Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 09/09/19 in all areas

  1. 6 points
    Izvini, ali te ne razumem. Kakvo prženje? Primili se na šta? Ko je anonimus oko ave Zorana? Ako je o. Zoran tebi ava meni nije! Ovo ti najiskrenije pišem, jer te ništa ne razumem.
  2. 5 points
  3. 4 points
    Istopljeni kamen

    P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

    A ja sam pitala jednog profesora da li mogu da kombinujem melodije na liturgiji , malo vizantija malo Mokranjac i rekao je da nije problem. Pojanje je molitva....
  4. 4 points
    Дирнути у једног лажног доктора и криминално постављеног професора значи дирнути у све, јер овај Беговић је само остарели Вилотић. Дивна Смиља Аврамов и овај кукољ, треба издавати водич бруцошима и уредити школство тако да студенти бирају професоре. И сад скуп тих и таквих доктора и професора бране начела, бране ПБФ од Цркве, а једино што умију је да праве прћије од свега чега се домогну, дал што је остало и гену, дал што су негдје успут и сами то постали Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
  5. 4 points
    Величаније Светом Ави Јустину Ћелијском, 2. глас - византијски напев. Поју монахиње манастира Светог Архиђакона Стефана - Горње Жапско код Врања.
  6. 4 points
    Марина Савковић

    Muška lepota

    И Србин! <3 Извор слике: сајт "Патриот", наслов чланка "Србија до Матрикса"
  7. 3 points
    Milan Nikolic

    Raskol se zahuktava

    Свима је јасно да до Македоније никоме није стало.
  8. 3 points
    Поједини сматрају да ће се у вештачкој интелигенцији, када електронски роботи довољно овладају комплексним алгоритмима понашања, сасвим природно пројавити и разне људске одлике, попут свести о лепоти и хумору, болу и задовољству, слободној вољи и савести. Како читамо код Роџера Пенроуза у Царевом новом уму, то је једно врло наивно веровање. Вољу је могуће замислити једино у недетерминистичком свету. А да ли је такав наш свет? Зашто је слободна воља камен спотицања за људски ум? У свету је постојало много великих учитеља мудрости. Они су изнели врхунска учења о доброти, правди, љубави, истини, вољи и сл. тако да су њихови следбеници стекли показатеље за етичан, врлински живот. Ипак, ниједан од ових великана духа није био личносна персонификација својих учења. Једино је Христос лично оваплотио истине о којима је говорио. Он је ипостасна вера, лепота, мудрост, љубав – и ипостасна воља. Ово „ипостасно“ треба разумети тако да Христос своју вољу остварује не просто као импулсе своје природе (натурална реакција), него као самовласно и хтеднуто испољавање природе која је у власти личности. Код Христа воља бива активирана не неким неуролошким дејством (иако као човек Он поседује и природну физиологију) колико личносним „оверавањем“. Њена врхунска овера била је пред Голготу. Зато је могуће да Он онима који га убију не узврати природно (љутњом, осветом и сл.) него на лични начин (ипостасно), што ће рећи слободом која им дарује живот вечни и васкрсење. Закључимо да Христос својом влашћу преображава импулсе природе у дела воље, тако да они не буду резултат природне нужности, као што је случај код нас. Његова ипостас није биолошка него – из нашег угла гледано – есхатолошка, будући да је утемељена у Светој Тројици. Ово нас подстиче да нагласимо појам (пр)оверавања, верификације. Све што је вредно мора да прође кроз огањ провере. Један монах је на почетку свога подвига – као циљ живота – затражио да му Бог да дар љубави. Његов старац му је на то рекао да пази шта тражи, да се ради о једном ризику. Пре него што дарује љубав Господ хоће да добро провери човека. Историја је поље тог одмеравања и она показује ризичност човековог статуса. Наиме, у стихијним снагама овог света тешко је да се у људском духу, како је писао о. Г. Флоровски, разбуди „воља за вољом“, што ће рећи: смелост слободе услед сазнања о стваралачкој дужности и одговорности човека. У свету који пулсира од кретања и који се представља као „завршен“ (а није), појединац доживљава своју немоћ. Генијалне скулптуре Алберта Ђакометија (једног од најзначајнијих скулптора XX века) показују тај усуд (τὸ πεπρωμένο) фигурâ које подсећају на усамљено дрвеће усред зиме које је изгубило своје листове. Није ни чудо: значајну улогу у његовом делу играла су философска питања о људској ситуацији, као и егзистенцијалне и феноменолошке расправе. У својој вулканској богопламености архимандрит Јустин Поповић је у Философским урвинама написао и ово: „обрести се у овом загонетном свету као човек: то је прво и највеће изненађење“. Но, изненађење може да буде и непријатно. У том зачараном космизму лежи зеница трагизма јер је човек обремењен тајнама око себе. Сићушан је у односу на несагледиви универзум и његова воља се показује слабашном. Па ипак, у јеку таквих и сличних гледишта о човеку, Оци Цркве су развили једну оптимистичну антропологију воље која води ка разумевању човека као макрокосмоса. Патристички VII век ће уздићи вољу до степена једне свеобухватне способности. Како је дошло до тога? Још у IV веку један Отац Цркве је човека описао као макрокосмос у микрокосмосу (цео свет је мален у поређењу са савршеним човеком), имплицирајући да је човек, будући боголико биће, потенцијално већи од целог света. Можемо замислити колику вољу му је дао Бог када му је поверио да по слици Творца влада светом и усмерава га ка извору постојања. С обзиром на значај воље, хришћанска књижевност је дошла до широке лепезе изразâ за вољни феномен човекове личности (воља, вољност, апетит, хтење, жеља, опредељење, извољење, избор, итд.) Сви ови појмови се међусобно разликују; рецимо, θέλημα указује на моћ, а θέλησις на однос. Да бисмо још више разумели значај воље, обратимо пажњу да Бог путем своје вољне енергије, „оспољашњује“ начин свог постојања и живота. У Светој Тројици не постоји избирљива воља него „божанска и очинска (πατρικὸν) воља“ (сходно једном максимовском изразу који поставља Оца за првоначално ипостазирање заједничке воље) која је проста и коју деле Три Личности. Истовремено, пошто су створена бића производ његове слободне воље, то Бог познаје сва бића као саму своју вољу или своје жеље. Међутим, за разлику од Бога, човек је „вољно биће“ у конфликтном (палом) стању. Сви знамо како је тешко да се две личности са јаком вољом сложе: тада оспољашњење представља претњу за друго биће. Примери из брачне или монашке заједнице то илуструју. Постоје суптилна или манифестна неслагања између стварног понашања света, човека, црквених власти итд и њиховог описа у класичним уџбеницима. Да бисмо разумели да је ли слободна воља илузија коју ствара наш мозак (убеђује нас да смо ми начинили слободан избор из расположивих опција док је избор већ био начињен), морамо поћи од чињенице да се постојање света уистину не заснива на природи или вољи света, него на вољи Другог. Међутим, Бог је човекову самовласност „поставио као закон“, сагласно једној антиномичној формулацији Св. Григорија Богослова. Бог, тако, установљује човекову слободну вољу. Тиме Григорије жели да каже да слободни избор не само да је могућ, него је и неопходан. Међутим, природу ове воље треба објаснити. Максим Исповедник приказује природну вољу као један апетит који је на располагању човековом логосу; воља је логосна, па тиме и самоодређујућа. Међутим, воља је и постављање циља а то садржи и многе фантастичне елементе; Максим Исповедник је дефинише као фантастични апетит. И док воља припада природи само као „пуко (просто) хтење“, воља као начин или „како“ воље припада личности. Обратимо пажњу, међутим, да су Св. Григорије Ниски и Св. Максим Исповедник сматрали да је воља седиште греха. (Стари Грци нису повезивали грех са вољом него са нечистотом.) Стога није исто исцелити људску природу и њену вољу. Исцељење природе бива кроз Христово свеукупно дело које кулминира у васкрсењу. Међутим, сврха исцељења воље је у њеном слободном преобраћењу а то може доћи само изнутра, љубављу. То не може учинити нико уместо нас самих. Према томе, воља о којој је овде реч не своди се на слободу избора. Она је оно стање о коме смо говорили: лично хтеднуто постојање пред Богом, човеком и светом. Тако права воља није она која се колеба између чињења и нечињења. Штавише, за њу избор не постоји у виду дилеме, него у виду афирмације богодане логосности. Дакле, ако се слобода избора тиче само средине пута а не циља-предодређења, тада ми као хришћани не тежимо слободи која се испоставља као избор између више могућности, него слободи као начину постојања покретаном љубављу. Енигма теологије, као и уметности, лежи у непознавању путева сазнања унапред. Уосталом, духовни живот је ризик. У теологији влада правило да оно непредвидљиво постаје део живота. Међутим, постоје одређене константе у богословљу које не дозвољавају замагљивање истине: истина се, према томе, не налази у фалсификату, неправди, самовољи, неслободи, казни, прогону… Највише се треба клонити оних који сматрају да поседују истину, да унапред знају „чињенице“, да им је загарантована доминација контекстом… Procul a Jove procul a fulmine. Стога је мрзовоља (или зловоља) међу антиподима горњих појмова воље. Она је пут у гнев, мелахнолију и пад. Апостол Павле је писао Титу (такође епископу): „А епископ као Божији домоуправитељ треба да буде… не самовољан, не гњевљив, не пијаница“ (Тит. 1, 8). Благодат разбуђује слободно произвољење које, у труду подвига, чува човека од волунтаризма пада. За разлику од самовољних теолога, харизматични теолози не знају откуда им је дошла просветљујућа мисао. Као што је Пикасо приметио да сваки сликар, чак и онај академски, пред сликање неког дела, постаје „лаички сликар“, тако и ми можемо рећи да је сваки прави теолог, пре академског систематизовања мисли, један теолог-лаик. Када вам износи своје мисли на теолошку тему, Јован Зизјулас личи на дете које слободно и заносно приповеда о оном што је видело или доживело. Попут мале Хелене из „Кефалице“, којој навиру мисли и саме се претачу у њен слатки говор. Када дете црта оно нема страха од грешке него повлачи линије као да је потпуно сигурно како његова слика треба да изгледа. Слично је и када пева. То је дар. Хеленина маштовитост нас подсећа на то да је φαντασία једна темељна одлика воље у антрополошком смислу, која се потврђује као могућност да превазиђемо себе тако што ћемо предодредити своју вољу на основу блаженог циља. Уосталом, сва блаженства су стављена у перспективу будућности (уп. Мт. 5, 3-11). Фантазија је могућност коју човек има да би постављао циљеве док превазилази своје моћи и своју власт (према којима је у контрадикцији), и да помоћу њих иновира своју вољу. Оци нас уче да интегритет имамо тек када наша љубав наведе слободну вољу да се више не супротставља богоданој природи. Када си у поднебљу истине, тада нестаје тама јер „прође сенка закона, будући да је наступила благодат“. Истина осветљава и оно што је мрачно. Грчки сликар Јанис Царухис је рекао да „на Атици у подне тело упија сенке“. За такве опсервације треба имати посебан осећај. Кад се предаш „Духу који нема ни почетак ни крај“, тада постајеш слободан и примећујеш како једна врлина почиње да тражи другу. Слично томе, пак, кад човек учини један грех тада следи нови грех – на пример, покушава да слаже да га није учинио. Христос, као превечни Логос Бога Оца у Духу Светоме, јесте личност у којој су протолошки „смештени“ нестворени логоси-жеље Божије о творевини. Он дела у историји на такав начин да Тајну његовога личносног отеловљења сви нараштаји могу вољно да прихвате као есхатолошко назначење, тако да њихово да буде вечно да (уп. Јак 5, 12). Извор: Теологија.нет
  9. 3 points
    Ćiriličar

    P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

    Владика Атанасије је рекао негде у својим дигресијама "срећа што нисма постао Патријарх, све би хорове истерао из храмова"....лично се јежим на хорове и "завијање"...растезање вокала по 3 минута, ужас....пс литургијс траје 90 или 120 минута...благе везе нема са стварнишћу....валда ПОП води литургију и певницу а не хор попа, Литурга? То неко дириговање, па завијање...литургија на Св. Гори траје 45 мин.
  10. 3 points
    Ђовани Гагић

    Raskol se zahuktava

    Шта ће јадан у расколу, мора и он нечему да се нада.
  11. 3 points
    Дуња

    Muška lepota

    Kada sam se pohvalila kumama, nisam ni slutila da će fotografija završiti u javnosti.
  12. 3 points
    Ромејац

    Raskol se zahuktava

    Аууу... испаде да ће будуће генерације (за 100-200 година), да славе неке што су се (до поднебесја) радовали на овом форуму цепању Ризе Христове! И тропар ће да имају свој: "Свети" расколници молите Господа за нас!
  13. 3 points
    Слажем се. Тј. Миланче тврди да је тајновидац. Ми то не знамо. Смешно нам уистину буде. Бог зна. Пржење је прешло у кување. Методолошки свакако делотворније и системски ефектније. А ако је "маторије", кувањем је и укусније. Верујем да ће убрзо многима и пресести... Ниво - разину смо одавна прешли. Вјеројатно се почеци могу сместити у анализу ИТ стручњака суботичке болнице објављену на "двајесосмојунском" порталу. Остало је повијест... Или пак хисторија. А тако је почело... Случајно... К'о и ДарвиЛове врсте
  14. 3 points
    Милан Ракић

    Raskol se zahuktava

    А шта те боле дупе! Ти терај своји, они њино. Вјерују да ће нас за живота овоземаљског одговори показати!
  15. 3 points
    obi-wan

    Da li igrate kompjuterske igrice i koje?

    https://www.facebook.com/groups/linuxsrbija/?multi_permalinks=10156209383091191&notif_id=1568020052154757&notif_t=group_highlights&ref=notif
  16. 3 points
  17. 3 points
    "...а стигао је да се отворено супротстави и државном врху на челу са председником Вучићем због његове политике на Kосову, и политике генерално." Kakva jeftina demagogija. ( kojom inace obiluje ceo text )
  18. 3 points
    Аууу! Овај наставља... Хммм... Истина је само једна - владика Максим ("исповедник")! Аууу! Шта је писац хтео да каже? Хммм...
  19. 2 points
    Smaragdni kamičak

    Православна порука, мисао дана....

    Теодул - Љубав успокојава, пријатно шири срце и оживотворује га. Мржња га, пак, болно стешњава и узрујава. Онај ко мрзи мучи друге и тиранише самога себе. Он је глупљи од свих глупака. Свети Јован Кронштатски | Facebook M.FACEBOOK.COM Љубав успокојава, пријатно шири срце и оживотворује га. Мржња га, пак, болно...
  20. 2 points
    Темеље новоподигнутог храма, који је реплика цркве Светог Јована Канео на Охридском језеру, пре шест година је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Црква се налази у манастирском комплексу Светог владике Николаја Охридског и Жичког у Соко Граду. Од ње се пружа поглед на цркву Светог владике Николаја, Дом владике Николаја и Дом патријарха Павла. Цркву је живописао академски сликар и вајар Владимир Спасојевић. Задужбинари велелепне цркве су угледни Шапчани: Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, са супругом Весном, децом Слободаном, Јанком, Наташом, Александром и Јеленом, унучадима Стефаном, Игором, Ником, Ланом, Максимом, Страхињом и Луком, и пријатељима: др Милошем Ранковићем, анестезиологом, и његовом супругом др Зором и синовима др Немањом и др Стефаном - они су одлучили да саграде и дарују цркву Сабора српских светитеља Српској Православној Цркви и српском роду. Иначе, Охридска црква Светог Јована Канео била је мила и владици Николају, тадашњем Епископу охридском, тамошњем народу, као и његовом синовцу епископу Јовану (Велимировићу), који је пре епископа Лаврентија био на трону Епархије шабачке. Архитекта Предраг Ристић учествовао је у самом почетку градње храма. Чин освећења цркве обавио је у недељу 8. септембра 2019. године Епископ шабачки г. Лаврентије. У наставку је служена света Литургија. Саслуживали су архимандрити Нифонт (манастир Богородице Тројеручице у Богоштици) и Филимон (манастир Каона); протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, архијерејски заменик; др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; универзитетски др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; старешина цркве у Линцу протојереј-ставрофор Драган Мићић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић; протонамесник Никола Милошевић из Богатића, парох мајурски Александар Арсеновић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Никола и Јован Јанчић и чтец г. Ђорђе Мијајловић. Крупањски хор Света Три Јерарха, вођен диригентском руком Горана Андрића, допринео је својим велелепним пјенијем торжественој Литургији. После свете Литургије епископ Лаврентије је осветио и преломио славски колач, а потом се обратио верном народу: „На данашњи дан желим да се одужим мислима и молитвама, и срцем свима, онима који су целу протеклу годину били с нама у овој светој обитељи, решавали све њене проблеме, бдили над њом као над својом рођеном кућом и улагали у њу као у свој сопствени дом. Не зна се ко је више волео и ко више воли своју Цркву, али, међу нама су највише били и интересовање за ову светињу исказала два велика Србина: Мишко Ранковић и Раде Веселиновић. Црква их је више интересовала и више су живели о небу него о хлебу. Желим да истакнем њихов пример какав би требало да буде сваки Србин у очима своје Цркве." На предлог Епископа шабачког Лаврентија, Свети Архијерејски Синод је донео одлуку о додели ордена Светог краља Милутина задужбинарима нове цркве на Соко Граду господи Радету Веселиновићу и Милошу Ранковићу. Одлуку о високим одликовањима Српске Православне Цркве потписао је Патријарх српски г. Иринеј. После торжествене Литургије и ломљења славског колача обратио се протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: „Ваше Преосвештенсво, имамо незаслужену част да Вам у име Његове Светости Патријарха г. Иринеја, који из оправданих разлога није данас физички с нама, али молитвено јесте, честитамо 30 година на трону Епархије шабачке. Радујемо се и што је данас стигла и ова честитка с неба које је своје парче спустило овде, у Соко Град, подно њега, у манастир који сте Ви створили као образац задужбинарства и показали свима нама како се у пракси постаје задужбинар. Сабор српских светитеља, коме је посвећен овај храм, издвојио је Вашом заслугом на нашим просторима Светог владику Николаја кога сте нам Ви донели из Америке. Претходно сте нам доносили штампана дела Светог владике Николаја које сте са својим блиским сарадницима учинили доступним најширој читалачкој публици, у време док сте били епископ у Немачкој. Овај новоподигнути и освећени храм је такође дошао са владиком Николајем из Охрида, својом архитектуром, Светог Јована Канеа, и зато је овде, Свети владика Николај приближен нама више него другима. Дугујемо Вам, Преосвећени Владико, неизмерну захвалност." Затим је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода о додели високог признања Српске Православне Цркве задужбинарима из Шапца за исказано добротољубље према Епархији шабачкој, нарочито показаном приликом изградње цркве Сабора српских светитеља. Епископ Лаврентије је уручио орден Светог краља Милутина господи Радославу Веселиновићу и Милошу Ранковићу, а верни народ са свештенством узвикивао је: Достојан!. Богомоља је предата на коришћење Епархији шабачкој, а текст повеље која се чува као сведочанство о времену и учесницима градње и дану освећења прочитао је протојереј-ставрофор Мирко Вилотић. После чина уручења високих црквених признања, своју захвалност у име обојице ктитора исказао је г. Веселиновић, који је недавно је започео изградњу цркве у родном селу Церовцу код Шапца, чије је темеље освештао владика Лаврентије. На предлог задужбинара, са благословом епископа Лаврентија, грамате су уручене господи Миливоју Пуцаревићу из Шапца, Драгољубу Милутиновићи из Варне, фрескописцу цркве Сабора српских светитеља г. Владимиру Спасојевићу и г. Ђукићу из Штитара. За трпезом љубави обратио се и др Милош Ранковић. Освећењу цркве Сабора српских светитеља присуствовали су верни из Републике Србије, као и из Републике Српске, српског расејања, свештенство и монаштво Епархије шабачке, представници локалних власти, историчар Сретен Цветојевић, директор Ризнице српске духовности Миле Пајић, уметник који је својим акварелима украсио Дом патријарха Павла, чланови Друштва пријатеља манастира Соко, многобројни сарадници, личности јавног и културног живота. О свему се старао архијерејски намесник азбуковачки протојереј-ставрофор Драган Секулић са братијом свештеницима, настојатељем манастира Светог Николаја Српског јерејем Немањом Станојевићем и архијерејским намесником посавско-тамнавским протојерејем Зораном Ристивојевићем. За чин освећења, недељу дана су манастир украшавале и цео комплекс уређивале вредне руке жена из Љубовије, као и запослени у компанији Галеб груп. Трпеза љубави је приређена за шест стотина званица у неколико манастирских сала. Извор: Инфо служба СПЦ
  21. 2 points
    Иван ♪♫

    Star Wars - The Last jEDI - utisci o filmu (SPOILER!)

  22. 2 points
    Kafanski amater

    P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

    Коментар једног професора појања је "да је Мокрањац за градске Цркве, а византијско појање за манастире"
  23. 2 points
    Kafanski amater

    P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

    Душан Михалек: Грчко арлаукање. Субјективни коментар после ког престаје дијалог.
  24. 2 points
    Koliko ovi cestiti ljudi rizikuju svoje zivote, u smutnim vremenima I to vec decenijama…. ! Nebitno kome se R.Trajkovic svidja ili ne svidja, na nivou subjektivnih emocija, ali ovo o cemu javno govori, ja bas nisam nesto cula od politicara ili obicnih ljudi, tako da je za svaku pohvalu njena iskrenost I podrska, osobito prema SPC na KiM!
  25. 2 points
    Niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju Trebinje 08.09.2019. u 18:16 Autor: TrebinjeDanas Jedna od glavnih tema danas u BiH je Povorka ponosa u Sarajevu. Različiti stavovi, komentari, poruke. Skup i kontraskup- za i protiv ove povorke. I, u cijelog ovoj priči transparent na kome piše Trebinje i to na Povorci ponosa . Tek to je izazvalo lavinu reakcija. I, zaista, potpuno nepotrebno isticanje jednog mjesta u okviru skupa koji baš i nije nešto što stanovništvo ne samo Trebinja nego i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine podržava. I nećemo polemisati o tome kakvo je nečije seksualno opredjeljenje, je li to u redu ili ne, jer ne ulazimo u lične živote bilo koga. Svakako, pa, dopadalo se to nekome ili ne, smatramo, a na mišljenje pravo imamo, da seksualno opredjeljenje treba da bude nešto lično i potpuno intimno i da to ne treba da se eksponira na način kako to čini homoseksualna populacija. Mišljenja smo da to izaziva upravo kontra reakcije posebno u državi koja još njeguje vrijednost tradicionalne porodice i braka između muškarca i žene. A, posebno u Trebinju, Hercegovini gdje je porodica koju čine otac, majka, djeca...nešto što ima dragocjenu vrijednost. Dakle, transparent Trebinja nije bio baš pametan izbor za onoga ko je odlučio da baš ovaj transparent nosi na Povorci ponosa. Šta je želio da pokaže ne znamo, ali da je izazvao pažnju – jeste. I...baš negativne reakcije. I,da dodamo na kraju - mi jesmo za paradu, ali samo jednu- djece i majki. To je najljepša parada na ovom svijetu. I na toj paradi Trebinje bi imalo, sigurni smo, posebno mjesto. A, sve ostalo što se tiče nekih ličnih stvari ostavimo tamo gdje mu je i mjesto - van očiju javnosti. Svakako smo za poštovanje svih sloboda, ali niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju.
  26. 2 points
    Милошшш

    Bato, mog' te pitam nešto?

    Prirodni lek - Priroda & zdravlje PRIRODNI-LEK.RS Priroda & zdravlje https://www.facebook.com/portalprirodnilek/?eid=ARAyf7r_oH_ejJ_RI_Ud9m92c3eDJwAD5JIZrR2TnrTlc3r6miggsTUpXxiZF4TGG0akhlGR2kh1ohA5 Portal o zdravlju i prirodnim lekovitim proizvodima! Saveti o prevenciji i terapiji! Zdravlje vam od Boga!
  27. 2 points
    kad Milan kaze to ima posebnu tezinu on zna kakoe "tamo"..imanentno, vako, nako pa ti vidi a przenje oko organizovane grupe vladika je prilicno epic... sve je ovde na nivou ...
  28. 2 points
    Нека младићу. Само га ти у својим теологуменима "утројавај" Слободно! Таман ти "дође" `вако омнипотентан у прилици када метропола Зизиулас "закаже". "Прворођени" АВ све "објасни".
  29. 2 points
  30. 2 points
    Ја те разумем. Хтедох рећи, попут мародера, из разноразних разлога, многи АНОНИМНИ СКРИВЕНИ ИЗА ФОРУМСКИХ ИМЕНА (што је у начелу "прихватљиво"), "сакриху се" иза имена и дела оца Зорана Ђуровића и појавиху се у тренутку "удара" на епископа западноамеричанског Максима, а наставиху се, још "жешће", покушавајући да преко Вучићевих медија нам покажу како су ти неки - "они" исправни... А није "исправан" поменути Максим, умировљени Атанасије, черногорствујушчи Амфилохије, остеррехујушчи Андреј, германујушчи Григорије, косметски Теодосије и остали са списка "врховног команданта" који не постоји. Ту природно, ака. наравно - не мислим на тебе...
  31. 2 points
  32. 2 points
    Avocado

    ЛГБТ скандал

    Sve prethodno navedeno je preuveličano.... nema masovnih hapšenja (pominje se 7 osoba a nejasno je koji period je obuhvaćen, deluje kao duži period)... nema "vodećih osoba" Parade ponosa u Stokholmu i "predvodnika" LGBT pokreta u Švedskoj nego: aktivista koji je sudelovao u izložbama... član udruženja... i slično... tu su i dva viša menadžera (šta god to značilo) Prajda, koje je Prajd otpustio... Tipičan medijski senzacionalizam...
  33. 2 points
    Милан Ракић

    Napredna zona sumraka

    "Povodom štrajka glađu stanovnika hotela Bristol, Ministarstvo odbrane saopštilo je da je formiralo dežurni medicinski tim koji ih nekoliko puta dnevno obilazi i pruža medicinsku pomoć po potrebi."I da vodi evidenciju o umrlima?Time će ovaj problem rešiti biologija! Na polzu "Beograda na vodi" i šeika Abu Vulina.STOP BANDI, SLOBODA NARODU!!! by Srećko PRENTOVIĆ
  34. 2 points
    Avocado

    Da li igrate kompjuterske igrice i koje?

    @obi-wan Znaš za ono kod nas kad je lik zvao da se žali što mu je pukao držač za čašu na kompjuteru? Hint: CD ROM
  35. 2 points
    александар живаљев

    ЛГБТ скандал

    Ово истраживање није код нас баш правилно приказано. Више о њему видети на: Giant Study Helps Clarify Role of Genes in Same-Sex Sex WWW.THE-SCIENTIST.COM The largest study of its kind to date estimates that genetics accounts for at most 8-25 percent of variation in whether or not... Кључан налаз истраживања: 8-25% хомосексалности је узроковано генетиком, остало културом.
  36. 2 points
    Милан Ракић

    ЛГБТ скандал

    `ел има неки нормалан линк ка овом извору. Прво, у натпису "агенцијски пише Београд, а Београда ниђе видело. Друго, ок-постоји проф. Хекмо, но му титуле "дођу" к`о за џирло народ! Цитирам "... професором хомосексуализма / лезбејства на амстердамском универзитету, одељење социологија и антропологија, Хертом Хекмом" Мсм., свестан сам свега, нопросто, за овакве облапорности би требали нормалне линкове и изворе. Хвала унапред
  37. 2 points
    obi-wan

    Тема јасна из прве поруке

    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2595141317217558&set=gm.10156209383091191&type=3&eid=ARCasJ5BZwy_smtgeKJlIAy5HkbAoqumThzUcSwytBSlMSAkvcPWUeD_wWTq_pgu8i1i9ZEaoJsLl6it&ifg=1
  38. 2 points
    Ђовани Гагић

    P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

    Нисмо способни да објавимо Јосифа Маринковића или Корнелија Станковића, а камоли неуме.
  39. 2 points
    Ђовани Гагић

    Raskol se zahuktava

    Он знајући да је у расколу, и да нигде не може да се причести, очајнички има потребу да припада негде, па макар и преко форума. Пошто не зна грузијски или румунски, онда се закачио овде на овај форум, јер лако му је да разуме језик свог прадеде. Покушава сада да докаже да иако није део Цркве, ипак ето можда ће некада за сто, двеста година бити признат од Кипарске цркве. Шта да радимо, нема веће трагедије него бити верник, а знати да надлежни епископ не може нигде да се причести на овај бели свет, нити му ико долази да саслужује са њим. Можда и он као некада Павле схвати где је Црква и врати се у цркву свог прадеде. Можда.
  40. 2 points
    Ekatarina_mala

    Шведски научник: Једите људско месо

    Živeli vegani!
  41. 2 points
  42. 2 points
    Aleksandra_A

    Шведски научник: Једите људско месо

    mislim da sam kod o.Danila Sisojeva cula u nekom od okacenih predavanja na internetu, da je jedini ispravan odgovor na umnozenje zla - umnozenje dobra..neka nas sve ovakve stvari ne sablazne, nego pokrenu da cinimo sto vise dobrih dela..
  43. 2 points
    Au šta sve ne pročitah na ovoj temi. Ne mogu da se otmem utisku da su neki forumaš,i koji su komentarisali, pod uticajem opijata. A administracija ćuti. Jako mi je žao što se ovaj forum pretvorio u Blic, Kurir ..........Telegraf. Užas.
  44. 2 points
  45. 2 points
    Ćiriličar

    Шведски научник: Једите људско месо

    Брате, није шала....ово ти је крајња пројава сатанизма....изгледа то безазлено, али са овим се руше границе и иде у најкрајњи сатанизам. Човек је наступио на сајму хране, у светски високо рангираној земљи, где су моћне светске компаније биле...а 8%испитаника мисли да би могло да једе проивде од људског меса. ЛГБТ и педофлииј аје мала маца, ово су кораци даље у крајњи сатанизам...
  46. 2 points
    Док ће већина студената лето памтити по одмору уз море, чије ће слике већ следеће године заменити нове, једна одабрана група младих лето 2019. године никада неће заборавити. Кроз Летњу призренску духовну школу они су се упознали са светињама и нашим културним наслеђем, а кроз предавања и разговоре са људима који тамо живе — истински упознали јужну српску покрајину. Вероучитељ из Београда Дарко Николић сматра да свако за живота треба, макар једном, да оде на Косово и Метохију, да је на том месту кључ за свакога ко трага, не само за националним идентитетом, или знањем о нашој историји и традицији, већ и за одговорима о суштинским питањима о животу, за којима трага сваки човек. Уз помоћ Епархије рашко-призренске и Канцеларије за Косово и Метохију, овог лета по други пут је повео студенте на југ. Непознавањем Косова — не познајемо себе „Косово представља метафизичку реалност, која је нама врло често непозната, а од ње у многоме зависи наша судбина, као појединаца, али и као колективитета, као народа. То непознавање подразумева непознавање самог себе“, каже Николић. „Одласци на Косово су ми помогли да дубље упознам себе, народ коме припадам, да своју веру упознам дубље, снажније и садржајније, него што сам је познавао раније. А када сте теолог и учитељ, имате природну потребу да своје одушевљење поделите са другима, да нађу себе, да тај импулс упију и пренесу на другог“, објашњава саговорник Спутњика. Марија Каленић, студент права из Црвенке, за школу је сазнала на интернету, случајно је нашла обавештење на сајту Епархије рашко-призренске. „Неприпремљено сам ушла у ту причу, са погрешним очекивањима, а десило се нешто сасвим другачије, било је то за мене једно невероватно искуство“, прича Марија. „Прво сам се срела са самом собом, али и открила питање националног идентитета. Од првог момента када смо дошли у манастир Светих Архангела, имала сам осећај као да заиста припадам тамо, као да је то део мене, као да сам одатле поникла, иако, вероватно, немам никакве корене на Косову“, каже Марија. Она додаје да у свом окружењу није имала никога ко би пошао са њом на тај пут, што говори о чињеници да већина младих није заинтересована за духовне теме и за одлазак на Косово и Метохију, што је велика грешка, али је разумљиво, с обзиром на околности у којима живимо. Контраст између цркве и оног изван Веома снажан утисак на студенте оставио је и контраст између живота у цркви и оног изван ње. Милан Денчић, студент историје из Зрењанина, претходно је два пута био на Косову, али на северу, који, каже, не може да се упореди са југом покрајине. „Провели смо неко време у Ораховцу и Великој Хочи, тамо смо се највише задржали, а обишли смо и Штрпце и Пасјане. Код тих људи, иако се објективно налазе у тешкој ситуацији, не може да се осети очај, ни да се чују жалбе, што је очекивано. Ако слушате вести, мислите да људи тамо само преживљавају. Народ је окупљен у цркви, то је тамо јако изражено. У народној кухињи у селу Прековац има више хиљада корисника, они сви заједно посте и причешћују се“, прича Милан. Поред будућих правника, богослова и историчара, на пут су пошли и студенти медицине, права, архитектуре, драмских уметности и безбедности, који студирају на државним универзитетима у Србији, а многи долазе и из Црне Горе и Републике Српске. Иако је реч о духовној школи, присуствовање Литургијама није било обавезно, али Дарко Николић каже да изван литургијског контекста и концепта разумевање смисла нашег духовног наслеђа, историје и културе није могуће. Царство Божије на лицу места Главна тема школе је „Значење опредељења за Царство Божије данас“. „Да би младим људима приближили одговор на овако важно питање, потребно је да они то осете; не да само да усвоје апстрактне појмове, већ да искуство тог Царства Божијег осете ту, на лицу места“, каже Николић. „То никако не би било могуће без учествовања на заједничкој молитви и без причешћа. Без упијања духа и атмосфере која тамо влада. То је могуће и на другим местима, али Косово и Метохија носе једну посебну енергију, која је толико снажна и тако концентрисана, на свим тим местима на којима смо били, и ко год да дође, са било ког места, осети ту силу, она га мења, помера, чини да и себе и свет око себе посматра на другачији начин“, објашњава наш саговорник. Саговорници Спутњика кажу да су се многи пријавили за пут, јер су чули искуства оних који су на Косову и Метохији боравили прошле године. Већина је пожелела да поново осети чудесну енергију места која су обишли и топлину манастира и мештана. Зато сада на Косово путују и у мањим групама, сами се организују, па чак путују и самостално. „И то је могуће, границе нису проблем, ако имате вољу да видите и осетите Косово и Метохију и упознате себе“, кажу студенти. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Спутњик
  47. 1 point
    Istopljeni kamen

    Шведски научник: Једите људско месо

    Jeste tako je. Zaista je potrebno rasudjivanje i neprestana molitva. Samo mir svoj da ne izgubimo ni za šta na svetu.
  48. 1 point
  49. 1 point
    Уредништво нашег Портала Поуке.орг, као израз хришћанске и састрадалне љубави према свим припадницима Цркве Божије на територији Митрополије црногорско-приморске, доноси циклус прилогâ о свештеним обитељима наведене епархије. У оквиру првог прилога представили смо Вам Цетињски манастир, други прилог посветили смо манастиру Острог, у оквиру трећег прилога упознали смо Вас са манастиром Морача, четврти прилог посветили смо свештеној обитељи манастира Савина, а у оквиру петог прилога представили смо Вам Светоархангелску обитељ манастира Михољска Превлака. У оквиру шестог прилога представили смо Вам свештену обитељ манастира Подмаине, на празник Светог Преображења Господњег представили смо Вам свештену обитељ Манастира Стањевићи, на оданије празника Преображења представили смо Вам свештену обитељ манастира Градиште, док смо у оквиру првог септембарског прилога представили свештену обитељ манастир Режевићи. Пред Вама је прилог у оквиру којег Вам казујемо о манастиру Прасквица. Манастир Светог Николе у народу је познат под именом Прасквице. Он се налази на малом узвишењу изнад ауто цесте, преко пута Милочера и Светог Стефана. Манастир доминира сјајним погледом на морску пучину и обухвата читаву паштровску обалу од Будве до Скочи дјевојке. Манастир Прасквице су један од четири стара општежитељна манастира, из низа и данас бројних манастира и храмова, у крају који се с правом назива „Паштровска Света Гора“. Име је добио по потоку који је текао у близини, а чија вода је имала пријатан укус праскве. Манастир Прасквице је кроз историју био духовни и политички центар Паштровића. Освештана историја прасквичке обитељи сматра се да траје преко хиљаду година. По народном предању манастир је основан још за вријеме зетског краља Војислава (1050), зашто нема упоришта у писаним документима, али што није искључено јер су Паштровићи већ онда били хришћански крај, па је логично да су имали своје храмове. Друго помињање манастира је у повељи српског краља Милутина из 1310. године, којом је даривао манастире Прасквицу и Градишта која није сачувана али се помиње у паштровским исправама два пута. Један од господара Зете, Балша III Балшић Стратимировић (1402 – 1421.) унук Светог кнеза Лазара Косовског, уз помоћ мајке Јелене пише нове странице у животу ове свете обитељи. Пошто су Паштровићи били под његовом влашћу он им је, повељом издатом 1413. године у Будви, даривао земљу за изградњу цркве Св. Николе у манастиру Прасквици. Током своје вишевјековне повијести манастир је страдао што од земљотреса што од окупатора. За вријеме француске владавине од 1807. до 1813. године, манастир је постао средиште побуне Паштровића против ратног намета који су увели Французи. Организатор и вођа паштровске побуне био је архимандрит Сава Љубиша. Калуђери који су се затекли у манастиру су стријељани, а њихове главе натакнуте на колчеве на каштелу у Будви. У више записа имамо свједочења о похари манастира Прасквице гдје се наводи и да су Французи разорили цркву Светог Николе. Тек након одласка Француза из Боке 1813. могла је почети обнова манастира која је завршена тек 1856.године. Током Другог свјетског рата манастир је претрпио оштећења као и остале паштровске светиње. Период послије Другог свјетског рата био је тежак за Цркву, али доласком игумана Бориса Каженегре за настојатеља Прасквица и осталих паштровских манастира почиње мукотрпна његова обнова. Блаженопочивши игуман Борис Каженегра, и његова сабраћа, међу којом су били садашњи аргимандрити Димитрије Лакић и Павле Калањ, неуморно су радили да се манастир, који је био у оронулом стању, поново обнови. У земљотресу 1979. године манастирски комплекс тешко је страдао. У процесу санације комплекса, на храму и живопису су извршени обимни конзерваторско-рестаураторски радови, али је остало доста послова на обнови који су послије 1990. године обављени трудом садашњег настојатеља манастира архимандрита Димитрија Лакића. МАНАСТИРСКА ЗДАЊА Манастирски комплекс чине црква Светог Николе, Свете Тројице, Кулица (стара манастирска школа), манастирски конаци, зграда за економске намјене, два манастирска гробља и храмови на полуострву Светом Стефану. Цио централни манастирски комплекс је смјештен на три висинска нивоа. На најнижем платоу је капија, црква Светог Николе, стари конак и старо гробље; на средњем платоу је некада било економско двориште а сада је ту нови манастирски конак подигнут 1970. године. На највишем платоу је новије гробље, црква Свете Тројице и Кулица. Ширем манастирском комплексу, тј. матичном манастиру Светог Николе, припадају и сљедеће филијалне цркве на полуострву Свети Стефан: Храм Св. архиђакона Стефана, Храм Преображења Господњег, Храм Рођења Пресвете Богородице – Св. Александра Невског, Храм преноса моштију Св. архиђакона Стефана. РИЗНИЦА, БИБЛИОТЕКА И АРХИВ Тешку судбину манастира, који је током своје вишевјековне повијести био често пустошен у рушен, дијелила је његова ризница. Старе богослужбене књиге, сасуди и дарови првих критора нестали су у смутним временима протеклих стољећа. Из XVI и XVII вијека, остао је тек по који предмет, који свједочи о богатству некадашње манастирске ризнице. Оно што се сада чува у манастиру сакупљено је углавном после спаљивања манастира од стране Француза 1812. године. Из некадашње богате ризнице преостало је неколико крстова и богослужбених сасуда и предмета изузетних умјетничких квалитета. Једну од главних манастирских драгоцјености, крст за који се вјерује да је дар цара Душана, донио је из манастира Дечана архимандрит Данило Каженегра, вјероватно у првим годинама XIX вијека. Овај богато украшени напрестолни краст рађен је у дуборезу са приказима сцена из Христовог живота. Сав је опточен позлаћеним филигранским гранама и украшен имитацијама корала. Неколико сличних крстова, за које се сматра да су рад српских призренских златара, чува се у Дечанима. Данашња манастирска библиотека броји око 5000 књига и највећим дијелом је новијег поријекла. Старији књижни фонд, који чине искључиво богослужбене књиге, највећим дијелом је поријеклом из Русије. Од старих рукописних књига сачувано је само четворојеванђеље украшено минијатурама јеванђелиста, преписано руком цетињског игумана Гаврила за које се сматра да потиче из XVI вијека. Ову скупоцјену рукописну књигу сребром оковану даровао је Паштровићима митрополит Данило Петровић Његош у спомен помирења Паштровића и Црмничана. Од књига вриједно је поменути: Типикон, из 1713. г. и Минеј, из 1717. г. са овим натписом: „Саоружи и приложu тајни совјетник и кавалер ордена св. Александра Невског, Илирски граф Сава Владиславић“.Ту је и Пролог од истог дародавца, поклоњен „Саборној церкви збора гербаљскога“. Треба поменути и штампано Jeванђеље, дар руске царице Елисавете Петровне митрополиту Василију Петровићу 1751. године, који је поклонио манастиру Прасквици, а на којем пише његова титула: „митрополиту црногорскому, скендеријскому, приморскому и трона српскога егзарху Василију Петровићу“. Манастир је некада посједовао богату архиву у којој су се чувала важна документа, међу којима и и архива Паштровске банкаде, односно Суда општине паштровске. Међутим, њу су готово сву разнијели и уништили француски војници приликом похаре манастира 1812. године. Међу старим исправама налазе се два писма патријарха Арсенија IV Јовановића и неколико писама црногорских митрополита. Архимандрит Сава ЈЬубиша сачувао је неке драгоцене црквене предмете и неке грамате о помоћи коју је Руски царски двор сваке године давао овом манастиру. Сачуване су двије исправе из руског царског двора: прва, по налогу царице Екатерине II са потписом Потемкина, а друга је грамата руског цара Павла са којом се одређује годишња помоћ манастиру у износу од 150 червоних. Ту је такође и плоча са именима свих Паштровића који су учествовали као борци у балканском и Првом светском рату. Ту је такође и оригинални портрет цетињског митрополита Висариона ЈЬубише, ранијег сабрата овог манастира – изванредан рад нашег познатог сликара Марка Греговића. У ризници посебно се запажа велики округли, монолитни сто од домаћег црвеног камена. За овим столом већала је Паштровска банкада, паштровски збор, па је зато добио име „сто од правде“. МАНАСТИР ПРАСКВИЦА - ДУХОВНА ОАЗА ЦРНОГОРСКОГ ПРИМОРЈА Чудни су путеви Господњи. Али и чудесна су дела Божја. Отуд није ни чудно што су манастири кроз векове ницали у прелепим оазама природе, у којој се осећа како природа слави свога творца, па се и молитва монаха уклапа у ту јединствену духовну симфонију. Ти простори одишу миром, па манастири нису само дом монаха већ и походиште многих боготражитеља и других знатижељника. Људи које доводи велики број туриста на море, пружа многима прилику да одморе и тело и душу, а на подручју Будванске општине налази се осам манастира од којих немали број датира још из времена Немањића. Сви ови манастири чувају веру Паштровића, старог црногорског племена. Манастир Прасквица који се налази недалеко од Светог Стефана у Црној Гори већ скоро миленијум сведочи о духовности на овом простору. Душа Паштровића, како га зову, овај манастир Српске православне цркве води порекло из 11. века, а централна црква Светог Николе датира из времена Немањића и пре неколико година прослављено је шест векова овог православног храма. Прва црква Свете Тројице саграђена је 1050. године, још док је црква била јединствена, четири године пре великог раскола цркве на источну-православну и западну-католичку. Име Прасквица манастир је добио по оближњем потоку који има мирис брескве – праскве. Историја овог манастира привлачи сваке године велики број туриста који осим манастирског здања и цркве желе да се прошетају Јегоровим путем, који је с краја 18. и почетком 19. века направио једноруки монах, некадашњи руски властелин, Јегор Строганов. Он води од манастира до Челобрда, с ког се пружа предиван поглед на Будву, Бечиће, Свети Стефан, небо прошарано облацима и море... Ова прича о руском монаху, али и друге историјске чињенице о вези паштровског манастира и Руса доводе велики број руских туриста у Прасквицу и на нимало лако савладив степеник до Челобрда. О историји ове духовне оазе причао нам је монах Гаврило, један од тројице становника Прасквице. Наводи да се од свог оснивања монашки живот у манастиру одвијао без прекида, иако је било много тешких раздобља које је Прасквица преживела. „Главна црква у манастиру посвећена Светом Николи, заштитнику Паштровића, изграђена је 1413. године, а Балша Трећи, син Јелене Балшић, ћерке Кнеза Лазара, помиње се као њен ктитор. Међутим садашњи изглед добила је средином 19 века“, наводи монах Гаврило. „Црква је током времена претрпела разне промене, међу којима су земљотрес и освајања од стране Наполеонове војске која је запалила цркву. Чак су убијали монахе и односили све што је вредно.... Касније је црква дограђивана и постала је много већа и раскошнија него што је била у почетку.“ Доњу цркву краси иконостас направљен 1863. године, а иконе је насликао познати грчки иконописац Николас Пјотис. Унутрашњост краси и икона Богородице страсне, али и део фресака које су претекле од цркве спаљене у Наполеоново време. Горњу, старију цркву која се налази на гробљу и датира из 11. века красе фреске које је нацртао Радул, познати иконописац и фрескописац оног времена. Манастир Прасквица који се налази недалеко од Светог Стефана у Црној Гори већ скоро миленијум сведочи о духовности на овом простору. Овај манастир Српске православне цркве води порекло из 11. века, а прва црква Свете Тројице саграђена је 1050. године, још док је црква била јединствена, четири године пре великог раскола цркве. Име Прасквица манастир је добио по оближњем потоку који има мирис брескве – праскве. Ипак, прича о Јегоровом путу, мами велики број туриста, јер он са собом носи и другу, занимљиву причу. Наиме, на манастирска врата у 18. веку закуцао је једноруки калуђер Јегор Строганов који је, због искупљења греха, одлучио да учини неко добро дело и заветовао се на ћутање. Како прича монах Гаврило, он је свако јутро с векном глеба и тиквом воде одлазио да гради камени пут. Недуго потом на манастриским вратима појавио се млади монах који се представио као Јелисеј. Због прелепог гласа водио је појање за певницом и био омиљен међу братством манастира. И поред инсистирања игумана манастира да буде рукоположен у јеромонаха, Јелисеј је то одбијао. Сваки дан пратио је погледом старца Јегора како иде да гради своју стазу. Након четири године боравка у Прасквици Јелисеј се смртно разболи и на самртној постељи затражи да се у келији види насамо са старцем заветованим на ћутањем. Предање каже да је Јелисеј тада скинуо монашку капу испод којих се указала дуга коса, а Јегор је препознао своју кћер коју је тражио много година. Јелисеј је био високи официр царске Русије поносан на своју ћерку јединицу Јекатарину. Међутим, на једном балу Јекатарина се загледала у младог капетана. Букнула је љубав између њих двоје, али је капетан желео само авантуру што је погодило Јекатарину, али и њеног оца Јегора, па је младог официра изазвао на двобој. У двобоју бива рањен у руку, али убија капетана. Када се вратио кући, ћерке није било. Убрзо му је, од последица рањавања, ампутирана рука а он је кренуо од манастира до манастира да тражи своју јединицу и на крају је завршио у паштровском манастиру. Јекатарина која га је такође тражила, открила му је у последњим тренуцима живота свој идентитет и издахнула. Он је наставио још неколико година да гради стазу до Челобрда и кад је завршио посао ушао је у келију из које није више излазио. Убрзо је умро, а обоје су сахрањени у манастиру. Ова прича привлачи многе туристе, али и богата манастирска ризница у којој се чувају вредне историјске и сакралне ствари. Ту су златни крст цара Душана, који је пренет из Високих Дечана да би био сачуван, путир руског цара Павла, даровна грамата руске царице Катарине, рукописно Јеванђеље из 1.600. године Гаврила Цетињца, поклон владике Данила, Балшин камени „сто од правде“ за којим је заседао племенски збор Паштровића, фреске и иконе непроцењиве вредности, међу којима и икона Светог Николе коју је насликао Преподобни Симеон Дајбабски, чије свете мошти данас почивају у манастиру Дајбабе. Монах Гаврило каже и да манастир поседује један број маслина и живи од продаје хладно цеђеног маслиновог уља које се припрема на стари, традиционални начин. Имају башту, док су за одржавање зеленила задужене овце које пасу траву око маслина. У манастиру се могу купити и верски сувенири, књиге, али и ракије које су, такође, произведене у Прасквици. За оне којима је потребна веза са светом у ромингу, манастир има и отворен, бесплатан бежични интернет. Манастир пружа угођај за сва чула, па не чуди што га је најбољи српски тенисер Новак Ђоковић изабрао за венчање са изабраницом свога срца Јеленом. И тако се и он уградио у историју овог паштровског манастира. (пише: Александар Савановић) МАНАСТИР ПРАСКВИЦА ДАНАС Настојатељ: архимандрит Димитрије (Лакић), рођен 20.2.1950. г. у Горњем Карину, Обровац. Монашку школу у манастиру Острогу завршава 1969. г. Замонашен 1968. г. Рукоположен за јерођакона 2.5.1971. г., a за јеромонаха 31.10.1971. г. Настојатељ манастир Светог Николе – Прасквица од 1971. г. Одликован је звањем игумана 08. 07. 2006. г. а звањем архимандрита од архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића 19. 12. 2010. г. Намјесник и економ: протосинђел Климент (Бољевић), рођен 29.03.1972. г. у Подгорици. Машински факултет завршио у Подгорици 1996.г., и Теолошки факултет у Фочи 2006. г. Замонашен уочи Ваведења 2003. г. у манастиру Острогу. Рукоположен за јерођакона 07.04.2006. г. у манастиру Острогу, а за јеромонаха 04.04.2010. г. у Цетињском манастиру од Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића. Одликован звањем протосинђела на празник Св. Николе 19. 12. 2015. г. Намјесник манастира Светог Николе – Прасквица од 30.12.2010. г. Братство: Архимандрит Марко (Калањ), рођен 28.7.1939. г. у Бјелини, Бенковац. Завршио Осмогодишњу школу у Подгорици и Монашку школу у манастиру у Овчар Бањи; замонашен и рукоположен за јерођакона и јеромонаха у августу 1959. г. Био је намјесник Цетињског манастира од 1963. до 1991. г. Одликован звањем архимандрита од стране Митрополита црногорско – приморског др Амфилохија Радовића 12.7.2004. г. у Цетињском манастиру и монах Гаврило Ђорђевић. Поштовани посетиоци Портала Поуке.орг, био је ово десети у низу прилог у оквиру којег смо Вам приближи велики значај свештене обитељи манастира Прасквица. За недељу дана, у понедељак 16. септембра, представићемо Вам свештену обитељ манастира Дајбабе. Прилог приредио: уредник насловне странице Портала Поуке.орг ПОВЕЗАНИ САДРЖАЈ:
  50. 1 point
    Ромејац

    Raskol se zahuktava

    Metropolitan of Kerkyra: We recognize only one canonical Church – UOC Meeting of Metropolitan Nektarios (Dovas) of Kerkyra with Metropolitan Agafangel of Odessa and Izmail Metropolitan Nektarios (Dovas) of Kerkyra emphasized that he recognizes only one canonical Church in Ukraine – the one led by His Beatitude Metropolitan Onuphry. On September 2, 2019, during the meeting with Metropolitan Agafangel of Odessa and Izmail on the Greek Island of Kerkyra, the hierarch of the Orthodox Church of Greece, Metropolitan Nektarios (Dovas) of Kerkyra, expressed his support for the UOC, the press service of Odessa Eparchy reports. In his welcoming address to Metropolitan Agafangel, Metropolitan Nektarios noted, “We are pleased to welcome you, Your Eminence, on your birthday on an island with many saints, among whom St. Spyridon is particularly revered. We pray that the Lord will help your Church overcome difficulties associated with church schism and disorder. We recognize only one canonical Church, headed by Metropolitan of Kiev and all Ukraine Onuphry, who would often come to Kerkyra and serve here as an ordinary priest." In response, Metropolitan Agafangel thanked Metropolitan Nektarios for the opportunity to pray with St. Spyridon and for supporting canonical Orthodoxy in Ukraine. Recall, on September 2, 2019, Metropolitan Agafangel of Odessa and Izmail visited the Cathedral of St. Spyridon of Trimythous on the Corfu Island and performed a prayer service at the relics of St. Spyridon of Trimythous the miracle worker. Metropolitan Nektarios of Kerkyra participated in the service. Metropolitan of Kerkyra: We recognize only one canonical Church – UOC - UOJ - the Union of Orthodox Journalists SPZH.NEWS

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...