu institucija, nije podesno ni govoriti o "institucijama" u Crkvi, jer je time svodimo na bilo koju ljudsku, grubu, juridičku podelu dužnosti. Termin koji bi bio podesniji je služba. Ako apostoli i nisu nosili odežde, jer je njihova služba posebna, zašto to nisu činili episkopi, sveštenici, djakoni skoro do treceg veka? I zasto se postepeno povecavao broj odezdi? Koliko je to činjeno zbog nemogućnosti obavljanja Svetih Tajni bez njih, a koliko se simbolički i svetotajinski značaj istih kasnije "učitavao"? Kontraverzno pitanje, znam, isto nam postavljaju protestanti i voleo bih da nam neko objasni, umesto što se takva problematika vešto izbegava. Samo me Hristos može osloboditi iznutra, kanonske forme su Crkvom preporučen način kako da odnos sa Njim ostvarim. Ne poričem hijerarhiju, čak naprotiv, ali ne volim da je apsolutizujem. Naš odnos bi na prvom mestu trebao da počiva na odnosu ljubavi, a ne spolja nametnutog autoriteta, bez ljubavi. Ja ne negiram potrebu kanona, ali se protivim stavljanju forme ispred suštine, i kanona ispred vere, jer su kanoni projava vere. Tu se slažemo. Možda se tu nisam najbolje izrazio: Svete Tajne ne obavlja samo sveštenoslužitelj. Ne znači da je on suvišan, ali znači da nije dovoljan.Poštujem veliko dostojanstvo kojeg su udostojeni oni koji su se rukopoložili. Ali ne poštujem grubu podelu Crkve na klir i laike. Da je tako, bilo bi opravdane one najave : “SPC I vernici proslavljaju…”. Crkvu čine svi vernici, svi kršteni, ma koju službu imali u Crkvi, to znamo. Svako ima svoju službu, svakako da ne bi bilo Svetih Tajni bez sveštenika i episkopa, ali ne bi ih bilo i bez naroda. Ne može biti Liturgije bez naroda koji odgovara sa Amin. Opet kažem, poznato mi je dostojanstvo I blagodat koja je predata rukopoloženima. Tim pre jer sam se spremao za tu svetu službu. Ali je na svoj način sveta služba svakog krštenog, obučenog u Hrista. Na kraju krajeva, najpravilnije bi bilo reći da je pravi i istinski liturg svih Svetih tajni Hristos : "Jer si ti koji se prinosi i Koji Se prinosiš...". Ne znam koliko je podesno govoriti o "civilima" i "kliricima", ti su termini upravo oni koji nas stavljaju u termine vosjke, gde je hijerarhija grubo podeljenja, bez protoka jednih prema drugima. Ja ne mogu epiklezom pretvoriti vino u Krv, ali ne može ni sveštenik, ne može ni episkop - Gospod može, upravo ako usliši molitvu cele Crkve, molitvu predvođenu episkopom kao ikonom Hristovom. Nema Crkve bez episkopa kojoj će on biti ikona Hrista, ali nema ni episkopa bez crkve ( i naroda) kojoj će služiti. Svi imaju ulogu u sveštenosluženju, samo različite uloge. Da je suprotno, da episkop može pretvoriti vino u Krv, a čemu onda epikleza? Izvini, možda nisam najbolje shvatio šta si hteo reći. Da ne dužim ( haha ), bilo mi je zadovoljstvo polemisati sa dobrim sagovornikom. I zaista sam mislio da si učeni teolog, tako da si očigledan primer kakoje živo iskustvo i živa reč, a naročito svetotajinski život, bolji i produktivniji od pukog "studiranja". Praštaj i živ bio!!
    1 point
  46. .............

    Neosuđivanje kao vrata spasavanja!

    Текст оправдао очекивања.
    1 point
  47. Blaža Željko

    Kada se deca igraju u Crkvi i prave galamu

    Drago mi je da sam pravilno shvaćen. Svi ovi citati govore u prilog vaspitanju dece, no meni je najbliskiji, za ovu temu, onaj koji sam već gore naveo: "Ja nisam došao radi zdravih, zdravima ne treba lekar; ja sam došao radi bolesnih". Dečica ko dečica, željni igre; treba ih držati na službi dok im to karakter dozvoljava ...i samo minut - dva preko toga, ne više - jer valja ih malo naterati da se i u tom uzrastu, svesno i sa ciljem primire. Tih par minuta preko karaktera bi bila neka dimenzija posta koju oni bolje shvate nego odrasli jer su čista srca; premda - dok je ženik sa njima nemaju potrebe da poste! Kad odrastu i upoznaju sve strane života ...osušiće se od suza i postova
    1 point
  48. keka

    Нешто моје од поезије...

    посебно ми се допада ''Усамљена душо...''
    1 point
  49. Guest

    Sviram ovu svoju

    welcome back!
    1 point
×
×
  • Креирај ново...