Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 08/25/11 in Коментари

  1. 9 points
    Милан Ракић

    Bilo mi je drugi put

    У Драле, када си и у овако, рекао бих штуро опису свог путовања "издоминирао" и успео да га приближиш, барем мени те сам се осећао као да сам са тобом био тамо, макар да ти окрећем ноте и после да заједно лочемо црно пиво, могу тек замислити какав би путопис ово био да си написао још који редак. Браво!
  2. 5 points
    JESSY

    За Тебе(о духовним основама живота)

    супер...
  3. 4 points
    .............

    Удајте се из љубави

    Daj Bože da više ovakvih, toplih, konkretnih i istinitih saveta nađemo na ovom internetu.
  4. 4 points
    .............

    Neka promišljanja na reči oca Ilariona Đurice o "spoljašnjoj pobožnosti"

    Сјајан одговор. Нисам за осуђивање других, као што сам већ и рекао, али јесам за указивање на погрешно доживљавање Православља. То сте, на крају крајева и Ви чинили на пар места у тексту. Неко мора онима који Христа схватају погрешно рећи: Схватате Христа погрешно! Не као осуду, већ савет, због бриге за друге. И то треба рећи смирено, ето, у томе је капитална грешка оца Илариона, његова критика на момента не звучи добронамерно, већ осуђивачки, јер је писана у афекту, у жару. Ја нисам назвао хришћанско смирење апатијом, кукавичлуком, већ да треба разликовати хришћанско смирење ОД кукавичлука. Нигде ја нисам озивао на осуђивање ближњих и одсуство смирења. Писао бих још пуно на ову тему, али тренутно немам времена. Свако добро од Господа!
  5. 3 points
    Лапис Лазули

    Удајте се из љубави

    Jako vazno.Jako vazno za oba pola kao prvi i najvazniji savet za zivot. Jos jednom-jako vazno!
  6. 3 points
    Марио Токовић

    Царствo

    Чак је и моје оскудно „знање“ из теологије, догматике, еклисиологије, литургике, патристике ... крајње несистематично. Све је то заправо интуитивно сећање на вишегодишњи талога од збрда здола читања отаца; и када на то додаш сујету ... али просто то сам ја, запитан а не мистагог. Јер су мистагози велики оци Цркве: а ко год и помисли да је у било чему налик мистагогу, макар и у најмањем, тај је у великим проблемима. Против таквих мисли и осећања се треба борити свим силама. Јер човек не може да бира мистагошки дар, Бог мистагога бира још од утробе. Што се тиче будућег постајања Творевине као нестворене по благодати то нисам ја смислио; Григорије Палама сведочи, као и Исак сиријски, као што и владика Атанасије или о. Мајендорф кажу, да ће о Другом доласку Творевина постати БЕСПОЧЕТА И БЕСКРАЈНА по благодати, биће са неким својствима нестворености остајући Творевина. И ово је типичан пример парадокса које може да разуме само Православље. Јер то јесте последња Тајна/Тајинство које ће се збити тек када буде уништен последњи непријатељ - смрт, то јест створеност. Јер је то Царство у коме нема симбола, јер нема ни Цркве, јер ће Бог бити све у свему. Хвала ти брате на пажњи коју ми указујеш.
  7. 3 points
    .............

    Neka promišljanja na reči oca Ilariona Đurice o "spoljašnjoj pobožnosti"

    Сасвим се слажем да није у реду осуђивати људе, ма какви били, нити да Литургија може бити несвета, ма какви били њени учесници. Оно у чему се не слажем јесте поновно позивање на смирење, неделање, летаргију. Све има своју меру и границе. Делање треба да се пружа не у смеру осуђивања ближњег ( Боже опрости!) већ у давању смерница за кретање на боље, а да би то успело, неопходно је ближњима указати какво доживљавање богослужења, Христа и живота је погрешно. Отац Иларион никога није појединачно прозивао и могуће да је у речима и поделама био строг, али је огорчен стањем какво се затиче у нашој Цркви. Писао је у афекту, горчини, његов стил је личан, директан. Позивамо се на хришћанско смирење, а у ствари се плашимо да деламо, учинимо промену. Бог ће се постарати, само смирено, чекајмо. Не. Бог дела преко људи. Бог је корио преко пророка. Треба разлучити границу између хришћанског смирења и обичног кукавичлука и лењости. Христос је истерао трговце из храма, порес свег смирења. Ревност за дом Господњи изједа нас. У Цркви јесте критично. И морамо делати.
  8. 3 points
    Vesna Milovic

    Kada se deca igraju u Crkvi i prave galamu

    Kako se deca ponašaju u crkvi - to je stvar kućnog vaspitanja. Nije nemoguće naučiti dete, jer videla sam divnu decu koja pažljivo slušaju i prate Liturgiju, malo se umore pa sednu ali ne ometaju nikoga. Crkva nije igralište, a roditelji bi trebali da vaspitavaju svoju decu i uče kako da se ponašaju u crkvi. Na žalost, s jedne strane, ljudi se malo bave svojom decom pa im i u crkvi popuštaju... a s druge strane, ima i odraslih bez vaspitanja, pa šta onda reći za decu kad nemaju od koga da uče. U svakom slučaju, službu ne bi trebalo da remete ni deca ni odrasli. Ljudi koji idu u crkvu treba da žive sa Hristom - tj. kao da je Hrist u svakom trenutku pored njih, pa da se zapitaju u ovakvim situacijama da li bi se Njemu svidelo pričanje, igranje, trčanje u crkvi i šta god da remeti službu. Da li On odobrava takvo ponašanje. Jer niko ne voli da ga neko prekida dok priča o nečemu, pa tako ni Bog ne voli kad Mu ko ometa službu... On i od odraslih i od dece traži poslušnost. Zato roditelji, pazite da vam deca budu poslušna pa neće biti problema. ''Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.'' (Pr. 13:24) ''Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja. Velik gnev pokazuj kad praštaš, i kad oprostiš, posle većma pokaraj.'' (Pr. 19:18-19) ''Ne uskraćuj kar detetu; kad ga biješ prutom neće umreti. Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla.'' (Pr. 23:13-14) ''Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju. ... Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.'' (Pr. 29:15, 17) http://www.molitvenik.in.rs/tekstovi/o_molitvenom_zivotu_dece_prep.html http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/o_vaspitanju_dece_Sveti_Luka.htm
  9. 3 points
    Marina Djokic

    СИЛА ЉУБАВИ

    Читам и плачем...
  10. 3 points
    Andjelka Milenkovic

    СИЛА ЉУБАВИ

    Прелепа прича. :-)
  11. 3 points
    Јанко

    Љубав Светитеља

    Тврда беседа за неке који себе сматрају верујућима. Али и Христолико, јер ни Христос није штедео своје ученике од тврдих беседа, него их питао да се неће и они саблазнити о Њега. Искрено, пошто сам отворио превише страница па редом отварао, нисам знао да сам стигао до твог блога. Почех да читам и све до Окамовог бријача нисам био сигуран да ли читам св. владику Николаја или неког другог... Свака част, за мене је овај стил писања нова страна твоје личности
  12. 3 points
    Вреди. Јер, доћиће праведни Станодавац. Он ће загрлити оне који нису хтели да оствае Огњиште Његово ни по цену понижења и страдања. Он је страдао и трпео, ваља да и његови страдају и трпе. Но, Он је васкрсао и победио. Тако ће и сви Његови васкрснути и победити. Ако смо санаследници Славе и Победе Његове, ваља нам да будемо саучесници сттрадања и трпљења Његовог. Да све и у свему једно са Њим будемо.
  13. 2 points
    "Tamo daleko"

    А шта ако скочим?

    Prelepo I veoma duboko receceno ili u jednom dahu ispevano! Svaka Ti cast za deljenje ovako krasnih I intimnih stvari, a da nisi ogolela bilo kakvim efemernim stvarima. Zelim Ti prijatan I radostan vikend! :-)
  14. 2 points
    .............

    Духови или Гени

    Бог свакако све зна, лечи и душу и тело, али то је исувише слободно тумачење, да не улазимо сад у дубљу теологију. Лечити ДНК? Чудна мисао... Није ДНК болестан, нити је ДНК нослилац греха, човек греши слободно, греши личност, па природа испашта; а не обратно, иначе би испало да је Бог створио нешто што је лоше. Жив био.
  15. 2 points
    .............

    Духови или Гени

    Веома смело и другачије размишљање. То увек поздрављам! Међутим, сумњам да је Христос имао на уму генетику када је то изрекао, и лингвистички и теолошки ми можемо накнадно то повезивати, али суштинске повезаности нема. Друга ствар, како човек да се бори против нечега што је у самој његовој природи заложено (гени), не, грех се тиче наше слободе, наше личности, а не наше природе. Опет, браво на смелости, свиђа ми се замисао.
  16. 2 points
    .............

    "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve

    Брате Жељко, махом имам вољу и жељу да дискутујем на разне теме, али, не замери, овде си отишао тотално у неку другу струју која је мени сасвим страна и нема основ у здравом евхаристијском и еклисиолошком доживљају Тајне и Цркве. Од субординације, духовне аристократије (!!), механичком тумачењу тајни, подређивању воље Божије вољи људској (макар то био свештеник), па на даље... "Бог неће ићи преко воље свог слуге у свештеном чину", шта је то, Бог се подчињава вољи свештеника, макар овај био идиот и неће да опрости из ината...??? "Семе аристократске суштине", заиста? Црквена - духовна аристократија? Нема спасења мимо тајни, зар то није узимање улоге Божије на себе, да не улазимо сад у ту проблематику. "Бог без свештеника не ради ништа у Цркви" - јадна је та визија Бога Који се да сместити само у Свете Тајне. Тајни има више од седам, та бројка је накнадно постављена. Свештеници имају "мандат који им је поверен"? Разрешна молитва има облик :"Господ, својом благодаћу и љубави према човеку, нека Ти (Господ), опрости све што си сагрешила, и ја, недостојни свештеник..." итд. Дакле, и свештеник опрашта, тачно, има власт да разрешује, али покајање нема силу опроштаја уколико није искрено, ма шта свештеник рекао. Хијерархија, слажем се, мора постојати. Нико не пориче потребу свештенослужитеља, али ово што говориш су, с дужним поштовањем, крајности. И ово је последње од мене на ту тему, имаш исувише пуно погрешних премиса да бих потанко објашњавао. Рекао бих оно "праштај", али знам да ми не вреди, јер сматраш да то може учинити само мој поп. Да сажмем: љубав пре потчињавања, заједништво пре система, благодат пре обреда, смисао пре догме, и присутан Бог Који увек одговара онима који Га искрено траже. Макар тако не мислили њихови свештеници.
  17. 2 points
    Што је Бог створио кретене? Гностици лепо рекоше да је њих створио "ђаво"...
  18. 2 points
    Драшко

    Rajdjard Kipling(Ako mozes...)

    https://www.google.rs/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://en.m.wikipedia.org/wiki/My_Boy_Jack_(film)&ved=0ahUKEwjc0JPSw8rOAhULbxQKHT-wC5AQFggkMAI&usg=AFQjCNHLcN300emgOjjNEy0AAo2R-jUcKg&sig2=OMNmgE__9ZGEB2_yppD3FA
  19. 2 points
    Драшко

    Rajdjard Kipling(Ako mozes...)

    Lepa je pesma. Kipling je, po filmu koji sam gledao, poslao svog sina u rat, prvi svetski, iz patriotsko moralnih razloga, iako momak nije imao dobar vid. Poginuo je tamo, možda čak na svoj rođendan.
  20. 2 points
    Aleksandar Ciganović

    Novac nije nista, moc nije nista..

    Najvise je srece kod onih kojima malo treba
  21. 2 points
    Рапсоди

    Mašta i sanjarenje

    Sjajna tema, sta sa umetnosću bilo kojom recimo pesničkom, bez mašte / teško je razdvojiti maštu od inspiracije/inspiracija dolazi kroz maštu,šta sa filmskim ostvarenjima,mašta mašta i opet mašta.,Umetnost je pola mašta pola život,esencija života.Kako ocrkveniti obožiti pesničku umetnost./da tematika nisu religiozne teme/Опростите на латиници.Наравно највиши вид врхунац сваке уметности је уметност са религиозним темама.Религиозни филм,позитивна машта,машта инспирисана религиозним темама и црквених духом.Битно је ко је креатор маште који дух утиче на машту и стварање дела . Бодлер,један очајни вапај за Богом.Песник свестан своје грешности и замке онога ,али дубоко у греху,са грешним завршетком, без воље да изађе из тог зачараног круга, али ипак са вапајом за БОГОМ.
  22. 2 points
    теолог-Никола Тришић

    ''Гледам''

    da ,bavim se, muzikom,tekstom i kompozicijom.... hvala
  23. 2 points
    .............

    Mašta i sanjarenje

    Željko na visini zadatka, kao i uvek. Široka je tema maštanja, mnoge je sa sobom neobuzdana mašta odvela u ponore pakla. Kako je rekao Sveti Jovan Kronštantski: "Poznao sam užase sna, ali tek kad sam se probudio"! Dakle, njemu je san i pakao/greh jedno te isto. Poz, sjajn tekst.
  24. 2 points
    Марио Токовић

    Царствo

    Благодарим брате, послушаћу пажљиво. Нисам никада доживљавао овај форум као дијалог о личностима и карактеру форумаша. Мишљење о мени као човеку било ког форумаша је ирелевантвно, као и моје мишљење о било коме. И то не зато што сам изван свих и свега, напротив, већ зато што се ми прости не познајемо, недостаје сусрета лицем к лицу. Текст је увек исувише кратак, недовољан да искаже наш доживљај и виђење тема о којима пишемо. И увек може да се другачије каже. Трудим се да будем што је могуће краћи и сажетији, отуда и згуснућа које често ја разумем, други не. А друга је ствар да ли је згуснуће тачно или нетачно богословски, еклисиолошки итд. Наравно човек и сазрева, тако да би се многе ствари сада измениле када би се текст редиговао. Запитани и гладни и жедни некако дођу расути по епархијама попут живе када се распрши по поду. И тешко да ће расути икада сести за трпезу и сити се наразговарати, пре долска Царства у сили и слави. Али зато ако се спасемо, тајанственом разговору за Трпезом у долазећем веку, неће бити краја.
  25. 2 points
    дибидусрус

    Neka promišljanja na reči oca Ilariona Đurice o "spoljašnjoj pobožnosti"

    Речено нам је: не суди, не осуђуј. Али је речено: просуђуј. И речено нам је како и на који начин и који су критерујуми.
  26. 2 points
    .............

    "Čuda" svetitelja ...normalna ili zapanjujuća pojava?

    Веома оригинално и сасвим истинито! Чудо је одступање од нормалног, тако да је сваки грех у ствари чудо, али оно страшно и ужасно чудо људске глупости, кратковидости и охолости, нешто чему се Госод не може довољно начудити, како човек одбацује све благодати које му је Он дао. Пут ка Христу и у Христу је онај који нам је од почетка назначен, оно што је норма. А онда "Све могу у Христу који ми моћ даје!" Слава Богу!
  27. 2 points
    Ausländer

    Neosuđivanje kao vrata spasavanja!

    otvorio si mi oci, Brate. Bog te blagoslovio... Kako jednostavno...ne sudite da vam se ne sudi...
  28. 2 points
    Марио Токовић

    о причешћу

    Људи траже да их неко посаветује како да живе, често траже да други и живе уместо њих, сам сам био од таквих, али када дођу до јединог Животодавца не примају Га, јер: нису спремни, немају благослов или неко Животодавца не да а при том тај који не да, редовно прима причешће, редовно позива на причеше и редовно окрене леђа те сакрије Путир; и ово је огледало равнодушности, ината, незнања, примитивизма, сујете и таштине. Дух Атремизма је још увек веома јак у свести многих епископа, свештеника и лаика, на жалост. Дух који прети да разори причасну свест и савест и врати нас у доба бескрајних а јалових исповести и савета, бесомучних трчања за иконама, моштима, чудима, духовницима, звонима, обитељима... а заправо бег од слободе, љубави, одговорности у реалном живота, у сопственом окружењу и личним датостима. Рат за и против редовног причешћивања тек предстоји.
  29. 2 points
    Марио Токовић

    Утеха

    Благодари, искрено, на подршци; има ту подоста песничке, и теолошке, слободе, али опет и опет ... слово је слово жива реч је жива реч;
  30. 2 points
    Blaža Željko

    Neka promišljanja na reči oca Ilariona Đurice o "spoljašnjoj pobožnosti"

    Hm ... "smirenje" nije nedelanje i letargija!? To je Vaša lična percepcija i tumačenje gornjeg teksta. Smirenje i neosuđivanje su mučne i izuzetne unutrašnje akcije (ravne pomeranju planine) a ne zombirana, apatična ili letargična stanja ...što, ponavljam, zavisi od lične percepcije i doživljaja navedenog ako stvar posmatramo crno - belo. Ja sam se, ako se malo bolje posmotri sam tekst, naročito početak, složio sa ocem Ilarionom; ali sam isto kao i Vi opazio gorčinu, afekt ...koji sve briše kao gumicom! Gospod je na svakoj Liturgiji i ona nikada ne može biti nesveta ..makar za jednu jedinu osobu koja se dotakla skuta Hristove haljine. S toga tu rigidnim gledištima nema mesta. Vi, ja ...otac Ilarion, možemo da se uzgnušamo (Bože oprosti) nekog rasula koje odiše površnošću, patetikom i sl. ali nismo mi ti koji treba da načine uzice i bič i uteruju pravdu, znanje ili šta ti ja znam šta već u ljude. Baš zbog svetosti Liturgije, zbog nevidljivo prisutnih svetitelja i Bogomajke ... i "one" jedne osobe koja tu dotiče Hrista verom, a da mi i ne znamo ko je ona. Tražite rešenje za obamrlost; mislite da je pozivanje na neosuđivanje izraz straha i kukavičluka ...a malo ko da obrati pažnju da je Gospod baš smiravanje i neosuđivanje podigao na stepen iznad svih tajni ... naprosto - ko ne osuđuje NEĆE BITI OSUĐEN! Ko ne sudi ..NEĆE MU SE SUDITI! Pa to kaže On ...Sudija!? Eno, lepo piše u Jevanđelju a istorija Crkve bruji o tome. I baš to je predlog za dinamično i aktivno poboljšanje svega onoga što je otac Ilarion zapazio u narodu, među sveštenstvom ...u Crkvi uopšte. Vama zvuči kukavički ... a Gospod neosuđivanje stavlja iznad svega za Spasenje?! Kako to? Valja malo zaviriti i u samu tu pojavu i reč "osuđivanje". Zašto Gospod stavlja tako visoko "neosuđivanje" u pogledu spasenja, pri čemu naravno ne treba smesti sa uma i dela ljubavi i svega onog drugog o čemu govore i Apostoli i Oci! Osuđivanje je koren palog bića! Uzimanje sa drveta POZNANJA (greh) skupo košta ljudski rod i svakog od nas ponaosob. "Bićete kao bogovi" obećava čovekoubica ako ga poslušamo. I kad to učinimo ...srce se otruje smrću; otruje se nečime za šta misli da je znanje - i iz tog umišljenog znanja gleda na ljude oko sebe stvarajući predstave o njima kroz prizmu sopstvene bolesti ...sopstvenih uobrazilja znanja! Čim gledamo nekog ...mi ga iz bolesnog stanja sudimo, prosuđujemo, merimo! To je nesvesna radnja i samo sa Hristom i u Hristu ona postaje prepoznata kao nešto loše! Bez Hrista, ona je temelj ličnosti; njen neodvojivi deo i nesvesni pokretač svega lošeg koje se obično ne pokaže takvim u početku. Mi smo u korenu bića pseudo-sudije; lažni advokati i umišljeni tužioci. Sav taj "pravni spektar" iznjedri u podsvesti trač, ogovaranje, maglovite slike "nakaznih lica" kod drugih dok svoje ne vidimo. Ne bi Tvorac, kao najdublji i jedino merodavni dijagnostičar i lekar uzalud i tek tako rekao: "Ne OSUĐUJTE I NEĆETE BITI OSUĐENI" ..ukazujući nam na taj način gde je izvor svake bolesti!? Mnogi nesrećnici, usled naslaga mistike i pogrešnih tumačenja, gde se sve svodi samo na kazne, na istjezavanja na mitarstvima ...od prevelikog straha povukoše se u sebe! Nesposobni da pojme Boga Ljubavi, koju i sami nemaju sa bližnjima jer greh ubija ljubav, projektuju nesvesno sebe i svoje atribute na Njega maštom, predstavama, sumnjivim ushićenjima. Počeli su odavno da SUDE SAMI SEBI (neka ti bude kako si verovao) i misle On (Život) ih čini takvima ...okamenjeni za normalan i autentičan liturgijski život. Poltronišemo tako sami sebi misleći da se molimo a u stvari čisto animiranje; gledamo sebe sopstvenim očima misleći da je to i stav Života sa Ikonostasa! Sudimo o svojim stanjima; zadovoljavamo se ili se lažno preziremo zbog nekih pomisli koje i nisu naše ...i uporno mislimo to je i gledište Neba o nama! A Bog je prosto "Ljubav kojom voli čovek" (+Dimitrije Bogdanović)! Ništa preko toga, ništa ispod toga! Vrtimo se u vrzinom kolu komplikovanih psiholoških urvina kojima je izvor u SUDU (prosuđivanju, osuđivanju) o Bogu, o ljudima, o sebi. Mnoštvo lažnih slika i predstava koje se čine opravdanima! Vi tražite rešenje; ...pa eto, Gospod nam ga je dao: "Ne osuđujte i nećete biti osuđeni"! Treba ljudima reći da se opuste; da imaju poverenja u Čoveka sa Ikonostasa! Ne traži On nikakve forme da bi se voleo sa čovekom kao roditelj sa detetom! Čim neko ide unatraške iz Crkve od celivajuće ikone do izlaza ...odmah ga pitajte da li i on od svog deteta kod kuće traži da ide unatraške? Videćete koliko je SUD tog čoveka o samom sebi zablokirao racionalno mišljenje te osobe! Zato je neosuđivanje ODGOVOR ZA SVE. U osuđivanju kao projavi samog korena ogrehovljenog bića leži izvor mržnje na ljude, izvor svađa, netrpeljivosti, sujete ...jer je vaš SUD o sebi povređen nekom Istinom! (Naravno, ne mislim Vaš Marko već govorim uopšteno!) Najzad, da nije sve ovo izraz kukavičluka ili lenjosti, potvrđuje i Gospod koji savetuje da se povratimo i budemo kao deca, naravno ne ponašanjem nego karakterom! Zašto? Gospod koji je sav dinamika i stvaralaštvo ne kaže ovo tek tako kao predlog apatije ...već On predlaže snažnu akciju i delanje! Deca još nemaju greh; ne znaju za njega pa i ne znaju za osuđivanje. Oni ne sude nikome; samo se smeškaju! Zato je za "neosuđivanje" potrebna nenormalna hrabrost jer se ustaje protiv zla u sebi! Protiv izvrnutih gledišta koja nisu čovekova! Nužno se srećete tada sa tim zlom; jezivo je, nepodnošljivo bez Hrista ...i samo u Njemu, Crkvi, je jedina snaga i energija da se koliko toliko u NEOSUĐIVANJU istrajava ...sa posrtanjem, padovima, mucanjima ... i sl. Taj rat traje doživotno...a Vi kažete kukavičluk, apatija!? Neosuđivanje je upravo sve suprotno - akcija, dinamika, bolna radnja! To nije defanziva ...već prvi front rata u ovom i ovakvom svetu.
  31. 2 points
    Марина Савковић

    СИЛА ЉУБАВИ

    Identicna prica je ispricana u filmu ''Tigar i sneg'' (2005) italijanskog rezisera i glumca Roberta Beninija.
  32. 2 points
    Marina Djokic

    Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!

    Теоретски, мање - више, сви знамо то. А, практично? Када треба живети са тиме и проћи кроз бројна искушења...?
  33. 2 points
    bogoslovDusan

    СИЛА ЉУБАВИ

    Хвала
  34. 2 points
    ines

    Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!

    Hvala na ovom sjajnom tekstu!
  35. 2 points
    Ћириличар

    Komentar na Priču s Fejsbuka

    "8. Da nauče, da se novcem može kupiti sve. Osim sreće i ljubavi." Новцем можеш купити палачинке и кучиће. Срећа и љубав
  36. 2 points
    Биљана

    Касијана

    65. Због љубави према души човечијој Господ Христос брине и о телу човечијем као возилу душе. Он храни гладне у пустињи, лечи телесне болести на људима, спасава их од бура и ветрова, чисти их од злих духова. Он се дохвати гнојавих очију слепаца, тиче руком лепрозне и мртве, исправља згрчене и грбаве. И грбаве, кћери моја, запамти. Најодвратнија тела нису њему одвратна, нити најлепша привлачна. Он рачуна једино са душама, које расту и сазревају у телесним границама. Са духовним плодом сваког тела он рачуна. И он још зна, да често најгрбавије јабуково дрво даје најслађи плод. Запамти ово, кћери. 66. Зна Господ вредност телеса људских. Шта је тело Он је рекао кроз своје пророке и апостоле и свештене песнике: дим што ишчезава, трава што се суши, цвет што вене, прах од праха. Људи гледају на кола по кратковидости и сујети; на возило гледају а не на возара. Он пак пре гледа на возара скривеног у колима. Сва брига и љубав Његова управљена је на невидљивог возара у колима, тј. на душу у телу. А што Он оправља и чисти кола, то је због возара. Што Он лечи и храни тела људска, то је због бесмртне душе људске. Јер, "каква је корист човијеку да сав свијет добије а души својој нахуди" (Мат. 16, 26)? 67. Господ Исус често понавља опомену људима, да не брину о јелу и пићу и одећи. Ово је главна брига незнабожаца а не Његових следбеника. Није достојно синова Божијих, да оно што је главно за животиње буде главно и за људе. Онај ко нас је позвао као своје госте у овај свет, зна шта нама треба и постараће се за нас. Или да мислимо, да је Бог лошији домаћин од човечијих домаћина? Да не буде. Са свима нашим бригама о телу ми га не можемо спасти од старости, болести, смрти и трулежи. Но знамо, да Свемогући, који је наше душе обукао у ово пречудно саткано извезено тело од земље, које ми сматрамо скупоценим а Он јевтиним, обући ће нас по смрти у несравњено лепша тела, бесмртна и нераспадљива, која нити ће боловати нити старити. То је обећао учинити Онај који нас је из чисте љубави створио, и који очекује љубав као одговор на љубав. 68. Љубав к Богу изгони сваки страх из душе осим страха од греха. Да, љубав појачава страх од греха. Страх од греха то и јесте страх од Бога. Велики љубитељи Христа нису се страшили ни људи ни зверова ни немаштине ни смрти. Чак су се радовали страдањима за Онога, који за њих пострада, да би били слични Њему. И волели су што пре умрети и овај свет оставити, само да би што скорије били са љубљеним Господом. Апостол то сведочи: "Не бојимо се, вели, и много више волимо изићи из тијела (возар из возила) и ићи ка Господу" (II Кор. 5, 8). Јер су били уверени, да кад им душа напусти ову смртну телесну кућу уселиће се у "кућу вијечну на небесима". Па каже: "Затим уздишемо". (II Кор. 5, 1-2). 69. Не неки земаљски него небесни пример љубави препоручује Христос својима: "Ако заповести моје уздржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповијести Оца мојега и остајем у љубави Његовој" (Јов. 15, 10). А све Његове заповести садрже се у једној: "Љубите". Све пак остале заповести Његове, као: заповест о молитви, милостињи, смерности, чистоти, трпљењу, пожртвовању, храбрости, безбрижности, праштању, бдењу, радости и др. јесу појединачни зраци љубави. Ко задобије царицу врлина, задобија и сву свиту царичину. 70. У свима књигама Новог Завета љубав је стављена изнад свих других врлина и заповести, као свеобухватна. Познате су речи апостола Павла о љубави: "Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам прораштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича; не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не радује се неправди, а радује се истини... А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима" (I Кор. 13). Никад лепша химна љубави није човечијим језиком изречена. 71. Када божанствена љубав дође у срце човечије, с њом долази све, све, кћери моја: и мудрост и моћ и чистота и милосрдност и праведност и храброст и издржљивост и јасновидност и спокојство и веселост и свака доброта. А то је сасвим логично. Јер Бог који из љубави према нама "свога Сина не поштедје него га предаде (на муке и смрт) како дакле да нам с њим не дарује" (Рим. 8, 32). Сва историја Цркве потврђује ово. Осветљени љубављу Христовом простаци су постајали мудраци, плашљивци мученици, развратнице светитељке, тврдице добротвори, цареви и богаташи слуге Христове, вуци јагањци а јагањци лавови. Чудотворна сила Христове љубави није престала с Његовим одласком него се још умножила, веома се умножила. 72. Свецелу своју љубав Христос је дао људима. Зато Он и очекује свецелу љубав њихову. И твоју, душо мила. Не само не трпи Он подељеност нашег срца између Бога и Мамона, него захтева нешто што изгледа сасвим против природе људске. "Ко љуби оца или матер или сина или кћер више него мене, није мене достојан" (Мат. 10, 37), па још то појачава: "Ко не мрзи на својега оца и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик" (Лука, 14, 26). Наравно, да је ово немогуће сваком човеку сем ономе ко отвори своје срце к Богу, те Свемогући учини немогуће могућим. "Љубав заправо нема ништа осим Бога, због тога што је Бог љубав", пише свети Нил Синајски. 73. Док човек не омрзне своју стару хаљину, не може пожелети нову. Како ћемо постати "нова твар у Христу", "нов човек", "Синови светлости", ако не омрзнемо своју стару греховну душу, која је због робовања телу постала више тело него дух? Стари човек је сав у страху од Бога. Страх му је почетак и свршетак. Код новог човека страх је почетак а љубав свршетак. Смрт за љубав Христа јемство је живота вечног. 74. Ко год се удаљи од љубави Христове, пада у лудост телесних жеља, које не знају меру, нити им има броја. А у осветљеним љубављу не владају телесне жеље, него су равнодушни према свим прелестима овога пролазнога света. Они "употребљавају овај свијет као да га не употребљавају, јер пролази обличје овога свијета" (Кор. 7, 31). Гледају на оно што се не види, а не на оно што се види. Њихов поглед стално је прављен преко гроба ка Ономе који их љуби и чека у красотама и радостима "што око не видје, ни ухо чу, нити у срце човијеку дође". (I Кор. 2, 9). Онамо је крајња сврха нашег путовања и наших трудова. Кратки видици, лажни видици. 75. Не може се имати права и стална љубав према Богу, док се нема љубави према Христу, нити се може имати љубави према ближњим док се прво нема љубави према Христу. Ово понављамо и понављаћемо. Као што је речено: "Во свјетје Твојем узрим свијет". Тако се може рећи: Кроз љубав Твоју и ми љубимо. Само кроз љубав Божију, оваплоћену у Христу, ми можемо правилно љубити и Бога и себе и своје ближње, чак и непријатеље. Јер и за наше непријатеље Христос умре. Искључиво због те велике цене, којом Христос искупи наше непријатеље, нама је омогућено љубити их, благосиљати и молити се за њих. Све због Христа а не због непријатеља Божествени Максим Исповедник пише: "Ко љуби Бога, тај неизбежно љуби и ближњега". Ми додајемо: Ни Бога не може љубити ко не љуби Христа ваплоћеног Сина Божијег. У Новом Завету објављене су свету две основне догме: Света Тројица и Ваплоћење Сина Божијега. Љубав почива на овим двема догмама. 76. Бог је благословио брак, најпре у Рају, потом и у Кани. Браком два тела постају једно тело; две душе "нераздвојне и неслијане". Два храма Духа Светога под једним кровом. Зашто сједини Бог два тела уједно? Јер, "лакше је двома на путу него једном". Јер се браком зауздава нечиста похот за телом, целисходним нецелисходно. Јер множењем рода људског омогућава се и мноштво спасених жртвом Христовом. Јер телесни брак мужа и жене, у љубави везан и Црквом благословен, јесте најизразитији симбол Христовог духовног брака са Црквом и са сваком душом хришћанском. И међу првим следбеницима Господњим, апостолима и мироносицама, било је и брачних и небрачних. 77. Монаштво је у идеји натприродно, анђелско. У многобројним примерима оно се показало, и показује, и у пракси натприродно и анђелско. Али по речи самог Господа то "не могу сви примити до оних којима је дано". Којима је јасно отворен вид за царство небесно; којима је срце отворено искључиво за љубав Христову којима је мило пењати се уз стрме духовне литице до висина неба, и који осете призив кроз благодат и силу Божију, они примају без страха и без обзирања. Такве Христос храбри на монашки живот речима: "Ко може примити нека прими". Благо теби, кћери, што си могла примити оно што сви не могу, што си се определила за неподељену љубав. 78. Мисао о безбрачности у име Господа и у служби Господу јако наглашава апостол Павле, безбрачни апостол, говорећи (али не заповедајући): "Хоћу да сви људи буду као и ја". И понавља: "А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам" (I Кор. 7, 7-7). Но колико год апостол похваљује безбрачност Господа ради, толико осуђује безбрачност ради жеља телесних. У првом случају љубав према Господу замењује све жеље телесне, у другом жеље и похоте изгоне љубав и заузимају њено место. 79. Монаштво није правило но изузетак, али изузетак без кога Црква Христова никад није била нити ће бити. Слично неправилним глаголима (као: "бити"), без којих би говор био несавршен. Велику строгост монашког живота у православној Цркви могли су да издрже само они који су имали велику љубав према Господу. Због тога су они постали "свјетилници света" и "земни ангели и небесни человјеци", пример молитве и поста, правило вере и чистоте. "Ко љуби разговор са Христом, тај воли бити усамљен", вели свети Исак Сирин. Усамљен разговор љубави са Љубављу. 80. У Житију Светих налазимо необичне примере, где венчани пар договорно продужује живети девичанским животом као брат и сестра: (Галиктион и Епистима, Алексије Човек Божији и др.). По пророчанству Павловом,"да ће и они који имају жене бити као они који немају". (I Кор. 7, 29). Победиоци телесних жеља победили су змију која победи Еву у Рају. 81. О брачном животу довољно и јасно је написано у Новом Завету. Апостоли свети, с очинском љубављу и строгошћу, опомињу и мужеве и жене и децу. Старешинство мужа над женом сравњују са старешинством Христа над Црквом (I Пет. 3, 1-8). Љубав мужа према жени треба да је слична љубави Христа према Цркви, (I Тим. 2, 9-15; 5, 1-15) за коју Он себе принесе на жртву (I Кор. 7, 11-16). Удата жена "спасиће се рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и светињи с поштовањем (Тим. 2, 1-6); (I Кор. 7, 7-8; 32-40). А која живи у насладама телесним, жива је умрла". Деца да поштују и слушају своје родитеље. Нема свезе без обавезе. 83. Као што освећен брак символизује Христово јединство са светом Црквом и Христов духовни брак са душом сваког верног, тако опет с друге стране прељуба и блуд символизују сатанизам, изневеру љубави Божије, раскид јединства са Богом. А то је по вољи Сатани, који жели да изигра и осујети Божју љубав у људима. Њему је мрска чиста небесна љубав а пријатна телесна похот у свакој нечистоти. "Бесплодна дијела таме" - то је његов мамац којим мами људе у пакао (Ефес. 5, 11). 84. У Светом Писму Божијем често се прељубом и блудом назива отпад од јединог Бога и поклоњење идолима. Пророци и апостоли громовнички осуђују оба ова срамна греха као душегубна. Било да муж изневери жену, било да се поклони идолима, у оба случаја он отпада од Бога и твори оно што је ђаволу угодно. Љубав нема ништа заједничко са прељубом и блудом. Ово двоје глуме љубав. 85. Постоји један преступ против љубави, тежак као блуд и прељуба, и тежи. То је богоборство лицемерних старешина народних, који језиком изјављују своју љубав према народу, а у души презиру народ. Под формом закона они пљачкају и гњече народ, и одбацују "правду и милост и вјеру". То су они којима Бог смета а Христос досађује, па лукаво раде, да удаље народ од Бога а Христа распну. То су највећи непријатељи народни, који прогоне и убијају праве пријатеље народне. Једино њих је Христос ставио испод блудница и цариника, говорећи фарисејима: "Заиста вам кажем, да ће цариници и блуднице прије вас ући у царство Божије" (Мат. 21, 31). 86. Благоухање љубави! Кад жежемо тамјан, ми мислимо на благоухани мирис небесне љубави. Дух Свети као небесни огањ уноси топлину љубави у срца људска, а као свеж ветар разгони греховни смрад и штити Христов мирис по свету. Тај мирис носили су у себи сви свети. Људи су га осећали и од живих светитеља и од њихових моштију. Апостол о томе говори: "Ми смо Христов мирис Богу", мирис познања истине и сладости љубави. (II Кор. 2, 14-16). 87. У црквеним песмама спомиње се "благоуханије Раја". Тај мирис испуњавао је како Господа тако кроз Господа и све Његове следбенике, који смрад телесних жеља заменише благоуханијем свете љубави Божије. Христов мирис пак не дејствује подједнако на све, него "једнима је мирис смртни за смрт, другима мирис животни за живот" (II Кор. 2. 16). Јер једини одгоне тај мирис смрадом греха, а други га очувају до краја, стражећи над својим срцем и трудећи се да у свему буду угодни Христу с љубављу и да приме у себе благоуханије Раја. 88. "Обрекох, вас мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа", пише Павле Коринћанима, огрезлим у телесним жељама и беспутствима. То је задатак цркве; наиме, да очисти верне од сваке прљавштине греха и страсти, и да их учини чистим и светим девојкама, невестама пречистог и пресветог Христа Цара. Преподобни Теогност пише: "Нема другог тако великог подвига као што је подвиг целомудрија и девствености. Који чесно одрже безбрачност, изазивају дивљење анђела и задобијају венце мученичке". У српској народној поезији горови се о "мирису душе дјевојачке". То је мирис чистоте и светиње, кћери моја. 89. На Истоку људи умеју да разликују мирис душе крштене и душе некрштене. Пчеле по мирису осете човека злотвора, и одмах га нападају. Дивљи зверови прилазили су светим људима и женама и умиљавали се око њих. Осећали су мирис љубави. Камо ли да апостоли не осећају тај неземни мирис љубави (Флип. 4, 18). Бог није могао да поднесе мирис жртава од стране безаконика и лицемера. Нису жртве криве (Иса. 1, 13). Жртве су мирисале својим природним мирисом као и увек. Али су душе оних који су приносили жртве заударале зловонијем. 90. Љубав много прашта. И због љубави прашта се све. Гордо оправдање себе супротно је љубави. Фарисеј Симон наругао се Исусу, што је дозволио жени јавној грешници, да му мије ноге својим покајничким сузама и отире својом косом (признајући да има греха колико косе на глави). Исус укори фарисеја говорећи: "Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала". Према коме љубав? Према Њему, који је био на путу за Голготу, да и њене грехе, као целог света, опере не сузама но крвљу. 91. Христос по љубави тражи нас а не наше. А људи због недовољне љубави више траже Његово него Њега. Ишту од Њега и хлеб и дажд и плодородност и здравље и све земаљско. И Он то све даје с тугом што не ишту Њега. Заборављају, да кад добију Њега, добију све с Њим. Апостол му говори: "Сматрам све за трице, само да Христа добијем" (Филип. 3, 8). С друге стране опет пише он вернима: "Не тражим што је ваше него вас" (II Кор. 12, 14). 92. Љубав и мираз не слажу се. То си ти искусила горко, кћери моја. Искање мираза, одсуство љубави. У Тропару светим девицама мученицама православни песник је дивно описао њихову љубав ка Христу: "Јагница твоја. Исусе виче великим гласом. Тебе, жениче мој љубим, и тебе иштући страдам - и умирем за Тебе да би и живела с Тобом; но као жртву непорочну прими мене, која се из љубави жртвујем за Тебе". То је оно што Христос очекује од својих невеста; душе њихове, с пламеном љубављу, а никакав мираз. Она твоја три вереника, кћери моја, нису хтели себе теби дати но продати. 93. О, Христу као женику и Његовом мистичном (тј. духовном) браку са душама појединачно и са Црквом као целином много се писало у православној Теологији. У причи о браковима Царевог Сина Христос је очигледно мислио на себе као тог Царевог Сина и Женика. А што каже браковима а не браку, то је зато што Он очекује венчање са многим душама људским, које Њега у овом животу буду љубиле као Он њих. Неће се сви позвани одазвати, јер су сувише спутани телесним жељама и венчани за земљу. Но и без њих "столови се напунише гостију". Тако ће се напунити небесно царство, Чертог Христов, душама верним Њему и љубећи Њега. А ко изостане, изостаће не зато што није добио позив, него што по својој вољи није се хтео одазвати позиву. 94. Ма какве да су судбине људске на земљи, ма какве сплетке и препреке од Сатане и безбожника, и ма колики да буде у последња времена отпад од истине и љубави Христове, царство Христово безусловно ће се напунити. Или зар Он, који нас је учио, да кад хоћемо да зидамо кулу, треба најпре да прорачунамо, можемо ли је довршити - зар Он, да није унапред прорачунао како ће своје царство напунити? Црква је тело Његово. Какво би било тело без свих својих делова и делића до најситнијих ћелија? Зато ће Господ и многе покајане грешнике и грешнице очистити и препородити тако да се достојно могу назвати Његовим невестама. Али само покајање је почетак личног труда у сусрет ка Божијој благодати. 95. Као што се родитељи радују кад неко воли и слави њихову децу, тако се и Господ радује кад људи воле и славе Његове светитеље. Исто као да Њега славе. "Ко вас прима, мене прима", рекао је Он. И ко Христове свеце слави, Христа слави. Свеци прославише Господа свога на земљи светом љубављу, и у многим напастима одржаше заповести Његове. Тако победише преисказаног звера мржње и пакости, првог Човекоубицу. И не тражећи ништа за себе на земљи, добише све на небу. Тако је и обећано (не кроз лажљива уста човечија него кроз истинита уста Божија.): "ко побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син" (Откр. ров. 21, 7). 96. Ко ће победити? Онај ко зна да је део тела Христовога, па држи своје тело и душу у светињи, не као своје него као Христово. Онај ко гледа Христа на крсту распета, па говори себи: Ово је онај који мене љуби више него мајка моја; Његове су муке због мојих грехова, и Његова крв за моје очишћење и спасење. Победиће сви они који за времена укрштују душе своје трепетом љубављу према вечном Женику Христу. Да, сви они који сачувају добијени позив на небесну вечеру Јагњета Божијега. "Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове" (Откров. 19, 9). Позвани о дозвани. Страх Господњи почетак је мудрости, љубав је пуноћа и врхунац мудрости. 97. Сви су људи позвани и Бог хоће да се сви одазову. И многи, врло многи, већ су се одазвали у току минулих векова и још ће се многи одазвати. То ће бити тако велики сабор као кад би песак оживео у људе. Тај сабор описује тајновидац Јован овако: "Потом видјех, и гле народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучени у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховијем" (Откров. 7, 9). То празновање, та радост, нити је земљи позната нити доступна. То је празновање љубави, која ваистину превазилази сваки ум и сваку машту. То је неизмерно неизбројиво царство Христово. 98. Пази, кћери моја, и не превари се. Колико је велика љубав Јагњетова према онима, који са страхом и љубављу очуваше Очев позив на свадбу Сина, толико је страшан гњев Јагњетов на оне, који тај позив примише али се не одазваше; или га вратише, или поцепаше, а позиваче - апостоле, мисионаре, свештенике - намучише. Јер када Јагње Божије победи све зверове, у људском и нељудском облику и јави се свету, тада ће они ужаснути викати "горама и стенама: падните на нас, и сакрите нас од лица Онога што сједи на пријестолу, и од гњева Јагњетова" (Откров. 6, 16). Праведна је али страшна освета изневерене љубави. 99. Кад један од супруга изневери супружанску верност, колики гњев, колика мржња, колика ларма по судовима! Међутим ни један од супруга није жртвовао унапред за свога брачног друга ни једно око, ни једну руку, ни један прст. Па ипак толика јарост. А Христос даде цело своје тело да се ништи, сву своју крв да се излије, за сваку душу човечију. Његов гњев против вероломника љубави, коју је Он крвљу и смрћу запечатио, несравњено је оправданији од гњева сваког супруга на земљи. Симеон Нови Богослов говори: "Ако душа јавно или тајно замени љубав према Женику Христу љубављу ма кога другог предмета, постаје ненавистна и мрска Женику". Потруди се, кћери моја, да се научиш љубити Христа изнад света и свега у свету и саму себе. 100. Љубави не треба закон. Љубав је Закон над законима. То је Нови Закон, или Нови Завет Христов. "Знамо, да онима који љубе Бога, све иде на добро", вели апостол (Рим. 8, 28). Може пут љубави бити с препонама или тегобама, али и по речи Божијој и по искуству људском тај пут непогрешиво води ка највећем добру. 101. Много ти написах, кћери Божија, а све се може у кратко овако рећи: "Ако љубиш Господа Исуса Христа, испунила си обе велике заповести о љубави. Јер Он је Бог, и Он је наш ближњи. Да, наш најближи Ближњи. О Њему висе обе заповести о љубави, и првенствено на Њега се лично односе. Људима у старо време није било могуће љубити невидљивога Бога. Исус Христос је јављени Бог и истинити Човек. Богочовек, који се као Бог љубави јавио и као Човек љубави пострадао за нашу љубав. Заиста ти кажем, таквога Бога и таквога Ближњега сасвим је лако љубити. И кроз Њега све. 102. О, душо моја, ускоро ћеш све оставити и сви ће те оставити. Пријатељи ће те заборавити. Богатство ти неће требати, лепота ће увенути, снага нестати, тело иструнути, и душа наћи се у мраку. Ко ће ти пружити руку у тами и осамљености? Једини Христос Човекољубац, ако си се била за живота уз Њега приљубила. Он ће те извести из таме на светлост, и из осамљености на Небесни Сабор. Мисли о томе дан и ноћ, и према томе се владај. Нека ти је Христос Господ, цар љубави на помоћ. Амин. Напомена: Ово писаније посвећујем мојој духовној кћери, монахињи Касијани, на читање и размишљање о ономе што је највеће на небеси и на земљи. Смерни раб Божији † Калистрат
  37. 2 points
    Александар Милојков

    Љубав Светитеља

    Овај текст представља моја лична питања и трагања. Немојте га схватити као нешто што намећем као готову ствар. На питања која сам покренуо у тексту, верујем, трагаћу до краја живота. Једно само сигурно знам - одговоре могу наћи само у Православљу.
  38. 1 point
    Blaža Željko

    Čovekov svet je "vegetativan" u odnosu na Božiju volju (update)

    Markane, ne volim ni ja dugačke tekstove ali naprosto nije moguće neke teme smestiti u nekoliko rečenica Budem li se, ako Bog da, bavio i dalje pisanjem gledaću da budu kraći tekstovi (Ono nije da baš nemam neke škole; upisao sam bogoslovski institut s početka '90.ih sa idejom da budem veroučitelj, odslušao prvu godinu ali počeli ratovi .. valjalo je preživeti pa sam digao ruke od škole .. posle me malo zgazilo vreme i kafana )
  39. 1 point
    Zero

    Човек који је садио дрвеће

    Jako lepo, Aleksandra, hvala ti za ovo
  40. 1 point
    .............

    "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve

    Da, o ovom poslednjem smo već vodili dijalog, a tiče se smirenja, tu je bolje da se složimo kako se ne slažemo! Ista stvar, moji stavovi nisu dogme. Živ bio, Blažo!
  41. 1 point
    Blaža Željko

    "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve

    Čuj "praštaj" kao da nešto imam da zamerim Markoni?! Taman posla! Pa ćaskamo; diskutujemo ... tupimo, zavisi kako se i sa koje pozicije posmatra. Svi imamo svoje stavove i ovde ih iznosimo; nekome se sviđaju nekome ne; i to je to. Ako nam se mišljejna ne poklapaju nije strašno dok za posledicu nemaju nečiju ozbiljniju sablazan ..ne onu malu svakodnevnu koja ti natera krv u obraze pa pomisliš "e sad ćeš da vidiš", već pravu sablazan koja je tektonska! Moj Markoni, kažeš da imam „suviše pogrešnih premisa da bi mogao potanko da odgovoriš na njih“ a interesantno da je upravo ovaj tekst znameniti otac Ivan Cvetković šerovao na FB profilu i nazvao ga nekako kao: „Odličan tekst na poukama“. Ruku na srce ne dugo posle (nakon dan dva ...ne znam) ga je povukao i to je njegova diskreciona odluka pred kojom priklanjam glavu. Verujem zbog ostrašćenih komentara ali ne bih mogao to sa sigurnošću da kažem. Pokušavam, najzad, čak i da ne mislim koji su razlozi ali u svakom slučaju on je u jednom trenutku smatrao da tekst ima težinu. Nisam gledao lajkove ali ne bi bio prvi put da se ti i ja u nečemu ne slažemo a da upravo to završi na zidu oca Ivana a onda tamo dobije od drugih sveštenika dobre ocene ..a mene Markoni samo to i interesuje! Svaki taj sveštenički „lajk“ doživljavam kao blagoslov (što na svoj način i jeste) inače ne bih ni sedao da pišem. Ja, kao lenji sluga, zanimljivog istorijata (najblaže rečeno) .. tragam za menjačima! Dugo sam se pitao ko su oni, još uvek tragam, možda ću tako ceo život? Ko zna?! Eto, i ovde kopam ... možda su tu .. Elem, nisam ja nešto naročito pismen; govorim ono što sam kroz crkvenjačko iskustvo sagledao i pohranio negde duboko pa to ne dam da iko remeti „da smo braća rođena“ ...ili što bi iz "Đekne.." rekao Radosav: "Nećeš vala da ćemo za gušu da se 'vatamo" Ali za ovaj put ne bih više ništa pisao; možda nekom drugom zgodom!
  42. 1 point
    Човек Жоја

    Цане Партибрејкерс у Ваљеву

    Тржишна вредност, технолошки вишак, људски ресурси, статистички податак... Слобода, лепота, достојанство, љубав...
  43. 1 point
    .............

    Царствo

    Mario, samo napred u svojim teološkim promišljanjima, pusti zlonamerne, i ja sam ih se naslušao!
  44. 1 point
    Марио Токовић

    о причешћу

    Само Епископ може одлучити неког од причешћа, не постоји духовник који сме, без знања епископа, да било кога одлучи од причешћа. Друга је ствар да ли они, „духовници“, то чинe. Епископ је тај који једини има ту власт као Икона Христова, и само епископ. А сасвим је друга ствар накарaдна пракса, која траје већ вековима, по којој свештеник одлучује о чему не сме да одлучује - о одлучењу. Свештеник је пастир добри који познаје стадо своје, бди и воли стадо своје; и када види да која овчица лута или је залутала по беспућима греха, лично обавештава епископа о овчици а епископ одлучује о причешћивању овчице. А оно што одлучује од причешћа су Јудини греси: одпадија, прељуба, убиство и непокајање; Јуда се причести починивши ове грехе и тиме Бог показа шта су греси ка смрти, они који одлучују од вечног живота са Богом а тиме и од причешћа; а и Петар је по причешћу био у отпадији и прељуби са духом овога света, и сложио се са осудом и убиством Христа, али се и тврдо покајао. Тако Отац показа да је најсигурнији пут ка Царству причешће и покајање. А само се замислимо: колико би данас нас Хришћана причестило Марију Египћанку; и да ли је она искајала своје грехе до првог причешћа или је то истрајавање трајало 17 година!
  45. 1 point
    .............

    Евхаристија - Икона Осмог Дан

    Са дужним поштовањем, ово је више песничко дело, него теолошко, јер онда се грубо дели недеља од осталих дана.... Што ће рећи, грубо се дели живот на Литургији и живот мимо ње, а то не би требало, цео наш живот је принос, литургија, служба Богу и ближњима. Шта кад је празник у сред седмице и причестимо се, онда слика шест дана "пада у воду"? И још: есхатон, очекивано Царство је већ сада и још не на Литургији, тако да ја и не очекујем Осми дан, већ сада живим као да је Христос ту. Јер и јесте. То је она слика апостола Павла. Али, то је разлика у богословском мишљењу, све је то чак и пожељно и може бити продуктивно у славу Божију. Свако добро.
  46. 1 point
    .............

    Христос се роди и рађа

    По овоме испаде да Христос и Син нису исте Личности... И испада да нико ко је крштен не треба да пости пре Божића, него после Богојављења?? Стил је мало нејасан, може ли појашњење...?
  47. 1 point
    Guest

    Нешто моје од поезије...

    Па ти феноменална! Одлично је ово...
  48. 1 point
    Србољуб21

    R`n`B илити Ријана и Бијонсеј

    Направљена је само једна грешка у тексту,а везана је за настанак правца. Ритам и блуз настаје додавањем темпа блузу и настаје паралелно са соулом. Најрепрезентативнији извођачи оригиналног правца су Реј Чарлс и Арета Френклин. Нисам имао намеру да се правим паметан,већ само да допуним добар текст.
  49. 1 point
    JESSY

    ЗА РЕНАТА, ПОСТРАДАЛОГ У „КОНТРАСТУ“

    Марко, не налазим праве речи да изразим своје емоције читајући овај твој текст...много ми је жао због свега, а ти си једна веома јака и паметна особа...и особа пуна љубави...нека те Господ чува...а свим упокојеним подари рајска насеља...
×
×
  • Create New...