Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 09/29/19 in all areas

  1. 5 points
    Нова књига теолога др Александра Милојкова "Вера и атеизам", доступна је на нашем порталу. Књигу можете да наручите и купите преко нашег портала, по цени од 600 динара + путни трошкови. Из предговора презвитера др Оливера Суботића Књига „Вера и атеизам“ настала је као плод деценијског писања Александра Милојкова за часопис Православни мисионар, званично мисионарско гласило СПЦ за младе. У њој су сабрани сви текстови које је др Милојков у том периоду објавио, а тицали су се односа вере и атеизма. Она, међутим, није класичан зборник чланака – објављени чланци јесу њена основа, но они су додатно обрађени, допуњени и повезани тако да књига представља концептуално заокружену целину. Један од рецензената је добро приметио да се још од времена професора Лазара Милина није појавило овакво штиво написано од стране српског аутора. У томе се потпуно слажемо: Милојков је својом књигом попунио апологетску празнину у српској теолошкој мисли која је настала пошто се професор Милин преселио у вечност. * * * Када је реч о полемици са атеизмом, његов стил донекле подсећа на онај који срећемо код професора Алистера Мекграта, једног од водећих западних хришћанских интелектуалаца који редовно укршта копља са перјаницама новоатеистичког покрета, попут Ричарда Докинса (чије ставове, успут буди речено, и Милојков у својој књизи излаже темељној критици). * * * Александар Милојков у овој књизи оспорава ставове новоатеистичког покрета на један изузетно аргументован начин. Он у закључку наводи да је свестан да се са њим неће сложити само атеисти, већ ни неки религијски мислиоци, но то је понекад неизбежно. Ипак, додали бисмо да ће се у суштинским стварима са њим сигурно сложити сваки верујући човек. Што се атеиста тиче, др Милојков скромно истиче да му циљ није био да их убеђује у постојање Бога, већ да отклони неке стереотипе који су се уврежили под утицајем атеистичке пропаганде и да, по његовим речима „деконструише идеолошку мантру савременог атеизма“ – Ако сам ишта желео да одузмем атеизму као ставу, то је онда она самоувереност неких међу савременим и гласним атеистичким промотерима и атеистичким мисионарима, да је атеизам као став супериоран у односу на веру; да је атеизам једини рационалан закључак, док је вера ирационална; да развој науке све више говори у прилог атеизму и да обесмишљава веру у Бога – збори Милојков у закључку своје студије. Сваки објективан читалац ће се уверити да је аутор у испуњавању зацртаног циља био веома успешан. Својом књигом др Александар Милојков отвара значајно поглавље у српском академском теолошком опусу 21. века. И то чини на начин достојан зрелог писца – чињеница да је Вера и атеизам његова прва књига је запањујућа, узевши у обзир њен квалитет. У том погледу, све што можемо пожелети јесте да следеће књиге др Милојкова по свом квалитету не буду испод ове. Предговор аутора књиге Књига Вера и атеизам настала је на бази мојих чланака који су објављивани у Православном мисионару, у рубрици У дијалогу са атеизмом. Чланци су дорађени и допуњени новим питањима и садржајима из ове области, те тако тематски проширени и обогаћени новим темама сједињени у књигу која је пред вама. Идеја да се у Православном мисионару покрене тема диjалога са атеизмом потекла је од главног и одговорног уредника часописа, презвитера др Оливера Суботића. Сама идеја инспирисана је мојим вишегодишњим дијалогом са атеизмом и атеистичким активистима, путем интернетa, јавног и медијског наступа. Питања која сам у књизи анализирао у доброј мери представљају одговор на атеистичке тврдње и аргументе са којима сам имао прилике да се сретнем у поменутом дијалогу, али и које сам налазио у литератури која се бави овом тематиком, у првом реду код самих атеистичких аутора. Један од темељних мотива за настанак ове књиге јесте и постојање, по мом мишљењу, насушне потребе за теолошким разматрањем изазова савременог атеизма. Када кажем да је потребно разматрање, онда не мислим на неко догматско одбацивање атеизма или на његово a prirori стигматизовање (ово би се код многих обично подразумевало у самом појму оног бити верник), већ на пажљиву, интелектуално поштену теолошку и философску анализу теистичких и атеистичких ставова и аргумената. Мислим, дакле, на анализу која се базира на ономе што је заједничко људима, били они верници или атеисти – рационалан, на аналитици заснован став и људска слобода. И ово је кључни моменат у методологији ове књиге – рационалност и слобода. Сматрам да је тематика ове књиге данас од велике важности и за вернике и за атеисте. За прве, да разумеју свет изван Цркве, те да умеју у том разумевању и да му се обрате и да га позивом – дођи и види – заинтересују за Цркву. За друге, да разумеју православни хришћански поглед на свет, те да преиспитају уобичајене атеистичке предрасуде о вери и верницима. Сматрам да ће и једнима и другима знање о оном другом и о питањима која су им заједничка помоћи да постану слободнији. Наиме, без те слободе и није могуће формирати теистички или атеистички став. Слобода до које их доводи знање о другом и другачијем (не треба да страхују) неће угрозити њихову, једну или другу, позицију. То знање ће једино угрозити, тачније, ослободиће их од – искључивости. Изазов атеизма обухвата једну широку лепезу питања односа теологије и вере са различитим стваралаштвом људског духа. У првом реду то су питања односа вере и знања, вере и рационалности, теологије и природних наука, слободе. Може се одмах поставити питање: какве сад има везе изазов атеизма са односом хришћанске вере и теологије према, на пример, природним наукама? И то би питање било на месту. Јер, заиста, шта природна наука може да има са нечијим личним ставом верујем или не верујем да Бог постоји? Наука као наука – ништа. Међутим, однос природних наука и вере у Бога, у контексту атеистичког изазова вери, наметнуто је питање и зато мора бити размотрено. Наметнуо га је управо савремени атеистички активизам, и то својим неоснованим довођењем у узрочно-последичну везу науке и атеизма, атеизацијом науке или сциентификацијом атеизма. Са друге стране, није реткост да се и неки мислећи православни хришћани по питању односа вере и природних наука не сналазе баш најбоље, било да се ради о теизацији науке у виду конкордистичких теорија, или пак о критици научног увида апаратом који је изван методолошког обухвата самих природних наука. Из ових разлога питање изазова савременог атеизма обухвата и обавезно питање односа природних наука према теистичком, односно атеистичком ставу. Основна идеја књиге је да читаоцима представи појам и пројаву савременог атеизма и његове аргументације у светлу хришћанског философског и теолошког погледа. Али, такође и појам и пројаву хришћанске вере и њене аргументације, у контексту питања која савремени атеизам поставља. Централну тему ове анализе представља однос вере, знања, рационалности и науке у контексту питања божанске егзистенције и теистичког и атеистичког става. Искрено се надам да ће читање ове књиге помоћи читаоцима да увиде бесмисленост било којег става који би захтевао искључивост и ексклузивност. Верујем да ће моја књига помоћи верницима да разумеју атеизам, али и атеистима да разумеју веру (у њеном хришћанском појму). Не верујем да ће књига нужно код атеиста изазвати сумњу у атеистички став и да ће их обратити у вернике. Али, верујем да ће им родити сумњу у савремене догме атеизма, поготово оне којима он апсолутно својата рационалност и науку. Надам се да ће након читања ове књиге верујући човек моћи да каже атеисти: „Верујем, али и схватам зашто ти не верујеш“, и да ће атеиста моћи да каже вернику: „Не верујем, али ипак схватам зашто ти верујеш“. Такође се надам да ће књига помоћи да се сруши нешто што неки атеисти, али и неки верници, сматрају парадоксом: да један човек може бити и верник и научник, верујуће и рационално биће; да homo religiosus, homo rationalis, homo logicus и homo scinetificus представљају једно, недељиво биће. Христолошки речником говорећи, тајна решења поменутог „парадокса“ лежи у несливеном говору о недељивости и јединству ових пројава људског бића. Захвалност за настанак ове књиге најпре дугујем презвитеру др Оливеру Суботићу, који је и иницијатор њеног настанка. Иницијатор не само ове књиге, већ уопште и иницијатор и текстуализације мог дијалога са атеизмом. Оцу Оливеру се посебно захваљујем на охрабрењима у виду позитивних коментара читалаца мојих текстова у Православном мисионару које ми је преносио. Ти коментари су ме покренули да уложим додатни труд да ова књига настане и утврдили ме у разумевању важности бављења тематиком теолошког сагледавања питања савременог атеизма. Захваљујем се двојици својих драгих пријатеља и колега који су били рецензенти ове књиге и у многоме помогли њеном квалитету, теолозима: ђакону Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету Светог архијерејског синода СПЦ, и Владимиру Пекићу, професору верске наставе у Архиепископији београдско-карловачкој. Захвалност дугујем и колегама и колегиницама из Земунске гимназије, професорима математике, физике и хемије, чије су ми стручне консултације много помогле у писању ове књиге. Искрено сам уживао у сваком разговору са њима на тему природних наука и односом ових других према питањима вере и, уопште, метафизичким питањима. Посебно фасцинантне су ми биле теме из физике. Ако је могуће рећи, макар и у метафоричном смислу, да се наука приближила Богу, то је онда учинила, по мом мишљењу, савремена физика. У свом деценијском искуству рада са ученицима гимназије, једна од основних порука коју им преносим је и та да од вере не раздвајају учење и знање, нити од учења и знања веру. Вера и знање (корисних наука) - ученост, речима Светог Григорија Богослова, су два наша највећа блага. Учење је заједничко и знању и вери. Желим им да се уче и знању и вери, како би свет видели целовитијим очима. Ово је жеља коју упућујем и свим читаоцима ове књиге – да гледају свет целовитијим очима. То ће бити могуће уколико на један аутентичан начин успеју да остваре загрљај рационалности и слободе. Управо тим загрљајем као својим основним методом, ова књига, верујем, у томе им може помоћи. Садржај књиге Презвитер др Оливер Суботић, ПРАВА КЊИГА ЗА (НЕ)ВЕРУЈУЋЕ ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ ПРЕДГОВОР (аутора) ПОЈАМ АТЕИЗМА Појам атеизма у библијском и светоотачком контексту Појам атеизма у философији – од антике до просветитељства Ренесанса и просветитељство ЛЕПЕЗА САВРЕМЕНОГ АТЕИЗМА – СКАЛА РИЧАРДА ДОКИНСА Јак верник De facto верник Они који нагињу теизму Агностицизам – фокус преламања вере и атеизма Они који нагињу атеизму De facto атеиста Јаки атеиста АНТИТЕИЗАМ Антитеизам као атеистичка идеологија Антитеистичка оптужба: зло религије Аргумент моралности и емпатије FIDES, SCIENTIA ET RATIO Вера и рационалност Терет доказивања Антропички принцип и хипотеза теистичког дизајна Хипотеза мултиверзума Хипотеза натуралистичког дизајна На коме је терет доказивања? Сеганов „змај у гаражи“ Да ли је атеизам вера? Квазинаука и квазивера Сазнајне моћо – Кантова епистемологија Чулно опажање Уобразиља Разум Субјективно и објективно Научна теорија и истина Бог и наука Наука и идеологија ФИЛОСОФСКИ НАТУРАЛИЗАМ И АТЕИЗАМ Натуралистички редукционизам Натуралистичка вера Слобода – биће или илузија? Натурализам као атеистички парадокс ВЕРА И/ИЛИ АТЕИЗАМ? Прилог припредио: Уредник насловне стране Портала Поуке.орг
  2. 5 points
  3. 5 points
    Помените мог стрица Радмила у завршном стадијуму рака.
  4. 4 points
    Дуња

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Pomenuće se Radmilo u petak na Proskomidiji u hramu gde počivaju mošti Svetog Nektarija Eginskog, pa neka se bližnji sete tog dana da se pomole istom svecu.
  5. 4 points
    шта је следеће, нуклеарна физика?
  6. 4 points
    Иначе Радуловић осим што се бави Артемијем почео је и да изучава историју. Сад је аутохтониста, па га више нећу дирати: Саша Радуловић аутохтониста: Историју су нам фалсификовали, ми смо овде од леденог доба! | Патриот PATRIOT.CO.RS
  7. 4 points
    Млади, здравствено већ напаћени свештеник Драган, доживео је шлог. Помените
  8. 4 points
    Барт му дао велику стипендију да му уради истраживање на тему: "Истина је само једна". Каже Барт да га то јако интересује...
  9. 4 points
    Чекај сад зар Амфилохије и Мило диване? По медијумима се провлачи прича како су у лошим односима, како сад ово? Пуће ми мозак!!!
  10. 3 points
    Телеграфски јер немам времена, а писаћу више: 1) Лонгинова извињења су за неквалификацију у пристојном свету. Епископ=Надгледник не зна ништа шта се дешава око њега; Састају се без позива! Како се састану кад не знају кад је састанак?; Кирилу нешто не функционише добро ако је знао за позив и није му се одазвао јер је био спречен! тако испада из Лонгинових созерцанија; Богословски факултет у његовој епархији он о томе не зна ништа; он и његов саговорник апсолутно игноришу циљеве Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America о којима сам ја говорио. - Мој би предлог био да им се забрани учешће у том телу. Да не буду ни као гостујући. Да СПЦ иступи из тог сабрања јер су они јасно изнели своје циљеве, а то је обједињење свих под Фанаром, о чему Лонгин, као члан тог тела није обавештен! 2) Уколико Декан ПБФ сутра не потпише одлуку о укидању радног односа еп. Максиму и г. Вилотићу, да Синод настави са процедуром, јер он онда отвара сукоб између СПЦ и Државе Србије. Његово писмо Синоду од 02.09.2019 садржи управо узнемиравајуће сигнале који би ишли у овом смеру и могло би да отвори Пандорину кутију. Епископ који је толико служио Цркви да уђе у такву ситуацију би за мене било велико изненађење. Евентуална оставка о којој се прича би било добро решење, али би она изазвала и друге промене на ПБФ, а ту опцију не би прихватили ови који су иза завесе и гледају да манипулишу Браничевским. Оптимално би било када би Игњатије уручио ове раскиде, али и дистанцирао се од ткз. херцеговачког клана и живео мирно и водио тако Факултет. Плашим се да та оптимална могућност није и реална. Као неко ко Игњатију заиста жели добро, саветовао бих му ову оптималну варијанту. Казах унапред, а знам из искуства да ствари нису ишле како треба кад сам већ дао савет.
  11. 3 points
    Jedan moj fejser na Longina: Tuc - muc , tuc - muc ...evo ja cu sada biti protiv...ne znam, nisam odavLe....ne znam o cemu se raspravljalo, bio sam zauzet oko priprema, doceka gostiju....nisam znao da Mitrofanu treba poseban poziv, znas brate gde smo - pa dodji ???Kirila je Amfilohije poslao na drugu stranu ???...moram da napomenem da sam ja oduvek bio protiv...tuc - muc...
  12. 3 points
  13. 3 points
    То су све споредне ствари. Кључно је да је од Амера стигло упутство за употребу Артемија преко медија које држи Саша Радуловић. Артемије је још једном, можда и последњи пут, искоришћен за поделе у СПЦ.
  14. 3 points
    Сад сам од Тасе, већ сам га опјевао можеш наћи овде, могао би икону Тасину да сликам, али ако узмем веће платно можда и ти негдје станеш, кад ти се пројави лице, а подобије се и овде јасно очитава. Ко си Ти да мене упућујеш на Атанасија, његов самозвани заступник, без лица. Са Тасом немам нити могу имати проблем и поред узалудне вике тамбураша, Атанасије ме није дао него заступао и бранио...као и игуман Василије је који ми је узгред тога и давао посла као и Атанасије колико је могао - мени доста. Иначе у животу нисам ништа лоше чуо о Атанасију осим од Перишића, Вилотића и ових око њега за које гине и које воли, а који су га "превазишли" То што покушавате да искористите Старог, осликава ваш однос са Црквом.
  15. 3 points
    Ево вам Лонгина, поставих га на јутјуб. Од 8. мин.
  16. 3 points
    Дуња

    Muška lepota

    ''Ako razgovaraš sam sa sobom, na dobrom si putu ka mudrosti. Međutim, ima još dugo da se voziš do stanice zvane apsolut, a apsolut je nivo razgovora koje vode Snežana i Dunja.'' ''Kjerkegor o suštini stvari'', str. 1354. Izdavačka kuća: Artis Berlin, 2003.
  17. 3 points
    Nikola Stojanovic

    Priče iz Biblije

    Хахах, види га Славко ни пет ни шес, него одма акција. То бре Славеее !
  18. 3 points
  19. 2 points
    Нова књига теолога др Александра Милојкова "Вера и атеизам", доступна је на нашем порталу. Књигу можете да наручите и купите преко нашег портала, по цени од 600 динара + путни трошкови. Из предговора презвитера др Оливера Суботића Књига „Вера и атеизам“ настала је као плод деценијског писања Александра Милојкова за часопис Православни мисионар, званично мисионарско гласило СПЦ за младе. У њој су сабрани сви текстови које је др Милојков у том периоду објавио, а тицали су се односа вере и атеизма. Она, међутим, није класичан зборник чланака – објављени чланци јесу њена основа, но они су додатно обрађени, допуњени и повезани тако да књига представља концептуално заокружену целину. Један од рецензената је добро приметио да се још од времена професора Лазара Милина није појавило овакво штиво написано од стране српског аутора. У томе се потпуно слажемо: Милојков је својом књигом попунио апологетску празнину у српској теолошкој мисли која је настала пошто се професор Милин преселио у вечност. * * * Када је реч о полемици са атеизмом, његов стил донекле подсећа на онај који срећемо код професора Алистера Мекграта, једног од водећих западних хришћанских интелектуалаца који редовно укршта копља са перјаницама новоатеистичког покрета, попут Ричарда Докинса (чије ставове, успут буди речено, и Милојков у својој књизи излаже темељној критици). * * * Александар Милојков у овој књизи оспорава ставове новоатеистичког покрета на један изузетно аргументован начин. Он у закључку наводи да је свестан да се са њим неће сложити само атеисти, већ ни неки религијски мислиоци, но то је понекад неизбежно. Ипак, додали бисмо да ће се у суштинским стварима са њим сигурно сложити сваки верујући човек. Што се атеиста тиче, др Милојков скромно истиче да му циљ није био да их убеђује у постојање Бога, већ да отклони неке стереотипе који су се уврежили под утицајем атеистичке пропаганде и да, по његовим речима „деконструише идеолошку мантру савременог атеизма“ – Ако сам ишта желео да одузмем атеизму као ставу, то је онда она самоувереност неких међу савременим и гласним атеистичким промотерима и атеистичким мисионарима, да је атеизам као став супериоран у односу на веру; да је атеизам једини рационалан закључак, док је вера ирационална; да развој науке све више говори у прилог атеизму и да обесмишљава веру у Бога – збори Милојков у закључку своје студије. Сваки објективан читалац ће се уверити да је аутор у испуњавању зацртаног циља био веома успешан. Својом књигом др Александар Милојков отвара значајно поглавље у српском академском теолошком опусу 21. века. И то чини на начин достојан зрелог писца – чињеница да је Вера и атеизам његова прва књига је запањујућа, узевши у обзир њен квалитет. У том погледу, све што можемо пожелети јесте да следеће књиге др Милојкова по свом квалитету не буду испод ове. Предговор аутора књиге Књига Вера и атеизам настала је на бази мојих чланака који су објављивани у Православном мисионару, у рубрици У дијалогу са атеизмом. Чланци су дорађени и допуњени новим питањима и садржајима из ове области, те тако тематски проширени и обогаћени новим темама сједињени у књигу која је пред вама. Идеја да се у Православном мисионару покрене тема диjалога са атеизмом потекла је од главног и одговорног уредника часописа, презвитера др Оливера Суботића. Сама идеја инспирисана је мојим вишегодишњим дијалогом са атеизмом и атеистичким активистима, путем интернетa, јавног и медијског наступа. Питања која сам у књизи анализирао у доброј мери представљају одговор на атеистичке тврдње и аргументе са којима сам имао прилике да се сретнем у поменутом дијалогу, али и које сам налазио у литератури која се бави овом тематиком, у првом реду код самих атеистичких аутора. Један од темељних мотива за настанак ове књиге јесте и постојање, по мом мишљењу, насушне потребе за теолошким разматрањем изазова савременог атеизма. Када кажем да је потребно разматрање, онда не мислим на неко догматско одбацивање атеизма или на његово a prirori стигматизовање (ово би се код многих обично подразумевало у самом појму оног бити верник), већ на пажљиву, интелектуално поштену теолошку и философску анализу теистичких и атеистичких ставова и аргумената. Мислим, дакле, на анализу која се базира на ономе што је заједничко људима, били они верници или атеисти – рационалан, на аналитици заснован став и људска слобода. И ово је кључни моменат у методологији ове књиге – рационалност и слобода. Сматрам да је тематика ове књиге данас од велике важности и за вернике и за атеисте. За прве, да разумеју свет изван Цркве, те да умеју у том разумевању и да му се обрате и да га позивом – дођи и види – заинтересују за Цркву. За друге, да разумеју православни хришћански поглед на свет, те да преиспитају уобичајене атеистичке предрасуде о вери и верницима. Сматрам да ће и једнима и другима знање о оном другом и о питањима која су им заједничка помоћи да постану слободнији. Наиме, без те слободе и није могуће формирати теистички или атеистички став. Слобода до које их доводи знање о другом и другачијем (не треба да страхују) неће угрозити њихову, једну или другу, позицију. То знање ће једино угрозити, тачније, ослободиће их од – искључивости. Изазов атеизма обухвата једну широку лепезу питања односа теологије и вере са различитим стваралаштвом људског духа. У првом реду то су питања односа вере и знања, вере и рационалности, теологије и природних наука, слободе. Може се одмах поставити питање: какве сад има везе изазов атеизма са односом хришћанске вере и теологије према, на пример, природним наукама? И то би питање било на месту. Јер, заиста, шта природна наука може да има са нечијим личним ставом верујем или не верујем да Бог постоји? Наука као наука – ништа. Међутим, однос природних наука и вере у Бога, у контексту атеистичког изазова вери, наметнуто је питање и зато мора бити размотрено. Наметнуо га је управо савремени атеистички активизам, и то својим неоснованим довођењем у узрочно-последичну везу науке и атеизма, атеизацијом науке или сциентификацијом атеизма. Са друге стране, није реткост да се и неки мислећи православни хришћани по питању односа вере и природних наука не сналазе баш најбоље, било да се ради о теизацији науке у виду конкордистичких теорија, или пак о критици научног увида апаратом који је изван методолошког обухвата самих природних наука. Из ових разлога питање изазова савременог атеизма обухвата и обавезно питање односа природних наука према теистичком, односно атеистичком ставу. Основна идеја књиге је да читаоцима представи појам и пројаву савременог атеизма и његове аргументације у светлу хришћанског философског и теолошког погледа. Али, такође и појам и пројаву хришћанске вере и њене аргументације, у контексту питања која савремени атеизам поставља. Централну тему ове анализе представља однос вере, знања, рационалности и науке у контексту питања божанске егзистенције и теистичког и атеистичког става. Искрено се надам да ће читање ове књиге помоћи читаоцима да увиде бесмисленост било којег става који би захтевао искључивост и ексклузивност. Верујем да ће моја књига помоћи верницима да разумеју атеизам, али и атеистима да разумеју веру (у њеном хришћанском појму). Не верујем да ће књига нужно код атеиста изазвати сумњу у атеистички став и да ће их обратити у вернике. Али, верујем да ће им родити сумњу у савремене догме атеизма, поготово оне којима он апсолутно својата рационалност и науку. Надам се да ће након читања ове књиге верујући човек моћи да каже атеисти: „Верујем, али и схватам зашто ти не верујеш“, и да ће атеиста моћи да каже вернику: „Не верујем, али ипак схватам зашто ти верујеш“. Такође се надам да ће књига помоћи да се сруши нешто што неки атеисти, али и неки верници, сматрају парадоксом: да један човек може бити и верник и научник, верујуће и рационално биће; да homo religiosus, homo rationalis, homo logicus и homo scinetificus представљају једно, недељиво биће. Христолошки речником говорећи, тајна решења поменутог „парадокса“ лежи у несливеном говору о недељивости и јединству ових пројава људског бића. Захвалност за настанак ове књиге најпре дугујем презвитеру др Оливеру Суботићу, који је и иницијатор њеног настанка. Иницијатор не само ове књиге, већ уопште и иницијатор и текстуализације мог дијалога са атеизмом. Оцу Оливеру се посебно захваљујем на охрабрењима у виду позитивних коментара читалаца мојих текстова у Православном мисионару које ми је преносио. Ти коментари су ме покренули да уложим додатни труд да ова књига настане и утврдили ме у разумевању важности бављења тематиком теолошког сагледавања питања савременог атеизма. Захваљујем се двојици својих драгих пријатеља и колега који су били рецензенти ове књиге и у многоме помогли њеном квалитету, теолозима: ђакону Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету Светог архијерејског синода СПЦ, и Владимиру Пекићу, професору верске наставе у Архиепископији београдско-карловачкој. Захвалност дугујем и колегама и колегиницама из Земунске гимназије, професорима математике, физике и хемије, чије су ми стручне консултације много помогле у писању ове књиге. Искрено сам уживао у сваком разговору са њима на тему природних наука и односом ових других према питањима вере и, уопште, метафизичким питањима. Посебно фасцинантне су ми биле теме из физике. Ако је могуће рећи, макар и у метафоричном смислу, да се наука приближила Богу, то је онда учинила, по мом мишљењу, савремена физика. У свом деценијском искуству рада са ученицима гимназије, једна од основних порука коју им преносим је и та да од вере не раздвајају учење и знање, нити од учења и знања веру. Вера и знање (корисних наука) - ученост, речима Светог Григорија Богослова, су два наша највећа блага. Учење је заједничко и знању и вери. Желим им да се уче и знању и вери, како би свет видели целовитијим очима. Ово је жеља коју упућујем и свим читаоцима ове књиге – да гледају свет целовитијим очима. То ће бити могуће уколико на један аутентичан начин успеју да остваре загрљај рационалности и слободе. Управо тим загрљајем као својим основним методом, ова књига, верујем, у томе им може помоћи. Садржај књиге Презвитер др Оливер Суботић, ПРАВА КЊИГА ЗА (НЕ)ВЕРУЈУЋЕ ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ ПРЕДГОВОР (аутора) ПОЈАМ АТЕИЗМА Појам атеизма у библијском и светоотачком контексту Појам атеизма у философији – од антике до просветитељства Ренесанса и просветитељство ЛЕПЕЗА САВРЕМЕНОГ АТЕИЗМА – СКАЛА РИЧАРДА ДОКИНСА Јак верник De facto верник Они који нагињу теизму Агностицизам – фокус преламања вере и атеизма Они који нагињу атеизму De facto атеиста Јаки атеиста АНТИТЕИЗАМ Антитеизам као атеистичка идеологија Антитеистичка оптужба: зло религије Аргумент моралности и емпатије FIDES, SCIENTIA ET RATIO Вера и рационалност Терет доказивања Антропички принцип и хипотеза теистичког дизајна Хипотеза мултиверзума Хипотеза натуралистичког дизајна На коме је терет доказивања? Сеганов „змај у гаражи“ Да ли је атеизам вера? Квазинаука и квазивера Сазнајне моћо – Кантова епистемологија Чулно опажање Уобразиља Разум Субјективно и објективно Научна теорија и истина Бог и наука Наука и идеологија ФИЛОСОФСКИ НАТУРАЛИЗАМ И АТЕИЗАМ Натуралистички редукционизам Натуралистичка вера Слобода – биће или илузија? Натурализам као атеистички парадокс ВЕРА И/ИЛИ АТЕИЗАМ? Прилог припредио: Уредник насловне стране Портала Поуке.орг View full Странице
  20. 2 points
    Ana B.

    Priče iz Biblije

  21. 2 points
    Иван ♪♫

    Женска лепота

    brate, kako slikas to da se nista ne vidi!
  22. 2 points
    Дуња

    Ташнице, машнице и тако редом...

    Bitno je da se ima. Ja tako postala kolekcionar. ? Jako mi je simpatičan taj komentar sa sve dodatkom. ☺
  23. 2 points
    Istopljeni kamen

    Ташнице, машнице и тако редом...

    Ili da se nosi...
  24. 2 points
    Ако видиш да у теби нема љубави, а желиш да је имаш, чини дела љубави, макар на почетку и без љубави (Преп. Амвросије Оптински).
  25. 2 points
    Tristatri

    Тема јасна из прве поруке

    . Evolucija estetike!! Ili najlepše što Bog stvori!!! Kako god. .
  26. 2 points
    Orion

    Однос хришћанства према хомосексуалности

    Nacionalno osećanje pod uticajem hrišćanstva, može dobiti samo dublji i viši smisao, kao i čvrsto utemeljenje zasnovano na hrišćanskim smernicama. Hrišćanski nacionalizam je prožet ljubavlju prema svom narodu, radošću kad se njegov narod stvaralački uzdiže, tugom kad narod strada, brigom kad se razjedinjuje i duhovno tone, molitvom za duhovni preobražaj. Vidim da si obrazovanje stavio iznad čoveka i omalovažavaš one manje školovane, a činjenica je da ima divnih, plemenitih, skromnih i dobrih ljudi koji nisu obrazovani. Naravno, i medju njima ima loših ljudi, kao što je isti slučaj i medju obrazovanim ljudima.
  27. 2 points
    Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 28.9.2019. помен жртвама које су невино пострадале у Вариводама и Гошићу након војне акције „Олуја“: У овом тешком и мучном часу Владика се обратио присутнима рекавши да је дуго размишљао шта би требало да каже и какву поуку да нам да поводом страшног догађаја због кога смо се данас окупили. „Ја као човек заиста не знам шта да кажем, осим онога што је речено у овим песмама које смо данас отпевали, где смо поменули све оне који су уснули у Господу и једина мисао која ми се сада провлачи кроз главу јесте „да ућути свака твар“, како то певају литургијске песме на Велику суботу. Као што се у Страсној недељи сећамо страдања Христових и свих мука Његових када је разапет и када је васкрсао управо због свих нас, тако треба да се сећамо и свих оних који су овде пострадали под знаком мира. Иако су на своје куће ставили бела платна, покушавајући да покажу да желе да живе у миру, они су поред свега тога пострадали и то од братске, хришћанске руке. То је оно што је највећи апсурд, драга браћо и сестре, а ми смо као људи позвани да их се сваког дана сећамо и помињемо у молитвама. Хтео бих још да цитирам блаженог Патријарха Германа, који је рекао да је јеванђељски да опростимо, али не и да заборавимо. Јако је важно да ове људе сачувамо од заборава и да се их се сећамо у молитвама, а као хришћани ми морамо да опраштамо једни другима, па чак и онима који нам наносе зло, јер само кроз такву љубав ће нас познати да смо ученици Његови, како нас то учи Јеванђење. Једна од најтежих хришћанских врлина која постоји је управо праштање, а ми који праштамо можемо да очекујемо и да нас помилује Отац наш Небески“, поручио је Епископ Никодим. Извор: Епархија далматинска
  28. 2 points
    У недељу 29. септембра 2019. године, Саборној цркви у Београду служена је Света Литиргија уз молитвено присуство Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Свету Литургију служио је јереј Славиша Поповић уз саслуживање протођакона Радомира Перчевића. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Литургијску беседу произнео је протојереј – ставрофор Бранко Топаловић. У којој је говорио о смислу јеванђељске љубави као суштине наше вере. Јер Господ сам љубав и то извор љубави. Из љубави створио свет и није престао да га воли чак и онда када је човек згрешио. „Врхунац љубави је оваплоћење Сина Божијег“, рекао је прота Бранко. На крају Свете Литургије братство Саборне цркве је одслужило годишњи помен Стевану Стојановићу Мокрањцу, нашем прослављеном композитору. Стеван Стојановић Мокрањац рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас је то Музичка школа „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Најпознатија његова дела су свакако богослужбене композиције : велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави и многе друге. Поред тога ту су и световне музичке композиције: „Руковети“, „Приморски напјеви“, духовити скерцо „Козар“. Био је ожењен Маријом, братаницом нашег истакнутог сликара Уроша Предића, са којом је имао сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета. Умро је у Скопљу 28. септембра 1914. године. Извор: Радио Слово љубве
  29. 2 points
    Smaragdni kamičak

    Птице

    Awesome Animals and Nature - Mountain bluebird Credit: @c_losc | Facebook M.FACEBOOK.COM Mountain bluebird Credit: @c_losc
  30. 2 points
    Kako objasniti šta krije iza težnje carigradskog primata? Odgovor:
  31. 2 points
    Не вјерујем, систематски слуђуе народ, био је код мене у атељеу у бг. неки пуковник у пензији којег је ЈНА слала у УСА седамдесетих, кибернитичар. Имислили су читаву палету алата да се избрише историјска свјест, осјећање достојанства, интегритет. Ту се уклапа и Артемије...
  32. 2 points
    МАЈОР МИЛАН ТЕПИЋ И ВОЈНИК СТОЈАДИН МИРКОВИЋ Дана 29. септембра 1991, тачно у 10 часова и 29 минута, у тридесетчетвртој години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је мајор Милан Тепић и тако спасио своје војнике, али, и ко зна колико потенцијалних жртава оружја које је уништио жртвујући свој живот. У јулу, те године, мајор Тепић био је у централном складишту борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара. По договору ЈНА, Унпрофора и тадашњих хрватских власти, евакуација касарне и војних објеката требало је да се деси 1. октобра. Међутим, касарна је под руководством потпуковника хрватских паравојних снага Јосипа Томшића нападнута док су у њој били војници и официри са преосталим члановима породица. Уз помоћ две хиљаде војника, касарна у којој данима није било воде ни струје, нападнута је и заузета. Тако је мајор био принуђен да се са војницима повуче у складиште. Мајор Милан Тепић са породицом Не желећи да препусти оружје из касарне “Војновић“, хрватским зенгама, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“ Кад су се војници обрели на довољној удаљености, а хрватска војска већ се приближила одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин као и ресавски војвода Стеван Синђелић и његово херојство у каснијим народним препевима никако није могло да избегне такво поређење. Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. Ра­до­стан што му се остварила жеља да свој дуг отаџбини одслужи у елитним јединицама ЈНА, Сто­ја­дин је ушао у круг касарне, не раз­ми­шља­ју­ћи много шта ће га на пу­ту сти­ца­ња зна­ња и ве­шти­на сна­ћи. Ње­му је би­ло ва­жно да ча­сно и по­ште­но од­слу­жи вој­ни рок, изучи за во­за­ча оклоп­ног бор­бе­ног во­зи­ла, постане прави тенкиста. Сто­ја­дин Мир­ко­вић Цоле оти­шао је на од­слу­же­ње вој­ног ро­ка 28. де­цем­бра 1990. го­ди­не, у Ба­њалу­ку. Уз песму и весеље цело село га је испратило. Сви су му по­же­ле­ли све нај­бо­ље, мно­го сре­ће… А она му је и била потребна, јер су за­по­чи­ња­ли не­мир­ни да­ни це­па­ња Ју­го­сла­ви­је, да­ни ка­да ће се до­но­си­ти пре­суд­не од­лу­ке, па и оне ко­је од­лу­чу­ју о жи­во­ту и смр­ти. О по­ли­тич­кој си­ту­а­ци­ји у зе­мљи Сто­ја­дин ни­је мно­го раз­ми­шљао, ни­ти је, пак, у то био до­вољ­но упу­ћен, он је сматрао да је ње­го­во да слу­ша ста­ре­ши­не, учи, и да из­вр­ша­ва све вој­нич­ке оба­ве­зе. Осванула је недеља, 29. септембар 1991. године. У главном складишту мајор Милан Тепић је сам. Војник Стојадин Мирковић је у транспортеру. Остали су се, под окриљем ноћи, распоредили и добро утврдили нешто даље. Тако је тражио мајор. У транспортеру Стојадин напрегнуто прати све што се дешава изван ограде. Гледа војнике како се гомила­ју. А онда му нагло удари крв у главу, груну нека нова надљудска снага, па готово гласно изговори: „Морамо се бранити, слобода нема цену!“ Мајор Тепић даје знак својим војницима да распале пуном снагом. Мирковић дочекује наређење као једини спас: из транспортера започиње да коси нападаче. Тран­спортером непрекидно шета да би учинак био што бољи. Развија се права рововска борба. Мајор Тепић жели да спасе војнике. Даје знак Стојадину Мирковићу да изађе из транспортера и да иде напред међу остале другове. Нека баце оружје и нека се предају. Мирковић је само одмахнуо главом: не долази у обзир, као да каже. То је једино наређење које неће изврши­ти, рекао је још јуче. Мајор је мислио да се он шали – па Стојадин је тек почео да живи. Тек му је деветнаеста. Војник Стојадин своју одлуку није желео да мења, он је ову борбу схватио као одлучујућу борбу за Југосла­вију, за опстанак својих најближих: мајке, брата, ујака и свих младића из свог краја; за тако велике улоге није жалио да положи и свој живот. Рески рафали бојовника поново га вратише у стварност. Започео је одлучујући напад. Нападачи свој крвави пир започињу с леђа Тепићевим борцима. Однекуд „зоља“ долете и погоди транспортер. Оте се јаук рањеног Мирковића, али, ватра из транспортера не престаде. Иако тешко рањен, Стојадин је наставио своју херојску борбу. Зачу се фијук и нова „зоља“ поно­во удари у транспортер. Стојадин Мирковић се више није чуо. – Стојадине, посебно ће ми платити за тебе – оте се из душе мајора Тепића. Јуришници су наваљивали као бесни пси, мајор Тепић је то и чекао. Желео је да им што скупље преда складиште. Када је видео једног који је покушао да повуче обарач и усмрти га, спустио је жицу на „минус“ акумулато­ра. Одјекнула је страховита експлозија! Сто седамдесет тона експлозива, а са њим и сва техника, полетели су у ваздух. Синула је светлост у по бела дана.
  33. 2 points
    Тихон

    Muška lepota

    Имаш, значи, интелигентну собу?
  34. 2 points
    Broken

    Muška lepota

    Ja pak, najčešće razgovaram sa sobom...tako znam da će razgovor biti inteligentan.
  35. 2 points
    Дуња

    Muška lepota

    U tebi sam vazda imala dobrog sagovornika. ?
  36. 2 points
    Срђан К.

    Однос хришћанства према хомосексуалности

    Kako imas lepo srpsko ime, a sklanjas se pod nekim Kristijanom Ronaldom sa zenskim likom. Nisam zarobljen nacionalizmom, vazno mi je samo Pravoslavlje. Kao sto vidis, ja isticem americku zastavu, jer me je ta zemlja primila kao svoje cedo, ovde sam kao da sam rodjen. Imam sva prava i privilegije. Jesam Srbin, ali mi nacionalizam ne znaci. Nisam neki patriota. Srbija mi nikada nista nije dala, cak sam mnogo puta stradavao u njoj. Volim je, Srbin sam, ali USA je moja zemlja koja mi je dala sve(ne mislim samo materijalno). Dakle, onaj tekst nije moj.
  37. 2 points
    Ronald

    Однос хришћанства према хомосексуалности

    Haha, pa kakve veze s mozgom ima ko koristi koje ime, evo ja se zovem Borislav i sta to mijenja, milion puta sam ovde na forumu napisao i gdje zivim itd., i ne vidim ko se krije, to je smijesno sto ti pricas. Pseudonime mnogi koriste jer im se svidjaju. Tekst na Borbi za nevjeru izgleda kao da si ga ti napisao u smislu da se zalis kako na Poukama brane nas( Panareta i mene) sodomite, jos si na pocetku napomenuo da se ne slazes sa njima(BZV)cesto, kao sto si i sad napisao da skoro ne ides nikad. Skoro nikad, ne znaci nikad, odnosno moze da znaci kako povremeno citas i raspravljas. Druga stvar, ja sam to iskoristio da te malo zezam jer si kukumavcio kako sam te ja prijavio administraciji a nisam nikog niti cu ikad, to mi je djetinjasto da idem i prijavljujem ljude administraciji, preciznije ja bih dozvolio totalno slobodno izrazavanje. Ali znamo da je ovo hriscanski forum i da postoje pravila u skladu sa tim. Medjutim za razliku od mnogih ranijih hriscanskih forima ovaj je opstao jer postuje i mnoge slobode, mada je mnogo, mnogo kvalitetnih forumasa napustilo forum. Ako se nisi zalio na tom sajtu bolje za tebe jer kao sto je milion puta receno na ovom forumu, tamo nema sta da se nauci. Na svetosavlju sa druge strane ima kvalitetna baza tekstova ali je i o. Ljubo u jednom periodu znao da zaluta, bilo je i rasprava i diskusija povodom toga i ovde. Jos bolje za tebe je da se ne zarobis u nacionalisticko hriscanstvo kojem robuju mnogi ljudi iz dijaspore usled nostalgije, mitomanskih prica itd. nazalost koji nisu mnogo obrazovani. Kad kazem mnogi ne mislim svi jer ima i izuzetnih ljudi. I da, ne trebas da se pravdas, ako nisi, nisi, meni je bilo vise zanimljivo da se zezam na konto toga.
  38. 2 points
    Ćiriličar

  39. 2 points
    Окачићу вам данас Лонгина.
  40. 2 points
    Е рана наша, шта уради човек? И ево већ колико година а он не мења причу. А еп. Максим ваљда има више памети а има и пример како не треба да ради.
  41. 2 points
    Au lebe mekani Ne znam šta bi Djuroviću da je citira danas, tako da je dobila razlog da nastavi sa performansom. Inače, kao po nekom prećutnom dogovoru, niko više na obraća pažnju na te njene škrabotine i ne komentariše je.
  42. 2 points
  43. 2 points
    Драшко

    Offtopic до миле воље

    Kako mi nedostaju neke tople, lepe, ljupke teme na forumu!!! Kako se kajem sto sam postovao u nekim teskim temama
  44. 2 points
    Smaragdni kamičak

    Offtopic до миле воље

  45. 1 point
    Bravo Aco, svaka cast, neka je Bogom blagosloveno na spasenije, ukrepljenje duse i tela citalaca!
  46. 1 point
  47. 1 point
    Ana B.

  48. 1 point
    Broken

    Muška lepota

    Moracu da obrisem sliku. Unela si mi nemir.
  49. 1 point
    Какво црно ордење, не живи се од старе славе. Сад ако ме се сјете... По црквеној администрацији парохијски свештеник нема никаквог додира са Св.арх. синодом, па тако се ни ја не петљам у ствари које ме се не тиче, него извршим колико је у мојој моћи оно што из Епархије пренесу да је Синод или Сабор одлучио. Мени је комично ово заклињање у Синод ,а доскора је било прозивање цијелог Сабора за неспособност, ко од владика кога смије да погледа у очи, па до тога да Дух Свети не води Цркву. Ви наставите по вашем, што ће бити биће, али сам апсолутно сигуран да Синод при одлучивању неће узимати писање на овом форуму, па му тако ово више дође као што су некада у новинама биле рубрике Писма читалаца или Жеље, честитке и поздрави на радио-станицама.
  50. 1 point
    Sofija_

    Offtopic до миле воље

    Mudijada!!!!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...