Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 09/11/19 in all areas

  1. 9 points
    Не знам за монахе (мада познајем неке колеге који се јесу замонашили), али ово друго - није тачно. Многи желе да се рукоположе, али није у њиховој моћи. Њихове молбе леже у ладицама годинама (ако нису завршиле и на неком горем месту, где их више нико не може пронаћи) и на њих им никада није одговорено. Факултет никако нема удела у томе.
  2. 8 points
    Наш проблем је што свако мишљење које нам се не свиди (или које нисмо најбоље разумели, а мпжда и не желимо да га разумемо, па је проблем код нас а не код аутора) проглашавамо за јерес. Мене су учили да је јерес упорно истрајавање у заблуди и након саборног појашњења, исказа вере и упозорења Цркве (не појединца!), где тај који опстаје у заблуди дели Цркву. У реду је да се нечије мишљење критикује као недовољно добро, недовољно јасно или можда чак и као потпуно неисправно. Али одмах све то квалификовати као јерес - по мени, није у реду. Искрено, мене овакви текстови дубоко потресају и растужују. Уз сво дужно поштовање према владици Давиду (са радошћу истичем да сам био његов студент, а он мој професор и увек ћу то истицати). Не сећам се да је ико од садашњох критичара (укључујући и професора Давида) док је учио студенте на факултету, написао неки рад на тему теолошког мишљења Зизијуласа, Јанараса, Мидића (хајде, Васиљевић је тада баш био нов и свеж, па се о његовом стваралаштву и није могло много писати)? Сада одједном су ови најгори, а читаве генерације студената су образоване на њиховој мисли и данашњи критичари су били део тог образовног система - како рекох, без иједног рада који би анализирао спорне ствари код поменутих теолога. Напротив (добро се сећам предавања владике Давида и његових позитивних ставова о теологији митрополита Зизијуласа, критике студената да критикују Зизијуласа којег нису прочитали и сл.). Зато ја ово не разумем и у чуду се питам - шта се десило!? Нека ми не замери мој уважени професор, само сам искрен. А хришћанској етици сам се од њега учио.
  3. 7 points
    Губљење је времена са исламом дискутовати на ове теме. Отац Угрин узалуд троши време, енергију и речи, али свакако нек му је срећно. Ислам је бетон. Ту нема дискусије. Кружна логика (circulus vitiosus).
  4. 6 points
    Снежана

    Basket - Svetsko prvenstvo 2019

  5. 5 points
    Милан Ракић

    U Pranjanima u nedelju obeležavanje 75 godina od operacije “HALIJARD”

    U Pranjanima, kod Gornjeg Milanovca, u nedjelju, 15. septembra, biće obilježeno 75 godina od operacije "Halijard" tokom koje su antifašističke snage u Drugom svjetskom ratu spasile više od 500 američkih i savezničkih pilota. Iz Fondacije “Misija Halijard” saopšteno je da će svečanost biti upriličena na Galovića polju, iznad sela Pranjani, polaganjem vijenaca i službom u lokalnoj crkvi, a prisustvovaće i potomci spasenih pilota. Operacija “Halijard” ili “Vazdušni most” smatra se jednom od najuspješnijih akcija u istoriji ratovanja, a tom prilikom spaseno je od zarobljavanja i moguće smrti više od 500 pripadnika angloameričkih vazdušnih snaga koje su Nijemci oborili iznad Jugoslavije. Srpskim antifašističkim snagama otpora tokom 1944. i 1945. godine komandovao je general Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Mihailović. Evakuacija je vršena sa improvizovanih aerodroma u ruralnim oblastima na područjima Srbije i BiH. Oborene savezničke avijatičare evakuisali su sredinom 1944. godine avijacija SAD u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije. Zbog toga je 24. jula 1944. osnovana Jedinica za spasavanje vazduhoplovnih posada, koja je evakuisala ukupno 5.700 američkih vazduhoplovaca, od toga 2.350 iz Jugoslavije. Za najuspješniju pojedinačnu akciju tokom misije “Vazdušni most” smatra se spasavanje 417 pripadnika avijatičarskih snaga sa improvizovanog aerodroma u Galovića polju u selu Pranjani 1944. godine. Po naredbi generala Mihailovića, početkom marta 1944. godine počela je izgradnja aerodroma, sa kojeg je trebalo da se vrši evakuacija američkih avijatičara za Italiju. Stotine srpskih seljaka iz okolnih sela radilo je svakodnevno sa volovskim zapregama tokom marta 1944. godine da bi izgradili improvizovani aerodrom za evakuaciju. Prvo je evakuisana britanska vojna misija na čelu sa generalom Čarlsom Armstrongom, krajem maja 1944. godine, a sa njima i izvjestan broj savezničkih avijatičara. Ova evakuacija je ujedno značila i da saveznici napuštaju generala Mihailovića, a sljedeći talas evakuacije bio je 10. avgusta. U mjestu Koceljevu, u Srbiji, sa improvizovanog aerodroma, nastavljena je evakuacija američkih avijatičara 17. i 29 septembra 1944. godine. Tada je sa pilotima odletio kapetan DŽordž Musulin, a američki OSS kapetan Nik Lalić je ostao da se i dalje stara o evakuaciji avijatičara. U BiH sredinom oktobra 1944. godine, pod pritiskom partizanskih snaga, Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske u Otadžbini prelazi sa svojim jedinicama iz Srbije u istočnu Bosnu, pa je na planini Ozren osposobljeno novo uzletište u blizini sela Boljanić, blizu Doboja, od 22. oktobra do 1. novembra 1944. godine. Sa ovog uzletišta otišao je u Italiju šef američke vojne misije, pukovnik Robert Mekdauel, 1. novembra 1944. godine. Sa njima je otišao i kapetan DŽon Milodragović i poručnik Majkl Rajačić. Sa uzletišta u Boljaniću je i kapetan Nik Lalić 27. decembra 1944. godine odletio za Italiju, a i radio – telegrafista Artur DŽibilijan. Posljednja evakuacija sa Ozrena obavljena je krajem februara 1945. godine po vrlo hladnom vremenu. Tada su u dva transportna aviona “C-47” u pratnji nekoliko lovaca evakuisani preostali Amerikanci. U Crnoj Gori operacija “Brezna” kod Nikšića iz avgusta 1944. godine bila je jedna od najspektakularnijih savezničkih akcija na tlu Jugoslavije tokom Drugog svjetskog rata, kada su tokom dramatične bitke okupacionih snaga i partizana, saveznici avionima uspjeli da u toku samo jednog dana, 22. avgusta 1944. godine izvuku 1.059 ranjenika i 17 savezničkih vazduhoplovaca.
  6. 5 points
    Haralampije

    Има ли на ПБФ-у у БГ јеретичких учења?

    Još jedan bespotreban tekst na koji se nameće nezaobilazna rasprava ... Pa nek mi neko kaže da Episkop Maksim greši kad kaže " Osnovni problem srpske crkvene stvarnosti ne leži u „lipsandriji”, niti u nedostatku ljubavi, nego u odsustvu opštenja koje vodi do težih nesporazuma i nepoverenja. Valjda je zbog toga svako episkopsko sasluživanje u drevnoj crkvi bilo izraz sabornosti. Čudi to što episkopi 21. veka, u eri olakšane komunikacije, ponekad nisu u stanju da jedni drugima predoče šta rade. "
  7. 5 points
    Отац Данило је волео Србе и долазио у Србију на поклоничка путовања и учио са својим чадима српски језик. Упознала сам једну докторку, његово духовно чадо, сад је монахиња у једном дивном манастиру у Грчкој..... КаквА радост, посвећење и труд за другог!
  8. 5 points
    feeble

    Basket - Svetsko prvenstvo 2019

  9. 5 points
    Све је то индивидуално. На мене је тај факултет утицао најбоље могуће. Потпуно ме је преобразио као личност. (Не кажем да сам постао бољи човек, о томе нека други суде)
  10. 5 points
    Зашто си изоставио Видовдан. Осећам се запостављено
  11. 4 points
    << VREME | BR 1495 | 29. AVGUST 2019. INTERVJU – BLAGOJE PANTELIĆ > Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod petra živković "POŠTO SE SASTAV SINODA REDOVNO MENJA, PRETPOSTAVLJAM DA ĆE SVAKI SLEDEĆI OTPUŠTATI ONE PROFESORE ZA KOJE PROCENI DA NISU PODOBNI ILI SIMPATIČNI, TAKO DA ĆE ŽIVOT PRAVOSLAVNOG BOGOSLOVSKOG FAKULTETA BITI VEOMA DINAMIČAN I UZBUDLJIV. I ŠTA NAM TO GOVORI? PA DA JE SITUACIJA U SPC DALEKO OD DOBRE. IMAMO PRAVOSLAVNOJ CRKVI NEPRIRODNU CENTRALIZACIJU. IMAMO SVE ČEŠĆA DENUNCIRANJA I PROGONE NEPODOBNIH I NEISTOMIŠLJENIKA. ODLUKE SE DONOSE APSOLUTNO NETRANSPARENTNO, NEKOLIKO LJUDI ODLUČUJE O SVEMU I KORISTE SVAKU PRILIKU DA SVOJU SVEMOĆ DEMONSTRIRAJU" Crkva se prethodnih nedelja našla u središtu pažnje. S jedne strane, razlog je bio intenzivni odnos visoke crkvene jerarhije sa aktuelnom vlašću i "gostovanje" predsednika Srbije na Saboru SPC, te kritikovanje onih vladika koji su se usudili da ne klimaju glavom, bilo da je reč o napadu koji je dolazio od predstavnika vladajućih stranki ili od prorežimskih tabloida. S druge strane, uzavrela situacija u Crnoj Gori i pokušaj obračuna tamošnjeg državnog vrha sa SPC ne jenjava. Konačno, i unutar Crkve je došlo do previranja. U javnosti se pojavila polemika između dvojice episkopa, bačkog Irineja i zapadnoameričkog Maksima, što po sebi i nije sporno. Na kraju, gde postoji mišljenje, postoji i razilaženje. Međutim, stvari nisu tako jednostavne. Kako je portparol SPC, vladika bački Irinej naveo u intervjuu za dnevni list "Danas", iz razloga "teološke prirode" koji "najvećem delu javnosti ne bi bili dovoljno shvatljivi", Sinod Srpske pravoslavne crkve najavio je "povlačenje blagoslova" za predavanje na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu episkopu zapadnoameričkom Maksimu i docentu dr Marku Vilotiću. Bez sporenja da je povlačenje blagoslova u skladu sa Ustavom Srpske pravoslavne crkve – onim ustavom koji je donesen davnih godina prošlog veka, u nekom znatno drugačijem istorijskom i društvenom kontekstu – pitanje je šta sve ova odluka, ukoliko se zaista i sprovede, povlači sa sobom. Iako ova mogućnost postoji i na drugim teološkim fakultetima, postavlja se pitanje na osnovu čega ona može biti primenjena. Ili, drugim rečima, može li biti zloupotrebljena kao sredstvo u ličnim sukobima? O čemu se, u slučaju SPC, ovde radi? Šta donošenje te odluke, koja je na neki način presedan jer svakako u novije vreme ovakvo rešenje nije primenjivano, govori o stanju u samoj Crkvi? O tome, ali i o odnosu Crkve i države, vrednostima koje bi Crkva trebalo da brani, dometima veronauke i odnosu Crkve i medija razgovaramo sa teologom Blagojem Pantelićem, urednikom internet magazina Teologija.net (www.teologija.net) i istraživačem u Institutu za evropske studije. "VREME": Kako vidite odluku Sinoda SPC da povuče blagoslov za predavanje episkopu zapadnoameričkom Maksimu i docentu dr Marku Vilotiću? BLAGOJE PANTELIĆ: Šokiran sam tom odlukom. Sukob između episkopa Maksima Vasiljevića i episkopa Irineja Bulovića je za mene bio očekivan, kao i dešavanja na Saboru. Međutim, odluka Sinoda me je iznenadila. Smatram da najveća odgovornost za produbljivanje sukoba i nepotrebno generisanje krize na fakultetu leži na patrijarhu. Duboko sam se razočarao u Njegovu Svetost... Očekivao sam da će on posredovati između pomenutih episkopa i smiriti situaciju, što se, nažalost, nije dogodilo. Sada imamo tu nesrećnu odluku da se sa fakulteta uklone episkop Maksim, koji je redovni profesor, i docent dr Marko Vilotić. Episkopu Maksimu se na teret stavlja podrška teoriji evolucije. Naš Sinod je, koliko mi je poznato, jedinstven u pravoslavnoj vaseljeni po tome što je za jeres proglasio jednu naučnu teoriju. Slučaj docenta Vilotića je još neve rovatniji. Sinod, zamislite, traži da se s fakulteta istera docent Vilotić zato što je tražio i dobio neplaćeno odsustvo s posla, čak osporava i raniju odluku fakulteta kojom je dobio sabatnu godinu. Koliko znam, sva procedura je ispoštovana i sve je odrađeno po zakonu. Međutim, Sinodu se to iz nekog razloga ne dopada i sada traži njegovo izbacivanje sa univerziteta. To je, u krajnjoj liniji, ozbiljno narušavanje zakonom zagarantovane autonomije univerziteta. U Sinodu sedi nekoliko bivših profesora tog istog univerziteta, tako da mi uopšte nije jasno zašto su odlučili da svesno krše zakon. Uskoro se završava letnja pauza i videćemo kako će fakultet i rektorat reagovati. Iskreno, nisam optimista… Ali, ako dođe do otpuštanja pomenutih profesora, onda će biti jasno da su Sinodu date odrešene ruke da radi šta god želi i da je Univerzitet u Beogradu tu samo nekakva mecena koja finansira rad fakulteta, ćuti i aminuje svaku odluku koju donese Sinod. Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju. Ako bismo se osvrnuli na sve ono što je prethodilo našem razgovoru, a tiče se odnosa Crkve i države, kao i unutarcrkvenih previranja, šta bi moglo da se nauči iz pogleda na sopstvenu senku? Mi se još uvek nismo okrenuli i pogledali u tu senku, koja, i zbog našeg negiranja, postaje sve tamnija. I dalje smo deo procesa za koje ne znamo kako će se okončati, ali se plašim da se neće završiti dobro. Znate onu scenu iz crtaća kada Pera Kojot Super Genije juri Pticu Trkačicu i u jednom momentu prekorači ivicu litice? On nastavlja da trči uprkos tome što je izgubio tlo pod nogama. Kada počinje da pada? Tek onda kada pogleda nadole. Tako ćemo i mi. Sada još uvek trčimo kroz vazduh. Kada budemo pogledali nadole, kada se budemo osvrnuli oko sebe, kada budemo videli u šta smo se pretvorili i kuda uopšte idemo, jednom rečju, kada se budemo osvestili, prvo ćemo se olupati o pod. A onda sledi ili ponavljanje istih grešaka ili otrežnjenje. Ako se odlučimo za ovo drugo, onda ćemo prihvatiti činjenicu da je koncentracija moći i potom nasilje nad onima koji se razlikuju od nas ili nisu deo "naše ekipe" nešto što na duže staze ne odgovara ni nama samima. Uprkos svim privilegijama i trenutnom zadovoljstvu… Bližnjeg treba voleti, ali i neprijatelja. Nasilje nije opcija. Spirala zla može da se zaustavi samo žrtvom i ljubavlju. Hristos kaže: "Blaženi krotki, jer će naslediti zemlju". Pazite, pominje zemlju, ima u vidu istorijsku perspektivu. Istorijski put hrišćanstva nam upravo to potvrđuje. Kada je hrišćanstvo "trijumfovalo"? Nakon što su hrišćani trpeli progone, podnosili užasne žrtve... I to nisu činili samo nekoliko meseci ili godina... Kada je doživljavalo poraze? Kada je bilo integralni deo imperija, kada su hrišćani bili na strani onih koji progone, a ne na strani progonjenih. Kakav odnos Crkve i države je po vašem mišljenju zdrav za oba aktera? I konačno, kako vam on izgleda danas? Izgleda mi kao interesni brak u kojem se supružnici ne vole, ne veruju jedno drugom, ali se trude da to niko ne primeti. A to je, kao što znamo, nemoguće sakriti. Što je u nekoliko navrata bilo veoma primetno i u poslednjih sedam godina, najčešće kada je reč o Kosovu i Metohiji. Ali, čini mi se da o tom odnosu ponajbolje govori činjenica da nemamo ministarstvo vera. Ono je ukinuto još u vreme Borisa Tadića, a u vreme Vučića je svedeno na nivo uprave. Danas se crkvama i verskim zajednicama bavi Uprava pri Ministarstvu pravde. Dakle, sa poglavarima verskih zajednica, država, u kojoj živi više od 90 odsto vernika, komunicira preko, grubo rečeno, ćate u Ministarstvu pravde. To je loše iz više razloga. Na primer, rad ministarstva je transparentniji i mogućnost da dođe do nekih zloupotreba i narušavanja sekularnosti države daleko je manji. U praksi se već pojavljuju izvesni problemi. Međutim, to je osetljiva tema i bilo bi nam potrebno više prostora da se njome pozabavimo. S druge strane, mi u Novom zavetu nalazimo odgovor na to pitanje. Tamo čitamo – dajte caru carevo, a Bogu Božije. Može li biti jasnije?! Hrišćani treba da plaćaju porez, to je ono što pripada caru, tj. državi. A ako car zatraži ono što je Božije, tada oni prestaju da mu budu lojalni. Imamo, dakle, odvojenost crkve i države... Ali i to je preširoka tema... Često čujemo da bi Crkva trebalo da bude uz narod, šta za vas to znači? Ništa. Otrcana fraza ljudi koji ne znaju šta je crkva. Znate, crkva je zajednica vernih, ona je narod. Crkva smo vi, ona žena s bebom koja prosi ispred hrama i ja, jednako koliko i episkop zapadnoamerički, episkop bački ili patrijarh srpski. Zapravo, crkva smo svi mi sabrani na jednom mestu. Nije crkva arhijerejski sabor. Neki misle da jeste, ali to je njihov problem. Iako liturgija podseća na pozorišnu predstavu, episkopi i sveštenici nisu glumci, a mi laici nismo samo publika. Često čujem da se govori o crkvenom vrhu. Toga u crkvi nema, nema subordinacije. Nema vrha i dna. Postoji jerarhija, svako od nas ima svoju službu, ali poredak nije piramidalan. U crkvi nismo jednaki jer se po mnogo čemu razlikujemo. Nismo jednaki, ali jesmo jedno. Mi smo zajednica ljubavi. Ako nema ljubavi, nego se na njenom mestu pojavi, recimo, moć, nasilje ili nešto slično, onda se ta zajednica raspada, pretvara se u nešto što nije crkva. Koje vrednosti bi trebalo da Crkva brani ili možda, još jasnije, koga bi trebalo da brani danas? Kakvo je to pitanje? Pa svoje ktitore i priložnike – političare, tajkune, lokalne moćnike, ugledne biznismene i njima slične darodavce. Šalim se, naravno. Treba da brani u prvom redu one koje su svi odbacili i da se ne obazire na njihovu nacionalnu, političku, čak ni versku opredeljenost. Treba da zbrine onog Roma transvestita koji se prostituiše na štajgi. Homoseksualca zaraženog ejdsom kojeg se porodica odrekla. Majku troje dece koja neprijavljena radi za minimalac, švercuje se u prevozu i ima samo za dva obroka dnevno. One koji se u ovoj prokletoj tranziciji nisu snašli, pa im deca danas gladuju, a oni poniženi rade u pelenama i ćute. Bolesne koji nemaju za lekove. Roditelje koji nemaju novca da deci kupe udžbenike. Izbeglicu koja je preživela plavu grobnicu za crne ljude, kako je neko nazvao Sredozemno more, i sada u Borči čeka da se smiluju na njega i dozvole mu da nastavi da živi život dostojan ljudskog bića. Crkva treba njih i njima slične da brani. Međutim, mora se reći da SPC to u određenoj meri i čini. Posebno bih pomenuo ono što radi otac Vlada Marković, jedan mladi sveštenik i, da se pohvalim, moj prijatelj. On je uspeo da u Verskom dobrotvornom starateljstvu napravi narodnu kuhinju koja svakoga dana nahrani skoro dve hiljade gladnih u Beogradu. Mnogima nabavlja lekove, organizuje besplatne preglede, kurseve jezika, letovanja i još mnogo toga. Čovekoljublje, dobrotvorni fond SPC, takođe ima ozbiljnu haritativnu delatnost, posebno kada je reč o zbrinjavanju izbeglica. Ima svetlih primera, ali da se ne lažemo, oni su veoma retki. Jednom rečju, Crkva treba da brani jevanđeljske vrednosti. Znam da to nije lako, ali ako to ne činimo, nismo hrišćani. Ako nismo solidarni, ako se ne žrtvujemo za bližnje, ako ih ne volimo, a predstavljamo se kao hrišćani, onda nismo ništa drugo do najbedniji licemeri. Smatrate li da je Crkva iskoristila mogućnost da obrazuje ljude i da ih uobličava na hrišćanski način koju ima veronaukom, kako u školi tako i u hramovima? Bolje je nego u vreme bivše Jugoslavije. Veronauka je u značajnoj meri doprinela tome, kao i sređivanje stanja na Pravoslavnom bogoslovskom fakulteta nakon vraćanja na Beogradski univerzitet. Međutim, poslednjih nekoliko godina primećujem ozbiljnu dekadenciju. Veroučitelji su prosvetni radnici drugog reda, i o njima ne brine ni crkva ni država. Programi su loši, udžbenici zastareli. Srednje bogoslovske škole su u katastrofalnom stanju, one su bukvalno pred zatvaranjem. Bogoslovski fakultet upisuje zabrinjavajuće mali broj studenata, a poslednji događaji nam govore da će se tamo problemi tek umnožavati. Stiče se utisak da oni koji su danas u SPC zaduženi za obrazovanje nisu dorasli zadatku koji im je poveren. Kao i da su ti ljudi oslobođeni svake vrste odgovornosti. Tako da možemo očekivati dugoročnu krizu crkvenog obrazovanja koja će s vremenom biti sve dublja i dublja, a posledice toga će, uveren sam, biti katastrofalne. Spoj neobrazovanja sa fundamentalizmom, koji u verskim zajednicama nije retka pojava, stvara zapaljivu masu koja pogubno utiče ne samo na verske zajednice, već i na društvo u kojem one deluju. Vezano za to, sajt koji vodite teologija.net pokazuje jednu živost hrišćanstva, prožetost sa kulturom, umetnošću, društvenim pitanjima, svakako i etičkim, i to onim koja se odnose na savremeni život. Kako te glasove učiniti glasnijim odnosno vidljivijim za širu javnost? Tako što ćemo se, pre svega, baviti problemima savremenih ljudi, a ne tako što ćemo reciklirati teme iz prošlosti ili postavljati irelevantna pitanja samo kako bismo bili u prilici da se izjasnimo o njima. Istovremeno je neophodno i koristiti jasan i precizan jezik razumljiv današnjem čoveku, a ne govoriti, recimo, teološkim žargonom vizantijskog četvrtog stoleća. Čini mi se da je Tilihova tzv. metoda korelacije nešto što može da dâ željene rezultate. Tilih je insistirao na povezivanju hrišćanskog učenja i ljudskog egzistencijalnog stanja. Isticao je važnost međuzavisnosti jevanđeljske poruke i političkih, ekonomskih i etičkih formi u kojima pojedinci i grupe ljudi iskazuju sopstvenu interpretaciju egzistencije. Teološki odgovor treba oblikovati tako da sadrži hrišćansko uverenje, ali da bude smislen iz perspektive egzistencijalnog pitanja. Dakle, sadržaj nalazimo u hrišćanstvu, a formu prilagođavamo egzistencijalnom pitanju. Eto, upravo sam vam odgovorio na pitanje i ujedno demonstrirao kako teolozi ne bi trebalo da se odnose prema postavljenom pitanju. Kada smo kod odnošenja prema pitanjima, kako vidite odnos SPC i medija? To je velika tema i zahteva obiman odgovor. Zato ću vam sada navesti samo jedan primer koji je, čini mi se, dovoljan za naslućivanje i odgovora. SPC kao izuzetno zatvorena ustanova ima mogućnost da u značajnoj meri sliku o sebi u medijima sama kreira. Međutim, šta ona uradi? Za šefa svoje Info službe postavi čoveka koji je četiri godine stariji od Mika Džegera. Ukratko, Crkvu nije briga za medije. Iz sopstvenog iskustva, ne bih rekla da se to odnosi na celu Crkvu, ali pretpostavljam da mislite na neke koji donose odluke. Međutim, vidimo da se pojedine vladike veoma ljute kada o sebi čitaju nešto što im se ne sviđa. To mi, ipak, ne izgleda kao potpuna ravnodušnost. Ne družim se s vladikama pa ne znam kako reaguju kad pročitaju o sebi nešto što im se ne dopada. Verujem da nisu ravnodušni, ali vidim i da ništa ne preduzimaju… Uzgred, mi smo na čelu RRA imali jednog episkopa, tako da možete da pretpostavite kako se njima, tačnije, nekima od njih, čini da mediji treba da izgledaju.
  12. 4 points
    Ćiriličar

    Има ли на ПБФ-у у БГ јеретичких учења?

    Поред Дечана и Ковиља је не знам има ли у српским земљама манастира са 10-так монаха? Нисам сигуран али кажу да Сретењски манастир у Москви има око 500 калуђера, да Дивево (где је св. Серафим) има око 400 монахиња. Манасир св. Јелисавете у Миснку је цео један град са више храмова, скитова, испосница и радионица где ради 100-ине људи. Кажу да Румуни имају јако озбиљно монаштво са више 100-тина монаха по манастирима. Ми Срби увек 2 Србина 3 мишљења. По оној "ој неслого кћери адске змије, где б' живела да Србина није".
  13. 4 points
    Горео је за Цркву, а посебно је волио мисионарство и желео да неправославнима приближи веру. Пробел код муслимана, радикалних, што је све "хула", па свака колизија може да те кошта главе. Сисојев је Мученик. Позивали су га они на трибине да дискутујее. А убили су га у његовом храму (св. Тома Апостол) пред вечерњу службу, испред олтара. Види му се у очима - лице му је обично, наизглед нехаризматично...али очи! Очи "горе" Христом....
  14. 4 points
    ...skoro nesto cito, koliko sam video,... problem je bio jer je odvlacio muslimane iz islama u hriscanstvo i ovi nisu bili zadovoljni,... jer nije vodio razgovore sa muslimanima kao sve je lepo i krasno, ... nego je im je govorio da je hriscanska vera jedina prava od istinitog Boga ... i tako, treba imati hrabrosti pricati to muslimanima tamo i tako je mucenicki za veru stradao nas otac Danijel Sisojev,... neka mu vecna slava...
  15. 4 points
    Ovaj dijalog sa Miroljubom je u stvari "dijalog sa Miroljubom i njegovim uvjerenjima o kršćanstvu i Bibliji" a ne muslimansko-kršćanski kako se želi prikazati. Sa jedne strane imamo stručnjaka teologa a sa druge nadri liječnika, "doktora geologije" kreacioniste, itd. a glavna teza je dokazati da Biblija nije vjerodostojna jer nije matematički precizna kao Kur'an pa se tamo navodi različit broj konja i pješaka u nekim knjigama itd. a što je najsmješnije Miroljub pristaje na to i brani to sa krivim prijevodom Biblije... Uglavnom gubljenje vremena i ništa korisno za naučiti.
  16. 4 points
    ana čarnojević

    Шта ЈА тренутно слушам...

  17. 3 points
    У недељу 15. септембра о.г., са почетком "стрима" у 21:15 сати, на интернет "небу" ће о теми из наслова овог прилога дебатовати свештеник СПЦ, отац др Угрин Поповић и из ИЗ БиХ, хафиз мр Џевад Голош. Јереј др Угрин Поповић (1978), завршио је призренску богословију "Светог Кирила и Методија". Студије теологије је наставио на Православном богословском факултету у Београду где је стекао степен мастера богословских наука, а исто звање је остварио и на Протестантском теолошком факултету у Новом Саду. Докторске студије и дисертацију је завршио и одбранио на Протестантском теолошком училишту "Михаел Старин" у Осијеку. Свештеник је СПЦ од 2008. године. Бави се и књижевним радом и до сада је објавио књиге "Свитања без радости" и "Мислите о томе", а у припреми је и трећа књига. Живи у Београду. Хафиз мр Џевад Голош (1981) је завршио Карађоз-бегову медресу у Мостару. Дипломирао је на престижном Универзитету Ал-Азхар у Каиру, најстаријој образовној установи у муслиманском свету, основаној концем 10. столећа. У Судану је на Универзитету Исламских наука у Картуму стекао звање магистра ел Кур`ан ел Керим. По повратку у БиХ, основао је школу Кур`ана (Дарул Кур`ан) са седиштем у Мостару и кроз ту организацију подучавао је велики број полазника исправном учењу Кур´ана. Објавио је више научних радова, текстова и књига, међу којима се истичу "Историјат кираета у БиХ" и "На ваги ханефијског мезхеба". Живи у Мостару. Детаље - линк ка овој свакако занимљивој дебати у најави, објавићемо накнадно на овим странама. За сада, недеља, 15. септембар у 21:15 сати. Добро дошли!
  18. 3 points
    Одслушах овај снимак "о Тројству" који си поставио, мада у суштини знам њихову аргументацију. Цитира Христа тамо где је пројављивао своју људску природу, али прескаче ово (да цитирам оно што сам написао у Православном катихизису): Наравно, када им изнесете ове аргументе уследиће - то су хришћани искривили Јеванђеље. Дакле, оно што им одговара прихватају, а оно што говори против њих одбијају говорећи да је то искривљено. Куран је конгломерат хришћанског и јудејског учења. То је Мухамед покупио на својим трговачким путовањима и срећући се са Јерејима и хришћанима. Али није покупио само ортодоксно хришћанство у јудаизам. Покупио је (и то у највећем делу) хришћанске јереси. У Курану ћемо јасно срести докетизам (да се хришћанима "причинило" да је Христос разапет), учење о једној природи Христа, то јест да је он само човек (нијанса несторијанске јереси), учење да је створење (аријанска јерес), итд... Уз сво дужно поштовање према туђој вери и верским осећањима, али за хришћанство, ислам као учење представља не просто другу веру већ - конгломерат јереси. Друга вера је будизам или хиндуизам, а ислам је синкретизам јудео-хришћанских јереси, са нешто мало јудео-хришћанске ортодоксије (али је ово готово неприметно јер су то мало ортодоксије демолирали, покопали и обесмислили усвојени јеретички догмати). По мом мишљењу, изалуд је траћити време за дисусијус а исламом на догматске теме. Са њима треба комуцирати на пољу заедничких питања - питања морала, међуљудских односа, породице, бриге о свету и човеку, односу верских заједница према држави и сл. Ту може бити доброг плода. А вера и догмати - нама наше, њима њихово.
  19. 3 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  20. 3 points
    Haralampije

    Шта ЈА тренутно слушам...

  21. 3 points
    "Tamo daleko"

    Има ли на ПБФ-у у БГ јеретичких учења?

    … kaze iskusenik u manastiru … koji se podvizava na forumima I time sjajan primer daje teolozima koji se ne odlucuju za monastvo… a tek sto je zedan krvi, … Boze nas sacuvaj I sakloni.
  22. 3 points
    Наравно. Рекох у контексту тврдње да свршени теолози наводно ме желе рукоположење. То није тачно. Многи желе, али их нико не узима у обзир.
  23. 3 points
    AnaLaz

    Тема јасна из прве поруке

  24. 3 points
    Pazi kad se i Vedrana zaprepastila od tolike jurodivosti, gleda i ne veruje 😁😁😁
  25. 3 points
    Ову тему тек сада читам. Па овде је сјајно.
  26. 3 points
  27. 3 points
    O cemu pricas? Ne poznajem coveka, a vidim da se u tekstu pominje teologija.net sajt, pa me interesuje da li je to lik, koji je pominjan ovde u jeku afere sa navodnicima. Po tvojoj reakciji, izgleda da jeste taj.
  28. 3 points
    Боље причати него клати једни друге....
  29. 3 points
  30. 3 points
  31. 2 points
    AnaLaz

    Свакодневна читања

    Четвртак тринаести по Педесетници 2 Кор. 190 зач. (X, 7-18). Браћо, ако је ко увјерен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови. 8. Јер ако бих се нешто више похвалио влашћу нашом коју нам даде Господ за назидавање, а не за кварење ваше, нећу се постидјети, 9. да се не покажем као да вас плашим посланицама. 10. Јер су му посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом присутан слаб је, и ријеч му је ништавна. 11. Нека такав помисли ово: какви смо ријечју у посланицама када смо одсутни, такви смо и дјелом кад смо присутни. 12. Јер не смијемо себе убрајати или сравњивати са некима који сами себе хвале: али они кад сами себе собом мјере, и сами себе са собом пореде, неразумни су. 13. А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мери правила чију нам мјеру Бог додијели, да достигнемо и до вас. 14. Јер се ми не простиремо преко мјере, као да не досежемо до вас, него и до вас достигосмо с јеванђељем Христовим. 15. Не хвалимо се преко мјере у туђим трудовима, али имамо наду да ћемо се, кад узрасте вјера ваша, с вама величати по правилу нашему изобилно. 16. Да и у даљим крајевима од вас проповиједамо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђему правилу урађено. 17. А који се хвали, Господом нека се хвали! 18. Јер није ваљан онај који се сам хвали, него којега Господ хвали. Мк. 14 зач. (III, 28-35). Рече Господ: Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили: 29. А који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду. 30. Јер говораху: У њему је дух нечисти. 31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову. 32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те. 33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја? 34. И погледавши около на оне који сједе око њега, рече: Ево мати моја и браћа моја! 35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја. Четвртак тринаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години Свети Теофан Затворник А који похули на Духа Светога нема опроштења вавек (Мк.3, 29). Да ли је тешко упасти у такав грех? Уопште није тешко. Ево грехова те врсте: „Велика и безмерна нада на благодат Божију; очајање или ненадање на Божију милост; противречење очигледној и утврђеној истини и одбацивање Православне хришћанске вере. Други томе додају завист према духовним даровима које ближњи добијају од Бога; упоритост у греху и истрајност у злоби; небригу за покајање све до одласка из овог живота“ (Правосл. испов. део 3. пит. 38). Ето, колико путева! Пођеш ли којим од њих, биће ти тешко да се вратиш и бићеш одведен до свепогубне пропасти. Противљење истини почиње са малим сумњама, које бивају побуђиване рђавом речју или књигом. Ако се оставе без пажње или лечења, оне ће одвести ка неверју и упорности у њему. До очајања се такође долази неприметно: „Покајаћу се“, говоре и настављају да греше. Поступајући тако неколико пута и видевши да покајање не долази, они говоре у себи: „Тако мора да буде! Не можеш против самог себе“, и већ се предају греху у пуну власт. Тако скупљају мноштво грехова, а при томе допуштају и мноштво противљења очигледним позивима Божије благодати. Када у таквом стању човек дође до мисли да се покаје, мноштво грехова га дави, а противљење благодати му одузима смелост да припадне Господу. И он решава: Велики је мој грех, да би ми се опростио. То баш и јесте очајање! Чувај се почетка неверја и грехољубља и нећеш упасти у тај бездан.
  32. 2 points
    Ćiriličar

    Филмови који се не пропуштају

    Филм који би сви, а посебно млађи људи, требали одгледати - ЏиЕфКеј (Џон Фицџералд Кенеди). Може се сматрати историјским филмом (Костнер је одличан) и по мени најбољим остварењем Стоуна. Напомена: САД Председник Ајзенхауер при одласку са власти упозорава да је САД демократија угрожена јер се ствара један парадржавни систем (индустрија оружја, банкари и др.). Кенеди долази на власт и покушава да делује без утицаја те парадржавне структуре - бива убијен. Конгрес оснива Комисију и тзв. Воренова комисија излази са иивештајем. Убица је подметнут и касније убијен (мртва уста не говоре). Касније Џонов брат побежује на локалним изборима и бива такође убијен. То је једна од највећих лажи у историји САДа. Један јавни тужилац покреће истрагу и доказује заверу иако не доказује ко су налогодавци. у Филму је приказана и чувени "Запрудин филм", оригинални снимак, аматерски, убиства Кенедија. Убиство Кенедија је прекретница када у САД долази до преузимањеа државе од стране парадржавних структура. Оне су у наше време ојачале и имамо то што имамо. Дакле ЏФК је прича, судска, о том догађају - највећој лажи у историји САД - догађај који и данас утиче директно на наше животе.
  33. 2 points
    Нифада

    Има ли на ПБФ-у у БГ јеретичких учења?

    Nekako se razmatraju samo ove dve opcije-brak i monaštvo.Imamo i treću,oni koji nisu u braku,iz raznih razloga i situacija, nisu izabrali baš tu opciju,nego su se naprosto našli u njoj i ne mora da je trajna,ali ih stalno podsećaju na te dve opcije,ili brak ili monaštvo
  34. 2 points
    Дуња

    Тема јасна из прве поруке

  35. 2 points
    Pricamo o tvojoj zlonamernosti koja izvire iz sugestivnog pitanja, a to ti nije prvi put, ooo Hriscanine. Da nisi I ti neki iskusenik poput "Trifketa", obzirom da se bavis raskolom I lovom na vestice danonocno vec mesecima?
  36. 2 points
    Trifke

    Има ли на ПБФ-у у БГ јеретичких учења?

    Neko ovde pomenu da se mali broj teočoga odlučuje za monaštvo. Možda nebi bilo loše da se postavi pitanje zašto. U Srbiji imamo pojavu koju možemo nazvati "jeromonaštvo". Veoma je mali broj monaha. Obično oni koji su monasi su bez fakulteta (mada ima i zlatnih izuzetaka). Problem je što kao monah, teško možeš da budeš "duhovnik" osim ako te ne poguraju ili nisi harizmatičan. Osim toga malo je pravog monaštva i primera na koje se može neko ugledati. (Makar kod nas).
  37. 2 points
    Овај наслов је баш обећавајући
  38. 2 points
    Милошшш

    Шта ЈА тренутно слушам...

    Bebi Dol
  39. 2 points
    Не знам. Добра је емисија. Добри су и стари интервјуи са владиком Давидом, пре осам година.
  40. 2 points
    Јесте. К`о што си и сам рекао - бивши. Ово друго, нзнм где си прочитао и не знам да ли је, но да је имао као што кажеш "проневере", ваљда би био процесуиран за то, кажњен и сл.
  41. 2 points
    Ја сам био студент генерације. Све нивое студија сам прошао на ПБФ - од основних до докторских. Све време школовања био сам стипендиста Министарства вера (осим на докторским студијама, јер сам тада већ био у радном односу). Награђиван сам више пута у току студија. Написао сам молбу за рукоположење пре једно осам година. Никада ми на њу није дговорено, нити ме је од надлежних ико позвао да ми макар каже - нема места. Архиепископија београдско-карловачка.
  42. 2 points
    @Милан Ракић Јаоооо!!! Само да нађем времена па да направим једну монтажицу - Аве Ведране.
  43. 2 points
    Када ће појединци да се научие да ad hominem аргументи не само да представљају логичку грешку (дакл, нису аргументи), већ сведоче неспособност и немоћ оног ко их изриче да се бави оним чиме једино и треба да се бави - текстом који је пред њим?
  44. 2 points
    Kako se zove to nabrajanje ličnosti i karakterizacija u jednoj ili nekoliko rečenica? Nije mi jasno koji je to žanr?Раније сам пратила ту емисију,сећам се разговора са Митрополитом Месогеје и Лавриотике Николајем,сјајна личност.
  45. 2 points
    Nije bas ceo komentar. Pomenuo je i da slika. Kod ep. Davida takodje nema dlake na jeziku. Tu su slicni.
  46. 2 points
  47. 2 points
    Podjednako je besmisleno biti ushićen kada vas hvale i nagradjuju kao i biti očajan kad vas napadaju i omalovažavaju - to su samo narkotička stanja gladnog ega . I.B.
  48. 2 points
  49. 2 points
  50. 2 points
    obi-wan

    Историја у слици

    https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2889247/zaboravljeni-heroji-iz-irske-koji-su-1915-ginuli-za-srbiju ZABORAVLJENI HEROJI IZ IRSKE KOJI SU 1915. GINULI ZA SRBIJU Na granici Kraljevine Srbije i Grčke, irska Deseta divizija, sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, pokušala je da zaustavi čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika. U slavu oko 1.000 palih irskih ratnika koji su rame uz rame sa Srbima ratovali protiv Bugara, kod Dojrana i danas stoji Keltski Krst na kome piše: “U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Deseta irska divizija sa 8.000 boraca zaustavila je, na nekoliko dana, na braniku Srbije, čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika. Srbija je bila pred kolapsom decembra 1915. godine. Napadnuta od Austrougarske, Nemačke i Bugarske, država je krenula put golgote preko albanskih planina. Premalo saveznika je bilo tu, ali su uz Francuze, rame uz rame sa našim vojnicima, tu stajali Irci kada je bilo najpotrebnije. Bugarska je u septembru 1915, dobrim delom i zbog očiglednog neuspeha Saveznika u Dardanelama, potpisala sporazum i ušla u rat na strani Centralnih sila. Bugari su pokrenuli veliku vojnu silu ka jugu kako bi opkolili srpsku vojsku u povlačenju. Irci su u Solun stigli u letnjoj opremi, direktno nakon sopstvenog pokolja kod Galipolja gde su ratovali u sastavu britanskih imperijalnih trupa. Iako su saveznici pretrpeli gadan poraz od Turaka kod Galipolja, to Irce nije sprečilo da u letnjoj opremi u novembru stignu u okolinu Kosturina. Cela bitka za Galipolje je poznata po teškim gubicima na obe strane: skoro polovina ukupnog broja angažovanih vojnika izbačena je iz stroja. Od 568.000 vojnika upotrebljenih na strani Antante i 315.500 na strani Centralnih sila, ukupni gubici bili su veći od 470.000 ljudi, od čega je oko 130.000 poginulo piše na zvaničnoj Fejsbuk stranici knjige Gvozdeni puk. Dok su Francuzi direktno štitili srpsko povlačenje, irska divizija pokušala je da spreči prodor Bugara kroz jedini planinski prolaz u Vardarskoj dolini koji je Bugarima značio otvoren koridor za napad na Srbe. Do samog napada bugarske vojske, više od hiljadu Iraca je dobilo promrzline. Ali kada je strašan bugarski napad počeo, Irci su junački branili visoravan okruženu visokim vrhovima na kojima je bilo nemoguće ukopati dublji rov zbog kamenog terena. Irci su danima držali liniju fronta, i iako su bili pod snažnim naletima bugarske artiljerije i pešadije, bacali su Bugare u očaj. Došli su da pomognu Srbima i stajali su časno. U prvom udaru borbe prsa u prsa poginulo je 138 Iraca iz petog, dablinskog bataljona. Nakon tri dana borbi, taj irski bataljon je sa 1.042 spao na 565 vojnika. Ništa bolje nisu prošle ni ostale irske jedinice. Kako je u tim napadima poginulo više od 1800 francuska vojnika, dalji otpor bio je uzaludan. Bugari su uspeli da se uvuku između dve savezničke vojske, te je naređeno francusko-irsko povlačenje. Bugari su slavili pobedu, ali su Srbi zahvaljujući Francuzima i Ircima uspeli da se domognu obale. U slavu Iraca koji su se borili protiv Bugara, za Srbiju, kod Dojrana i dan danas stoji keltski krst na kome piše: “U znak sećanja na one koji su pali, iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...