Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 09/30/19 in all areas

  1. 11 points
    Anika

    Слике форумаша

  2. 9 points
    Branka62

    Тема јасна из прве поруке

  3. 7 points
    Занимљиво је како овде сви имају све информације. А још занимљивије је како братска хришћанска љубав влада међу свима.
  4. 7 points
    Nikola Stojanovic

    Слике форумаша

    Кад сам бијо леп, млад, јак и изгужван !
  5. 7 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Patrijarh antiohijski Jovan, mitropolita Zahle Antonije (As-Suri) i ja sa desne strane I moje druge, pozirane slike u Zahle (Liban)
  6. 6 points
    Свештеник Бранислав Кончаревић: Србска стварност у Америци данас или Mаске падају BY СТАЊЕ СТВАРИ on 30. СЕПТЕМБРА 2019. • Поводом интервјуа епископа Максима, пренетом и на „Стању ствари“ Свештеник Бранислав Кончаревић Негдје одмах послије Сабора Србске Цркве у Сјеверној и Јужној Америци одржаног у јулу ове године, појавила су се нека питања, унутар србске заједнице у Америци, а у вези појединих саборских одлука, нарочито у вези Новог устава. Веома брзо појавио се извјештај Епископског савјета, сад већ тројице епископа, по Новом уставу. Потом се појавило и једно писаније да образложи зашто Нови устав итд. Чак и ја сам дао једно писаније (објављено) о Новом уставу. У ствари било је то разјашњење онога шта сам рекао на самом Сабору, при чему остајем и сада. Неколико пута су и саме владике дале образложења шта се жели са Новим уставом. Владика Максим је, путем неколико интервјуа, дао своја, са позиције највиших научних достигнућа, разјашњења. Тако је у једном интервју рекао да је Нови устав прихваћен консензусом, што би значило братским договором. Међутим, ово никако не одговaра истини, пошто Нови устав нити је стављен делегатима на увид и разматрање, нити на усвајање. Чак шта више као оштампана верзија појавио се другог дана засједања. До тада већина нас није ни знала да постоји. Имам осјећај да је, ово бомбардовање (посебно интервјуима) србске јавности са разјашњењима саборских одлука, као и изношење Новог устава у јавности, као већ готове ствари, истичући да постоји одлука Архијерејског сабора и Светог Синода, шта се испоставило да не одговара истини, још више распламсало сумњу у часне намјере свега тога. Као плод свих ових убрзаних одбрана и разјашњења негдје прије десет – петнаест дана појавила се интернет петиција која тражи да се сачува име наше Цркве у Америци, не прихват Нови устав, итд.. Већ септембра 7. појавила се Молба, Епископског савјета тројице владика како стоји по Новом уставу, у којој се тражи да се избјегне потписивање речене петиције. Међутим, на молби не стоје нигдје лични потписи владика, уз то владика Лонгин тих је дана био у Аустралији, али и дотичну молбу свештенство није добило као званичан акт, тако да се и ту појавила сумња ко стоји иза тога. Уосталом када прочитате ову молбу добијете двојни утисак, нисте сигурни да ли вас моле или вам прете. Поново се јавио владика Максим својим интервјуима, да, са научне стране, србској јавности разјасни досадашње несхватање (иако је то тако схватљиво, како мисли Владика), новонастале ситуације у вези наше Цркве у Америци. У овим интервјуима, који су ницали као печурке послије кише, (неки кажу ради се о глорификацији, док други кажу верификује, сопствене личности), да ли су наручени или не и да ли су самопитајући (самопитање = постављати питања самом себи) или не, ја не знам, али кажу. Међутим, упадљиво је да скоро увијек погађају „у сриду“ и то одмах када се појави било који и било чији коментар у вези ситуације. Али, оно шта је највише забрињавајуће, у тим интервјуима, нису само паушална етикетирања неких, па и браће свештеника, него ново еволуитивно стање, генезе обликовања свијести србске јавности у Америци, умјесто на почетку благе назнаке: ми и они, преко: знамо вас и знамо и ми вас, дошло се, новом еволутивном методом (линијом), до сложенијег односа и стања: знамо вас и у будућем развоју ситуације Црква (?) ће вас изобличити. Ко, кога?! Црква помјесна или црква васељенска?. Да није јадно било би смијешно. Међутим, у своме послиједњем интервју (Да ли је послиједњи?), датог Сербиен тајмсу, који је објављен септембра 14, образлажући нашироко и надубоко тренутну црквену ситуацију, али, и политичку, тврдећи да је добро шта он није био када је Предсједник Вучић долазио у Патријаршију за вријеме засиједања Светог Архијерејског Сабора (?). Јер би он… Али, глете чуда, одмах ту негдје када говори о Предсједнику (Вучићу), говори о будућности србског језика у нашој Цркви у Америци, и поред тога, ваљда по својој ревности, нађе и једног професора – мене (поред хиљаде других) – да не знам енглески, па, да сам ради тога, на Сабору у Грачаници у јулу, обратио се на србском. Из овога се може закључити да и даље треба да служимо на енглеском, да би могли они који га не знају, научити. Па према томе, веома је добро шта ћемо сви ускоро говорити енглески и једном за свагда заборавити тај србски, како би рекли Грци, варварски језик.. Дозволите да Вас питам Владико: Је ли Вам то јавио Дух Свети или сте, до таквог открића, као самопроглашенинаучник, дошли најновијим научним методама (достигнућима), којима се китите, пошто нас двојица никад нисмо разговарали на енглеском, нажалост веома ријетко и на србском. Међутим, никад се не зна, можда ћемо послије свега овог чешће разговарати али, како ствари стоје, на енглеском. Дакле, као шта се може уочити циљ овога мога писанија није претходна анализа стања у нашој цркви у Америци (има их позванијих од мене), него одговор владики Максиму, на његово прозивање моје маленкости у свом послиједњем интервју, датог Сербиан тајмсу од 14. септембра. Додуше, није децидирано јасно навео моје име али ако домаћину пошаљете писмо без навођења његовог имена са тачном адресом и бројем оно ће бити уручено ономе на кога сте мисли. Такво писмо сам, без имена али тачном адресом, добио и ја. Питам се шта се заиста хтјело са овим? Никако добро. Закључујем, ово свакако није притајени позив на полемику, јер нема никаквог предмета о којему бисмо полемисали. Према томе, ово може бити само ниски, злуради (могао би употребити и неку другу ријеч) напад на моју личност и лични (свештенички, професорски, домаћинско-родитељски) интегритет. Вјероватно да је владики Максиму требала жртва/кривац као одговор на све учесталија питања, у вези стања Србске цркве у Америци, упућена баш њему. Зашто, баш њему? Да прича не би била празна прича, јер су скоро све приче о томе, упућене Њему, добиле тужан крај. Владика се сјетио давнашњег пријатеља – мене – вјерујући да ћу из поштовања и ревности примити ударац одговорности свих. И бих да је ова, назовимо је притајена молба, ишла другим еволутивним путем. Овако видјећемо.. Дакле, професор Кончаревић је крив за све, јер не зна енглески језик (да ли га мора знати?), иако има сертификат о неколико завршених курсева на локалном колеџу. Изгледа требали смо бити код истог професора за енглески, свакако и ментора. Јер, Кончаревић је окончао своје постдипломске студије на тамо неком њемачком универзитету, шта је (свакако велика) разлика од Одјела за странце на Атинском универзитету. Но, ствар је јасна. Кончаревић јесте (воли своју православну браћу), али није слијепи гркофил, него је критички настројен према неолибералној, а нарочито према истамбулско-цариградској идеологији увијеној у неојелинскотеолошку мисао. Али, вратимо се Сабору и ко је то стварно говорио србски. Прво, није тачно (опет неко избјегава истину) да сам само ја говорио србски (не браним се, него ми је част, ово је ради осталих да их не заборавимо), било нас је тројица: поред мене још један свештеник и један делегат. Било је то одмах иза претходног питања, неког од делегата, зашто се сједница не води на србском, јер је свакако природно да се на Србском сабору говори на србском језику. Поред тога чему и зашто? Ако земља домаћин, створена по свим демократским благодатима, дозвољава, чак би се могло рећи и инсистира, да се вјерско етичке заједице развијају у својим етно културама (види Амерички устав). То је благодат америчке демократије – јединство у различитостима. Уосталом, да ли они који желе да нас оптуже шта смо говорили на Србском сабору србски читају Св. Писмо (Не судите…) и, како то да унапријед знају, да не знамо енглески, иако никада с нама нису разговарали на енглеском. Међутим, они који добро знају енглески кажу да би за неке, који су пробали да нешто кажу на енглеском, било боље да нису говорили никако, а посебно не на енглеском. Но, све је то релативно, јер потребан је кривац/жртва како би се јавности објаснило зашто се говорило енглески, јер је то наводно правило, а то да се десио један изузетак, да је неко из незнања проговорио србски на србској скупштини у догледно вријеме биће вјероватно вербални деликт, за оне „Србе“ којима је матерњи језик сувише варварски и, помало, одвратан. Сигурно да хоће ако будемо под другом, туђом јурисдикцијом, а не србском. Дакле, кривац/жртва је ту. Још само, ако можемо, на тог кривца/жртву усмјерити, да не кажем испалити, и своју злонамјерну стрелицу, из само нама знаних, злонамјерних разлога (а гдје је у свему томе хришћанска љубав које су нам пуна уста), онда је то погодак „ у сриду“. Е, сад о овом другом, накнадно смишљеном додатку гдје је жртва/кривац још и професор факултета, али не сваког, већ овог који у нечијим главама треба да се затвори (зашто?), онда је то шлаг на торту. То је то. Школа, па била она и школа Св. Саве, није школа ако се у њој не говори енглески (док се са друге стране убјеђује србска јавност како је наша Црква у Америци чуварица нашег идентитета тиме и језика), а то шта потпуно прву годину чине тек пристигли студенти из старог краја то нема везе – битно је говорити енглески (у томе је спасење). Не, не. Битно је створити проблем иако га нема и наравно наћи кривца/жртву. А жртва/кривац се правда питањем: Није ли нам Свети Сава исти духовни отац, па се сјети библијске приче о Блудном сину… и тужно завапи Богу и Св. Сави – спаси! А Св. Сава плаче и каже: Не бој те се вјерна чада моја. Послије Твога благослова не бојимо се Св. Саво, али се питамо да ли су нам требала ова искушења да у овој јубиларној години Светосавља постављамо питање о затварању Твоје школе, а тиме и свега онога шта си учинио и придонио нашем народном сазријевању? Св. Сава плаче и каже: Праштава вам се чада моја вјерна. Па побогу браћо, Турци су само затварали србске школе. Наш народ са својим свештеницима, када год се појавила и најмања прилика, отварао је своје школе. Нажалост, створе се услови када се школе требају затворити. То је стање кад се нема материјалних средстава или ђака. А ми, хвала Богу, не оскудјевамо ни у једном. Према томе, шта је по среди? (да није можда студентски фонд, односно новац). У Новом уставу стоји да Епископски савјет, сад већ тројице владика Србских парохија у Сјеверној Америци, може да отвара и школе. Питам се да ли се то односи на побољшање већ постојеће школе или право на отварање нове школе, што би значило да ова није на линији. И поред свега тога, зар није срамно, да се, док се ословљавамо брате и гледамо се у очи, појави на Светом Архијерејском Сабору, одржаном у мају ове године у Београду, молба, памфлет, или како да га назовемо, (чуван у строгој тајности до самог Сабора, ускоро ће бити предат јавности) са образложењем зашто Школу Св. Саве у Либертивилу треба затворити. Морам признати у овој молби, памфлету има тога шта је истина, али има много више тога шта је произвољно, па и лажно речено (убило се неколико студената у школи?!..). Неко је изманипулисао четворицу адвоката дајући им криву слику о читавој ситуацији, јер дубоко вјерујем да је они сами не би искривили, пошто адвокати добро знају зашто се у Америци губи лајсенс (дозвола). Приређивачи ове смијешне циркусијаде (захваљујући већини Архијереја, дубоке вјере, на Светом Архијерејском Сабору, који се нису дали збунити), рачунајући на пријатељство и помоћ два – три професора овог факултета, свакако и пријатеља са стране, а заборавили су да постоје и лажна пријатељства, доживјели су крах, док су адвокати остали у чуду, а народ, народ ко народ остао збуњен, али отворених уста.. Срећа па је Америка демократска и правно сређена земља… Када све ово, у вези Школе Св. Саве, није прошло на Светом Архијерејском Сабору у мају, пробало се исто на Сабору Србске цркве за Сјеверну и Јужну Америку одржаног у јулу овдје у Грачаници. Срцепарајућим уводом, на самом почетку засједања Сабора, требало је у срцима делегата изазвати сажаљење да изгласају да је боље затворити школу Св. Саве (у доба јубилеја Св. Сави) него, ето мучити јадну дјецу (студенте) неимаштином. Али, глете Св. Сава не да своју школу и дешава се заиста чудо па се скоро 90% делегата позитивно изјашњава о школи Св. Саве. Хвала им. Вјерујемо да су то исти они који су ових дана пружали нам моралну подршку и бодре нас да кренемо сами у градњу сопствене факултетске зграде. (Вјероватно да нису обавијештени да је у међувремену основни школски фонд – студентски фонд – доспио у флуидно стање, почео да цури). И нико тада сем моје маленкости не рече ништа (можда сам и због тога и прозван) да расправљамо о нечем о чему је већ расправљено на Светом Архијерејском Сабору, прије овог сабора, и донијета одлука да се школа Светог Саве у Либертивилу стави под надзор и управу Светог Архијерејског Синода (свештеник срцепарајућег саборског увода рекао нам је (и ко, Владика Максим) да му је наређено да не говори о новој одлуци Светог Архијерејског Сабора). Ето шта се крије иза паушалног, да не кажем произвољног, оцјењивања знања или не знања енглеског језика, појединих професора. Постоји и други разлог. Али, свештеник Кончаревић није и неће бити у манипулативном кругу, било кога, било којег појединца. Размишљао сам (сјећајући се мудрих ријечи једног побожног старца. Када је нека јерес напала Цркву, старцу долази један младић и моли га да учини нешто. А он каже: Не бој се Бог зна да штити своју Цркву: Он је штити од свих, нарочито оних који је нападају, али, не заборави, и од тебе и од мене), да ли да одговорим или да једноставно опростим и хришћанском љубављу пређем преко свега не оптерећујући и не дијелећи већ и онако оптерећену и подијељену србску јавност у Америци. Одлучио сам: Праштам напад на мој свештенички призив, јер сматрам можда Владика зна и оно шта ми не знамо, па прекорава свештеника и кад не гријеши, вјероватно по убјеђењу да ће сагријешити. Притом се сјетим оне народне: Ћерку кара, снаји приговара. Праштам напад и на мој професорски позив, јер неко зна више, а неко зна мање, неко зна нешто, а неко не зна ништа, неко мисли да зна, а да ли зна, и тако даље, тако да ми је знање некако, а тако и јесте, постало релативно, па сам прешао преко тога. Међутим напад на моју домаћинску, родитељску улогу, моја нарав Србина из Далмације, Далмата, уз сву моју хришћанску љубав и реторику, иако знам да је величина у праштању, праштам али са неколико објашњења, и то из неколико разлога: Прво, сујета је прелест над прелестима. Друго, знам шта сам, ко сам и чији сам. Према томе, мој лични идентитет и интегритет није подијељен. Остајем оно шта јесам: Православни Србин, љубећи читаву православну васељену, одан својој Цркви, Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду. Треће, предака ради и потомства. Наиме, Бог ме је благословио да се остварим као родитељ. То сматрам великом благодаћу. Поред тога, дубоко сам увјерен да се свако човјеково остварење уз Божију благодат мора чувати и унапређивати. Сјетимо се приче из Св. Писма о талантима. Родитељ, домаћин мора да чува и унапређује породицу; војник мора да чува државу и испуњава своје војничке дужности и обавезе; монах мора да чува своју Цркву и своје монашке завјете, итд. И да завршимо – предака ради и потомства. Наиме, у једном млетачком документу из 1694. године, за моју породицу стоји да смо свештеници били и под Турцима. Хвала Богу, ево то смо и до сада. Сво вријеме смо поштовали и чували свете завјете наше Србске Цркве. Нисмо продавали вјеру за вечеру, него смо, у најтежим ситуацијама по своју вјеру, излажући се разним опасностима и искушењима, бранили је. За нас је србски Патријарх увијек био и остаће Његова Светост србски Патријарх, никако, не дај Боже: старина, Пантелија, или, или.. Уз то смо, хајдуке и ускоке чували и штитили, а не издавали… Сада нам постаје јасно зашто потомства ради. Наиме, да случајно нисам одговорио, био би недостојан предака, а презрен од потомства дајући им могућност да бирају. Када је у питању вјера и твоја Црква ту нема бирања. Јеси или ниси вјерујући! Поштујеш или не поштујеш своју Цркву, све друго је отпадништво, а није слобода иза које се кријемо. Слобода коју нам Бог даје јесте слобода останка и опстанка у избору, а није слобода, рецимо, изабрати ислам, као суштину живота, а живјети по хришћанским начелима уједно проповиједајући и величајући неки хинду покрет. Зато постоји стручан назив. Праштај Владико… Свештеник Бранислав Кончаревић,парох србске мисионарске парохије Св. Вознесења Господњег у Рокфорду, и професор на Школи, коју неки (из само њима, можда и нама знаних разлога), пробају да затворе
  7. 5 points
    Предраг М

    Слике форумаша

    без икаке дискусије има да те прогласим за мис тј мистера овог форума... лично админ тим да ти стави ленту и круну... ?
  8. 5 points
    The Godfather

    Raskol se zahuktava

    Ukrainian, Serbian, Romanian, Russian, Greek, Cypriot, Jerusalem clerics concelebrate feast of Cross at Holy Sepulcher (+ VIDEO) ORTHOCHRISTIAN.COM The Divine Liturgy for the feast was led by His Beatitude Patriarch...
  9. 4 points
    Нова књига теолога др Александра Милојкова "Вера и атеизам", доступна је на нашем порталу. Књигу можете да наручите и купите преко нашег портала, по цени од 600 динара + путни трошкови. Из предговора презвитера др Оливера Суботића Књига „Вера и атеизам“ настала је као плод деценијског писања Александра Милојкова за часопис Православни мисионар, званично мисионарско гласило СПЦ за младе. У њој су сабрани сви текстови које је др Милојков у том периоду објавио, а тицали су се односа вере и атеизма. Она, међутим, није класичан зборник чланака – објављени чланци јесу њена основа, но они су додатно обрађени, допуњени и повезани тако да књига представља концептуално заокружену целину. Један од рецензената је добро приметио да се још од времена професора Лазара Милина није појавило овакво штиво написано од стране српског аутора. У томе се потпуно слажемо: Милојков је својом књигом попунио апологетску празнину у српској теолошкој мисли која је настала пошто се професор Милин преселио у вечност. * * * Када је реч о полемици са атеизмом, његов стил донекле подсећа на онај који срећемо код професора Алистера Мекграта, једног од водећих западних хришћанских интелектуалаца који редовно укршта копља са перјаницама новоатеистичког покрета, попут Ричарда Докинса (чије ставове, успут буди речено, и Милојков у својој књизи излаже темељној критици). * * * Александар Милојков у овој књизи оспорава ставове новоатеистичког покрета на један изузетно аргументован начин. Он у закључку наводи да је свестан да се са њим неће сложити само атеисти, већ ни неки религијски мислиоци, но то је понекад неизбежно. Ипак, додали бисмо да ће се у суштинским стварима са њим сигурно сложити сваки верујући човек. Што се атеиста тиче, др Милојков скромно истиче да му циљ није био да их убеђује у постојање Бога, већ да отклони неке стереотипе који су се уврежили под утицајем атеистичке пропаганде и да, по његовим речима „деконструише идеолошку мантру савременог атеизма“ – Ако сам ишта желео да одузмем атеизму као ставу, то је онда она самоувереност неких међу савременим и гласним атеистичким промотерима и атеистичким мисионарима, да је атеизам као став супериоран у односу на веру; да је атеизам једини рационалан закључак, док је вера ирационална; да развој науке све више говори у прилог атеизму и да обесмишљава веру у Бога – збори Милојков у закључку своје студије. Сваки објективан читалац ће се уверити да је аутор у испуњавању зацртаног циља био веома успешан. Својом књигом др Александар Милојков отвара значајно поглавље у српском академском теолошком опусу 21. века. И то чини на начин достојан зрелог писца – чињеница да је Вера и атеизам његова прва књига је запањујућа, узевши у обзир њен квалитет. У том погледу, све што можемо пожелети јесте да следеће књиге др Милојкова по свом квалитету не буду испод ове. Предговор аутора књиге Књига Вера и атеизам настала је на бази мојих чланака који су објављивани у Православном мисионару, у рубрици У дијалогу са атеизмом. Чланци су дорађени и допуњени новим питањима и садржајима из ове области, те тако тематски проширени и обогаћени новим темама сједињени у књигу која је пред вама. Идеја да се у Православном мисионару покрене тема диjалога са атеизмом потекла је од главног и одговорног уредника часописа, презвитера др Оливера Суботића. Сама идеја инспирисана је мојим вишегодишњим дијалогом са атеизмом и атеистичким активистима, путем интернетa, јавног и медијског наступа. Питања која сам у књизи анализирао у доброј мери представљају одговор на атеистичке тврдње и аргументе са којима сам имао прилике да се сретнем у поменутом дијалогу, али и које сам налазио у литератури која се бави овом тематиком, у првом реду код самих атеистичких аутора. Један од темељних мотива за настанак ове књиге јесте и постојање, по мом мишљењу, насушне потребе за теолошким разматрањем изазова савременог атеизма. Када кажем да је потребно разматрање, онда не мислим на неко догматско одбацивање атеизма или на његово a prirori стигматизовање (ово би се код многих обично подразумевало у самом појму оног бити верник), већ на пажљиву, интелектуално поштену теолошку и философску анализу теистичких и атеистичких ставова и аргумената. Мислим, дакле, на анализу која се базира на ономе што је заједничко људима, били они верници или атеисти – рационалан, на аналитици заснован став и људска слобода. И ово је кључни моменат у методологији ове књиге – рационалност и слобода. Сматрам да је тематика ове књиге данас од велике важности и за вернике и за атеисте. За прве, да разумеју свет изван Цркве, те да умеју у том разумевању и да му се обрате и да га позивом – дођи и види – заинтересују за Цркву. За друге, да разумеју православни хришћански поглед на свет, те да преиспитају уобичајене атеистичке предрасуде о вери и верницима. Сматрам да ће и једнима и другима знање о оном другом и о питањима која су им заједничка помоћи да постану слободнији. Наиме, без те слободе и није могуће формирати теистички или атеистички став. Слобода до које их доводи знање о другом и другачијем (не треба да страхују) неће угрозити њихову, једну или другу, позицију. То знање ће једино угрозити, тачније, ослободиће их од – искључивости. Изазов атеизма обухвата једну широку лепезу питања односа теологије и вере са различитим стваралаштвом људског духа. У првом реду то су питања односа вере и знања, вере и рационалности, теологије и природних наука, слободе. Може се одмах поставити питање: какве сад има везе изазов атеизма са односом хришћанске вере и теологије према, на пример, природним наукама? И то би питање било на месту. Јер, заиста, шта природна наука може да има са нечијим личним ставом верујем или не верујем да Бог постоји? Наука као наука – ништа. Међутим, однос природних наука и вере у Бога, у контексту атеистичког изазова вери, наметнуто је питање и зато мора бити размотрено. Наметнуо га је управо савремени атеистички активизам, и то својим неоснованим довођењем у узрочно-последичну везу науке и атеизма, атеизацијом науке или сциентификацијом атеизма. Са друге стране, није реткост да се и неки мислећи православни хришћани по питању односа вере и природних наука не сналазе баш најбоље, било да се ради о теизацији науке у виду конкордистичких теорија, или пак о критици научног увида апаратом који је изван методолошког обухвата самих природних наука. Из ових разлога питање изазова савременог атеизма обухвата и обавезно питање односа природних наука према теистичком, односно атеистичком ставу. Основна идеја књиге је да читаоцима представи појам и пројаву савременог атеизма и његове аргументације у светлу хришћанског философског и теолошког погледа. Али, такође и појам и пројаву хришћанске вере и њене аргументације, у контексту питања која савремени атеизам поставља. Централну тему ове анализе представља однос вере, знања, рационалности и науке у контексту питања божанске егзистенције и теистичког и атеистичког става. Искрено се надам да ће читање ове књиге помоћи читаоцима да увиде бесмисленост било којег става који би захтевао искључивост и ексклузивност. Верујем да ће моја књига помоћи верницима да разумеју атеизам, али и атеистима да разумеју веру (у њеном хришћанском појму). Не верујем да ће књига нужно код атеиста изазвати сумњу у атеистички став и да ће их обратити у вернике. Али, верујем да ће им родити сумњу у савремене догме атеизма, поготово оне којима он апсолутно својата рационалност и науку. Надам се да ће након читања ове књиге верујући човек моћи да каже атеисти: „Верујем, али и схватам зашто ти не верујеш“, и да ће атеиста моћи да каже вернику: „Не верујем, али ипак схватам зашто ти верујеш“. Такође се надам да ће књига помоћи да се сруши нешто што неки атеисти, али и неки верници, сматрају парадоксом: да један човек може бити и верник и научник, верујуће и рационално биће; да homo religiosus, homo rationalis, homo logicus и homo scinetificus представљају једно, недељиво биће. Христолошки речником говорећи, тајна решења поменутог „парадокса“ лежи у несливеном говору о недељивости и јединству ових пројава људског бића. Захвалност за настанак ове књиге најпре дугујем презвитеру др Оливеру Суботићу, који је и иницијатор њеног настанка. Иницијатор не само ове књиге, већ уопште и иницијатор и текстуализације мог дијалога са атеизмом. Оцу Оливеру се посебно захваљујем на охрабрењима у виду позитивних коментара читалаца мојих текстова у Православном мисионару које ми је преносио. Ти коментари су ме покренули да уложим додатни труд да ова књига настане и утврдили ме у разумевању важности бављења тематиком теолошког сагледавања питања савременог атеизма. Захваљујем се двојици својих драгих пријатеља и колега који су били рецензенти ове књиге и у многоме помогли њеном квалитету, теолозима: ђакону Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету Светог архијерејског синода СПЦ, и Владимиру Пекићу, професору верске наставе у Архиепископији београдско-карловачкој. Захвалност дугујем и колегама и колегиницама из Земунске гимназије, професорима математике, физике и хемије, чије су ми стручне консултације много помогле у писању ове књиге. Искрено сам уживао у сваком разговору са њима на тему природних наука и односом ових других према питањима вере и, уопште, метафизичким питањима. Посебно фасцинантне су ми биле теме из физике. Ако је могуће рећи, макар и у метафоричном смислу, да се наука приближила Богу, то је онда учинила, по мом мишљењу, савремена физика. У свом деценијском искуству рада са ученицима гимназије, једна од основних порука коју им преносим је и та да од вере не раздвајају учење и знање, нити од учења и знања веру. Вера и знање (корисних наука) - ученост, речима Светог Григорија Богослова, су два наша највећа блага. Учење је заједничко и знању и вери. Желим им да се уче и знању и вери, како би свет видели целовитијим очима. Ово је жеља коју упућујем и свим читаоцима ове књиге – да гледају свет целовитијим очима. То ће бити могуће уколико на један аутентичан начин успеју да остваре загрљај рационалности и слободе. Управо тим загрљајем као својим основним методом, ова књига, верујем, у томе им може помоћи. Садржај књиге Презвитер др Оливер Суботић, ПРАВА КЊИГА ЗА (НЕ)ВЕРУЈУЋЕ ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ ПРЕДГОВОР (аутора) ПОЈАМ АТЕИЗМА Појам атеизма у библијском и светоотачком контексту Појам атеизма у философији – од антике до просветитељства Ренесанса и просветитељство ЛЕПЕЗА САВРЕМЕНОГ АТЕИЗМА – СКАЛА РИЧАРДА ДОКИНСА Јак верник De facto верник Они који нагињу теизму Агностицизам – фокус преламања вере и атеизма Они који нагињу атеизму De facto атеиста Јаки атеиста АНТИТЕИЗАМ Антитеизам као атеистичка идеологија Антитеистичка оптужба: зло религије Аргумент моралности и емпатије FIDES, SCIENTIA ET RATIO Вера и рационалност Терет доказивања Антропички принцип и хипотеза теистичког дизајна Хипотеза мултиверзума Хипотеза натуралистичког дизајна На коме је терет доказивања? Сеганов „змај у гаражи“ Да ли је атеизам вера? Квазинаука и квазивера Сазнајне моћо – Кантова епистемологија Чулно опажање Уобразиља Разум Субјективно и објективно Научна теорија и истина Бог и наука Наука и идеологија ФИЛОСОФСКИ НАТУРАЛИЗАМ И АТЕИЗАМ Натуралистички редукционизам Натуралистичка вера Слобода – биће или илузија? Натурализам као атеистички парадокс ВЕРА И/ИЛИ АТЕИЗАМ? Прилог припредио: Уредник насловне стране Портала Поуке.орг View full Странице
  10. 4 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  11. 4 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  12. 4 points
    Nikola Stojanovic

    Слике форумаша

    Јаој бре, балабандер, опет сам омашио тему . Админе трансфер ову горе у Мушка лепота, а ову у боеми и остали пијанци. ??
  13. 4 points
    Иван ♪♫

    Женска лепота

  14. 4 points
    The Godfather

    Raskol se zahuktava

    Vast majority of clergy of Western European Archdiocese follow Abp. John into Russian Church ORTHOCHRISTIAN.COM Gathered in Paris on Saturday, the vast majority of the clergy of the...
  15. 4 points
    Još samo da počne da primenjuje jednačenje suglasnika po zvučnosti...
  16. 4 points
    Срђан К.

    Однос хришћанства према хомосексуалности

    Bez da vredjam ikoga... Djavo je vrlo perfidno nekim hriscanima ubacio misao da je to normalno i da nije greh...vrlo, vrlo perfidno... Kao, dvojica se vole i ako ne idu "s cveta na cvet" onda jr to ljubav i zajednica... Naravno, oni koji misle kao i Crkva kroz vekove dozivljavaju razna izrugivanja. Niti jedan kanon kroz vekove, niti bilo koji svetitelj kroz vekove, niti igde Sv. Pismo ne govore ni kroz zapetu blagonaklono o sodomiji(Oci je tako nazivaju). Nema opravdanja... Zato ce to za Crkvu ostati uvek smrtni greh i oni koji prebivaju u njemu nemaju spasenja... Pavle u istu ravan stavlja sve: i blud, i preljubu, i sodomiju, i onaniju... Nista od toga nijr zajednica, nista od toga Gospod nije blagoslovio... Dakle, greh je i smrt je... Ko je citao tumacenje vladike Nikolaja o zeni preljubnici, setice se... Kada je Isus pisao po prasini, pisao je njihove grehe: onaj spava sa udatom zenom, ovaj je MUZELOZNIK... A doveli su je Isusu da bude kamenovana... Dakle, prebivali su u smrtnom grehu, a trazili su neciju smrt...
  17. 4 points
    Снежана

    Muška lepota

    ajmo devojke, ispederisa se tema...idemo nešto sa više testosterona....
  18. 4 points
    ana čarnojević

    Muška lepota

    o dobra moja verna ljubo što imaš svoga medića i ne gledaš na muškarce nevaljalo pa šta ćeš onda na temi o muškoj lepoti
  19. 4 points
    obi-wan

    Како дивна слика!

    https://www.pinterest.com/pin/768074911419723577/?nic=1
  20. 3 points
    neca995

    Јединородни Сине

    Јединородни Сине - Дамаскин Грданички митрополит Загребачки. Књига је рађена по преводу Иринеја Ћирића(еп. бачки) и архимандрита Јустина Поповића. Подржите рад и запратите канал
  21. 3 points
  22. 3 points
    Плаво Небо

    Женска лепота

    Тај поглед.. ал' шкргуће зубима. Мора да јој муж отишао на Дерби.
  23. 3 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  24. 3 points
    Flojd

    Слике форумаша

    Imas i od mene jedan glas Nindzo. ? Po stasu i glasu si i Bekama zajebao. A tek stil, No. 1, ?
  25. 3 points
  26. 3 points
    Anika

    Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)

    Hasanaginica. Sta je ovo na forumu, kakva je ovo najezda lbgt populacije? Koliko njih licno poznajete?
  27. 3 points
    Hadzi Vladimir Petrovic

    Слике форумаша

    U radu Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
  28. 3 points
    Bernard

    Однос хришћанства према хомосексуалности

    Samo ti njima snishodi pa ćeš videti doklen će da doguraš! U svojoj knjizi DIO PIU BELLO DEL DIAVOLO Gabriele Amorth je napisao sledeće, pišem po sećanju - najslađe stranke satana su posrnuli hrišćani, on je tako pokvaren , zao, ohol i zloban da vara i svoje inicijirane sledbenike, a kamoli ove posrnule naivčine.
  29. 3 points
    Kome li je samo palo na pamet da jubilej 800 god. autokefalije nase pomesne Crkve proba da zatvori bogosloviju Svetog Save??? Cuju se glasovi koji kazu da je zato sto nasi klinci treba da se skoluju kod Grka i da se posle utope u Carigradsku patrijarsiju...poznata prica, ali gde bas nadjose da to sprovedu na ovaj jubilej od 800 god???
  30. 3 points
    "Мене ужасава као клиничара када ми неко од млађих колега каже пацијент на кревету број 9, тај пацијент има име и презиме, има своју историју, има своје теме има, своју децу, има своје пријатеље има своју кафану", професор др Ранко Раичевић
  31. 3 points
    Овако, Игњатије је деловао кукавички и зато ће сносити последице. Одложио је расправу о Макси изговарајући се да је добио нови материјал од Синода! Синод је био у среду. Игњатије је добио наређење од Синода у јуну месецу и имао је довољно времена да се организује, и он почетком септембра, да би добили на времену, пише замједбе Синоду. Сада му је одговорено, и то је 1 страница, како сам чуо од обавештених. Нису му послали књигу да чита и само је поновљена одлука из јуна. Чини се да ће бити сценарио Зубиног Потока. Рок за отказ је био 1 окт. Ово је јасно одбијање одлуке Синода и о томе ће се расправљати у среду. Волео бих да видим сада Родољуба Лазића да нисам испао пророк кад сам написао да нас чека врела јесен! Као што сам рекао Милојку да нема шансе да нарцисоидни Максим сам поднесе оставку. Испада да га познајем боље од заљубљеника у њега, Ацу Милојкова. Максим би пре прихватио да му одузму епархију него професуру. Није ми баш јасан Игњатије јер је ускочио у тобоган. Насео је на буву коју су пустили из тог клана да Деда неће даље да пензионише, јер је већ било доста пензионисања. Међутим, пензионисање је и у Руса нормална пракса, као и у католика. Чекамо среду.
  32. 3 points
  33. 3 points
    Јелена011

    Poziv, psihoterapija

    Dragi prijatelji forumasi, Evo mene posle nekog duzeg vremena opet. Ovog puta imam jedan poziv za sve zainteresovane za rad na sebi. U toku je formiranje psihoterapijske grupe u Beogradu. U pitanju je psihodrama, to je pravac grupne psihoterapije koji je osnovao Jakov Moreno. Kod nas mozda ne toliko poznat pravac ali, u svetu dosta popularniji. O Morenu i pravcu mozete dosta saznati na internetu ukoliko vas zanima. Ono sto je meni, vazno da vam kazem je sledece: - to je grupna psihoterapija, dakle odvija se u grupi koja je tu da svakog coveka podrzi u njegovoj jedinstvenosti. - to je akcioni pravac, a to znaci "manje price vise rada". Nije u pitanju grupa u kojoj cete doci i pricati o onome sto vas muci u krugu ljudi, kao sto vidjate na filmovima ili kako se radi po nekim grupama samopomoci. - nema (beskrajnih) analiza, davanja saveta i pozicije terapeuta kao Boga koji sve zna i vama prosipa mudrost. - ma kako se osecali i, kakve probleme imali vi imate ste gospodar svog zivota i vi donosite odluke. Dovoljno ste sposobni za to. - Grupa je tu da bude vase sigurno mesto u kom mozete biti to sto jeste bez straha da ce vas odbaciti, tu je da vas podrzi i podstakne da upoznate sebe. - Ono sto se desava na grupi tamo i ostaje. Principi iskrenosti, tajnosti, dobronamernosti su samo neki od principa koji vaze u grupi. - Svi mi imamo kapacitet da rastemo i razvijamo se, da budemo stvaraoci, kreativni i spontani, samo nekima od nas je potrebno da se toga podsetimo. Ukoliko zelite da otkivate sebe, ukoliko vam je blizak psiholoski rad, tu smo. Ukoliko imate nekih zivotnih kriza i potrebna vam je podrska, ukoliko imate problema sa vasim osecanjima poput strahova i depresija, ili prosto zelite da na sigurnom mestu u neosudjujucem okruzenju susretnete sebe i druge, grupa je tu za vas. Grupa psihodrame nije zamisljena kao radionica, nego kao grupa ljudi koji bi da rade na sebi. Stoga je neophodno vreme od barem godinu dana da taj proces dobije neku svoju formu. Grupa ima svoj tok i svoju dinamiku i ne dolazi na grupu kako ko kad zeli, prosto i zbog vas i zbog ostalih potrebno je da se odlucite da li zelite dokaziti na grupu u redovnom ritmu. Susreti se odvijaju jednom nedeljno u trajanju od 2h u centru Beograda. Grupu vode dva koterapeuta: Ksenija Roganovic, dipl psiholog, psihodramski terapeut pod supervizijom sa visegodisnjim iskustvom u radu sa ljudima. Radila je u bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, trenutno u institutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj, u privatnim klinikama. Radila je sa zavisnicima, sa psihoticnim pacijentima, osetljivim grupama, adolescentima. Jelena Marinković psihoterapeut pod supervizijom, trener asertivne komunikacije. Takodje ima visegodianjeg iskustva u radu sa razlicitim grupama ljudi, zajedno sa Ksenijom vodila psihodramsku grupu pri centru za mentalno zdravlje, ogranak psihijatrijske bolnice dr Laza Lazarevic. Terapeuti imaju stalnu indirektnu superviziju mentora edukatora psihodrame ujedno i lekara psihijatra, sto znaci da je njihov rad podrzan kao i clanovi grupe za svaki eventualni problem ili konsultaciju. Ukoliko ste zainteresovani mozete me kontaktirati ovde ili u privatnoj poruci. Pre ukljucenja u grupu neophodno je obaviti jedan inicijalni intervju o cemu cemo se vec dogovoriti. Ono sto jeste strogo zabranjeno je ukoliko se prikljucite grupi koristiti forum za bilo kakvu razmenu informacija o clanovima grupe. Kao sto rekoh, sta se desava na grupi ostaje na grupi. Eto od mene toliko, veliki pozdrav i svako dobro!
  34. 3 points
    Milica Bajic

    Poziv, psihoterapija

    Мислим да је јако лепа идеја, желим вам срећу у раду. У неким непредвиђеним животним ситуацијама је врло важно знати како да помогнемо себи, верујем да ћете људе учити томе. Мени се десило да сам неочекивано имала напад панике на улици, све са малим дететом у колицима. Хвала Богу, успела сам да позовем пријатељицу која ме је телефонски оним наизглед баналним саветима типа - диши дубоко и сл. извукла. Имала је искуства са тим. Касније и сама сам читала рецимо о фазама које је природно да пролазе људи који су доживели породичну трагедију, што ми је знатно олакшало ситуацију. (Слично сам себи помогла својевремено и код престанка пушења) Ништа ми од овог није сметало на духовном плану. Чак мислим да ми је и помогло да се колико толико смирим и дођем поново до Причешћа, после је све било много лакше
  35. 3 points
    Јелена011

    Poziv, psihoterapija

    Ma jok, nisam uvredjena, prosto mislim bas tako. Nije to pijaca, ja nudim ovo ti nudis ono. Ne razumem sta za tebe znaci mentalno oboleo, a gore mislim da sam lepo napisala za koga je grupa. Za sve one koji zele da rade na sebi. Ovo nije grupa za ljude koji imaju klinickih problema i kojima je podrska potrebna i u vidu farmakoterapije. Sa Hristom to ne vidim kakve veze ima. Mi nismo duhovnici, niti se igramo sa tim. Prosto isto kao sto kad ides kod lekara ne pitas sta nudi lekar a ne nudi Hristos kad zelis da radis na sebi, da upoznajes sebe, da upoznajes svoja osecanja i brines se o njima potrazis pomoc psihoterapeuta. Sasvim je u radu verovati u Boga biti liturgijski hriscanin, pricescivati se, ispovedati se, ziveti a recimo imati ponekad osecanja koja nas preplavljuju i sa kojima ne znamo sta cemo. U redu je reci - meni, je tesko i potrebna mi je podrska a da to ne znaci da ne verujemo u Boga. Ovo je cisto ljudska stvar, nas dusevni, emotivni zivot. Iako se moze desiti da se to preliva i na duhovni plan, nekad nismo svi u prilici da budemo i emotivno akroz zreli i sigurni. Nemamo svi idealne zivotne prilike, nismo svi odrastali na isti nacin niti vaspitani tako i sasvim je u redu da to naucimo u kasnijem zivotnom dobu.
  36. 3 points
    Натан

    Женска лепота

    А не не, поставио сам ја оно непровидно стакло, да споља нико не може да види шта се дешава у нашем гнезду. Тако је то она тражила од мене, душица стидљива. <3
  37. 3 points
    Bravo Aco, svaka cast, neka je Bogom blagosloveno na spasenije, ukrepljenje duse i tela citalaca!
  38. 3 points
    БанеЛ

    Шта ЈА тренутно слушам...

    @obi-wan Слажем се, брате, али скоро свакој песми бих тако нашао ману. Има она лепа песма All of me, али почиње нешто типа: Шта бих без твојих паметних уста? Како уста могу да буду паметна? Него, ево једне исто лепе, не знам да ли има и у њој нечег сличног неподобног, али прича о особама којих више нема у нашем животу, бившим љубавима. Мени је увек асоцијација на мени драге особе које су напустиле овај свет, али и даље чувам места за њих у срцу. Спот ми се много свиђа јер девојка клиза сама, али у једном тренутку неко невидљив је узима за руку...
  39. 3 points
    Ignjatije

    Која је будућност Huawei телефона?

    Случај са компанијом Хуавеј је коначно скинуо маску неолибералном западљачком капитализму, фрази слободног светског тржишта на коме се укрштају понуда и потражња, где бољи побеђује... Показао је сво лицемерје, непоштење и зло западног система. Правила и теорије важе само када западу одговара, када он осваја друга тржишта. Међутим, ако неком другом то исто пође за руком, онда се правила мењају. Тада се либарлни капитализам претвара у фашизам, држава интервенише и примењује силу против компаније која сасвим поштено ради. Исто је и у другим сферама. Попут наоружавања, ширења војних савеза, нуклеарном оружју, демократским режимима... Лицемерје западног система је нечувено, крајње лукаво и безобразно. У задње време постаје опасност за цео свет. Све мање Америка крије своје зло лице, и отворено, уз што мање пропаганде и увијања делује против других народа и држава. Ово је само почетак те отворене примене силе.
  40. 2 points
    Milica Bajic

    Слике форумаша

    Супер је тај сок, и ја га волим с' времена на време
  41. 2 points
    geronymo

    Слике форумаша

    Jel' to sok od zove, druze brate?
  42. 2 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  43. 2 points
    obi-wan

    Шта ЈА тренутно слушам...

    Idemo dalje... ...
  44. 2 points
  45. 2 points
    Убеђена сам да градски челници неким декретом, класичном музиком озаре све веће тргове, рецимо, фонтану на Славији, и уопште сва фреквентнија места у граду, да би људи били мање депресивнији, више расположени, уопште радоснији . Под условом да им ја бирам класични репертоар ....
  46. 2 points
    obi-wan

    Da li igrate kompjuterske igrice i koje?

    Vrlo zanimljivo... ...
  47. 2 points
    Миланче, то је компликованије од унутар троичних односа, има их N a on je opet (nik)o, у херцеговини би рекли и ниђе.
  48. 2 points
    Панарет

    Muška lepota

    Џони
  49. 2 points
    Istopljeni kamen

    Muška lepota

    Panareta treba podhitno uzeti pod neki tretman....hahhaha
  50. 2 points
    Vladan :::.

    Raskol se zahuktava

    Абсолютное большинство клириков Архиепископии западноевропейских приходов русской традиции присоединились к Русской Православной Церкви 28 сентября 2019 г. 16:57 На состоявшемся в Париже 28 сентября 2019 года собрании духовенства абсолютное большинство клириков Архиепископии западноевропейских приходов русской традиции последовали примеру архиепископа Дубнинского Иоанна и присоединились к Русской Православной Церкви. Собранием было принято соответствующее обращение к Святейшему Патриарху Московскому и всея Руси Кириллу. Решение Священного Синода Русской Православной Церкви по обращению архипастыря и клириков Архиепископии западноевропейских приходов русской традиции последует на его ближайшем заседании. 14 сентября 2019 года Священный Синод, приняв архиепископа Иоанна (Реннето) в юрисдикцию Московского Патриархата с титулом «Дубнинский», а также всех желающих того клириков, находящихся под его руководством, и приходы, которые выразят такое волеизъявление, определил: «По получении обращения от собрания представителей приходов иметь дополнительное суждение для определения канонической формы их организации, исходя из исторически сложившихся особенностей епархиального и приходского управления, а также богослужебных и пастырских традиций, установленных митрополитом Евлогием с учетом условий существования возглавляемого им церковного удела в Западной Европе» (журнал № 122). http://www.patriarchia.ru/db/text/5505612.html

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...