Jump to content

Најбољи чланови

  1. JESSY

    JESSY

    ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР


    • Points

      23

    • Број садржаја

      47832


  2. Поуке.орг - инфо

    Поуке.орг - инфо

    АДМИНИСТРАТОР


    • Points

      14

    • Број садржаја

      26255


  3. Bernard

    Bernard

    Члан


    • Points

      3

    • Број садржаја

      3304


  4. Вилер Текс

    • Points

      2

    • Број садржаја

      8152


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 07/01/21 in all areas

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 1. јула 2021. године у Патријаршијскoм двору у Београду највише црквено одликовање, орден Светог Саве, генералном директору Радио-телевизије Војводине др Миодрагу Копривици и Јавној медијској установи Радио-телевизија Војводине. Пригодној свечаности у Престоној дворани, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, преосвећеном господом епископима зворничко–тузланским Фотијем, сремским Василијем и крушевачким др Давидом, као и Епископом бачким г. др Иринејом, присуствовали су сарадници и чланови породице г. Копривице. У обраћању на почетку свечаности, патријарх Порфирије је истакао осећање личне радости, јер је у прилици да изврши одлуку о одликовањима која је донета још за време служења његовог приснопамјатног претходника, патријарха Иринеја. Патријарх је истакао да је успешна професионална каријера г. Копривице обележена не само изванредним резултатима у важним предузећима и установама која је водио, већ и сталним трудом да у свему буде заштићен интерес српске државе, српског народа у целини, а нарочито Српске Православне Цркве. Исто тако, српски Првојерарх је потсетио на чињеницу да је у одређеном смислу Радио-телевизија Војводине пионир у свету медија — и то не само у Србији, већ и на просторима бивше Југославије, јер је прва успоставила искрену и плодну сарадњу са Црквама и верским заједницама, започету пре 30 година серијалом „Буквар Православља“. Светејши Патријарх је истакао да су кроз тај серијал, који је био нешто истински ново у телевизијском свету, истине вере представљене телевизијским гледаоцима на сасвим нови и оригинални начин, као и кроз продукцијску сарадњу РТВ и Српске Цркве, представљене кроз ТВ Продукцију епархије бачке, кроз коју је Црква ступила у јавну сферу, да о себи и својој вери проговори слободно, сама за себе и својим језиком, као и да се без посредника обрати верујућима, али и широј публици. Нагласивши да је додељивање ордена Светог Саве признање за вишедеценијску сарадњу са Српском Православном Црквом, али и за отварање медијског простора за друге Цркве и верске заједнице, поготову за могућност да Црква може да се изрази својим гласом, Патријарх је указао да за све то посебне заслуге припадају г. Миодрагу Копривици. У име јавног медијског сервиса Војводине орден Светог Саве из руку Његове Светости Патријарха примио је уредник г. Горан Ерор, који је, у име свих запослених, захвалио српском Првојерарху и Светом Архијерејском Синоду, нагласивши да му је изузетна част да прими високо одликовање у име медијске куће која емитује програм на 15 различитих језика — и која је не само у комуникативном, већ и у техничком смислу једна од најсавременијих телевизија на нашим просторуима. Према његовим речима, додељивање ордена Светог Саве Радио-телевизији Војводине је потврда да се та телевизијска кућа налази на исправном путу. С друге стране, он је додатно захвалио Српској Православној Цркви што својим сведочењем, својим друштвеним ангажманом и деловањем, посебно кроз програме твом медијском сервису, уопште медијски простор чини чистијим. Генерално директор Радио-телевизије Војводине г. Миодраг Копривица, обративши се непосредним и искреним речима Патријарху српском Порфирију и окупљеним архијерејима и медијским делатницима, нагласио је како је изузетно почаствован орденом светога имена који му је додељен. У срцу радостан, али истовремено и помало уплашен, како је искрено исповедио, доживео је изузетну част да из руку српског Патријарха и Епископа бачког Иринеја — из руку људи са којима је читавих 30 година радио и сарађивао — као потврду и признање свога залагања прими велико одликовање. Директор Копривица се присетио својих предака, који су топониме у крајевима које су насељавали давали по имену Светога Саве, и у том смислу подвукао и одговорност коју такво признање са собом носи. Поред захвалности патријарху Порфирију и епископу Иринеју, г. Копривица је посебно захвалио и свим другим сарадницима — свим националним радницима са којима је радио од Хиландара на Светој Гори до Сентандреје и Печуја у Мађарској, колегама са Телевизије, а напослетку и онима чија је подршка била кључна — члановима његове породице. Како је подвукао, у времену када је породица нападнута, та је подршка најдрагоценија. Закључујући своје обраћање потресним речима да је примањем високог одликовања обавезан да и убудуће ходи стопама Светога Саве, г. Копривица је на дар Патријарху српском Порфирију и Епископу бачком Иринеју предао библиофилско издање дела Захарије Орфелина Историја о животу и славним делима владара Петра Првог из 1772. године. Извор: Инфо-служба СПЦ
    2 points
  2. У уторак 22. јуна извађене су мошти познатог духовника старца Харалампија проигумана манастира Дионисијата. Старчево тело је било у манастирском гробљу пуних 20 година, братија на челу са игуманом Петром а у присуству митрополита Драме Павла пронашћи су старчеве кости златно жуте боје, што је на Светој Гори показатељ светитељског живота блаженог старца. Старац Харалампије је био један од ученика Св. Јосифа Исихасте. Један период свог монашког живота је провео и у хиландарској келији Буразери, да би касније постао игуман петог по рангу манастира, Дионисијата. На српски језик је преведено и штампано неколико књига са поукама овог простосрдачног игумана и учитеља умне молитве. Извор: Светогорске стазе
    2 points
  3. То нису стандарди.. обрати само пажњу какве наративе Авокадо гради, или ФСА када неко умре после вакцине.. то је врло вероватно само шанса , нема везе са вакцином итд осим можда у неком случају али ето то не може да утврдимо Када неко умре са короном.. то је скоро па редовно од короне.. можда су по некада погрешили али ретко. Знаши како се обрће прича корелације и каузације од случаја до случаја. Никада не сумњају да је смрт и корона некада у корелацији а не увек у каузацији али редовно сумњају да је вацина и смрт у каузацији, само ето случајна корелација увек...
    2 points
  4. Milan Nikolic

    Избори у Црној Гори 2020

    Одговор Александра Вучића на оптужбе из Црне Горе Питање новинара: - Председниче, како коментаришете чињеницу да је председник скупштине Црне Горе, Алекса Бечић, изјавио да поруке које долазе из Србије нису ни братске ни пријатељске? И посебно, шта мислите о причи да су ћерке Здравка Кривокапића нападнуте? У МУП-у су то демантовали и рекли да нема доказа да је реч о било каквим нападима. Одговор Вучића послушајте на снимку: https://youtu.be/-vj_1ktWzl8?t=4098
    2 points
  5. Još 2016. god. su znali šta će da nam rade.......... Klaus Schwab talks about implanting microchips: “What we see is a kind of fusion of the physical, digital and biological world”.
    2 points
  6. Prvi put je u Srbiji urađena operacija u maksilofacijalnoj hirurgiji na svetskom nivou. Ali i prva ovakva operacija na svetu. Od ramene lopatice, lekari su rekonstruisali celu gornju vilicu nakon uklanjanja zloćudnog tumora. Operacija je trajala 15 sati i ovo još niko u svetu nije uradio, a operaciju je izveo docent Drago Jelovac. Operacija je izvedena na Stomatološkom fakultetu u Beogradu na Klinici za maksilofacijallnu hirurgiju, gde se čovek od 20 godina javio zbog izrasline u gornjoj vilici, nakon urađene bijopsije konstantovan je agresivni zloćudni tumor oseteosark. Sporevedena je hemioterapija, a na kraju i operacija, pacijent se sada oseća dobro, normalno govori i guta, a biće pušten na kućno lečenje već sutra. "Mikrohirurške i rekonstruktivne operacije spadaju u najzahtevnije u medicini uopšteno, u pitanju je mikrovaskularna transplantacija tkiva, ti krvni sudovi mogu da budu veličine kose koje mi moramo da ušijemo kako bi taj transplantat dobio ishranu, ova operacija je urađena tako što se koristio vrh lopatice, to se i inače koristi", rekao je Jelovac za Televiziju "Prva". Operacija kompjuterski isplanirana Ono što je inovativno u ovoj vrsti operacije je korišćenje detaljne planifikacije koja obuhvata 3D virtuelnu simulaciju hirurškog zahvata. Takav prikaz predviđa sva moguća iznenađenja sa kojima lekari mogu da se suoče u toku operacije. Pacijentu je, kaže Jelovac, odstranjena cela gornja vilica, a postavljeni su mu implanti u donjoj regiji kako bi bilo omogućeno da normalno guta, žvaće i živi. Dr Jelovac zahvalio se amesteziolozima. "Svi smo mi poznati ili nepoznati, ali oni su za javnost uvek nevidljivi, a to je jedna velika nepravda. Iako su oni možda nešto što oni poslednji put vide, a sigurno će biti prvo što će videti kada se i ako se probude. Ti čarobnjaci drže pacijenta u ansteziji po 14-15 sati. Ja samo osećam potrebu da ih spomenem jer to uglavnom niko od nas ne radi", rekao je on. Sa još nekoliko biranih reči, osvrnuo se na svoj tim. "Citiram od kako je Bogu medicine i hirurgije Asklepiju, Hipokrat oteo štap znanja omotan zmijom i zaboga između medicine i magije razdvojivši ih zauvek, zaboravio na boga sna Morfeja čiji jedini preostali čarobnjaci u vidu anesteziologa među nama hirurzima i pacijentima i dalje hodaju, činodejstvujući na sveopštu korist skromni i nevidljivi", rekao je Jelovac. Doktor je rekao i da su uslovi u Srbiji neuporedivi u odnosu na London, i da ova operacija u Velikoj Britaniji iznosi 60.000 funti. Naveo je i da on ne želi da napusti Srbiju jer smatra da ovde treba da leči svoj narod, kao i to da se nada da će država ovo prepoznati. "Moj profesor Piter Batler rekao mi je da uslovi mnogo znače, ali da ljudi završavaju posao", izjavio je Jelovac. https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2021&mm=07&dd=01&nav_id=1884478
    1 point
  7. Патријарх Порфирије: Честитам са радошћу "Вечерњим новостима" на 58. додели плакете за "Најплеменитији подвиг године", али пре свега честитам због тога што "Новости" из године у годину показују да је читава Србија у подвигу, да је Србија нормална земља. Зашто? Зато што је једино нормално постојање, нормално функционисање човека - врлина. А "Новости" нам увек изнова откривају да у Србији постоје врлински људи. И не само то, већ и да је огромна већина Срба врлинска - да је Србија врлинска. И добра. У свету у којем живимо, које проглашава црно за бело, добро за зло, у свету који заправо уноси конфузију у поглед на истину, у поглед на то шта је исправно, шта је праведно, готово да је постало потпуно немогуће да чак уочимо шта је то нормално. Стога, осећам велику радост због иницијативе коју "Новости" већ 58 година заредом спроводе, а то је да пред очи света изводе и подсећају нас да не треба осећати никакав стид, а камоли презир према томе да човек буде врлински, да буде добар, да буде јеванђељски. Сви ови људи који су данас добили награде само су зрнца огромног мозаика од којих је сачињена Србија, зрнца која својим погледом, осмехом, изразом свога лица показују да онда када чиниш добро и испуњаваш јеванђеље, а притом не правиш од тога велику причу покушавајући да себе промовишеш - ти си испуњен радошћу, миром, лепотом. Испуњавати оно што пише у јеванђељу, оно што Бог нама говори да треба да испунимо није заповест која спутава нашу слободу него је потез који открива шта то треба да чинимо: да будемо аутентични људи, испуњени лепотом, радошћу и миром. Тешко да могу да издвојим било кога од добитника. Сигуран сам да су они само представници великог броја људи који постоје у Србији, али ми се допало разумевање онога што је учинио као љубав, као подвиг човека Радослав Марјановић из Умчара. Он је продао наследство у сагласју са породицом да би помогао онима којима је потребна помоћ да плате лекове. Реченицом коју је изговорио: "Кућу сам добио, то нисам зарадио, а немам потребу за тим и мени то не припада", подсетио ме је на Свете бесребренике Козму и Дамјана, који у своје време били образовани, богати али су све своје имање распродали. Били су лекари и све своје знање заједно са имањем употребили су да лече друге. Онда је Црква за њих рекла, славећи их, хвалећи их и подсећајући све нас да тим путем треба да идемо - "бадава сте добили, бадава и дајте". Дакле, све то што имамо као људи, од моћи, од славе од лепоте, од имања, све је то нама дато. Наравно, нико не каже да треба да гладујемо и да расипамо то што смо добили, али треба да употребимо своје снаге, капацитете да још умножимо то што смо добили и да поделимо са другима. Јер из овог света ћемо однети само оно што је у нама. Стога хвала "Новостима" што нас непрестано подсећају на то да треба да будемо нормални, а нормални смо само онда када живимо у складу са јеванђељем, тад смо здрави, испуњени свим оним чиме нас је Бог обдарио и тада у другоме видимо свој рај, а не вука. У другоме видимо лек за себе и своју душу. Честитам свим добитницима плакете за "Најплеменитији подвиг", али и многим другим, знаним и незнаним које су ови данашњи добитници, у овој свечаној прилици представљали. Србија је Србија врлине, Србија добрих људи, Србија подвижника. Подвиг, то је духовни појам, од словенске речи, значи "ићи напред и ка горе" у исто време. Честитам и нека Господ многоструко узврати сваком човеку који и најмању мисао, а камоли неко добро дело упути другом човеку. Безброј пута сам причао причу о највећем владару света свих времена Александру Македонском, који је кад је умирао, рекао својим слугама да му оставе једну руку да вири из гроба. Слуге су се чудиле зашто, а он је рекао: "Да виде сви, да ја који сам све имао, све је било моје, читав културни свет - сад одлазим празних шака. А, моје је само оно што сам поделио, што сам дао". Извор: Новости
    1 point
  8. Изашао је из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси: Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/ – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...; – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...; – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...; – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...; – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...; – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...; – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...; – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....; – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...; Извор: Православље
    1 point
  9. IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA Molitva, pa organska proizvodnja 2, jul 2021. Dimitrije Gašić Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite? Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe. Ko pravi kačkavalj? Svi mi. I vi? Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti. Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju. Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. Ovaj kraj je bogat dunjama, ima li ih i na manastirskom posedu? Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom? Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. Извор: Molitva, pa organska proizvodnja NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...
    1 point
  10. Митрополија црногорско-приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима је до сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од пре две године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, пишу “Вијести”. Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”. То су, пише лист, јутрос потврдили председник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и председница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић. “Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ ”Будванска ривијера” и колегиница Кажанегра Станишић у име ”Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима”, рекао је Пејовић. Рекао је да је на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са поседом или сваким другим видом власништва. “Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље решење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, рекао је Пејовић. Кажанегра Станишић је истакла да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе. “Овим показујемо друштвену одговорност, свесност целог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо верске објекте који су у поседу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи”, рекла је. Навела је да је Митрополија свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије. “Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60-тих година прошлог века био је човек који покушао да спречи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвене својине”, истакла је Кажанегра Станишић. Средњовековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније летовалиште на Јадрану. Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе. МЦП је оспорила решење о национализацији острва Свети Стефан, које је пре шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом наследник била ХГ Будванска ривијера. Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила решење о национализацији које су донеле комунистичке власти пре 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно седиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво. Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управни поступак код Управе за некретнине. Иначе, на острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име. Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана. Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем. Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је пре шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници, пишу “Вијести”. Извор: Митрополија црногорско-приморска
    1 point
  11. Вилер Текс

    Избори у Црној Гори 2020

    Вуксановић Станковић "под стресом" због рутинске контроле на београдском аеродрому: Претресали су ме и задржали више од сат времена - ИН4С WWW.IN4S.NET Посланица Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић Станковић каже да је данас... Bečić: Ophođenje prema Vuksanović Stanković nije pokazatelj želje za bratskim odnosima - CdM M.CDM.ME Nakon što je poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković... Аутошовинистикња Драгиња се стресла а правдољубиви Бечић пева оде о нарушавању братства. Који су ово јадници....
    1 point
  12. ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, БОГОЉУБИВИ НАРОДЕ БОЖИЈИ! ВЕЛИКА НАМ ЈЕ РАДОСТ ОБЈАВИТИ ДА ЋЕ ДАНА 7. ЈУЛА 2021. ГОДИНЕ НАШУ ПАРОХИЈУ ПОСЕТИТИ ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г.Г. ПОРФИРИЈЕ И ЗАЈЕДНО СА НАШИМ ЕПИСКОПОМ ШУМАДИЈСКИМ Г.Г. ЈОВАНОМ СЛУЖИТИ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ УЗ САСЛУЖЕЊЕ ВИШЕ СВЕШТЕНИКА. ОВИМ ПУТЕМ ВАС ПОЗИВАМО ДА БУДЕТЕ ДЕО ОВОГ МОЛИТВЕНОГ САБРАЊА И СВАКАКО ИСТОРИЈСКОГ ДОГАЂАЈА КАКО ЗА НАШЕ СЕЛО КОНЧАРЕВО, ТАКО И ЗА ГРАД ЈАГОДИНУ И ЦЕО ПОМОРАВСКИ ОКРУГ. ДОЧЕК ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ЈЕ У 8:30 ЧАСОВА, А СВЕТА ЛИТУРИЈА ПОЧИЊЕ У 09:00 ЧАСОВА. БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ РАДУЈЕМО СЕ ВАШЕМ ДОЛАСКУ. У среду 07. јула 2021. патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију у Храму Светог Јована Kрститеља у Kончареву. - Храм Св. Јована Крститеља Кончарево HRAMKONCAREVO.RS Драга браћо и сестре, богољубиви народе Божији! Велика нам је радост објавити да ће дана 7. јула 2021. године нашу парохију посетити Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Порфирије и...
    1 point
  13. 1 point
  14. Тако дакле… Једног мудрог човека који је живео побожно, тако рећи као монах, комшије су волеле и хвалиле његов чедни живот. Близу њега живела је једна лепа девојка чији су родитељи држали продавницу хране. Изненада, без икаквог упозорења, њени родитељи открише да је у другом стању. Ово разљути родитеље. Девојка не хтеде признати ко је отац, али после много свађе именова као оца свог смерног комшију. У великој љутњи родитељи отидоше до њега. “Тако, дакле!”, беше све што он рече. Када се дете родило, донели су га комшији. Он је већ изгубио свој углед, што га није много бринуло, али је веома добро водио рачуна о детету. Добијао је млеко од својих комшија и све друго што је детету требало. После годину дана девојка – мајка није могла више издржати. Рече родитељима истину – да је прави отац детета један младић који је радио на рибљој пијаци. Мајка и отац девојке одмах отидоше до комшије да га моле за опроштај и да узму дете назад. Честити и побожни комшија је био предусретљив. Уступајући им дете, све што је рекао било је: “Тако, дакле!”
    1 point
  15. ПРЕМУДРИ СОЛОМОН Соломон је био врло млад када је постао краљ. Волео је Бога и следио је добре савете које му је дао његов отац Давид. Јехве је био задовољан Соломоном, па му је зато једне ноћи рекао у сну: „Соломоне, шта би желео да ти дам?“ Соломон је одговорио: „Мој Боже, ја сам веома млад и не знам како да владам. Зато ми дај мудрост да бих исправно владао твојим народом.“ Јехве је био задовољан када је чуо шта је Соломон тражио. Стога је рекао: „Зато што си тражио мудрост, а не дуг живот или богатство, даћу ти више мудрости него што је ико до сада имао. Али даћу ти и оно што ниси тражио — богатство и славу.“ Убрзо након тога, код Соломона су дошле две жене с великим проблемом. „Ова жена и ја живимо у истој кући“, објаснила је једна од њих. „Ја сам родила сина, а два дана касније и она је родила сина. А онда је једне ноћи њена беба умрла. Али док сам ја спавала, она је ставила своје мртво дете поред мене, а узела моју бебу. Када сам се пробудила и погледала мртво дете, видела сам да није моје.“ Тада је она друга жена рекла: „Није истина! Живо дете је моје, а мртво је њено!“ Прва жена је рекла: „Није тачно! Мртво дете је твоје, а живо је моје!“ Тако су се препирале ове две жене. Шта је Соломон урадио? Наредио је да се донесе мач, и када су га донели, рекао је: „Расеците бебу на два дела, и дајте свакој жени по пола.“ „Не!“, викнула је права мајка. „Молим вас, немојте да убијете бебу. Дајте је њој!“ Али, она друга жена је рекла: „Немојте је дати ниједној од нас; узмите и расеците је на два дела.“ На крају је Соломон рекао: „Немојте да убијате дете! Дајте га првој жени. Она је права мајка.“ Соломон је знао да права мајка толико воли своју бебу да је спремна да је да другој жени само да беба не би била убијена. Када је народ чуо како је Соломон решио проблем, сви су били срећни што имају тако мудрог краља. Током Соломонове владавине, Бог је благословио народ тако што је дао да земља обилно рађа жито и јечам, грожђе и смокве, као и другу храну. Људи су носили лепу одећу и живели су у лепим кућама. Сви су уживали у изобиљу добрих ствари.
    1 point
  16. ВРАТА БЕЗ КВАКЕ! На једној изложби је постављена слика на којој Исус стоји испред великих врата куће и једном руком куца, а у другој руци држи лампу… Један човек је приметио: – Слика је лепа, али има једну малу грешку – врата немају рукохват са спољне стране. – Не, то није грешка. Ова врата су људско срце, а она се отварају само изнутра – одговорио је уметник.
    1 point
  17. ПУТ У НЕБО “Реци нам, како се долази у небо?”, упиташе мудрог старца. “Након што умре, човек наставља свој ход стазом која води од врата смрти до небеских врата – рече мудри старац. – Но, будући да се небеска врата не отварају свакога дана, догоди се да човек пред њима мора дуго чекати. Кад се, након дужег времена, врата отворе, човек одмах с прага може видети да је небо посве једноставан дом у којем пребивају обични и ведри људи који се с Богом сусрећу у благости и љубави. Човек се због тога силно обрадује. И тако човек улази у небо.” “Реци нам”, упиташе поново, “како се долази у пакао?” Мудри се старац насмеши и рече: “Након што умре, човек наставља свој ход стазом која води од врата смрти до небеских врата. Али, будући да се небеска врата не отварају свакога дана, догоди се да човек пред њима мора дуго чекати. И то га озловољи. Кад се, након дужег времена, врата отворе, човек одмах с прага може видети да је небо само једноставан дом у којему пребивају обични и ведри људи који се с Богом сусрећу у благости и љубави. Човек се тада силно огорчи, јер му постане јасно да овде нема ништа од сјаја и славе о којима је сањао. И тако човек улази у пакао.” “Реци нам”, упиташе га, “куда води најпоузданији пут у небо?” “Ако не препознате небо у себи и у онима које волите”, рече им старац, “нигде га нећете наћи.”
    1 point
  18. СУДБИНА Пожалио се један тешки и дугогодишњи болесник лекару на своју окрутну судбину. Искусни лекар, трудећи се да му помогне и упути реч подршке рече: Ти си онај који утиче на своју судбину. Зар ниси никад чуо за изреку, свако је кројач своје судбине? Болесник: Чуо сам то. Али ја сигурно нисам крив, а ни одговоран, што ми је Бог дао да се родим овако тешко болестан. Лекар: Грешиш у свом закључку. Родити се болестан није судбина. То је чињеница. Начин на који ти прихваташ своју болест творац је твоје судбине и положаја у коме се налазиш.
    1 point
  19. Od danas svaki papir košta više: Takse skuplje i do 500 dinara WWW.B92.NET Sve poskupljuje zbog inflacije i biće skuplje i skuplje kako vreme bude prolazilo. Zabraniš ljudima rad, naštampaš novac kao "pomoć", i srušiš ekonomiju. To je sve vreme i bio cilj Overlorda koji su izazvali ovo zlo. Spremte se spremte, nastupiće plač i škrgut zuba.
    1 point
  20. Bernard

    Bill Gates

    First, we've got population. The world today has 6,8 billion people. That'sheaded up to about nine billion. Now, if we do a really great job on new vaccines, health care, reproductive healt services, we could lower that by, perhaps, 10 or 15 percent. But there, we see an increase of about 1.3.
    1 point
  21. Приликом свог боравка у Оптини манастиру, Николај Васиљевич Гогољ је испричао свом духовнику оцу Амвросију о чуду Светог Спиридона које се десило пред његовим очима. Десило се то за време његовог поклоњења моштима светог угодника Божјег Светог Спиридона Тримифунтског чије се мошти налазе на Крфу. Тога дана када је Гогољ дошао на поклоњење светитељу који се слави 25. децембра по новом календару, са великом торжественошћу мошти су се обносиле око града. Међу њима се налазио неки енглески путник одрастао на скепси и рационализму протестантске културе. Он је дозволио себи да примети, да су сигурно на леђима угодника направљени прорези и тело пажљиво балсмовано. Затим се сасвим приближио моштима. Какво је било његово избезумљење које се граничи са ужасом, када су се мошти светитеља, тј.светитељ, пред очима свих …лагано придигао из кивота и окренуо своја леђа управо том „идејном“ наследнику апостола Томе, названог „неверујући“: “Хајде, пријатељу, потражи своје прорезе!” Каква је даља судбина тог поштованог Британца, нажалост, није познато. Гогоља је то чудо пак потресло до дна душе. Кивот са моштима светитеља сав је окићен даровима оних којима је светитељ помагао. Место где се реликвија налази је закључано и чувар га отвара само за православне поклонике, док је католицима дозвољено само да целивају кивот. Писац описује изглед светитеља-Светога Спиридона –„Господе за мене је то био највећи потрес у животу. Кроз стакло сам веома добро успео да разазнам лице светитеља. Његове црте сасвим препознатљиве, одлично очувана коса и белоснежни зуби. Кожа мало наборана и потамнела, али је сачувала форму”. Свети Спиридон је био пријатељ Светог Николаја Чудотворца Мирликијског. У своје време оба светитеља одбранила су чистоту вере Православне у борби са јереси свештеника Арија на Првом Васељенском Сабору 325. године. Мошти Светог Спиридона поседују јединствена својства: не само да су нетрулежна током векова, већ су очувале гипкост и мекоћу својствену обичном, живом људском телу. Тело Светог Спиридона има сталну температуру 36,6 степени. Њему расту нокти и коса. И што је најчудније – одећа која му је обучена мења се сваких пола године, зато што се хаба као да не лежи у кивоту већ хода. Чувар кивота је причао да се дешава да кључ не може да отвори браву кивота. И тада свештеници знају – светитељ једноставно није у кивоту, он хода по острву. https://patmos.rs/2021/06/29/svedocanstvo-gogolja-o-cudu-svetog-spiridona/
    1 point
  22. Skinuli su ga YT cenzori. Evo ga neki repost.
    1 point
  23. Ученици Основне школе "Ђорђе Натошевић" из Новог Сада осликали су 14 икона и однели на дар манастиру Карно. Тим поводом, архимандрит Лука деци је поклонио икону Богородице Тројеручице из царске лавре манастира Хиландара са Свете Горе. Манастир Карно, древна задужбина Немањића из XIII века, посвећена је покрову Пресвете Богородице. Храм је1992. године опљачкан и запаљен, а сав инвентар уништен. Изгорео је и иконостас. Племенити млади Новосађани одлучили су да допринесу обнови тог манастира. "Ја сам сликала Светог Илију Громовника, цртали смо у византијском стилу и мислим да је ово било једно непоновљиво искуство. Надам се да ће бити још оваквих прилика да радимо зато што је ово стварно нешто што се ретко добија у животу" каже Тара Лончар из ОШ "Ђорђе Натошевић". "Ја сам сликала Светог Георга, он је поприлично био занимљив, имао је пуно детаља и имао је мач који је било много тешко да се уради где ми је наставник помогао", објашњава Ленка Докмановић из ОШ "Ђорђе Натошевић". "Сликала сам Светог Стефана. Искрено изразито ми је значило што сам сликала ову икону управо зато што ми је то слава, сматрам да је то била једна изразито велика ствар за све нас и да нисмо свесни колику смо велику ствар учинили", истиче Тамара Јокановић из ОШ "Ђорђе Натошевић". Сам процес сликања икона није био лак. Ученици су научили ту технику и шта значи бити иконописац. "Они су се тим начином сликања сретали само на екскурзији где су евентуално видели фреске и иконе, тако да им је цео поступак стварања иконе непознат. Практично сам их ја научио од почетка како се ствара икона", каже Сава Станков, наставник ликовне културе у ОШ "Ђорђе Натошевић". "У време короне долазили су овде у малим групама, кад год су имали слободног времена. Родитељи су највише захвални на томе што су они изашли из оквира својих станова, игрица и телефона и радили нешто креативно", објашњава Недељко Ђорђић, директор ОШ "Ђорђе Натошевић". Овај срдачан допринос оплемењује простор са 14 икона, које дају неки нов живот и почетак. У плану је даља сарадња која ће употпунити манастир Карно и околину. Извор: РТВ
    1 point
  24. Епископ бачки Иринеј: „Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на бојишту.” На празник Видовдан, у понедељак, 15/28. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства Саборног храма и новосадских ђакона. После прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени владика Иринеј је у својој беседи указао на суштину молитвеног прослављања празника Видовдана. „Данас прослављамо велики празник који се посебно свечано слави у нашој помесној Цркви – Српској Цркви – јер је повод за његов настанак био један пресудни, јединствени догађај у историји нашега народа. То је бој на Косову и данас управо зато прослављамо светога кнеза Лазара, мученика косовскога, и све оне који су заједно са њим дали свој живот не само за слободу или само за територију, за неке овоземаљске циљеве него, пре свега и изнад свега, за очување православне хришћанске вере. У предугачком низу светих мученика – сведокâ верности Христу и љубави према Христу – један од највећих у нашој историји је свети кнез Лазар. Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на том бојишту. Нажалост, кроз сву нашу историју до данас тај бој траје. По људској, пролазној логици, његов исход је неизвестан; многи чак мисле да је трагичан по нас, да губимо све, да смо поражена страна у том многовековном Косовском боју. Али, то је врло кратковидо тумачење смисла ових догађаја које прослављамо и ових светих личности које прослављамо зато што је, поред страдања и жртве и делимичног падања у ропство под немилосрдним туђинима, настао и такозвани Косовски Завет или косовско опредељење у нашем народу. То значи да када дође до тренутка у којем треба изабрати или пошто-пото биолошки опстанак и неки друштвени прихватљиви статус или пак – ради непролазних, вечних вредности, а првенствено ради ближњих својих, ради других људи – страдати, ако треба и до краја, онда је избор онај који је учинио свети кнез Лазар. Зато је он, како народни песник каже, изабрао Царство небеско које је вечно, а запоставио, занемарио и заборавио царство земаљско, јер је, каже исти народни песник, царство земаљско кратковеко, замалена, пролазно. Тим заветом, који није ништа друго него примена Христовог Новог Завета на биће и на историју нашег народа, ми смо се и одржали кроз векове, поред свих огромних страдања. Та идеја мучеништва није идеја величања смрти: да је боље погинути него не погинути. Напротив. Али ако треба жртвовати себе ради других – као што је Господ Христос жртвовао Себе ради свих, ради спасења свега света, свих људи, свеколике творевине – то, када околности захтевају, треба да буду спремни да учине и хришћани. Зато данас, слушајући Јеванђеље по Јовану, чујемо речи Христове да као што је Он био прогоњен и страдао, тако ће бити и онима који верују у Њега. Али је додао: Не бојте се, јер сам Ја надвладао свет и смрт. Стога и ми, браћо и сестре, данас, када је наш Патријарх на Газиместану, на месту Косовске битке, и када сви наши храмови свечано прослављају – негде уз велике тешкоће и ограничења, почевши од самога Косова Поља, а негде без тих тешкоћа – увек имамо исто искуство: и страдања и мучеништва, и победе добра над злом; и Крста и Васкрсења у којем учествујемо”, нагласио је Епископ бачки г. Иринеј. После заамвоне молитве, Преосвећени владика Иринеј је служио парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и отаџбину, од Косовског боја до данас. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    1 point
  25. Božena

    Избори у Црној Гори 2020

    Vladislav Dajković Prije nekoliko dana Vlada Zdravka Krivokapića je vojsci “Kosova” poklonila vakcine, naravno od našeg novca. Prekjuče su nam Kurtijevi policajci uzvratili tako što su - na pravdi Boga - uhapsili Srbina Rista Jovanovića iz Podgorice, kome je određen pritvor trideset dana. Uz to, Ristu - ocu jednogodišnje djevojčice - prijeti petogodišnja robija zato što je “kosovske” policajce zamolio da ne pretresaju monahinju naše Crkve. Izdržaće brat Risto Kurtijev kazamat, a hoće li izdržati obraz nekih domaćih Juda - čisto sumnjam. Vidimo se noćas ispred crnogorske Vlade na skupu podrške našem sugrađaninu. BRAT ZA BRATA!
    1 point
  26. Прву Свету Архијерејску Литургију, након свечаног ступања у трон Епархије ваљевске, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије одслужио је у Храму Васкрсења Христовог на празник Светог кнеза Лазара и мученика косовских, у народу звани Видовдан. Саслуживали су му игуман српске царске лавре манастира Хиландар архимандрит Методије, сабрат хиландарске обитељи јерођакон Нектарије, јеромонах Харитон, сабрат Владике Исихија из манастира Ковиљ, као и више свештенослужитеља из Ваљева. У празничној проповеди о Видовдану, камену међашу српске повеснице, који је умногоме оставио трагове у хришћанској цивилизацији уопште, Владика Исихије рекао је да је Видовдан празник који је обликовао наше народно биће и који нам даје идентитет. Много слушамо о Косовском завету у овом времену, у ком се наш народ буди из летаргичног сна, и све више смо свесни да нас управо Косовски завет одређује. То је завет који се пружа од пре шест векова кроз читаву историју нашег благоверног и благочестивог народа. Није то нека измишљотина, нешто што се разликује од Светог јеванђеља, већ управо примењено Свето јеванђеље на нивоу читавог народа. Завет, који нама даје смер у нашем животу. Завет, који је за нас дао Свети кнез Лазар, а пре њега Свети Сава, положивши темеље за нашу Цркву, која од њега постаје аутокефална – истакао је Владика Исихије. Осврнувши се на расуђивање Светог кнеза Лазара, из ког је проистекло опредељење за Царство небеско, Епископ Исихије је објаснио ту одлуку дубоким погружењем ондашњег српског господара у хришћанске врлине и веру православну. Он је својим примером то посведочио од раног животног доба, чинећи бројна доброчинства, до тренутка у ком је своје јунаке повео у одсудни бој на Газиместану. Ми имамо тај благослов, ма у шта веровали, да се увек опредељујемо за правду Божју, за крст часни и слободу златну и зато смо увек великим силама били трн у оку и покушавале су да нас униште. Данас прослављамо најсветији дан наше историје. Данас је на Газиместану и наш Патријарх Порфирије, који је јуче био у нашем граду, дао нам благослов, служио са нама и извршио увођење моје недостојности у трон Ваљевске епархије. Сада нас представља пред Господом и служи на том светом месту. Ми овде смо својим срцима и душом заједно са њим и читавим српским народом. Данас се у свим црквама прославља Видовдан и на литургијски начин обнавља светосавски и завет цара Лазара и свих јунака и страдалника оног времена – рекао је Владика Исихије. Након Свете Литургије, Епископ Исихије са свештенослужитељима је одслужио помен косовским јунацима и свима који су кроз страдалну историју српских земаља положили животе за слободу. Обраћајући се сабраном народу након отпуста, Владика Исихије је позвао на узношење молитава за спасење свих који су страдали и који страдају. Јер, нагласио је он, треба да пројављујемо братољубље и човекољубље. Бога може волети само онај који воли ближњег, а ближњи је свако ко се налази око нас. Стога, закључак је видовданског слова ваљевског архијереја , молимо се и за непријатеље, не осуђујмо и чинимо добра дела, чувани молитвама Светог кнеза Лазара и косовских мученика. Извор: Епархија ваљевска
    1 point
  27. У прву недељу по Духовима – Недељу свих Светих, 27. јуна 2021. године, на радост житеља Стапара, уведен је у дужност презвитер Никола Дувњак као парох друге парохије стапарске. У храму Ваведења Пресвете Богородице, светом Литургијом је началствовао протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитера Ђуре Родића, пароха стапарског првог, и презвитера Николе Дувњака. После отпуста, отац Саво је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја, којом је за новог пароха друге парохије стапарске постављен презвитер Никола Дувњак. Отац Саво је пожелео добродошлицу оцу Николи. Отац Никола је заблагодарио владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког на новој парохији. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    1 point
  28. ЗАТВОРЕН ПРОЗОР Неки је човек живео непрестано с црним облацима на души. Није веровао у доброту, посебно у Божју доброту и љубав. Једног дана док је, задубљен у своје црне мисли тумарао брдима изнад села, сусретне пастира. Пастир, добар човек бистра ока, осети странчево очајничко расположење и упита: „Шта те толико мучи, пријатељу?“ „Неизмерно сам усамљен.“ „Ја сам такође сам, али нисам тужан.“ „Можда зато што је Бог с тобом…“ „Погодио си.“ „Ја, напротив, немам Бога, не могу веровати у његову љубав. Како Бог може волети људе сваког појединачно? Како је могуће да мене воли?“ „Видиш ли оно наше село у долини?“, упита пастир. „Видиш сваку кућу, зар не? Видиш ли прозоре сваке куће?“ „Видим“. „Онда немој очајавати! Сунце је једно, па ипак оно обасјава сваки прозор у граду, и онај најмањи скривени прозор током дана оно обасја. Можда си ти очајан зато што ти је прозор затворен?“.
    1 point
  29. ЧАРОБНА БАНКА Замисли… Ти си на неком извлачењу добио следећу награду: Свако јутро од банке добијеш уплату од 86.400,00 ЕУР на свој приватни рачун. Ова игра има наравно и своја правила: 1. Све што не потрошиш тог дана, одузима ти се. Тај новац не можеш пребацити на други рачун, мораш га потрошити. Свако јутро када се пробудиш, банка ти уплаћује нових 86.400 еура за тај дан. 2. Банка може прекинути игру кад хоће, казати готово и затворити рачун заувек. Што ћеш учинити? Купити све што пожелиш, не само за себе, него и за друге које волиш…!?! Тачно! Можда чак и људима које не познајеш, јер ти не треба толико да би све потрошио … Тачно! Покушаћеш сваки новчић искористити и потрошити. Тачно! Ова игра је стварност!!! Свако од нас има “чаробну” банку, коју не видимо! Чаробна банка је време!!! Свако јутро када се пробудимо имамо 86.400 секунди живота за тај дан и увече када кренемо на спавање, остатак времена нам се брише. Што не доживимо тај дан, брише се заувек! Јуче је прошлост ! Сваког јутра почиње нови дан и може се прекинути без опомене. Шта радиш ти са својих дневних 86.400 секунди? Зар нису вредније од исте количине еура? Размисли о томе ! Пази на себе и уживај у секундама свога живота. Живот лети и време пролази брже него што можеш зарадити 86.400,00 ЕУР. Следите своје срце, без обзира на све ! Волт Дизни био је отпуштен неколико пута с места уредника новина јер “није поседовао довољно маште ни добрих идеја”. Неколико пута је банкротирао пре него што је изградио Дизниленд. Чарлија Чаплина су холивудски студији на почетку одбили, а његову пантомиму прогласили “глупом”. Године 1954, Џејмс Дин, менаџер Гранд Оле Опри, отпустио је Елвиса Прислија након само једне пробе. Рекао му је: “Ништа ти нећеш направити, сине. Врати се ти радије вожњи камиона.” Ван Гог је продао само једну слику током целог свог живота. И то сестри својих пријатеља за 400 франака. То га није спречило да заврши више од 800 слика које сада вреде милионе.
    1 point
  30. ПЛОДОВИ И СЕМЕ Једна жена сањала је да улази у потпуно нову радњу и, на њено велико чудо, за тезгом је стајао Бог: “Шта се овде продаје?” упитала је. ”Шта год ти срце жели.”, рекао је Бог. Не верујући својим ушима, жена је решила да затражи оно најлепше што људско биће може да пожели. “Желела бих душевни мир, мудрост и да заувек нестане сваки страх у мени.”, рекла је. Затим, промисливши, додала је: “Не само за мене, већ за све људе на земљи.” Бог се насмешио: “Мислим да си погрешно схватила, драга моја. Овде се не продају плодови, већ само семе.”
    1 point
  31. – Старче, у себи осећам несигурност, напетост. – Осигурај се Богом, дете моје. Зар ти знаш само за осигурање аута? Божије осигурање ти није познато? Прекрсти се пре него што било шта учиниш и реци: „Христе мој, Богородице моја, помозите ми“. Зар постоји већа сигурност од поверења у Бога? Када човек повери себе Богу, он непрестано од Њега прима бензин „супер“ и његова духовна машина се никад не зауставља, стално се креће. Колико год можеш, буди пажљива, моли се, имај поверења у Бога и Он ће ти помоћи у свакој тешкоћи. Да би се ослободила напетости и узнемирености, поједностави свој живот потпуним поверењем у Бога. – Старче, увек са страхом и колебањем почињем да радим оно што ми се каже и од страха може да ми се деси да посао не обавим ваљано. – Прекрсти се, добро дете моје, и чини оно што ти се каже. Ако помислиш: „Молитвама Светих Отаца наших…“, зар баш ниједан од толиких светитеља неће хтети да ти помогне? Никада не губи поверење у Бога. Не гуши саму себе својом уском, људском логиком; тако ћеш се само мучити и спречавати божанску помоћ. Ако после свог благоразумног делања ти Богу повериш и саму себи и све што радиш, то ће да помогне не само теби, већ и другима. Поверење у Бога је велика ствар… Велика је ствар предати себе у руке Божије. Људи пред себе постављају неке циљеве и труде се да их достигну, не ослушкујући притом шта је воља Божија и не старајући се да своје поступке усагласе са њом. Богу се треба предати са поверењем, Њему препустити да управља догађајима, а ми приљежно испуњавајмо своје дужности. Човек ће се мучити ако нема толико поверења у Бога да се потпуно преда у Његове руке. Обично човек прво прибегава људској утеси, па тек када се разочара у људе – прибегава Богу. Ако нећемо да се мучимо тражићемо божанску утеху, јер она и јесте једина истинита утеха. Вера у Бога није довољна, потребно је и поверење у Њега. Поверење у Бога привлачи Његову помоћ. Хришћанин верује и поверава себе Богу до смрти… Ако човек хоће да живи без напетости, треба да верује у оно што је рекао Христос: „Без Мене не можете чинити ништа…“ Односно, потребно је да човек, у добром смислу те речи, очајава над собом и да верује у силу Божију. Очајавајући, у добром смислу, над самим собом, човек налази Бога. Сву наду своју на Тебе полажем (Из Богородичиног тропара 2. гласа). Чак и најдуховнији људи не могу да буду сигурни за свој живот, па зато увек прибегавају сигурности која је у Богу. Они своју наду полажу на Бога и очајавају само због свог „ја“, јер то „ја“ доноси човеку сваку духовну несрећу.“[1] https://tvrdjavaistine.wordpress.com/2020/10/04/napeti-i-nesigurni-sta-raditi/
    1 point
  32. Међу монасима украјинског Манастира „Светог вазнесења“ уточиште је нашло и 140 сирочади. Гледајући их, тешко је поверовати да су ова невероватно драга деца сирочићи на којима ожиљци од родитељске „љубави“ до данас нису зарасли. У Тврђави, где влада љубав и слога, разумевање слабости и жалости ближњег, од најранијег узраста уче лекцију саосећајности и знају да је и најјаднији од свих, достојан љубави и пажње, само се треба присетити туђе несреће.. Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Топла препорука. Ради се о монашкој обитељи која је сама основала манастир и наставила да гради. При манастиру је и сиротиште, и о тој деци се брине дивни батјушка, кога зову - тата. Он им је све. Иако је и сам прележао три инфаркта, неуморно ради на пољу. Браћа су успела и да исцеле неколико деце. Нека су здрава, а нека болесна, а он је лично усвојио преко двадесеторо деце... Никад, никад ниједан филм ми није толико допрео до срца, душе. Дивно је што је снимљено, нешто о чему смо само слушали. Као да смо тамо, са оцем Михајлом...Подсећа ме на грубост и неосетљивост моје душе, на то, колико људи окрећу главе од осећања, колико су нам груба и себична срца...
    1 point
  33. Вилер Текс

    Избори у Црној Гори 2020

    Da li su ga uhapsili? Ma jok, ono je snimak sletanja na Mesec. Dobro je sto je reagovao, ali ova reakcija je mutava. Jasno se vido da su ga uhapsili/priveli bez razloga. Valjda ima i neki drugi kanal i nacin reakcije osim tvitera. Nije im preko tvitera slao vakcine.
    1 point
  34. "Човеку су потребне тешкоће, оне спадају у његово здравље." К.Г.Јунг
    1 point
  35. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 10. јуна 2021. године, на празник Вазенесења Господњег - Спасовдан, свету архијерејску Литургију са чином освећења славских дарова у београдској Вазенесењској цркви. Домаћин овогодишње градске славе је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић. Повезане вести: Саопштење за јавност поводом прославе славе Града Београда Позив патријарха Порфирија на Спасовданску литију Најава: Слава Града Београда - Спасовданска литија Свечана славска литија коју ће предводити Свјатјејши Патријарх г. Порфирије, са више стотина свештеника, члановима свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби, кренуће у 19 часова од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара Ослобођења до храма Светог Саве на Врачару, где ће Светејши служити молебан за Београд и његове житеље. Позивамо благочестиви народ српске престонице да узме молитвеног учешћа у прослави славе Града Београда. Извор: Инфо-служба СПЦ
    1 point
  36. Први темељ грађевине човековог бића је радост. Црква жели да смо увек радосни, она не подноси смркнута лица, нити пружа олакшице за лажну тугу за Богом. Различита је ,,жалост по Богу'', добра и истинита туга, која је уздарје Духа, од наше туге која је последица наше одвојености од Бога. Доказ наше аутентичности јесу наша радост и мир. Атмосфера у којој душа може да се изграђује и да види Бога и наслађује се Њиме јесте радост, која је природна и духовна. Пошто прође кроз дар суза, она бива употпуњавана Духом Светим и постаје стална, непресушна и богомдана. Те сузе су танани бол душе што је пала и што је избачена на ову земљу, далеко од Раја, те сада треба да се врати: то је дакле, туга која душу окуша када стекне познање своје болести. Али, та туга и те сузе пружају весеље духу, наслађивање и нежност раја, не укидају радост. Радост се задржава као стално окружење. Као што човек не може да живи у загађеном окружењу, тако не може да живи ни без радости.
    1 point
  37. Један је професор на факултету изазвао студенте питањем: “Да ли је Бог створио све што постоји на земљи?” Један студент је храбро одговорио: “Да, створио је.” “Бог је све створио?”-питао је поново професор. “Да професоре.” – поново је одговорио студент. Професор је одговорио: “Ако је Бог створио баш све на земљи, онда је он створио такође и зло, јер зло постоји, и судећи према правилу – да наша дела говоре ко смо ми – Бог је зао.” Студент је након тог одговора заћутао. Професор је био задовољан самим собом и хвалио се студентима како је врло једноставно доказао да је хришћанство само једна мит. Један други студент подигао је руку и рекао: “Могу ли ја нешто питати професоре?” “Наравно” – рекао је професор. Студент је устао и рекао: “Постоји ли хладноћа, професоре?” Професор је одговорио: “Какво питање. Наравно да постоји. Теби никада није било хладно?” Младић је одговорио: “Чињеница је да хладноћа не постоји. Према законима физике, оно што ми сматрамо хладноћом – заправо је недостатак топлоте. Предмети или жива бића се могу проучавати кад имају или преносе енергију, а топлота је оно што чини да тело или материја преносе енергију. Апсолутна нула (-460 степени ф) је потпуно одсуство топлоте, материја постаје инертна и неспособна за било какву реакцију на тој температури. Хладноћа не постоји, ми смо створили ту реч да опишемо како се осећамо кад немамо-топлине.” Студент је наставио: “Професоре, постоји ли тама?” Професор је одговорио: “Наравно да постоји.” Студент је одговорио: “Још једном сте погрешили. Тама је заправо-недостатак светла. Светло можете проучавати, али таму не. Тачније, можемо користити Њутнову призму да разбијемо бело светло и проучимо различите таласне дужине сваке боје. Не можемо измерити мрак. Зрак светлости може се пробити у свет таме и осветлити га. Како можете знати колико је одређени простор таман? Оно што можете измерити је количина светлости која је присутна. Да ли је то тачно? Тама је термин који је човек измислио да би показао што се догађа када није присутна светлост.” Коначно, млади човек је упитао: “Професоре, постоји ли зло?” Сад већ помало несигуран, професор је одговорио: “Наравно, као што сам већ рекао. Видимо га сваки дан – у примерима човековог нехуманог понашања. У маси криминала и насиља у свету. То је чврст доказ постојања зла.” На то је студент одговорио: “Зло не постоји, професоре. Или барем не постоји само за себе. Зло је једноставно – одсуство Бога. То је као тама и хладноћа – реч коју је човек створио да би описао одсуство Бога. Бог није створио зло. Зло није као вера, или као љубав које постоје као што постоје топлота и светлост зло је оно што настаје кад човек нема Божије љубави у свом срцу. То је као хладноћа која наступа када нема топлине, или тама која настаје када нема светла.” Професор га је ћутке посматрао. Младићево име је било – Алберт Ајнштајн.”
    1 point
  38. Био један краљ који је био толико окрутан и неправедан да су сви његови поданици жељно ишчекивали његову смрт или барем свргавање са престола. Међутим једнога дана он их је све изненадио објавивши да окреће нови лист у своме животу. “Нема више суровости, нема више неправде”, обећао је и држао се своје речи. Од тога дана он је у целом краљевству био познат под надимком, “Племенити господар.” Месеци су прошли након његове трансформације и једнога дана један од његових управника скупио је довољно храбрости да га упита: ”Господару, шта вам се десило толико важно да се тако изненада промените?” Краљ му је одговорио: “Док сам једнога јутра јахао кроз моју шуму, видео сам да један од мојих паса јури лисицу. Лисица је успела да се домогне своје јазбине, али ју је ипак пас успео ујести за задњу ногу и тако је рани и остави убогу за цели живот. Касније сам одјахао у село и видео како тај исти пас лаје на неког човека. Човек без размишљања узе повећи камен, баци га на пса и сломи му ногу. Човек од страха поче ужурбано да трчи путем и ту налети на коња који га прегази и смрска му кољено. Коњ пак настави махнито да трчи, али паде у неку рупу коју није видео и сломи обе ноге. Сведочећи свим тим догађајима, помислио сам: ”Зло привлачи зло. И ако и ја наставим да чиним зло, сигурно ће се и мени нешто лоше десити. Тако да сам одлучио да се променим.” Његов управник изађе напоље уверен да је коначно дошло време да се краљ збаци са престола. Заокупљен мислима није ни приметио степенице испред себе. Паде и сломи врат.
    1 point
  39. Либерално васпитање Једна бака је на каси велике самоуслуге на реду да плати. Иза ње у реду стоји једна млађа жена са несташним сином од 9 или 10 година. Син стално гура мајчина колица која већ 5-6 пута ударају баку по ногама. Бака се окрене малом и замоли га да престане да је удара. Пошто мали наставља да је удара, бака се окреће његовој мајци и каже: „Зар не можете да кажете вашем сину да ме не удара?“ Млада госпођа, без узбуђења – хладно одговара: „Не! Моја метода васпитања му дозвољава слободу да ради шта год жели, све док до његове свести не дође да то што ради другима не ваља. Научно је доказано да је та метода далеко ефикаснија!“ У реду иза даме са дететом стоји један момак од неких 20 година, који све то пажљиво слуша, а у руци држи теглу са пекмезом од црвених рибизли. Кад је дама завршила своје објашњење методе васпитања, он отвори поклопац од тегле и мирно истресе целу теглу пекмеза младој дами на главу. Сва бесна, ван себе, дама се окрене младићу, а он хладнокрвно одговара: – Знате, госпођо, ја сам васпитаван слободно, баш на исти начин као и ваш син. И – ево видите резултат!“ Старица се весело окрене благајници и каже: „Молим вас, ставите ову теглу пекмеза на мој рачун!“
    1 point
  40. ЛЕПТИР Једног дана, појавио се малени отвор на чахури. Човек је седео и гледао како се лептир неколико сати мучи да би извукао своје слабашно тело кроз тај малени отвор. Онда је лептир стао. Зато је човек одлучио да помогне лептиру: узео је маказе и разрезао чахуру. Лептир је с лакоћом изашао. Човек је наставио да посматра лептира, очекујући да ће се сваког тренутка крила отворити, повећати и раширити, како би подржала лептирово тело и оснажила га. Међутим ништа се није догодило. Лептир је цео свој живот провео пузећи около са слабашним телом и неразвијеним крилима. Никада није полетео. Човек, упркос својој љубазности и добрим намерама, није разумео да су потешкоће кроз које је лептир морао проћи, излазећи из чахуре, потребне, како би крв из тела лептира потекла у крила и када се ослободи чахуре да буде спреман да полети. Понекад су потешкоће управо оно што нам треба у животу. Никада не би постали онолико снажни колико можемо бити. Никада не би могли летети.
    1 point
  41. Чешаљ и каиш за сат Некада давно живео је са својом женом, један врло сиромашан човек. Једном, његова жена, која је имала врло дугачку и лепу косу, затражи од њега чешаљ како би је правилно одржавала. Човек се осећао врло тужно али је морао да је одбије. Објаснио је како нема довољно новца ни за поправку каиша на његовом сату који је био покидан. Она више није инсистирала. Када је пошао на посао прошао је поред радње са сатовима, ту је продао свој оштећени сат по врло ниској цени, и отишао да купи чешаљ за своју драгану. Увече је дошао кући са чешљем у руци спреман да га да својој женици. Изненадио се када је видео своју жену са кратком косом, а онда је видео да у руци држи нов каиш за сат. Она је продала своју косу и за тај новац купила каиш. У исто време су им потекле сузе, не због узалудности њихових поступака, већ због узајамне снаге њихове љубави.
    1 point
  42. Цар Јустинијан, један од најмоћнијих византијских царева, пожелео је да сагради најлепшу цркву, какву нико до тада није саградио. Цркву је посветио премудрости Божијој, а њена величанственост је истовремено говорила о величини царевој и о његовом имену. Шта је наумио за пет година је и остварио. Изабрао је најлепше место у Цариграду и најбоље градитеље у целом царству и све их уредно плаћао, чак и више него што су тражили, како би имао што већи благослов у току градње. Често је и сам учествовао у градњи. Данима је надгледао мајсторе како раде, а знао је и сам носити тешко камење које је уграђивано у зидове цркве. Таман када је црква била готова усни цар један сан који га узнемири. У сну је видео како он Богу приноси само половину цркве. Сан га пробуди и он узнемирен дочека зору. Брзо је сазвао учене људе око себе и тражио разјашњене сна. Они му рекоше да сигурно у градњи цркве има још неко чији је дар бог видео и примио. Саслушавши саветнике цар посла гласнике како би се распитали да ли је ко мимо његовог знања нешто плаћа или дарива материјал за градњу или има неко од радника да му није плаћено. После неколико дана доведоше пред цара једну скромну старицу. Објаснише му да она живи у једној трошној кући и да се прехрањује тако што проси по цариградским улицама. – Зашто сте ми довели ову старицу? – упита цар. – Честити царе, она каже да је једнога дана, када је видела да се прави нова црква, купила две-три киле креча и убацила их у царску кречану, ето, зато смо је довели – рекоше његови стражари. – А, од чега живиш, честита старице? – благо је упита цар. – Од Божије милости, и милостиње добрих људи – мајчинским гласом рече старица. – А колико си убацила креча у царску кречану? – поново ће цар. – Ех кад би ја то знала, племенити господару. Била су три грумена, а сваки је мог’о бити већи од две људске шаке кад се овако саставе. 49 Цар устаде, прошета мало по својој царској одаји, па строгим гласом нареди својим стражарима да му одмах донесу три кесе злата. Када се слуге вратише, цар приђе старици, пружи јој три кесе дуката и тихо рече: – Узми ово, од мене на дар. Од данас више немаш потребу да просиш. Старица подиже очи, благо га помилова својим погледом и, тихо рече: – Племенити царе, нека ти Бог подари свако добро и још више блага, али нема богатства на овоме свету за које би ја продала свој дар. Зар ти не знаш да Бог награђује према чистом срцу и уложеном труду. Човек треба да се труди онолико колико је то у његовој моћи. Ја сам дала колико сам могла и имала , а и ти си. Зато нас је Бог наградио исто. Цар Јустинијан обори главу и дубоко уздахну. Тога дана, дуго је стајао сам поред прозора загледан у прелепу цркву. На месту где је била старица остале су кесе са дукатима као што и црква Божије премудрости стоји на истом месту до дана данашњег. Save Дели
    1 point
  43. Једне вечери разговарају деда и унук о актуелним догађајима. Наједном унук упита деду: – Деда, колико ти имаш година? Деда одговори: – Да размислим, рођен сам пре телевизије, вакцина за дечју парализу, фотокопир-апарата, контактних сочива и контрацепцијских таблета. Није било полицијских радара, кредитних картица, ласерских зрака. Нису још изумели клима уређаје, веш машине, сушилице (рубље су једноставно прали и обесили да се суши на свежем ваздуху). Човек није био на месецу, нису постојали млазњаци. Венчао сам се са твојом баком и живели смо заједно, а у свакој породици су били тата и мама. Реч „геј“ је била поштовања вредна енглеска реч, која је значила веселог, симпатичног, задовољног човека, а не хомосексуалца. О лезбијкама нисмо уопште чули, мушкарци нису носили минђуше. Рођен сам пре рачунара, паралелног студија и групне терапије. Људи нису одлазили на прегледе, него их је доктор слао према потреби на прегледе крви и мокраће. До 25. године старости сам сваког мушкарца ословљавао са господине, а жене са госпођо или госпођице. Голубови и зечеви су имали свој пар, не људи. Када је у моје време госпођа ушла у трамвај или аутобус, деца и млади су пожурили да уступе место. Ако је била трудница, допратили су је до седишта и ако је било потребно, ишли су да купе карту за њу и донели јој. Мушкарци су ходали ивицом тротоара, жене уз куће. На степеницама је женама била препуштена страна до ограде, њих смо прве пропуштали у лифт и из њега, мушкарци су им увек примакли столицу када би седале. Мушкарци нису никада поздрављали жене, а да не би устали ако су седили. Устали би сваки пут када би жена устала, па и само за тренутак. Мушкарци су отварали врата аутомобила или која год друга врата и женама помагали скинути огртаче. У моје време невиност није проузроковала рак и такве девојке су представљале снагу породице и честитост за своје мужеве. 111 Наш живот је био одређен са 10 заповести, трезним расуђивањем, поштовањем старијих, понашање према закону, те се испуњавао плодним суживотом са ближњима у одговорној слободи. Научили су нас разликовати добро од лошег и да смо одговорни за своје поступке и њихове последице. За брзу храну смо мислили да је намењена људима у журби. Озбиљна веза је значила да смо у добрим односима са браћом, сестрама и осталом даљњом и ближом родбином, пријатељима и пријатељицама. Нисмо знали за бежични телефон, о мобилном да и не говоримо. Нисмо слушали стерео снимке, УКВ радио, касете, ЦД-е, ДВД-и, електронске писаће машине, рачунаре, преносне рачунаре. Нотебоок је била бележница. Сатове смо навијали сваки дан. Ништа није било дигитално, ни сатови, ни кућни апарати нису имали светлећих приказивача. Када већ говоримо о машинама, није било банкомата, микроталасних пећница, радио-будилника. О видеорекордерима и видеокамерама да не говоримо.. Није било инстант фотографија у боји, само црно-беле, а за развијање је требало причекати барем 3 дана. Фотографија у боји такође није било. Када је на неком производу писало Маде ин Јапан, то је значило да је лошег квалитета, а производа са натписом Маде ин Кореа, Тајван или Тајланд, а поготово Маде ин Кина није ни било. Нисмо чули за Пизза-кат или МекДоналд’с, ни за инстант кафу, вештачке заслађиваче. У трговини је било могуће купити нешто за 5 до 10 динар. Сладолед, возна карта или освежавајуће пиће стајало је 2 динара. Нови аутомобил је стајао 10.000 динара , али ко је имао толико новаца? У моје време, трава је била нешто што смо косили, а не пушили. Ми смо били последњи који су били уверени да жени треба муж да би имала дете.. Сада ми реци колико ти мислиш да сам стар? – Е, деда… Више од 200 година!? – одговори унук. – Не, драги мој, само педесет!
    1 point
  44. Недавно сам од Стефана Глена чуо причу о славном научнику из подручја медицине. Неки га је новинар упитао зашто је он толико креативнији од просечних особа. Шта га је то толико уздигло од свих других? Одговорио је да је, по његовом мишљењу, узрок томе догађај уњеговој другој години. Покушавао је да дохвати боцу млека из фрижидера, али је била клизава, па му је испала, а све се млеко пролило по поду. Читаво море млека! Када је мама ушла у кухињу, уместо да виче или га казни, само је казала: „Роберте, какав си велики и прекрасан неред направио! Но, штета је већ учињена. Желиш ли да се поиграш у млеку пре но што га почистимо?“ То је и учинио.Након неколико минута мама је казала: „Знаш, Роберте, сваки пут када учиниш овакав неред, мораш га и почистити и све вратити како је и било. Шта мислиш да сада то учинимо? Узећемо сунђер, пешкир или крпу. Шта би ти највише волео?“ Он је одабрао сунђер, па су заједно почистили неред. Мама је затим рекла: „Знаш, ово што смо видели је пропали покушај ношења велике боце млека двема маленим ручицама. Хајдемо сада у двориште да напунимо боцу водом и да видимо да ли можеш да откријеш начин ношења без проливања.“ Малени је дечак научио да је то могуће уколико обема рукама ухвати боцу при врху. Каква дивна лекција!Научник је додао да је у том тренутку схватио да се не треба бојати погрешака. Баш супротно томе, научио је да су погрешке само добра прилика за сазнавање нечега новог. То је и суштина научних експеримената. Чак и уколико експеримент „не ради“, обично можемо научити нешто вредно из њега.
    1 point
  45. Сваки дан сам питао своју жену исто питање и то ми је спасило брак! Годинама смо се моја супруга Милица и ја мучили у браку. Кад погледам уназад, нисам баш сигуран шта нас је и повезало, али је сигурно да нам се карактери нису слагали. Што смо дуже били у браку, разлике су постајале видљивије и веће. Чињеница да смо искусили “славу и срећу” није баш олакшала наш брак. Шта више, то нам је проузроковало још веће проблеме. Напетости међу нама су биле толико честе да се одлазак на турнеју због књиге чинио као олакшање, мада смо ту цену увек изнова плаћали. Наше свађе су постале непрестане и било је јако тешко замислити миран дан међу нама. Постали смо непрекидно нападачки расположени па смо око својих срца изградили емоционалне баријере. Били смо на граници развода и о томе смо разговарали више пута. Био сам на једној од турнеја поводом своје књиге кад сам постао свестан стварности. Управо смо се били гадно посвађали телефоном и Милица ми је спустила слушалицу. Био сам сам и усамљен, фрустриран и љут. Дошао сам до тачке кад нисам знао ни куда ни како даље. У том тренутку сам се окренуо Богу или сам укључио Бога у то. Не знам како то назвати, је ли то молитва, или можда викање на Бога. Можда то ипак није молитва, или јесте, али било како било – то што сам тада започео, никада нећу заборавити. Стајао сам под тушем у хотелу и викао на Бога како је наш брак лош и да ја тако више не могу. Колико год сам мрзео помисао на развод, бол који сам трпео у таквој вези био је превелики и нисам га више могао поднети. Био сам збуњен. Нисам могао схватити зашто је брак с Милицом био тако тежак. Дубоко у себи сам знао како је Милица добра особа. И ја сам био добра особа. Зашто се онда нисмо могли сложити? Зашто сам оженио особу која је толико другачија од мене? Зашто се она не промени? На крају, сав сломљен и промуклог гласа, сео сам под туш и почео плакати. У дубини мог очаја, добио сам снажну инспирацију. Милоше, ти њу не можеш променити, али можеш променити себе. Тада сам се почео молити. Господе, ако ја њу не могу променити, онда Ти, промени мене. Ту ноћ сам провео у молитви. Сутрадан сам се молио на путу до куће. Молио сам се док сам улазио у кућу где ме је дочекала хладна супруга која ме једва приметила. Те ноћи, док смо лежали у брачној постељи удаљени центиметрима, а опет се чинило да смо километрима једно од другог, добио сам идеју и знао сам шта морам учинити. Следећег јутра сам се у кревету приближио Милици и питао сам је: “Што данас могу учинити за тебе да ти улепшам дан?” Милица ме љутито погледала и рекла: “Шта?” “Како ти могу улепшати дан?” “Не можеш никако”, рекла је. “Зашто ме то питаш?” “Јер то мислим”, рекао сам. “Само бих хтео знати што могу учинити како бих ти улепшао дан.” Цинично ме погледала и рекла: “Хтео би нешто учинити? Хајде сиђи и очисти кухињу.” Она је очекивала да се на ту њену реченицу разљутим, а ја сам само климнуо главом и рекао: “Добро.” Устао сам и очистио кухињу. Следећег дана сам је опет питао исто питање: “Како ти могу улепшати дан?” Погледала ме са сумњом и рекла: “Очисти гаражу.” Дубоко сам удахнуо. Већ сам имао напоран дан и знао сам како је упркос томе она то затражила. Био сам у искушењу да јој све саспем у лице, али сам уместо тога рекао: “Може.” Устао сам се и следећа два сата сам чистио гаражу. Милица није уопште знала шта би мислила. Дошао је и следећи дан. “Како ти могу улепшати дан?” “Никако!” рекла је. “Не можеш ништа учинити и престани ме то питати.” “Жао ми је”, рекао сам. “Али не могу престати да те то питам. Себи сам нешто обећао. Реци ми, како ти могу улепшати дан?” “Зашто то радиш?” “Јер ми је стало до тебе”, рекао сам. “Стало ми је до нашег брака.” Следећег јутра сам је опет питао исто питање, и опет следећи дан, и следећи, да би се током друге седмице и мојих упорних питања, догодило чудо. Док сам је питао како јој могу улепшати дан, њене очи су се напуниле сузама. Почела је плакати и коначно кад је успела нешто изустити, рекла је: “Молим те немој ме то више питати. Ниси ти проблем. Ја сам та која је проблем. Са мном је тешко живети и мени уопште није јасно како си остао са мном.” Нежно сам јој подигао браду док ме није погледала у очи и рекао сам јој: “Остао сам с тобом јер те волим. Како ти могу улепшати дан?” “Ја бих то тебе требала питати.” “Требала би”, рекао сам. “Али не још. Сада ја требам бити тај који се мења и ти мораш знати колико ми значиш.” Наслонила је главу на моја рамена и рекла: “Жао ми је што сам била тако зла.” “Волим те”, рекао сам јој. “И ја тебе волим”, рекла је. “Како ти могу улепшати дан?” Нежно ме погледала и рекла: “Можемо ли провести мало времена заједно?” Насмешио сам се: “Волео бих то.” Наставио сам је питати ово питање дуже од једног месеца и ствари су се заиста промениле. Свађе су престале, а онда је Милица почела мене питати: “Што ти ја могу дати? Како ја могу постати боља супруга?” Зидови који су били око нас срушили су се. Почели смо смислено разговарати о стварима које смо желели у животу и о томе како једно друго можемо усрећити. Не, нисмо нашли решење за наше проблеме. Не могу ни рећи како се никад након тога нисмо ни посвађали. Но, природа наших препирки се променила. Не само да смо се све мање свађали него у нашим свађама није више било оне снаге као раније. Из њих смо исисали сав кисеоник. У нама није било више онога чиме смо једно друго толико у прошлости вређали. Милица и ја смо у браку више од тридесет година. Не само да волим своју жену него ми се јако свиђа. Волим проводити време с њом. Она ми је потребна. Многе наше разлике су постале наша снага и остало није ни битно. Научили смо се како да бринемо једно за друго, и још важније, добили смо жељу за тим. Брак је тежак. Али тешко је и бити родитељ и бити у форми и писати књиге и све друго чинити што ми је битно и вредно у животу. Имати некога у животу је невероватан дар. Такође сам схватио да нам брак може помоћи у исцељењу наших слабости и оних делова нас самих које баш и не волимо. А сви ми имамо те делове. Током времена сам схватио како је наше искуство било илустрација много веће лекције о браку. Питање које свако ко је у преданој вези треба питати ону другу особу је: “Како ти могу улепшати дан?” То је љубав. Романтични романи (и сам сам написао неколико таквих) говоре о жудњи и срећном завршетку, али срећан завршетак не долази од жудње – барем не од оне која је описана у већини тих познатих романа. Права љубав није жеља за особом, него жеља за срећом те особе, не ретко и на уштрб наше властите среће. Права љубав не значи да од вољене особе треба да начинимо копију. Та љубав је ту како би се прошириле наше могућности толеранције и бриге, како би се активно тежило за истинском срећом те друге особе. Све друго осим тога је само спектар властитих интереса. Не кажем како је оно што се догодило Милици и мени рецепт који ће функционисати код сваког. Не тврдим ни како сваки брак треба спашавати. Но, што се мене тиче, ја сам невероватно захвалан за подстицај који сам добио давно онога дана под тушем. Захвалан сам јер је моја породица остала сачувана и јер ја још увек имам своју супругу, свог најбољег пријатеља, свако јутро кад се пробудим она је уз мене. Захвалан сам јер се једно другом свако јутро приближимо у кревету и кажемо: “Како ти могу улепшати дан?” За то питање се заиста исплати пробудити.
    1 point
  46. У ноћи између 29. и 30. јуна украдена је црквена застава СПЦ са улазне капије манастира Грачанице која се повремено истиче на том месту, за велике црквене празнике или свечаности. На друштвеним мрежама појавила се слика маскираног лица са заставом Албаније како гази црквену заставу. Имајући у виду величину заставе реч је о застави која је скинута са улаза у манастир. Овај најновији инцидент показује повећани степен угрожености верских права и слобода и уопште безбедности објеката СПЦ на Косову и Метохији. Застава СПЦ је српска тробојка са знаком крста и четири оцила, што је регулисано Уставом СПЦ. Овај симбол потиче још из раних хришћанских времена и симболизује Христа као цара над царевима. Епархија рашко-призренска пријавила је овај инцидент Косовској полицији уз захтев да се манастир додатно обезбеди. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    0 points
×
×
  • Креирај ново...