Jump to content

Најбољи чланови

  1. Вилер Текс

    • Points

      7

    • Број садржаја

      7789


  2. Bilbija

    Bilbija

    Члан


    • Points

      7

    • Број садржаја

      1932


  3. Дејан

    Дејан

    АДМИНИСТРАТОР


    • Points

      6

    • Број садржаја

      18520


  4. Dominika

    Dominika

    МОДЕРАТОР ЖРУ


    • Points

      5

    • Број садржаја

      1796


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 06/02/21 in Posts

  1. Дејан

    Уморни од православља?

    Мање више сви смо прошли ти фазу неофита, верског екстремизма и строгости према себи. Из овог угла гледано мени је тај период користан данас.
    5 points
  2. Milan Nikolic

    Napredna zona sumraka

    @Bilbija Али како ћеш убедити Авокада да не фантазира, ако каже да Вучић нема легитимитет са 25% подршке укупног броја становништва, а подржао би другу власт са 1,5 % подршке укупног броја становништва.
    2 points
  3. На редовном пролећном заседању одржаном у Београду од 24. априла до 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Дамаскина (Грабежа), за викара Епископа бачког, са титулом епископ мохачки. Архимандрит Дамаскин (Драган) Грабеж, рођен је 15. августа 1975. године у Дрвару од оца Влајка и мајке Драгице. Основну школу ''Славко Родић'' завршио је у Дрвару 1990. године, а потом и средњошколски центар ''Марија Бурсаћ'' 1994. године такође у Дрвару. Због несрећних историјских околности које су породицу Грабеж затекле у Дрвару 1995. године, били су принуђени да избегну у Србију где Епископ нишки Г. Иринеј прима свештеника Влајка Грабежа са породицом у Епархију нишку и даје му парохију при Саборном храму у Нишу. Из Ниша је своје школовање Архимандрит Дамаскин наставио на Богословском Факултету Универзитета у Београду где је и дипломирао 2001. године са просечном оценом 9,35. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Архимандрита Дамаскина 2002. године поставља за хонорарног наставника Богословије Светих Кирила и Методија привремено у Нишу. Званично Клирик Епархије нишке постаје 2006. године, а исте године 9/22. децембра бива замонашен руком Епископа нишког Г. Иринеја у храму Васкрсења Христовог у Нишу, добивши монашко име Дамаскин. У чин јерођакона рукоположен је 10. / 23. јула 2006. године, у храму Васкрсења Христовог у Нишу, а у чин јеромонаха 11. / 24. јула исте године, у малом Саборном храму Светих Архангела у Нишу. По благослову Епископа нишког Г. Иринеја од 2008. године архимандрит Дамаскин наставља школовање на Московској духовној академији где успешно завршава студије 2010. године. Током 2011. и 2012. године борави у Солуну где завршава курс савременог грчког језика. Одлуком Епископа нишког Г. Јована од 1. августа 2012. године бива постављен на дужност настојатеља манастира Светог Романа у Ђунису. Чином синђела одликован је 1. августа 2012. године, а чином протосинђела 30. марта 2013. године у манастиру Светог Романа у Ђунису. У чин архимандрита произведен је руком Епископа нишког Господина Арсенија 16./29. августа 2018. године у манастиру Светог Романа у Ђунису. Новоизабраном епископу мохачком Г. Дамаскину подај Господе многа и блага лета! ЖИВОТОПИС НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА МОХАЧКОГ АРХИМАНДРИТА ДАМАСКИНА EPARHIJANISKA.RS Презентација Православне Епархије нишке са благословом Епископа нишког Г.Г. Арсенија View full Странице
    2 points
  4. ЖИВОТОПИС НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА МОХАЧКОГ АРХИМАНДРИТА ДАМАСКИНА У суботу, 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Црве, изабрао је Високопреподобног архимандрита Дамаскина (Грабежа), игумана манастира Светог Романа у Ђунису, за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки. Архимандрит Дамаскин (Драган) Грабеж, рођен је 15. августа 1975. године у Дрвару од оца Влајка и мајке Драгице. Основну школу ''Славко Родић'' завршио је у Дрвару 1990. године, а потом и средњошколски центар ''Марија Бурсаћ'' 1994. године такође у Дрвару. Због несрећних историјских околности које су породицу Грабеж затекле у Дрвару 1995. године, били су принуђени да избегну у Србију где Епископ нишки Г. Иринеј прима свештеника Влајка Грабежа са породицом у Епархију нишку и даје му парохију при Саборном храму у Нишу. Из Ниша је своје школовање Архимандрит Дамаскин наставио на Богословском Факултету Универзитета у Београду где је и дипломирао 2001. године са просечном оценом 9,35. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Архимандрита Дамаскина 2002. године поставља за хонорарног наставника Богословије Светих Кирила и Методија привремено у Нишу. Званично Клирик Епархије нишке постаје 2006. године, а исте године 9/22. децембра бива замонашен руком Епископа нишког Г. Иринеја у храму Васкрсења Христовог у Нишу, добивши монашко име Дамаскин. У чин јерођакона рукоположен је 10. / 23. децембра 2006. године, у храму Васкрсења Христовог у Нишу, а у чин јеромонаха 11. / 24. децембра исте године, у малом Саборном храму Светих Архангела у Нишу. По благослову Епископа нишког Г. Иринеја од 2008. године архимандрит Дамаскин наставља школовање на Московској духовној академији где успешно завршава студије 2010. године. Током 2011. и 2012. године борави у Солуну где завршава курс савременог грчког језика. Одлуком Епископа нишког Г. Јована од 1. августа 2012. године бива постављен на дужност настојатеља манастира Светог Романа у Ђунису. Чином синђела одликован је 1. августа 2012. године, а чином протосинђела 30. марта 2013. године у манастиру Светог Романа у Ђунису. У чин архимандрита произведен је руком Епископа нишког Господина Арсенија 16./29. августа 2018. године у манастиру Светог Романа у Ђунису. Новоизабраном епископу мохачком Г. Дамаскину подај Господе многа и блага лета!
    2 points
  5. Последњих недеља и месеци многи људи су помрли од короне или са короном. Стога се у нашим новинама чешће него раније објављују смртовнице или посмртнице (вести о нечијој смрти, читуље), некролози, сећања на покојнике и други слични текстови. У њима се, међутим, по неписаном, али општеприхваћеном правилу, никад не каже: „Обавештавамо родбину и пријатеље да је наш драги отац, брат, деда… умро” него се увек користе изрази и обрти који потичу из хришћанске вере и црквене традиције: „Обавештавамо… да је наш драги отац, брат, деда… преминуо (или: упокојио се; или: уснуо у Господу; или преставио се)”. Слична пракса се дâ запазити и у одговарајућим исказима наших земљака муслиманске вере: ни они не јављају да је неко умро него да се „преселио на ахирет”. Текст у пдф формату У најновије време често наилазимо и на израз представио се уместо преставио се. Сусрећемо га чак и у црквеној штампи. Али да ли је он исправан и препоручљив? Пре него што изложимо свај одговор на то питање, хтели бисмо да најпре укратко објаснимо значење његових синонима или еквивалената који се употребљавају напоредо или наизменично са њим, уз претходну напомену да и он и они представљају речи преведене са грчког језика, у своје време такође христијанизованог или оцрквењеног, са семантичким спектром ширим од оног из класичног, претхришћанског периода. Почећемо са именицом покој (на грчком ἀνάπαυσις) која је и у корену глагола упокојити (ἀναπαύω) и упокојити се (ἀναπαύομαι), придева покојни или почивши, као и именицâ покојник, упокојење, покојиште и покојство. Из „Речника српскохрватскога књижевног језика” Матице српске (књ. 4, Нови Сад 1971, sub voce, даље s. v., односно под наведеном речју) сазнајемо да покој значи мир, тишину, одмор, починак, а отуд, у старинској употреби, и мировину или пензију, али и смрт као вечни мир. Следствено, глагол упокојити значи умирити, одморити, или подарити мир, подарити починак. „Са светима упокој, Христе, душу слуге Твога…”, појемо приликом сахране и на подушјима (помени, парастоси или панихиде). Повратни глагол упокојити се значи, дакле, смирити се, починути, одморити се. За покојника често и кажемо да је починуо у миру или да се одморио. Ваља напоменути и то да, као што грчка реч мир (εἰρήνη) у Светом Писму и у језику Цркве уопште има много шире значење него што је пуко одсуство рата или сукоба, тако и именица покој има шире значење него што је некретање или мировање, те дискретно указује на појам духовног испуњења. То је осетио и велики теолог, усто врстан зналац грчког језика, свети Јустин Ћелијски, па је прозбу „да Господ упокоји душу његову тамо где праведници почивају” превео слободно, али суштински верно, на следећи начин: „Да Господ упокоји душу његову тамо где праведници блаженствују”. Сада прелазимо на синтагму уснути у Господу (грчки κοιμῶμαι, ἐν Κυρίῳ или без тога) и на друге изведенице из овога корена – партицип уснули (грчки κοιμηθείς и κεκοιμημένος, црквенословенски и архаично српски усопши) и именицу уснуће (грчки ἡ κοίμησις, црквенословенски успеније). Библијски језик је веома реалистичан – понекад понеки израз зазвучи и натуралистички – и зато се Библија не либи да помиње смрт и умрле или мртваце. Тако, например, Сâм Христос Спаситељ младићу који жели да Га следи, али Га моли да му допусти да најпре оде и сахрани оца, упућује речи: „Хајде за мном, а остави нека мртви покопају своје мртваце” (Мат. 8, 22; ср. Лук. 9, 60). На исти начин, без околишења, Христос говори и о смрти која Њему предстоји: „…Син Човечји биће предан прво-свештеницима и књижницима и они ће га осудити на смрт”, али Он ће трећега дана васкрснути (Мат. 20, 18 – 19 и Марк. 10, 33 – 34). У Гетсиманији, пред страдање и распеће, каже: „Жалосна је душа моја до смрти” (Мат. 26, 38 и Марк. 14, 34), а више пута „говораше указујући каквом ће смрћу умрети” (Јов. 12, 33 и 18, 32). После Васкрсења указује и апостолу Петру на то „каквом ће смрћу прославити Бога” (Јов. 21, 19). На путу у Емаус Клеопа пита Васкрслога Господа, не препознајући га: „…Зар ниси сазнао (…) како га предадоше првосвештеници и старешине наше да буде осуђен на смрт и разапеше га?” (Лук. 24, 18 – 20). Могли бисмо навести још оваквих и сличних места, али и ово је сасвим довољно. Кад је, међутим, реч о вернима, особито хришћанима, махом се појам смрти замењује појмом сна јер смрт није прелазак у ништавило него својеврсно рађање за живот после живота, испуњен ишчекивањем свеопштег васкрсења мртвих и живота будућег века. Опет ћемо као пример навести речи Христове. Када Јаиру саопштавају: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља” (Лук. 8, 49), Христос узвраћа речима: „Не плачите, није умрла него спава” (8, 52), а присутни му се подсмевају „знајући да је умрла” (8, 53). Читаву повест о томе како Христос васкрсава и враћа у живот Јаирову кћер бележе сва три синоптичка Јеванђеља (Мат. 9, 23 – 26; Марк. 5, 35 – 43 и Лук. 8, 49 – 56). Исто тако, пре но што ће васкрснути Лазара из Витаније, Христос каже присутнима: „Лазар, пријатељ наш, заспао је…” (Јов. 11, 11). У наставку читамо: „Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао, устаће. А Исус им беше рекао за смрт његову; они пак мишљаху да говори о починку сна. Тада им Исус рече отворено: Лазар је умро” (Јов. 11, 12 – 14; читаво сведочење о васкрсењу Лазаревом: Јов. 11, 1 – 46). Тако се изражавају и писац Дела апостолских (7, 60: свети првомученик Стефан усну; 13, 36: цар Давид усну) и свети апостоли Петар (IIПетр. 3, 4: „Оци уснуше”) и Павле (IКор. 7, 39: усни, а у неким рукописима умре; 11, 30: „…Доста их усну”, у значењу умире; 15, 6: „…Неки уснуше”, а среће се и варијанта „неки помреше”; 15, 18: „Они који уснуше у Христу”; 15, 20: Христос је „Првина уснулих”, и тако даље). Не треба посебно истицати да Црква у својим богослужењима покојнике понајчешће означава као „уснуле слуге Божје” (усопшија раби Божија). Занимљиво је да већ цитирани Речник Матице српске (књ. 6, Нови Сад 1976, s. v.) не зна за значење глагола уснути, именице уснуће и глаголског придева уснули у својству хришћанске замене за речи умрети, смрт и умрли него региструје само обична значења утонути у сан, заспати и уснити. Од глагола уснути, именице уснуће и глаголског придева уснули, познатих, углавном, у богословски и литургијски култивисаним круговима, кудикамо су, у савременој језичкој пракси, учесталији изрази преминути и преминули. Сусрећемо их редовно, напоредо са изразима упокојити се, покојни, покојник и упокојење. Матичин Речник (књ. 4, Нови Сад 1971, s. v.) наводи разна значења глагола преминути (изгубити се, нестати, ишчезнути; минути, проћи, као у стиху „неко доба ноћи преминуло”; затим прећи, као у стиховима „иде војска крајем Таре хладне и Тару је воду преминула”, и нестати, узмањкати, као у стиховима „град градила пребијела вила…, ево јој је преминула грађа”), али као прво и главно значење наводи умрети. На исти начин радни глаголски придев преминуо, преминули, има прво и главно значење покојни, умрли, у именичкој служби покојник, а споредно, фигуративно значење минули, прошли, протекли (примера ради, „преминула лета” наместо „минулог лета”). Шта би могао бити грчки предложак терминâ преминути и преминули? То је, по нашем уверењу, глагол μεθίσταμαι , заједно са другим речима истога корена: ἡ μετάστασις (метáстасис, отуд и медицински термин метастаза) и μεταστάς. Исти глагол је, смели бисмо да тврдимо, и предложак глагола преставити се и других речи изведених од њега (престављени, новопрестављени, престављење). Преминути је, рекли бисмо, у поређењу са преставити се, само новији, разумљивији, „српскији” превод грчког изворника μεθίσταμαι. Али пре него што укратко проанализирамо грчки предложак, нека нам буде дозвољено да се опет позовемо на Речник Матице српске. У њему, у већ цитираној 4. књизи, s. v., стоји да преставити се значи умрети, а да гдекад гласи и представити се. Али како је могао настати овај старински израз? Ево како: грчко μεθίσταμαι је сложени глагол, verbum compositum, начињен од предлога μετά и основног глагола ἵσταμαι, који, опет, није ништа друго до медијално-пасивни облик активнога глагола ἵστημι, а извор му је прастари индоевропски корен ста- (ср. латинско stare и наше стати и стајати, као и многе друге примере, од санскрита до савремених европских језика). Глагол у активу значи поставити, а у пасиву бити постављен, стајати. Сложени пак глагол μεθίστημι/μεθίσταμαι у активу значи пре-ставити, што ће рећи ставити на друго место, преместити, пренети, преселити и слично, а у медију, односно пасиву, пре-ставити се или бити пре-стављен, тојест бити премештен, преместити се, преселити се, прећи и слично. Као што видимо, преставити се и преминути значи уствари исто – „преселити се на другу страну”, прећи из начина постојања овде на земљи у начин постојања од телесне смрти до свеопштег васкрсења мртвих. У широј, слободнијој интерпретацији или парафрази могло би се казати и да преставити се значи стати пред Господа или предстати Господу. Тиме се дâ објаснити, па, ако хоћете, и оправдати, и употреба израза представити се уместо израза преставити се, иначе крајње ретка (Матичин Речник, наведена књига, s. v., спомиње само један пример, пронађен код Иве Андрића: „Представила се Јевда!”). То је, по нама, изузетак који потврђује правило. У закључку, препоручили бисмо да се употребљавају речи преставити се, (ново)престављени и престављење, а да у овом контексту избегавамо речи представити се и (ново)представљени. Ту и тамо сусрећемо и глагол ἐκδημῶ (екдимô), који првобитно значи отићи, отпутовати, а у нашем контексту (са πρὸς Κύριον, Господу, или без тога) отићи Господу, преминути, и именицу ἐκδημία (екдимйа) у значењу одлазак Господу, упокојење. Основа се види из придева ἔκδημος (éкдимос), који значи онај ко је отишао из своје земље и свог народа, исељеник, путник, странац, (данас можемо додати и емигрант). Много ређе се употребљава и глагол ἀπαίρω (апéро) у значењу отићи. Данас је, додајмо, потиснута и мал᾽тене заборављена и именица кончина, што је старински пандан грчкој речи ἡ τελευτή у језицима православних Словена, укључујући српски, као што је код нас углавном ишчезао и глагол скончати (грчки τελευτῶ). Кончина значи крај или завршетак овоземаљског живота, дакле смрт или упокојење, односно престављење, а скончати значи завршити живот на земљи, доживети његов крај, дакле умрети или упокојити се, преставити се, преминути. Код старијих црквених аутора, отприлике до светога Владике Николаја и преподобног Јустина Ћелијског укључно, ове речи су у приличном оптицају и важе као стандардни црквени термини. У наше време, међутим, синтагме блажена кончина или мученички скончати постале су неуобичајене. Глагол скончати је, штавише, попримио и известан негативни призвук, те зато рећи да је неко „скончао” уместо да се каже да је преминуо или, просто, да је умро, доста пара уши и делује грубо. Има још аналогних термина, књижевних и народских, као што су предати душу Богу или променити светом, али нема потребе да их посебно објашњавамо. *Летопис Матице српске, год. 197, књ. 507, св. 5, мај 2021, стр. 779 – 783. Извор: Инфо-служба Епархије бачке View full Странице
    1 point
  6. GeniusAtWork

    Napredna zona sumraka

    @Avocado На заборави да напоменеш да причамо о планети Земљи. Пошто можда мора и то да се експлицитно нагласи да неко нешто погрешно не сконта
    1 point
  7. Bilbija

    Napredna zona sumraka

    Ali ti se sa time ne slazes vec tvrdis da narod vlada?
    1 point
  8. Bilbija

    Napredna zona sumraka

    A izmedju te cetiri godine ko vlada? Narod? Ko kontrolise vlast? Narod? Ne nego on ih 255 poslanika u skupstini Srbije. Narod vlada onoliko vremena koliko mu je potrebno da zaokruzi broj na izbornoj listi , a ostatak vremena do sledecih izbora vlada Skupstina. Skupstina bira Vladu, ministre koji kasnije vladaju, ubiru poreze, predlazu zakone a Skupstina je ta koja kontrolise Vladu i njen rad a ne narod ... Zato se i naziva PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA @Avocado... Vidim ja da si kupio negde jeftino dipolomu ....
    1 point
  9. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    Дакле трула коалиција испушених муштикли за боље сутра. Не бих. Да другачије је. Ја се.заиста радујем промени власти и да дође бољи и после бољег бољи али тренутно се као алтернатива нуди трула коалиција испушених муштикли.
    1 point
  10. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    Ја њима помажем а они мене оптужују за сендвичарење...
    1 point
  11. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    Може брате промена. Али не мислим да је боље поставити ваздух уместо Вучића. Просто мора постојати човек, програм, идеја. А не хистерисање.
    1 point
  12. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    Апсолутно не контролише.Ексцеси су када народ направи преврат али он у крајњој линији не доноси промену. Овде не рачунам "обојене револуције" које нису инициране од народа. То су промене на горе.
    1 point
  13. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    Онда си џабе писао. Значи има легитимну подршку коју сви треба да уваже.
    1 point
  14. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    Има опис и у оној Сорошевој бајци Отворено друштво.
    1 point
  15. Bilbija

    Napredna zona sumraka

    U Pescaniku je opisana ta zemlja i narod ...
    1 point
  16. Вилер Текс

    Napredna zona sumraka

    У којој то земљи народ заиста контролише систе и његове службенике-политичаре?
    1 point
  17. Tropar sv. Grigorija Peradze (mucenik drugog svetskog rata vazan za Gruziju i Poljsku) na poljskom
    1 point
  18. Avocado

    Napredna zona sumraka

    Ono kad Vučićevi svedoci potpuno prsnu s mozgom i krenu da hule na tekstove svojih svetaca...
    1 point
  19. Vaskrsnji tropar na razlicitim jezicima,takodje na irskom (prvi put cujem taj tropar na tom jeziku)
    1 point
  20. Na turskom: peti psalam Tropar za Vrbicu i Cveti Jedinorodnij Sine
    1 point
  21. Bilbija

    Napredna zona sumraka

    Lik Vucica Vucic je savršen u vrlini. Vucic uvek bira čestito i ;vraća dobro za zlo. Blizu Vucica stoji Bog i pod pokrovom Njegovim on će prebivati u sve dane života svoga. Vucic preduzima ;svako dobro imajući pred sobom uvek dobru nadu, a što god mu Bog daruje podnosi hrabro. Vucic dobro prinosi iz dobre skriv!nice srca svoga; od suviška srca njegovoga govore usta njegova. Podvig vrline za čestitog je da postane bog i da blista najčistijom svetlošću. Znani su Gospodu putevi njegovi, a njima i neprijatelji postaju prijatelji. Vucicu dao je Bog mudrost i znanje i razum. Vucicu i nevolje na dobro bivaju. Vucic je nalik blagouhanju mirisa, jer kao što oni svojom mirisavošću ispunjavaju ono što kraj njih leži, tako i prisustvoVucica koristi bližnjem. Vucica svi vole, hitaju mu prijatelji Božji. Vucic je postao sasud izabrani, jer je sebe očistio od svake zlobe. Vucic je postao ikona Boga, jer Mu se upodobio postavši savršen u vrlini. Vucic je čestit muž!
    1 point
  22. Milan Nikolic

    Napredna zona sumraka

    @Bilbija Немој да их пржиш, јер само им ствараш веће проблеме да се суоче са Александром Вучићем на уласку у Царство Божије.
    1 point
  23. Bilbija

    Napredna zona sumraka

    Opis opozicionara: Zao je bezuman, jer je zlost bezumlje i život bez svetlosti koja prosvećuje razum. Zao pre svih sebi samome šteti, jer zla koja učini potkopaće i podriti prvo njegov sopstveni život i sreću. Zao je bezuman, jer je, ostavivši Boga, krenuo za lukavim i upodobio mu se. Zao je satrudnik lukavoga i služi mu u uništenju dobra. Potražio je nasladu u zlu, a našao bedu. Smerao je na sreću, a našao nesreću. Tražio je blagostanje, a našao savršeni jad. Zli je čovek odbacio strah Božji od srca svoga i zamrzeo zakon Njegov. On čini zlo, jer njegovo okamenjeno srce nalazi trenutnu radost u njemu. Bavljenje zlom i činjenje zla postali su mu radost i uživanje. Ali kakva radost! Kakvo uživanje! Radost zasićena strahom, uživanje preispunjeno smutnjom. Um i srce njegovo neprestano stradaju. Um se muči smišljajući što savršenije lukavstvo kojim bi izvesnije postigao žuđeno zlo, a srce se neprestano muti kao more uzburkano mnoštvom greha, dok ga uporni naleti nesputanih strasti, kao silni vetrovi, bacaju tamo-amo. Sva dela zla čoveka nose obličje muke i stradanja i znamen straha. Svetlost dana mu smeta. Zao beži kao zver od danje svetlosti i gleda da se skloni u mračne pećine, u jame podzemne, u besunčana skrovišta, pod zaštitu mrkle noćne tame. Zli kao satrudnik zla radi za njega neumorno dan i noć, da bi ga ono nagradilo večnom mukom. Zao je bezuman, jer je odbacio blagi jaram Gospodnji i lako breme Njegovo i primio na sebe preteški jaram đavolji i breme njegovo. Odrekao se čovekoljubivoga Boga i potčinio se zlonačalnom ćavolu, čovekoubici, tiraninu i nenavidniku demonu. Zao je bezuman, jer misli da vara neminovni sud Božji i izmiče mu; a oko Božjeg suda ga prati dok svako njegovo delo otežava tasove vage Božje pravde, koja će mu jednoga dana suditi i dati mu po delima njegovim. Zao je bezuman, jer navlači na sebe gnev Božji, u kojem mu se sprema za večno boravište ad, tartar, pakao. Bezuman je, jer za lažni novac prodade svoje blago, jer je za lažna, varljiva i privremena uživanja žrtvovao svoje večno blaženstvo, spokoj srca i mir duha. Bezuman je, jer se zaljubio u zlo, jer se opio pićem iz njegovog putira i postao mu sluga. Bezuman je, jer se sav predao zlu, koje mu je oslepilo oči da ne vide i zapušilo uši da ne čuju, da ne ugleda sliku dobra i zaljubi se u nju i da ne usliša glas Božji što ga zove, da se obrati i spase. Nesrećnik! Zlo ga njegovo vodi do dna ada i kao bura će ga razvejati. Njegove su stope brze na pogibao, a usta njegova izvrgavaju hulu. Srce njegovo ispituje beščašće, a razum snuje lukavstva. Ruke njegove spremne su na grabež, a oči njegove zavidne i spremne da ocrne svako dobro. On sebi samome sprema zlo i na usnama svojim rizniči oganj. Bezumlje pustoši puteve njegove, a srce mu krivi oga. Zaista je nesrećnik i nevoljnik zao čovek!
    1 point
  24. Dominika

    Православље у Африци

    Vencanje pravoslavnih Masaja
    1 point
  25. GeniusAtWork

    Napredna zona sumraka

    Овде је оригинал текста: Pljačka lepote i bogatstva Srbije u jednom pogledu! | Djura Leskovac DJURALESKOVAC.WORDPRESS.COM Zbog čega bi Aleksandar Vučić izabrao vinograd, a neko drugi ga kupio? To jest, ko je zaista realni vlasnik 700 hektara najboljeg vinogorja zemlje Srbije? Можеш да покрећеш стрелице, као што помиње у тексту, и да упоредиш фотке
    1 point
  26. Не знам, али мени се чини да је нешто труло у држави Данској, и да то нема везе с неофитством већ са православном праксом. Бесконачно је апсурда у пракси. Ево само један пример. Имамо у Писму заповест не брините се шта ћете јести, или шта ћете пити, а ми у православној пракси имамо само то -- углавном већину нашег битисања и проводимо бринући се шта ћемо јести и шта ћемо пити, пошто просто имамо абнормалу количину постова током године и то не можеш заобићи. Дакле, у пракси живимо врло нееванђеоски (што је очигледно свакоме ко има „преподобног“ у фамилији, јер уместо да буде светлост свету, редовно је најнапорнији човек у фамилији од кога сви беже, зато је јако лепо било чути оног једног свештеника који је рекао људима за пост најважније је да не једете своје ближње!).
    1 point
  27. Milan Nikolic

    Napredna zona sumraka

    Не знам како их није страх пред Богом да толико клевећу Вучића.
    1 point
  28. GeniusAtWork

    Napredna zona sumraka

    Дете је вредно радило у обичној продавници (а можда и носило понеку гајбицу као додатни посао), штедело и на крају купило најбоље винограде у земљи. Ето како се све може кад се хоће и потруди EKSKLUZIVNO: Kako je Vučićev sin Danilo u pola cene kupio plantažu kod Leskovca! - Preokret PREOKRET.INFO Mesec dana pre održavanja ovogodišnjih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, predsednik Republike Srbije je 20. 05. 2020. godine, posetio Prokuplje, tačnije radove na izgradnji...
    1 point
  29. Достојан !!! Неизмерно сам срећан јер је отац Влајко породични пријатељ. За мог покојног деду увек говори да га сматра и својим оцем.
    1 point
  30. w.a.mozart

    Napredna zona sumraka

    Dođem u naprednu zonu sumraka da vidim nešto bolesno, kad ono... i ovde se neki ubeđuju :) zadnje vreme
    1 point
  31. Lazar 12

    Opijanje je veliki grijeh

    Jedan od velikih problema naseg Pravoslavnog društva i ono sto se moze uociti svakodnevno je problem pretjeranog unosenja alkohola. Negativne posledice su ocigledne i za porodicu, pojedinca i za samo društvo. Svadje, tuce, zločini pod dejstvom alkohola,blud, nemoral, unistavanje porodice, unistavanje svoga tjela koje je hram Duha Svetoga,smanjena učinkovitost u izvršavanju svakodnevnih obaveza, saobracajne nesrece, stradaju djeca, ostaju invalidi itd itd. Mislim da se u nas mentalitet uvukla misao da je alkohol uredu. Hristos nam ne zabranjuje alkohol u potpunosti ali je mnogo puta naznaceno da pijanice nece naslijediti Carstvo Nebesko.Zar tako neozbiljno uzimamo to a u dalje se smatramo Hriscanima. Sve nam je na volju ali nije sve na korist kaze Sveto Pismo. Čaša vina moze biti i zdrava ali opijanje i ljenstvovanje, pa cak i na slavama i za praznike ili bilo kada je veoma veliki grijeh. Nemojmo to uzimati tako olako. Ako nas alkohol sputava i ako cinimo Losa djela i odajemo se ljenstvovanju, bludu, psovkama treba da ga odbacimo u potpunosti ako se ne mozemo kontrolisati. Opijanje za Slavu nije Bogu ugodno. Nije hriscansko. Veliku štetu cinimo i sebi i djeci kojoj dajemo takav primjer. U tome je snaga Pravoslavlja. Samo zaista jak covjek moze da ima sve dostupno i da se opet nikada ne napija i ne cini grijeh. To je snaga. Takvi ljudi su face a ne oni koji se napiju pa se tuku i misle da su hrabri. To je kukavicluk. Budimo jaki po Hristovim zapovjestima i standardima.Budimo face za Hrista. Imajmo hrabrosti reci NE našem drustvu koje nas navodi na opijanje i grijeh. To je hrabrost. To je faca. A ne neko ko ne moze da se suoci sa problemima i odaje se alkoholu da to rjesi,jos se i hvali kako puno moze popiti. To je standard za slabice. Budi faca i probaj po Hristovom standardu. Ja se nadam da cemo ovdje skupa iznjeti ideje i pomoči našoj braci da se bore sa ovim porokom.Da naše napore protiv opijanja učinimo svakodnevnicom, i da dajemo dobar primjer koji če naša omladina da prati. Nikoga ne osudjujem, ali treba da se suocimo sa problemom i da zajedno radimo na njegovom otklanjanu. Treba da upoznamo ljude da nije uredu napijati se nikada a kamo li za Slavu Božic, Vaskrs i time misliti da dajemo doprinos slavlju a ustvari cinimo veliki grijeh. Uredu je popiti času dve vina ali ne i opijati se. Hristos ima sve odgovore i na nama je velika odgovornost da to djelimo sa našom posrnulom bracom.
    1 point
  32. Tristatri

    Opijanje je veliki grijeh

    . Vino i siker (kasnija faza vina, sa sve manje alkohola a više sirćeta) su bili svojevrstan nacin 'ukonzerviranja' uglavnom grožđa (a slično i nekog drugog voća i nanamirnica). Dakle bili su naneravano hrana. U vremenima kada je nije bilo u izobilju i/ili lako sačuvati tokom cele godine. Koristiti je tada i tako, kao hranu i dodatak hrani ima(lo) je smisla. Energija alkohola je velika, i u organizmu lako iskoristiva, veća je od ugljenih hidrata i manja od masti. Npr. kalorijska vrednost jednog piva (koje ima niži % alk. od vina) je oko 200 kcal npr. isto kao i jedne sarmice. Medjutim, nezgodna osobina ovakve hrane su njena sporedna dejstva ... Zato gde god je u Pismu pominjano vino (kao hrana) išla bi i reč umerenost. Na sreću, hrane danas može biti u izobilju i ima načina čuvati je. Ali na žalost alkoholna pića se danas uglavnom proizvode/plasiraju/koriste zbog tog njegovog sporednog dejstva. Takodje nažalost, pored duge tradicije u upotrebi napitaka sa alkoholom, njihovoj danas masovnoj (zlo)upotrebi doprinose mnogi faktori, a koji uglavnom potiču, ili makar mogu biti kanalisani, od onih koji po definiciji 'treba da služe i usmeravaju svoj narod'. Svedoci smo da sva sredstva koja im stoje na raspolaganju, zarad npr. takvih mogućih pozitivnih usmrenja, koriste sasvim suprotno (npr. medije) ili su ih uništili (npr. skolstvo). Stoga preostaje traziti snagu, u borbi protiv ovog jednog od zala, na načine taman kako je ukazano od Lazara u početna dva posta ove teme. Posebno danas i kod mladih. .
    1 point
  33. Ne govorim uopsteno, nego imam na umu konkretan primer. Majka umrlog deteta prilazi crkvi -- nasta nailazi? Na plasenje ekumenizmon i novotarstvom, na price o hrvatima i Kosmetu, antihrist, cipovanje, milion pravila, nula ljudskosti, "tvoj deda je nesto zgresio pa ti se odrazilo prokletstvo na dete," itd. Znao sam pricu te zene, ali kada sam je video u crkvi nekako mi je bilo jos zalije. Crkva zahteva tvrdu kozu, nije to mesto gde covek dodje da se utesi...
    1 point
  34. Перовић: Дискриминација СПЦ траје годинама, неспоразум је привремен, и Влада и Црква желе споразум Недостатак уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве нас уводи у зону једне дискриминације, али то траје годинама, казао је ректор Цетињске богословије Гојко Перовић. На питање како види став Сабора СПЦ да и нова црногорска власт избегава да потпише Темељни уговор, казао је да дубоко верује да је та формулација производ једног тренутног и привременог неспоразума. „Чињеница јесте да недостатак уговора између државе Црне Горе и СПЦ уводи нас у зону једне дискриминације, али то, као што је црногорска јавност упозната, траје годинама, деценију... Чињеница је, такође да, колико можемо да разумемо из саопштења и из онога што су искази представника Владе Црне Горе, да је ова Влада спремна да потпише тај уговор и да се на том потписивању ради. Малтене смо дошли до пар корака пред финализацију тог чина. Чињеница је исто тако да је СПЦ расположена и показала је своју спремност да се тај уговор потпише, тако да верујем да ће најскорија будућност показати како ту нема простора више ни за какву дискриминацију СПЦ у Црној Гори“, рекао је Перовић за ТВ Вијести. На питање мисли ли да ће Темељни уговор ускоро бити потписан у Црној Гори, Перовић наводи да верује да ће бити онако како је било и најављено. Перовић наводи да још увек нема тачног датума када ће митрополит бити устоличен и да то одређује Синод СПЦ. „Процедура нам је позната – његова светост патријарх српски, господин Порфирије, како то налажу црквени обичај и правила, увешће у трон цетињских митрополита новоизабраног митрополита Јоаникија. То ће да се деси, како пракса налаже, у неко најскорије време, када то одреди Свети архијерејски Синод СПЦ. То је један вековни обичај, тако су устоличени сви црногорски митрополити у последњих 100 година и тако су вековима устоличавани и зетски митрополити од оснивања Зетске епархије и касније Цетињске митрополије, па до времена укидања Пећке патријаршије 1766. И касније по обнављању Патријаршије тај се обичај наставио – ниједан митрополит цетињски није уведен у трон нити хиротонисан без благослова пећког патријарха... Обично је то један саборни догађај, као што је саборни догађај био и избор самог митрополита, тако је и саборни догађај његово устоличење и очекује се, поред патријарха, присуство других архијереја СПЦ“, објашњава Перовић. У вези са одлуком Сабора СПЦ да стави ван снаге одлуку о оснивању епископских савета, Перовић каже да је формулација саборског саопштења таква да „нама који нисмо правници не даје простор за неки јасан закључак“. „Верујем да ће исто тако у најскорије време бити јасно о чему се ту у ствари ради и о каквој саборској одлуци је реч кад је у питању рад епископских савета", закључује Перовић. Перовић: Дискриминација СПЦ траје годинама, неспоразум је привремен, и Влада и Црква желе споразум RS.SPUTNIKNEWS.COM Недостатак уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве нас уводи у зону једне дискриминације...
    1 point
  35. Na hiljade ljudi protestovalo protiv ograničenja u Briselu, protest i u Londonu WWW.RTV.RS Na hiljade demonstranata besnih zbog ograničenja povezanih sa pandemijom koronavirusa protestovalo je danas ispred sedišta Evropske unije u Briselu i... Sve zavisi protiv čega se demonstrira. Black Lives Matter protests may have slowed overall spread of coronavirus in Denver and other cities, new study finds COLORADOSUN.COM As protests against racism and police violence swept across the country, drawing massive crowds into the streets amid a pandemic, public health officials worried about what the overall impact would be. Would these...
    1 point
  36. Не знам, већ сам раније о томе говорио. Бирократска и непотписана саопштења ме подсећају на некадашња саопштења Партије у којима су се између редова осуђивали поједини другови. Такве ствари, можда грешим, али доживљавам не као политиканство, него политиканство прилично ниског нивоа (ниже од тога су једино таблоиди). А ја у цркви нисам баш најсрећнији ни кад видим политику, а камоли политиканство. Тако да ћу заиста изразити чуђење и скепсу, што би се рекло, а своје саопштење ћу пренети у целости.
    1 point
  37. Tumaralo.

    Da li Kina kreće nizbrdo?

    Chinese officers executes prisoners, leaked footage https://leakedreality.com/video/9742/chinese-officers-executes-prisoners-leaked-footage
    1 point
  38. sampaganini92

    Da li Kina kreće nizbrdo?

    Све дистопијске верзије будућности које сам некада мислио да ће најпре да добију обрисе у Америци по свему судећи ће конкретно да се оформе најпре у Кини. Апсолутна цензура, непостојање новца у кешу, тотални видео надзор, рад од 10+х дневно, у метроу 95% људи који само блену у мобилни, клубови и барови где је кинезима забрањен улаз и још много тога. На страну сад све оно лепо о Кини а има много тога, просто држава која треба да влада и управља над милијарду и по људи прибегава веома чврстим методама контроле. Твитер са својим цензурама је мала беба за Кину. Најпре јер у Кини иницијално није ни било тог степена људских слобода да би цензура сад изазивала скандале и била неприродна, та врста западног лицемерја изостаје. Ја сам живео више месеци у Пекингу и нисам успео ни са једним кинезом да прозборим о политичкој ситуацији код њих. О томе се просто не говори и власт се не критикује никад. Већина дана се проведе на послу и ради скоро увек прековремено да би се изборио за своје место међ милијардом људи. Друштвени живот им је из нашег угла гледања отужан и своди се на рецимо теретану и социјалне мреже. Већина њих не зна ни које кафиће има у свом крају а камоли у центар града да изађу некад. Та неслобода се намирује наглим и масовним порастом животног стандарда средње класе који свој израз очигледни израз има највише у конзумеризму са свуда присутним тржним центрима препуним западне робе. Та средња класа је до те мере американизована да је то тешко појмљиво. Њихова инфериорност и комплекси које имају спрам западњака од редовног мењања сопственог лица да наличи западном до узимања западњачких имена и просто до дивљења западњаку као да је полубог. Ово видим као озбиљну препреку икаквим хегемонистичким претензијама. Кинез живи у технодиктатури али за разлику од Американца нема жељу да то пројектује на остатак планете. Бар за сада.
    1 point
  39. .Моја баба није била протестант, а сваки дан је читала Свето Писмо. Мој отац и стриц се, тако, играју и мувају око ње и питају је зашто стално чита исту књигу. То је, децо, Књига у којој сваки пут друго пише - одговорила им је. Хајде да вас питам. Да ли је Јонин боравак у утроби кита уопште праслика тридневног погребења Господа и Спаса нашег Исуса Христа или протестантска прича која нема везе са Црквом? Да ли је непримерено за праслику зато што је Јона бежао од Бога јер није хтео спасење Нинивљана?
    1 point
×
×
  • Креирај ново...