Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 08/19/19 in all areas

  1. 9 points
    Свети Лав Велики, папа римски Беседа на Преображење Господње Исус је желео да наоружа своје ученике великом снагом духа и постојаношћу која би им омогућила да без страха узму свој крст, упркос његовој одбојности. Такође је желео да они не поцрвене због његовог страдања, да се не постиде стрпљења са којим је требао да поднесе тако окрутно страдање, иако није изгубио ни најмање славу своје моћи. Исус је „узео са собом Петра, Јакова и Јована и поведе их на високу планину“, и у том тренутку показа им сјај своје славе. Чак иако су они разумели да је божанско величанство обитавало у њему, и даље нису били свесни моћи садржане у том телу које је закривало божанство... Свети Лав I папа римски (од 29 септ. 440 до 10 нов. 461) Фреска из Santa Maria Antiqua (Roma) Господ манифестује своју славу у присуству многих сведока и чини да тело, које му је заједничко са свим људима, има толико сјаја „да његово лице постаде налик сјају сунца, а одећа једнака белини снега“. Ово преображење, несумњиво, имало је за циљ пре свега уклањање из душе ученика скандал крста, тако да понижење Страдања, добровољно прихваћеног, не би пољуљало њихову веру... Али, према плану ништа мање предострожном, он је дао чврст темељ нади свете Цркве, како би цело тело Христово постало свесно каквог би преображења било предмет и такође да би удови узајамно обећали учествовање у тој слави која је блистала у Глави. О тој слави је сам Господ, говорећи о величанству свог другог доласка, рекао: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству Оца њиховога“ (Мт 13, 43). Исто је тврдио и апостол Павле говорећи: „Верујем да патње садашњег времена нису упоредиве са будућом славом која ће се открити у нама“ (Рим 8, 18)... У другом пасусу он још каже: „Јер сте, уствари, мртви и ваш живот је већ скривен са Христом у Богу. Када се јави Христос, живот ваш, тада ћете се и ви с њим пројавити у слави“ (Кол 3, 3-4). * * * - Лепа мисао из једне друге беседе папе Лава „Сви они који су у Христу поново рођени задобијају краљевско достојанство знаком крста. Помазањем Светим Духом су затим посвећени у свештенике. Тако да не постоји само та специфична служба која одговара нашој функцији, јер су сви хришћани обучени у духовну и натприродну харизму, која их чини учесницима краљевске лозе и свештеничког позива. Зар није краљевска функција да душа, покорна Богу, управља својим телом? Није ли свештеничка улога посвећивање чисте савести Господу и приношење беспрекорне жртве нашег обреда на олтар срца? Божијом благодаћу ове су функције заједничке свима“. Лавове текстове превела Сузана Ђуровић. Срећан празник преображења из Рима вам желе Сузана и Ава Зоран View full Странице
  2. 6 points
    Vladan :::.

    Теологија - да ли има сврхе?

    Да постоји јаз између народа, свештеника и владика (монаштва) то стоји, такође и отуђење у локалним заједницама, такође и отуђење "високе" теологије од свештеника и вероучитеља а затим и народа. Посао да се то поправи је на свима нама, да сви једни другима на то отворено указујемо и да се молимо. На силу не бива. Сврха теологије је да се они који за то имају таленат, призив, благослов у Цркви поуче тзв. висинама и смирењу, а затим да се спусте и то врате народу и Цркви. Ако се неко "попне" а не уме да сиђе онда слаба вајда. Залутао је. Али ако се нико не попне онда нема ко ни нешто са висина да донесе народу. Рецимо цела једна дебела књига из литургике ако кроз некога изнедри један прост одговор некоме ко је у недоумици испунила је смисао. Ако се са предавања од сат и по и 15 тема неко врати мирна срца јер је нашао одговор није узалуд. А има и обрнуто: и када се теолози спусте и кажу како јесте народ неће да слуша, зна боље, реко му неки "ду'овник" тамо... Е па онда, иди по трњу и једи зелено грожђе када нећеш да слушаш, а Бог ти послао зрело и очишћено...
  3. 4 points
    Горњак - Благовештење - Крупајско врело
  4. 4 points
    Каже ми сада жена: А св. Лав Велики је био прва икона коју си ти мени поклонио! Подсети ме, ја сам био заборавио... Урадио сам јој неку по узору на Нагоричане... Иначе, тај папа је био велики шмекер. Знамо да је преговарао са Атилом и овај се из необјашњивих разлога вратио назад и није напао Рим. Што се тиче догме, установљено је да се Ис исповеда у две природе. Како је Папа предложио.
  5. 4 points
    Vladan :::.

    Теологија - да ли има сврхе?

    Не само то него и Павле каже да се не проповеда узвишеним речима људске мудрости да се не обеснажи Крст Христов него да се једноставно говори. Има и где након Христове проповеди народ задивљен каже да им проповеда као неко ко има силу а не као фарисеји тј. теолози. Поента је у дару да се људска мудрост користи а да се народу то спакује једноставно да схвати и осети. Е за то је потребан подвиг и блискост са народом да се би се знало шта народ мучи и да се на то одговара а не да им се проповеда у празно.
  6. 4 points
    Вукашин

    Теологија - да ли има сврхе?

    Imamo i mi naseg Zlatoustog - Nikolaja Velimirovica
  7. 4 points
    Поглед са Тавора
  8. 3 points
    obi-wan

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Pomenite Valentinu, komplikacije posle porodjaja, mora na operaciju.
  9. 3 points
    Свети Лав Велики, папа римски Беседа на Преображење Господње Исус је желео да наоружа своје ученике великом снагом духа и постојаношћу која би им омогућила да без страха узму свој крст, упркос његовој одбојности. Такође је желео да они не поцрвене због његовог страдања, да се не постиде стрпљења са којим је требао да поднесе тако окрутно страдање, иако није изгубио ни најмање славу своје моћи. Исус је „узео са собом Петра, Јакова и Јована и поведе их на високу планину“, и у том тренутку показа им сјај своје славе. Чак иако су они разумели да је божанско величанство обитавало у њему, и даље нису били свесни моћи садржане у том телу које је закривало божанство... Свети Лав I папа римски (од 29 септ. 440 до 10 нов. 461) Фреска из Santa Maria Antiqua (Roma) Господ манифестује своју славу у присуству многих сведока и чини да тело, које му је заједничко са свим људима, има толико сјаја „да његово лице постаде налик сјају сунца, а одећа једнака белини снега“. Ово преображење, несумњиво, имало је за циљ пре свега уклањање из душе ученика скандал крста, тако да понижење Страдања, добровољно прихваћеног, не би пољуљало њихову веру... Али, према плану ништа мање предострожном, он је дао чврст темељ нади свете Цркве, како би цело тело Христово постало свесно каквог би преображења било предмет и такође да би удови узајамно обећали учествовање у тој слави која је блистала у Глави. О тој слави је сам Господ, говорећи о величанству свог другог доласка, рекао: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству Оца њиховога“ (Мт 13, 43). Исто је тврдио и апостол Павле говорећи: „Верујем да патње садашњег времена нису упоредиве са будућом славом која ће се открити у нама“ (Рим 8, 18)... У другом пасусу он још каже: „Јер сте, уствари, мртви и ваш живот је већ скривен са Христом у Богу. Када се јави Христос, живот ваш, тада ћете се и ви с њим пројавити у слави“ (Кол 3, 3-4). * * * - Лепа мисао из једне друге беседе папе Лава „Сви они који су у Христу поново рођени задобијају краљевско достојанство знаком крста. Помазањем Светим Духом су затим посвећени у свештенике. Тако да не постоји само та специфична служба која одговара нашој функцији, јер су сви хришћани обучени у духовну и натприродну харизму, која их чини учесницима краљевске лозе и свештеничког позива. Зар није краљевска функција да душа, покорна Богу, управља својим телом? Није ли свештеничка улога посвећивање чисте савести Господу и приношење беспрекорне жртве нашег обреда на олтар срца? Божијом благодаћу ове су функције заједничке свима“. Лавове текстове превела Сузана Ђуровић. Срећан празник преображења из Рима вам желе Сузана и Ава Зоран
  10. 3 points
    goranger

    Zeleno, volim te, zeleno

  11. 3 points
    feeble

    Raskol se zahuktava

    Koji su ovi?
  12. 3 points
    Најбоље је што ни индивидуални Адам ништа не смета да се гради таква колективистичка теологија односно тумачење које спаја Постање и пад код ап. Павла. Мислим да би најмање верницима требало да смета историјски Адам ако се може остварити теологија која га мири са еволуцијом. Ја чак мислим да су се теологумени о колективном Адаму (и осталим личностима из Постања) и оформили као одговор на текстуалне неусклађености из Постања иако мислим да је први о томе писао још Иринеј Лионски: да смо сви згрешили у Адаму или да би сви згрешили да смо били на његовом месту не сећам се тачно....
  13. 3 points
    То је зато што писац текста сматра да се потврђивањем Адама обара еволуција и обратно. Али ако би постојала теологија која та два мири било би га баш брига за еволуцију исто као и за други закон термодинамике или за процес добијања фруктоолигосахарида фунгалном трансфруктолизацијом кухињског шећера...
  14. 3 points
    Жељко

    Raskol se zahuktava

    Прву реченицу нећу да коментаришем јер је глупа подметачина. Зашто је договор са Албанцима неопходан? Зато што је Велика Албанија НАТО пројекат који мора по сваку цену да се реализује на уштрб околних народа и њихових територија, или зато што Албанаца у Македонији има тек нешто више него у ресто Србије без Косова?
  15. 2 points
    Знаш добро шта значе икона и подобије али и ван тога: Зашто бесмртном бићу даје траву да једе? Шта ће му то? Да убије досаду? Даље, испада онда да је смртношћу (која се нигде не помиње) Адам изгубио обличје Божије и онда је личио на шта? Чије је обличје имао? Змијино?
  16. 2 points
    Ти изгледа заговараш сценарио: бесмртни Адам једе плод и постаје смртан а затим губи приступ дрвету да не постане опет бесмртан. Проблеми са тим: 1. Змија би била у праву да је Бог слагао Адама: јер Бог каже умрећеш а Адам није умро него, по теби, само постао смртан. А могао би и опет да буде бесмртан ако би узео од дрвета живота и ником ништа. 2. Бесмртном Адаму и не треба дрво живота јер он је бесмртан по себи и довољно је да не узме од дрвета знања и миран је. Испада да је дрво живота стварано безвезе.
  17. 2 points
  18. 2 points
  19. 2 points
  20. 2 points
    Рапсоди

    Iii prvi kadar drugi put: Predložite novi avatar nekome od forumaša

    @Nikola Stojanovic Notting Hill
  21. 2 points
    Vladan :::.

    Raskol se zahuktava

    Обично се код нас преводи/тумачи као рукоблудник (тј. онај који се одао мастурбацији или онанији) али ако се добро сећам термин се односио на мушке храмовне проституке у оно време.
  22. 2 points
    nice ... tj. lepo, bre,.... ... da kuvas rucak i lagano sozercavas , a da zena prevodi tekstove,... dobitna combinacion' ....
  23. 2 points
    Нигде се нисам тако очајно и опасно давио као у себи, Господе. И никада нигде тако ужасно умирао као у себи. Најстрашније смрти су у мени, не око мене. О колико је о тајни у мени о мени! Свети преподобни авва Јустин Ћелијски
  24. 2 points
    Владика Иринеј: „Будимо судеоници Христовога Преображења, сарађујмо са Његовом љубављу и благодаћу, како би и наше биће, наш живот, били у Њему преображени“. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у понедељак, 19. августа 2019. године – на празник Преображења Господњег, у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење братства наведенога храма. Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, владика Иринеј је казао да то што су свети апостоли на гори Тавору доживели – доживи кад-тад сваки прави хришћанин. То је циљ подвига монахâ, али и свих других хришћана који држе до своје вере на овој земљи. Није случајно што данас, поред горе Тавора, Литургија се врши и на врху Свете Горе Атонске где стоји црквица Преображења, и тамо се – од синоћ до сада – врши непрекидно богослужење. То је призив и наш, призив нама упућен да и ми будемо судеоници Христовога Преображења, да сарађујемо са Његовом љубављу и благодаћу, како би и наше биће, наш живот, били у Њему преображени, истински прослављени, навео је Епископ бачки у свом архипастирском обраћању. После заамвоне молитве, владика Иринеј је – према устаљеном и благословеном поретку – освештао нови род винове лозе. Извор: Епархија бачка Празник Преображења Господњег | Епархија Бачка WWW.EPARHIJA-BACKA.RS
  25. 2 points
    AnaLaz

    Свакодневна читања

    Преображење Господа и Спаса нашег Исуса Христа на јутр. Лк. 45 зач. (IX, 28-36). У вријеме оно, узе Исус Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу. И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће. И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија, који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму. А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим. И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да саградимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији, - не знајући шта говори. А док он то говораше настаде облак и заклони их: и уплашише се када зађоше у облак. И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте. И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видјели. на Лит. 2 Пет. 65 зач. (I, 10-19). Браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад; јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вјечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини; јер мислим да је право, док сам у овом тијелу да вас опомињањем будим, знајући да ћу ускоро оставити тијело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос. А трудићу се да се послије мојега одласка ви свагда сјећате овога. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи. И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бијасмо с Њим на гори светој. И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу као на свјетилник који свијетли у тамном мјесту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим. Мт. 70 зач. (XVII, 1-9). У вријеме оно, узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се. А они, подигнувши очи своје, никога не видјеше до Исуса сама. И када силажаху са горе, заповједи им Исус говорећи: Ником не казујте што сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.
  26. 2 points
    JESSY

    Стид пред исповешћу

    Бог зна наш грех, Он га је знао и пре него што нас је привео у свет. Па ипак то није била препрека нашем рођењу. Зар то не говори о поверењу Бога у нас, зар не указује на огромну наду коју је Он уложио у нас? Зашто разочарати таквог чудесног Богочовека, какав је Христос? Исти митрополит Антоније у једној од проповеди на Божић (која, знам добро, није преведена на румунски) предлаже дискусију не толико о вери човека у Бога – о тој теми се и тако нашироко расправља – колико о вери Бога у човека. Владика сликовито описује Савет Свете Тројице при стварању човека. Бог Отац је тада рекао: - Створимо човека по образу и подобију Нашем (Пост 1, 26). - Да, али тај човек ће пасти, - рекао је Дух, - и Ти ћеш, Сине, морати да умреш за њега. - Па да га створимо или не? – питао је Отац. - Да, створимо га - одговорио је Син. Ето наде коју је Бог положио на човека! Том Богу се ми исповедамо, Њега се стидимо, Њега љубимо. Ако још не можеш да исповедиш свој грех свештенику, не очајавај: кажи га Богу. И додај том греху све разлоге због којих не можеш да га исповедиш. Реци Богу све како јесте, просто. И не одлази од Бога. Можеш рећи Богу да је Он према теби неправедан, да је баш Он и крив за твој грех, можеш оклеветати пред Њим читав свет, све свештенике и епископе, али само говори све стојећи лицем према Њему, и немој се смирити док не добијеш од Њега одговор. Можда ћеш у неком тренутку схватити да је то што говориш Њему лаж, а можда и не. Али само знај да ће те Он схватити, шта год Му рекао. И умири се. Њему можеш рећи све – управо зато да се не би морао обраћати људима. Али пази да не клеветаш свештенике или било ког другог човека пред људима, док се потпуно не успокојиш. Само пред Богом окривљуј све, јер ће те Он разумети, Он све зна. И увек, колико год да си очајан и огорчен, не заборављај да је све само искушење, искушење привремено, које мораш да победиш. Доћи ће и време кад ћеш моћи да кажеш то свештенику, тј. такође Богу, али пред сведоком. Тад ти то већ неће изгледати тако тешко, јер је и он човек, мучен помислима, као и ти, о чему говори свети апостол Павле: зар се сва твар не мучи и не стење уздасима неизрецивим, чекајући усиновљење (Рим 8, 22–23)? Замисли да је то само мањи грех, неки грех. Да те живот у будућности може гурнути и у тако велике грехе, да ће то што те сад мучи изгледати као ситница. И ако овај грех не можеш да исповедиш, шта ћеш онда са њима да радиш? Не бој се, Ја сам победио свет (Јн 16, 33). https://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2019/08/blog-post_47.html
  27. 2 points
    JESSY

    Стид пред исповешћу

    Узми као пример случај Петра и Јуде. У Јуди се такође разгорело покајање,отрчао је и бацио новац који је стекао крвљу. Јуда је, за разлику од Петра, признао крв Христову као „невину“ (Мт 27, 4), то јест, он је практично иступио против одлуке Јудејаца, иступио против читавог храма који је осудио Христа на смрт. Петар није имао снаге да учини то чак ни пред обичном женом која је рекла да га је видела са ученицима. Петар се заклетвом одрекао Христа, док га је Јуда неустрашиво признао недужним, и то не само пред обичном женом, која му није могла ништа учинити, него пред јудејским законицима, који су могли да га убију. И при свему томе, велико покајање Јудино није му ништа могло помоћи, јер је Јуда, иако се кајао, побегао од Бога, није имао храбрости да му се исповеди. Јуда, који је имао смелост да исповеда то пред људима, није имао смелости да се исповеда пред Богом, а Петар, иако се уплашио и постидео људи, ипак се, кад је дошло време, исповедио пред Богом. Какава је била Петрова исповест? Можда је рекао: „Господе, сагрешио сам што сам Те издао, опрости ми“? Не. Петар се исповедио другачије, на начин који нам одузима дах. Петар је рекао: „Господе! Ти све знаш; Ти знаш да те волим“ (Јн 21, 17). Тако понављај и ти, чак и ако сам у то не верујеш. Говори баш због тога што је то лаж, али само лаж за коју сањаш да буде истина. Можда је баш то истина, она истина коју мало ко од нас може достићи, али на коју смо љубоморни. Плачи и понављај ту лаж Богу, говори Му у лице: - Господе! Ти све знаш; Ти знаш да те волим.
  28. 2 points
    Ćiriličar

    Жена блудница. А он?

    ...и, не може се бити љубоморан на разголићену, туђу жену. Иде риба "откида", фрајер бленуо у њу: "Шта гледаш бре"? - пита га друг. "Ма ћути, љубоморан сам". - одговара Гледач. А ти кад видиш добру рибу, разголићену шта видиш? Душу?
  29. 2 points
    Теорија еволуције како се данас већином разуме у науци заправо само мање или више аргументовано региструје одређене еволутивне процесе, али не може да се прихвати као теорија настанка свега, јер ни сами научници немају опитних доказа за то да би такве тврдње кредибилно научно потврдили. Зато злоупотреба теорије еволуције у циљу потврђивања тезе да је свет настао сам од себе изводи нас из сфере науке у сферу идеологије. За нас хришћане је заправо неважно да ли је човек настао у једном тренутку или је то био процес и какав је процес по среди. Оно што је суштински важно јесте да све бива творачком вољом Божијом и да човек рекапитулира васцелу творевину (човек је микрокозмос). Човек није створен ни из чега, већ је саздан од твари коју је Бог створио ни из чега и то шестог библијског дана. Ми носимо елементе у свом телу који су у сталној промени и учествују у кружењу твари у природи. Биљке, животиње, минерали кроз човека ипостасно улазе у заједницу Богом. Хранимо се храном биљног и животињског порекла, уносимо минерале, наши органи се мењају, човеков састав је у сталној динамичкој промени. Чињеница да човек поседује одређене биохемијске, анатомске и друге сличности са другим врстама још више нас утврђује у вери да је Бог саздао човека као круну васцеле твари од већ постојеће материје, а не као биће које нема никакве везе са осталим створеним светом. Како је човек створен и на који начин, рационално никада нећемо сасвим знати јер тајна живота и човека се не може разумети никада у свим својим димензијама на нивоу човековог разума који функционише у координатама времена и простора. Оно што знамо вером јесте да се кроз човека, односно Богочовека Христа спасава васцела творевина видљива и невидљива (земља и небо) јер је човек биће које повезује оба света. У васцелој твари на сваком кораку видимо међуповезаност и сам човек и те како живи у сталној динамичкој интеракцији са светом око себе. Жалосна чињеница јесте да се и данас од стране атеиста одређени регистровани еволутивни процеси који су приметни у природи, из незнања или из погрешног тумачења користе идеолошки као аргумент против самог постојања Бога. Исто толико је погрешно негирање међуповезаности васцеле твари и свођење богооткривене истине на ниво научне тезе јер губимо смисао спасења васцеле твари у Христу и суштину наше вере да је Христос спаситељ света. Зато дискурс који данас постоји посебно на протестантском западу између еволуциониста и креациониста потпуно је стран Православној Цркви и нашем схватању спасења као превазилажења јаза између створене и нестворене природе у ипостасној заједници у Богочовеку Христу. Архимандрит Сава (Јањић) Извор: Видовдан
  30. 2 points
    Flavius Belisarius

    Теологија - да ли има сврхе?

    Nije demant ali... Nisam teolog, ne diskutujem uopste (tu i tamo nesto napisem) ali toliko sam naucio na ovim diskusijama, da mi je tesko da to artikulisano da izrazim, da bude dovoljno pohvalno koliko mi je namjera, a da ne odem u patetiku. Dosta tema iako se bave nekim teoloski "uzvisenim" pitanjem, ako se promisljaju intenzivno, imaju prakticne posljedice u zivotu. Na kraju, nemam zelju da diskutujem, nijesam kompetentan da ocijenim opsti uticaj na narod, ali meni je ovdje mnogo stosta na polzu i radost. Mogu slobodno reci da je ovaj forum, kao i online aktivnost nekih svestenika, imao znacajan uticaj na mene i moje (ponovno) priblizavanje Crkvi. Pa i da je to jedino postignuto (a sigurno nije), imalo je smisla
  31. 2 points
    The Godfather

    Raskol se zahuktava

    Znas kako ce da bude na kraju balade? Siptari ce da zakuvaju dole kod njih, Bugari ce kao i uvek junacki s ledja da se privale da profitiraju na tudjoj nesreci, Grci ce da se prave ludi i slepi, a ono sto ostane ce da moli nas za pomoc ( kao i obicno ).
  32. 2 points
    Вукашин

    Raskol se zahuktava

    Moglo bi se stati sa trolovanjem teme.
  33. 1 point
    Чега се све човек може наслушати на овој теми.
  34. 1 point
    Ima, znam da sam citao, mozda ovde... https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/5/ Одговор на ову посланицу je, у историји Цркве позната „Окружна или саборна посланица најсветијег Лава, архиепископа града Рима, написана Флавијану, архиепископу Константинопољском (против Евтихове јереси)“
  35. 1 point
    Avocado

    E pur si evolve!

    20-30% potvrđenih trudnoća... a prema procenama i do 50% začeća... često se desi i pre nego što žena zna da je trudna i da je pobacila... Pa ne baš. Populacija je sve vreme rasla... ne mnogo ali je rasla. Pa ne nađe baš svako par i mnogi sa teškim genetskim poremećajima odluče i da se ne reprodukuju čak i kad mogu. Svestan si da si i ti "mutant"? Ili si nekako preskočio ono što si i sam pisao za učestalost mutacija? Svi smo "mutanti"... Ove maltene eugeničke priče ću da preskočim u širokom luku... nije zdravo... ne znam što si se fiksirao za to ali te ozbiljno izjeda... Dijagnostika i lečenje su napredovali tako da ljude sa određenim problemima klasifikujemo kao ljude kojima je potrebna stručna pomoć umesto da kažemo: ma on je čudak i blesav, pusti ga... Ne znam šta je taj pajac time hteo da kaže... a i ne zanima me baš mnogo... Nije nikad ni bila dobra... ali to je za veći off topic... pri čemu mi se čini da smo o tome već pričali...
  36. 1 point
    ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛ„РИЈЕЧ ПАСТИРА“ (стр.248-251) „ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ“ Послије тога , како је у близини града Кесарије Господ открио својим ученицима тајну Своје Крсне смрти и Васкрсења, позвавши њих, а преко њих и све вјернике да Га слиједе носећи свој крст, Он се опет упутио у Галилеју. На гори Тавор, која се налази недалеко од града Назарета, десио се догађај Преображења Господњег, који је поставио почетак једног од најпоштованијих празника у Православној Цркви. Овај догађај описују три јеванђелиста: Матеј, Марко и Лука. Ево свједочанства јеванђелисте Матеја: „ И послије шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост. И гле, јавише им се Мојсије и Илија који с њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну,и Мојсију једну, и једну Илији. Док он још говораше, гле облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и веома се уплашише. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се. А они подигнивши очи своје никога не видјеше до Исуса самога. И кад силажаху са горе заповиједи им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.“(Мт.17.1-9). У кондаку на празник Преображења налазимо и то: „ едга Тја у зрјат распињајема, страдание уразумјејут вољное“(када Те видјеше рапетога, разумјеше да је страдање добровољно). То јест, Преображење Господње догодило се због тога: када ученици виде Христа распетога на крсту, да се не саблазне, него да схвате, да разумију , да је Његово страдање добровољно. Другим ријечима, Господ који се Преобрази, појављује се пред Својим апостолима у посебној, Божанској слави, да би у њима укријепио вјеру у Себе као Сина Божијег. Ова „брига „ Господа за умножење вјере у ученицима ,била им је заиста и потребна. Јер, Спаситељу предстоји проћи путем понижења и жалости, претрпјети ругање и муке од римских војника и , на крају, примити крсну муку и смрт. Да би сачували присуство духа и вјере у те страшне дане, апостоли су морали сјећати се да њихов Учитељ није само човјек по имену Исус из града Назарета, него је истинити и љубљени Син Божији. Описујући догађај чудесног Преображења Господњег пред очима изабраних ученика, јеванђелисти Матеј , Марко и Лука, прибјегавају поређењу лика и одјеће Господа са „сунцем“ и „свјетлошћу“(Мт.17.2), са „снијегом, какву не може бјељила на земљи убијелити“ (Мк.9.3), са „блистањем“(Лк.9.29.), а све то због недостатка одговарајућих ријечи у човјечанском језику. И заиста , шта за човјека може бити сјајније од сунца, и више бијело и блиставије од блистања снијега на врховима планина. Истовремено са Господом, ученицима се јављају старозавјетни пророци – Мојсије и Илија, који разговарају са Господом. Овај факт свједочи и о томе, да Господ не припада само земаљском, физичком свијету, него да Он истовремено борави ван времена и ван пространства, припадајући вјечности, и да је Његова природа Божанска. И управо ту Божанску природу Спаситеља потврђује „глас из облака који говори: ово је Син мој љубљени, Њега слушајте“.(Мт.17.5). Над водама Јордана у момент крштења Господњег, чуо се такође тај Божански глас, и тај догађај Црква именује Богојављење. На гори Тавор у сјају Божанске славе и у потврдном Небеском гласу поново се људима открива Божанска природа Христова. Дакле, јавно и на чудесан начин потврђују се ријечи Христове да је Он Месија, Син Божији, које рече жени самарјанки код извора Јаковљевог, и тако се очевидно открива сакривена смисао Његове проповиједи о Хљебу Живота. Путујући учитељ и чудотворац из Назарета објављује свијету природу Сина Божијег. Велики учитељ Цркве, византијски богослов и писац, подвижник Григорије Палама (1296-1359), размишљајући о посебности Таворске свјетлости која је обасјала Христа, тврди да то није била обична физичка свјетлост нашег створеног свијета, него свјетлост не материјална, видљиво јављање Божанске енергије, Божанске благодати. На старим иконама које приказују догађај Преображења Господњег, ми видимо Христа како стоји на врху горе, а апостоле у благочестивом страху на кољенима пред великим чудом које им је показао Учитељ. Из Христове фигуре излазе заслепљујући зраци златне свјетлости, која и јесте благодатна енергија, енергија која пролази кроз околна брда, дрвеће, камење, људе, - сав свијет Божији, свако створење, Васељену. Овакав иконографски лик има у себи, дубоку богословску мисао и истовремено реалност нашег постојања: Божанска енергија која има непресушни извор у Богу Творцу, прожима цијели свијет и преображава га. Спасоносним дјеловањем Божије благодати одржава се живот самог човјека. То је једина снага у свијету која је способна преобразити ( измијенити) нас , да нас из таме заблуда и грешака , падова и очаја позове ка свјетлости. Апостоли Петар, Јаков и Јован, нису само свједоци него и учесници догађаја Таворског Преображења, јер је благодат Божија проникла у дубину и њихових срца. О посебном духовном стању, које је осјетио ап.Петар , свједоче ријечи које је изговорио из чистога срца: „Господе , добро нам је овдје бити; ако хоћеш да саградимо три сјенице, Теби једну, Мојсију једну и једну Илији“(Мт.17.4), само да би што дуже боравио ту и задржао тај моменат чуда,продужио то блаженство пуноће живота и среће у разговору са Богом, окушајући Његову благодат. Ево шта примјећује један од апостола о Петру , „ не знајући шта говори“ (Лк.9.33.) , јер те ријечи су саме изашле из његове душе, душе испуњене предивним осјећајем мира и спокоја, који је сишао на њега у моменту Преображења Господњег. Некада , приликом сусрета са неким човјеком, загледавши се у његове очи , кажемо себи: како је ово свијетла личност! Али бивају случајеви и када у погледу обраћеном теби видиш сјену пламена из пакла, тамни бездан, безблагодатно мјесто гријеха и зла. Човјекове очи су огледало душе, тачније отварају врата душе. И када Божанска благодат преображава унутрашњу, духовну страну живота човјековог, тај човјек се мијења и споља, из лица му зрачи свјетлост, и цијело његово биће постаје свјетло. Бог и Творац , енергију живота распостире на сву васељену, на цијели космос, на сву нашу планету, на најудаљенији кутак земље, на људску заједницу, и на сваког човјека посебно. И све оно што се не противи Богу , може бити промијењено ( преображено ) на боље, силом Божанске благодати. Апостоли , примивши Божанску благодат, осјетили су меменат неописиве духовне радости и свим срцем су жељели продужити тај осјећај среће. Исто тако и ми смо позвани да са благошћу и повјерењем отварамо своју душу, у сусрет благодати која се излива од Оца Небеског, и примајући је , да преображавамо себе и свијет који нас окружује. Ипак, постоје силе које могу подићи преграду силазећој Божанској благодати. Прије свега то је слободна воља човјека. Дјеловањем слободе воље, наше биће може бити отворено или затворено за прихватање Божанске енергије; а такође и гријех, који, заробивши човјека, парализује његову вољу за добро и самим тим бива препрека спасоносном примању Божанске благодати. Празник Преображења Господњег јесте акт Откровења Божијег о своме Сину. Откровења о Сину који је примио на себе људско тијело и који истовремено свједочи о снази дјеловања Божанске благодати на Свијет. превод са руског: протојереј Јован Михајловић Извор: Ризница литургијског богословља и живота Беседа Патријарха руског Кирила о Преображењу Господњем BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛ „РИЈЕЧ ПАСТИРА“ (стр.248-251) „ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ“
  37. 1 point
    Уредништво нашег Портала Поуке.орг, као израз хришћанске и састрадалне љубави према свим припадницима Цркве Божије на територији Митрополије црногорско-приморске, доноси циклус прилогâ о свештеним обитељима наведене епархије. У оквиру првог прилога представили смо Вам Цетињски манастир, други прилог посветили смо манастиру Острог, у оквиру трећег прилога упознали смо Вас са манастиром Морача, четврти прилог посветили смо свештеној обитељи манастира Савина, а у оквиру петог прилога представили смо Вам Светоархангелску обитељ манастира Михољска Превлака. У оквиру шестог прилога представили смо Вам свештену обитељ манастира Подмаине, а данас на празник Светог Преображења Господњег представљамо Вам свештену обитељ манастира Стањевићи. МАНАСТИР СТАЊЕВИЋИ - СВЕДОК ВЈЕКОВА Најстарији подаци који говоре о настанку овог манастира су из половине 14. вијека. Војвода Никола Стањевић се спомиње као један од угледних племића цара Душана (1331-1355). По сачуваној традицији, он је на овом простору основао манастир који је кроз вјекове имао бурну историјску путању. Уз војводу Николу, као велики добротвор и обновитељ манастира спомиње се и војвода Ђурђе Ђурашев Црнојевић (дјед зетског кнеза Ивана Црнојевића), господар Грбља, Светомихољске метохије и планинског масива изнад Боке Которске, под врховном влашћу деспота Стефана Лазаревића (1392-1427). Са продором турске војске, крајем 15. и почетком 16. вијека манастир је запустио и током 17. вијека водио се као метох манастира Свете Петке у Будванском пољу, у чијем је обнављању тадашњи митрополит зетски Рувим 1630. г. користио и приходе са посједа манастира Стањевићи. Нови живот манастир започиње почетком 18. вијека, у вријеме митрополита Данила Петровића Његоша (1697-1735). Послије разарања првобитног Цетињског манастира 1692. од стране венецијанске војске и обновљеног Цетињског манастира који је 1714. разорила турска војска, владика Данило је десет година боравио у манастиру Стањевићи, до обнове Цетињског манастира 1724. У то вријеме, владика Данило је од новчане помоћи добијене из Русије, обновио манастирски комплекс тј. конак и подигао манастирску цркву. Његово дјело довршио је митрополит Сава Петровић Његош (1735-1781), који је освештао манастирска цркву Свете Тројице 1736. године. Средином 18. вијека, манастир је имао највећи процват као духовни центар чему су у многоме допринијели својим радом митрополит Сава и његов синовац и помоћник, митрополит Василије Петровић Његош (1750-1766). О висини умјетничког домета манастира у то вријеме свједоче двије главне иконе са иконостаса манастирске цркве, Свете Тројице и Пресвете Богородице, које је урадио знаменити иконописац јеромонах Максим Тујковић 1738. У манастир Стањевиће код владике Саве долазиле су многе знамените личности, а међу њима и јерођакон Доситеј Обрадовић, велики народни просвјетитељ, оснивач Богословије (1810) и Велике школе (1808) у Београду и први министар просвјете у ослобођеној Србији. Њега је на Васкрс 1764. митрополит Василије рукоположио у чин јеромонаха у овом манастиру. Недуго затим, почетком друге половине 18. вијека венецијанска војска је опљачкала и разорила манастир, али га је вриједни владика Сава 1770. обновио. У обновљеном манастиру отворио је и школу за стицање основа писмености и спремање свештеничких кандидата. Један од ученика био је и потоњи митрополит Петар I Петровић Његош. Митрополит Сава упокојио се 26. фебруара 1781. у манастиру Стањевићи гдје је био и сахрањен а касније, кад је манастир лаицизиран, пренијет је у Цетињски манастир. У вријеме митрополита Петра I Петровића Његоша (1784 – 1831) – Светог Петра Цетињског, манастир је био један од главних духовних и народних центара. Свети Петар је овдје дуго боравио (1790-1809). Под сводовима овог манастира написао је велики број посланица тј. писама са поучним ријечима свештенству и народу Црне Горе, Брда и Приморја, од којих је до наших дана сачувано 29. Под сводовима овог манастира Свети Петар је са народним представницима срочио и уобличио први дио „Стеге“ законика од 16 чланова и објавио га на празник Преображења Господњег, 19/6 августа 1798. То је била објава првог законика у нашем народу после Душановог законика 1346. године. Митрополит Петар II Петровић Његош је у почетку своје службе често боравио у Стањевићима. Сматра се да је овдје написао и свој знаменити спјев „Луча микрокозма“ и имао сусрете са знаменитим људима из Приморја и других страна а међу њима је био и Вук Караџић. Рус Јегор Коваљевски оставља најљепше реченице о Стањевићима, инспирисан монументалношћу здања, називајући га „народним чудом и највећом грађевином у Црној Гори“. Притиснут историјским недаћама и силом дипломатије Хабсбуршке (Аустро-угарске) монархије, новог господара ових простора од 1815, Његош је био принуђен да 1837. г. уступи манастире Стањевиће и Подмаине под њену власт. Од новца који је му је Аустрија исплатила за ова два манастира и њихов земљишни посјед, подигао је 1839. г. нови манастирски конак Цетињског манастира са домом за митрополите, у народу познату Биљарду. Аустријска власт је од 1837. претворила манастир Стањевиће у пограничну караулу са 20 војника, а манастирски објекти, црква и конак, дозидани су и стављени у функцију фортификацијског објекта. Приликом Бокељског устанка против аустријске власти 1869. домаће становништво, Побори, Маини и Грбљани, разорили су тај објекат који је аустријска власт ствавила у фукцију раздиобе једног истог народа. У таквом стању био је бивши манастирски комплекс сљедећих 120 година. Сурови атмосферски услови и земљотреси оставили су разорног трага на рушевинама манастирског комплекса. Митрополит Амфилохије је са министром вјера у Влади Црне Горе др Слободаном Томовићем и предсједниоком општине Будва г. Ђорђијем Прибиловићем посјетио мученичке рушевине манастира у љето 1994. г. Тада је донијета одлука да се обнови овај знаменити духовни и историјски центар. За првог игумана манастира Митрополит је именовао јеромонаха Димитрија Благојевића (1952-2004), који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, а тај посао је наставио вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира. Поред велике обнове манастира Стањевићи, братство манастира изградило је и скит посвећен Светој Петки у Бјелопавлићима, на приватном имању које је приложио Митрополији сабрат манастира монах Данило Бабић. Некадашњи скит је данас установљен као засебни манастир. МАНАСТИРСКА ЗДАЊА Овај импозантни манастирски комплекс је издужено здање, једноставних, строгих форми, са наглашеним карактером утврђења. По просторној концепцији био је сличан другим значајним манастирима Подмаинама, Ћелији Добрској, Горњим Брчелима, па донекле и Цетињском манастиру. Бочна кула, волтови у приземљу, одвојени звоник, спрат који израста из кровне масе приземља представљају елементе које сусрећемо и на поменутим манастирима. Манастирски комплекс чине: црква Свете Тројице, црква Светог Ђорђа, манастирски конаци и зграда за економске намјене СВЕТЕ МОШТИ У цркви су похрањене у мошчевицима 25 частица разних светитеља и мученика од другог до двадесетог вијека, које је Света Тројица сабрала у свој дом за благослов онима који у њега долазе. ДРАГОЦЕНОСТИ У МАНАСТИРУ Од драгоцјености манастир посједује један број рукописних и штампаних књига, архивска документа, старе фотографије, легате, иконе, сасуде, одежде и др. Од иконостаса из Св. Тројице сачуване су само двије престоне иконе, које су биле похрањене у храму Св. Јована у оближњим Поборима, гдје су се налазиле и у вријеме земљотреса 1979. године. На икони Богородице са Христом сачуван је опширни запис из којег се види да је „иконе и ћемере“ насликао Максим Тујковић, 1738. године, по налогу владике Саве Перовића Његоша. Богородица је приказана са Дјететом на пријестолу, а са страна су двије мале фигуре мелода са раширеним свицима. Друга икона, Св. Тројица веома је оштећена и сачувана само у траговима, тако да је стилски, тешко читљива. Иконописац Максим Тујковић, био је надарен сликар, препознатљивог стила. 680 ГОДИНА СТАЊЕВИЋКЕ СВЕТИЊЕ Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема, који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда, истакао је Митрополит и подсетио: -По ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем је својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Ова светиња је сто година била престоница Црне Горе, а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Аустроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе, подсетио је Владика и истакао: Ова светиња, која је засијала својом исконском љепотом, освећена је захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свим часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Њена благодат је кроз вјекове стизала свуда, чак и до краја Русије, Сибира. Свјетлост Пресвете Животворне Тројице обасјавала све са овога светога мјеста, рекао је Митрополит и поручио: -Господ, Бог љубави, поново се вратио овдје. Стога, позивам Вас на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. (извод из беседе Митрополита Амфилохија на дан литургијске свечаности поводом 680. година ове дивне светиње). Благодарећи на високом признању, архимадрит Јефрем је подсетивши на речи беседе митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лечи и мири братску крв, истакао да је и стањевићка рана исто крварила 172 године: -Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божју, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божја у немоћи пројављује. Након причешћа, Високопреосвећени Митрополит је казао да се службом Божјом и причешћем у светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави - Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје две хиљаде година: -Тамо гдје је Божја љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светотројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима и да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећен Светој Тројици – Богу љубави. -Није чудо да је ова светиња разарана и уништавана и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња, гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божја и братска љубав неће процвјетати. Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу, Стањевићи су васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, рекао је Владика и подсетио на велике личности који су у древној светињи Христа Бога сведочили и проповедали. На првом месту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у Стањевићима, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Петра Другог Ловћенског Тајновидца, митрополите Данила и Саву. -Ова светиња се обнавља у име Бога љубави - Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, рекао је Митрополит и заблагодарио свима који су помогли да се обнови древна светиња. Са благословом Светог Синода Српске Православне Цркве, митрополит Амфилохије је уручио г. Драгану Краповићу, председнику Општине, и г. Ђорђу Вујовићу, председнику СО Будва, орден Светог Петра Цетињског. -Нека да Бог да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Нека се, као што је обновљена престоница Црне Горе - Стањевићи, обнови и божанска љубав међу браћом и нека се Црна Гора откаже мржње и братомржње, братоубиства и оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо, које је носилац Божје љубави, а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови, закључио је том приликом у архипастирској беседи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. СТАЊЕВИЋКА ОБИТЕЉ ДАНАС Настојатељ је протосинђел Јефрем (Дабановић), рођ. 27. 10. 1974. г. у Подгорици. Завршио Богословију Св. Петра Цетињског, апсолвент Богословског факултета. Замонашио се 10. 02.1996. г. у Цетињском манастиру. Рукоположен за јерођакона на Недјељу мироносица 1997. г. у Јерусалиму на гробу Господњем, a за јеромонаха 28. 8. 2000. г. у манастиру Подмаине. Одликован звањем игумана и протосинђела од митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића 07.10.2004. г. Настојатељ манастира Стањевића од новембра 2004. г.). Братство: јеромонах Јован Шљиванчанин, монаси: Павле Кондић и Данило Бабић. Искушеник: Александар Калезић. Монах др Павле (Кондић) Рођен је 9. јуна 1966. године у Београду. Завршио је Филозофски факултет, Одељење за историју, у родном граду. Постдипломске студије на катедри за Историју СПЦ завршио је на Богословском факултету у Београду. Замонашен је у Цетињском манастиру уочи Петровдана 1997. У Цетињској богословији је предавао Историју Српске Цркве и Општу историју од септембра 2000. до 2006. Управник је Архива Митрополије црногорско-приморске од 1997. До сада је објавио преко три стотине библиографских јединица и учествовао на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Аутор је и приређивач за штампу књига „Нови свештеномученици и мученици просијавши у православном српском народу“, 2000. и „Сабрана дјела свештеномученика Луке Вукмановића“ у три тома, 2002. Приредио је прву Споменицу о десетогодишњици обновљеног рада Цетињске богословије 1992–2002, затим: Патријарх српски Гаврило, „Живимо у светињи и слободи – изабрани списи“, 2010; „Радосно пењање на Голготу“ – о животу Свештеноисповједника епископа хвостанског Варнаве, 2010; „Христу веран до смрти“, живот свештеномученика Доситеја Загребачког 2008; „Љетопис распете Митрополије црногорско-приморске“, времена митрополита Данила Дајковића (1961–1990), 2008. „Мудри орач њиве Господње“ – зборник историјских сведочанстава и научних радова о митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу 2007. и „Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“ – зборник научних радова посвећен 1700 година Миланског едикта и 790 година Митрополије. Магистрирао је на тему „Цетињска богословија 1863–1945“ на Богословском факултету у Београду 2004, а рад је објављен 2005. у издању Богословије Светог Петра Цетињског. Школску 2004–2005. је провео на студијском боравку у Лондону на усавршавању енглеског језика, као стипендиста Светог Архијерејског Синода СПЦ, а специјализацију из црквене историје завршио је 2006-2007. на Универзитету у Оксфорду. Специјалистичке студије из области холокауста завршио је у Јерусалиму 2011. ВИДЕО ЗАПИСИ ИЗ БОГОСЛУЖБЕНОГ ЖИВОТА МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ Поштовани посетиоци Портала Поуке.орг, био је ово пети у низу прилог у оквиру којег смо Вам приближи велики значај свештене обитељи манастира Стањевићи. За недељу дана, у понедељак 26. августа, представићемо Вам свештену обитељ манастира Градиште. Прилог приредио: уредник насловне странице Портала Поуке.орг ПОВЕЗАНИ САДРЖАЈ:
  38. 1 point
    JESSY

    Стид пред исповешћу

    Истински хришћански живот почиње од тог простог задатка: схватити да не можемо увек следити савете (иначе добре) светих отаца, па чак ни Самог Спаситеља. Немамо увек снаге за то, храбрости, па ни, једноставно, воље. Али, без обзира на то, не заборављајмо да чак и тада (било да нас искушавају демони или смо чак потпали под њихову власт, или нас искушавају нормални пориви природе) ми ништа мање не остајемо хришћани. Рањиви хришћани, али хришћани. Схватимо, зато, да се живот хришћанина не састоји само из победа, не само из среће, него, можда чак и већим делом - из пораза, али само пораза које смо претрпели храбро. За нас, хришћане, пораз претрпљен са храброшћу већи је него победа добијена недостојно, то јест са надменошћу. Таква победа те лако може избацити са бојног поља. То јест, у нашем случају, ако неко са лакоћом исповеда своје грехе, може да се запита: а зашто је то тако? Да није зато што му се они не чине тако тешким? Да није зато што нема духа истинског покајања? Да, твој грех може бити и абортус, и инцест, и хомосексуалност, и некрофилија, и убиство. Али знај само да има људи који те грехе исповедају готово спокојно, а негде тамо, у неком забаченом манастиру, можда постоји послушник који је много жалостан јер је појео јабуку са дрвета са ког није имао благослов да једе. Код нас у Патерику има такав случај, кад се послушник страшно потресао јер је, док је био на послушању у кухињи, пробао уље из лонца. Тако да, по мом мишљењу, стид који осећамо кад дође време да исповедимо неки грех може зависити не толико од тежине греха, колико од интензивности нашег покајања. Да не би допустио да се покајање, толико храбро и толико угодно Богу, увенча победничким венцем, ђаво се наоружава против нас, и још нам већу збрку прави, набијајући нам не само стид, него, заједно са њим, и очајање.
  39. 1 point
    Драгана Милошевић

    Zeleno, volim te, zeleno

    Једна од мојих омиљених боја, опушта. Узгред, неко је имао и има зелене очи.
  40. 1 point
    JESSY

    Zeleno, volim te, zeleno

    sta mislite o zelenim zidovima u vasem stanu...? da li vas zelena boja smiruje...? videla sam juce u Meku kako lepo iygleda ambijent sa zelenom bojom....
  41. 1 point
    JESSY

    Zeleno, volim te, zeleno

    da li volite zelenu boju...? ima lo ko od vas zelene oci...?
  42. 1 point
    JESSY

    Zeleno, volim te, zeleno

  43. 1 point
    @Стаљиново унуче по твоме ја сам већ зрела за ињекцију , ал ево ме живе да се пројављује милост Божја на мени и мојима. Мани ме теорије.
  44. 1 point
    Катихета Бранислав Илић: Преображење Господње - празник незалазне светлости Поводом празника Преображења Господњег са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "Преображење Господње - празник незалазне светлости". На крају овог празничног текста доносимо видео прилог Телевизије Храм који је насловљен Тајна празника: Преображење Господње. Данас безгранични излив Божанскога сјаја на гори Тавору Апостолима засија! Данас се обзнањује Старог и Новог Завета Господар Исус Христос, мени драга Личност и Име, заиста најслађе и најжељеније и сваки појам сладости превазилазеће. Данас начелник Старог (Завета) Мојсије, божански законополагач, на гори Тавору стоји пред Христом Законодавцем као Владарем и осветљује се Његовим домостројем (очовечења), у који је у старини био праобразно посвећен јер то, рекао бих, означавају „леђа Божја“ (2 Мојс. 33, 23) и јасно види славу Божанства покривен раселином стене, као што каже (Свето) Писмо (2 Мојс.33, 2223). А Стена је Христос, оваплоћени Бог Логос и Господ, као што нас јасно научи божански Павле, рекавши: „А Стена беше Христос“ (1 Кор. 10, 4), који Својега тела као неки најмањи отвор отшкрину и светлошћу изобилном и јачом од сваког вида присутне обасја. (Преподобни Јован Дамаскин) Празник Преображења Господа нашег Исуса Христа један је од дванаест великих Господњих празника из домостроја нашега спасења. Овај празник по својој тематици повезан је са свим оним спасоносним догађајима из Спаситељевог живота који су се догодили непосредно пред Његово страдање и славно Васкрсење. Како би пред своје страдање апостолима на видљив и опитан начин открио своју Божанску силу и славу, Христос је на високу Таворску гору повео Апостоле Петра, Јакова и Јована и пред њима се Преобразио показавши им своју Божанску славу и силу. Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство. Према еванђелским сведочанствима у тренутку Преображења Спаситељево лице засијало је као сунце, а хаљине Његове постадоше беле као светлост. Такође еванђелско казивање нам сведочи о јављању Старозаветних пророка Мојсеја и Илије приликом Христовог Преображења. Из синаксара празника Преображења Господњег: Након шест дана после тога Господ, праћен ученицима и мноштвом народа, крену из околине Кесарије Филипове у пределе Галилеје и стиже предвече до галилејске горе Тавор. Имајући обичај да се ноћу повлачи од својих ученика ради усамљене молитве Богу Оцу, Господ Исус, оставивши под гором народ и узевши са собом од ученика Својих само Петра, Јакова и Јована, узиђе с њима на врх Тавора да се помоли. И удаљивши се мало од њих, стаде се молити. А три ученика, уморни нешто од пењања на високу гору, нешто од дуге молитве, заспаше, као што казује еванђелист Лука: Петар и који бејаху с њим беху заспали (Лк. 9, 32). Док они спаваху, и расвит беше на помолу, Господ Христос се преобрази блистајући славом Свога Божанства, и по наређењу Његовом предстадоше Му два пророка: Мојсије од мртвих, Илија из раја, и говораху с Њим о изласку Његову који Му је требало свршити у Јерусалиму. Овај разговор и нарочито појава божанске силе пробудише апостоле, и они видеше неисказану славу Господа Исуса: лице Му је сијало као сунце, хаљине Његове блештаху као снег, и два човека стајаху у тој слави и говораху с Њим. Од тога ученике спопаде страх. И откривењем Светога Духа они одмах познаше у тим људима Мојсија и Илију и разумеше да се разговор води о добровољном страдању Христовом. Слушајући разговор, ученици стајаху с трепетом, наслађујући се у исто време гледањем Божанске славе, уколико то беше могуће за њихове телесне очи. И сам Господ им показа од Своје славе онолико колико то може видети природа човечија и не лишити се вида: јер је немогуће смртноме човеку видети невидљиво бесмртно Божанство. Мојсије је у старини молио Бога да му на очигледан начин покаже славу Свога Божанског Лица, али му је Господ одговорио на то: Не може човек лице моје видети и жив остати (2 Мојс. 33, 20). А када разговор Господа Христа са Мојсијем и Илијом беше при крају и апостоли Духом Светим сазнадоше за њихов одлазак, ожалости се Петар што ће пророци отићи из очију њихових, и желећи да се непрестано наслађује дивним призором славе Христове и чесних пророка, он се осмели и рече: Господе, добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији (Лк. 9, 33). Док Петар то говораше, светао облак, који оба пророка беше донео Христу и који је опет по Божјем наређењу имао узети их и однети свакога на своје место, заклони апостоле окруживши врх горе; и још више се уплашише апостоли када, приближујући се ка Христу, зађоше у облак и чуше из облака глас који говораше: "Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте!" - При овим речима одозго апостоли од великог ужаса потпуно изгубише присуство духа, и страховито уплашени падоше на земљу. А кад они попадаше ничице, слава Господња, и пророци с њом, сакри се од њих. Господ пак приступивши ученицима који лежаху на земљи дотаче их се говорећи: "Устаните, не бојте се!" И подигнувши очи своје, ученици никога не видеше до Исуса сама. И поче свитати, и они стадоше силазити с горе, и Господ им заповеди да никоме не казују што су видели док Он, после страдања и смрти, не васкрсне у трећи дан из гроба. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога што видеше. Богослужење празника Преображења Господњег На основу еванђелских сведочанстава о свештеном догађају Преображења Господњег на Тавору, сва химнографија овог празника велича Господа као дародавца вечне и незалазне светлости која просветљује и освећује свакога човека који долази на свет. Са друге стране мноштво црквених песама наглашавају значај апостолског присуства у контексту њихове вере која је била пре Преображења поколебана. Преображењем својим Христос је своје ученике испунио незалазном Божанском светлошћу најављивајући им незалазну светлост славног Васкрсења, показујући тако не само апостолима, већ и свакоме од нас, првобитну красоту свакога човека. Преображење као празник Христове Божанске светлости у богослужењу се велича као јављање светлости и славе Божје које ће бити удостојени сви они који у овом животу сијају у светлости врлинског и богобојажљивог живота. Еванђеље нас подсећа да је Преображење било укрепљење и охрабрење апостолима уочи Христовог страдања, а богослужење овог дивног празника својим текстом подсећа да је празник Преображења за свакога од нас утеха и охрабрење у свим животним тешкоћама и проблемима са којима бивамо суочени. Почеци богослужбеног празновања Преображења Господњег везани су за период од шестог до осмог века и омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у осмом веку празник је прослављан у целом хришћанском истоку. Велики део химнографије Преображења саставили су Преподобни Јован Дамаскин, и Свети Козма Мајимски, као и други знаменити црквени песници. Једна од већих богослужбених особености празника Преображења Господњег јесте благосиљање и освећење грожђа. [1] Према нашој богослужбеној пракси овај чин савршава се на празничној Литургији након заамвоне молитве. После тропара и кондака празника презвитер чита молитву за благосиљање и освећење грожђа након чега га три пута кропи освећеном водом. После отпуста Литургије ово грожђе се заједно са антидором раздаје вернима ради благослова. Важно је напоменути да се ово благосиљање и освећење грожђа не врши са „Богојављенском водомˮ већ са водом која је непосредно пре овог чина освећена по чину малог водоосвећења. Такође, битна напомена јесте и да ово благосиљање и освећење грожђа увек мора бити део литургијске заједнице те због тога није дозвољено да овај чин презвитер савршава сам ван присуства црквене-богослужбене заједнице. У Романовом типику налазимо на примедбу о благосиљању и освећењу грожђа: „Примисмо од Светих Отаца заповест да на овај спасоносни празник Преображења једемо грожђе, које презвитер благосиља и даје ради благослова после антидора. Ко од братије прекрши ову заповест и једе грожђе пре Преображења, забрањује му се да једе грожђе кроз цео месец август, јер је преступио заповест, али и да се научи покоравању заповести. Ово се односи и на све монахе који обрађују винограде. После овог празника грожђе се ставља на трпезу братији три пута недељно: понедељком, средом и петком. Овако се чини и са смоквама и осталим воћем када дође време да се једе. Братији се увек опрашта! Према неким старим типицима грожђе се благосиља и почиње јести тек на Успеније Пресвете Богородице. ˮ[2] Молитва освећења грожђа на Преображење: Боже, Боже наш, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој, Господ наш Исус Христос, назове Чокотом, и благодаћу Твога Духа учинио си да Његов род буде узрок бесмртности; благослови и сада, Господе, овај род винограда, и подај освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу; благодаћу својом сачувај наш живот у спокојству украшавајући наше душе Твојим вечним даровима који се не могу одузети и дарујући увек мир своме народу. Благослови, умножи и учини да увек изобилно рађају виногради оних који ти верно служе, а њихове домове испуни свим својим земаљским добрима, да имајући свега свагда обилују у сваком добром делу. Благодаћу милосрђем и човекољубљем, Јединородог Сина Твог са којим си благословен, са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова амин. У својој омилији на празник Преображења Господњег преподобни отац Јустин ћелијски богомудро и богонадахнуто поучава: „Данас је, браћо, Празник Светог Преображења. Преображење, – шта је то? Шта је на данашњи дан Господ Христос казао људима? Какву истину? Шта је открио њима кроз данашњи свети Празник? Он је данас показао да је Богочовек, Он је то данас показао на гори Тавору, преобразивши се пред ученицима. Лице му је засијало као сунце и јаче од сунца. Хаљине су постале беле као снег, Апостоли су попадали од те велике Божанске светлости, – од чуда, од ове велике и свете тајне. Гле, Он открива Своје Божанство! Казује да је Бог. Он, Кога су људи сматрали за Учитеља из Назарета, сина Јосифа и Марије, дрводељу. Гле, одједанпут показује Себе као Бога, и показује да је Он у тело Своје сместио све Божанске силе, сву Вечну Божанску Истину, Вечни Живот, Вечну Правду, сва Небеса. Сав Бог сместио се и стао у мало људско тело. Каква велика и света тајна, браћо!ˮ Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби! (тропар) На гори си се преобразио, и колико су могли да поднесу ученици су видели Твоју божанску славу, Христе Боже, да када су Те видели распетог, разумели су Твоје вољно страдање, и свету су проповедали да си Ти заиста Очева Светлост. (кондак) катихета Бранислав Илић [1] Где нема грожђа типици напомињу да се врши освећење јабука, или других плодова, са разликом да се у том случају не чита молитва за благосиљање и освећење грожђа, већ молитва за благосиљање и освећење првих плодова. [2] Мирковић, Хеортологија, стр. 252-253. ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
  45. 1 point
    Благовесник

    Raskol se zahuktava

    Управо тако. Македонаца (међу њима неколико посто Срба) има све скупа око 65%, a све скупа муслиманa у Северној Македонији је око 30%, а од тога одузмите Торбешe и другe исламизиранe Македонцe тј. Словене, који говоре неалбанским језиком и који све ређе одлазе у џамије, чак и када је у питању обавезна џума у џемату (то је петком), јер су молитве искључиво на албанском језику и тако је и осталим данима, о намазу итд. Не знају више како да се боре. Њих је око 10% и нико се не брине за њихова права (наравно, јер Западу одговара да се асимилују са албанским народом).
  46. 1 point
    Zoran Đurović

    Raskol se zahuktava

    Не бих ништа лично да ти кажем, али ти си кретенчина. Броз се разишао са Стаљином, не са Америма. Мени је жао што ће Шиптари да вас поједу. Јер има дивних људи тамо, у које ти свакако не спадаш. Узми да учиш албански на време.
  47. 1 point
    Лав из ин д ер...
  48. 1 point
    Trifke

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    Što bi rekli Inkvizicija je majka učenja!
  49. 1 point
    нисам ни мислио да ће ђаво мировати, видиш да сам будан. реци ми човече, кад већ не умеш као свештеник да објасниш шта је то утеха и милост јер си ослепео за правду према човеку који је важнији Богу него субота - крив ли је човек што нема деце и која је сврха таквог крста? одакле ти ''знање'' да су ти ембриони ''абортуси''? јеси ли власник над будућношћу и Духом Светим па знаш коме је дах удахнуо а којем није, и који ће жив бити или докле? да ли те је Бог обдарио каквим даром, кога ми нисмо свесни, па си наумио и пресуђивати људима да су убице незачете деце? шта је зачеће, је ли? брига мене за твоје етичке и моралне проблеме, који су ништавни пред милошћу Божјом јер је допустио да се рађа дете (или чак више њих, слава Богу), живо и здраво, из таквих метода? сумње немам да ти то сматраш будалаштином, можда чак и демонштином јер олако називаш речи од које крв нормалном човеку леди у жилама - абортусу, чедоморству. етика, као концепт вредности, пада пред вредношћу суботе а субота пада пред вредношћу човека, животом. морал је плитка скупина одокативне методе једне социјалне, цивилизацијске, културолошке и научне средине и врло је флексибилна - као метроном у нечијим рукама кад треба притиснути емотивне и когнитивне дугмиће да помуте оно што је продукт и труд - живот. дакле, шта је веће - етика + морал или живот једног детета? ко онда прави чедоморство, онај који вага дечјим, тинејџеровим, одраслим, старчевим животом или онај који ће све покушати, па и погазити суботу да би погледао човека очи у очи кад одрасте? смеш ли да кажеш том детету у очи о етици и моралу његовог родитеља, шта је веће - жртвена љубав или пуки склоп уображаја? знаш шта би ти рекло дете таквих родитеља на то - ништа, презрело би те или би се сажалило на тебе као заосталог. мало се мање бави биоетиком, мало више људима, а поготово децом. већ си имао катастрофалне ставове и фијуке по овом форуму, ал ово ти је дно резона. јеси ли ''утешио'' неког бездетног скоро оваквим речима, а?
  50. 1 point
    www.pravoslavlje.org.yu -------------------------------------------------------------------------------- Mali živi ljudi i njihova sudbina Zaleđeni embrioni Profesor dr Roland Graf (dr Roland Graf) objavio je nedavno interesantan članak o sudbini zaleđene nerođene dece - malih nerođenih ljudi. Zbog nekih razloga, oni su bili zamrznuti, a ne ubačeni u materice žena. Da su bili ubačeni u materice tih žena, one bi im bile onda surogat majke ili prave majke. U svom radu dr Graf citira i rad profesora Hola (Hohl) iz Badena, koji iznosi slične podatke kao i on. Znamo da ukoliko krene razvojni ciklus embriona - oplođene jajne ćelije - nerođenog malog čoveka u najpočetnijim stadijumima svog razvića, on se može prekinuti zaleđivanjem na jako, jako niskim temperaturtama u specijalnim uređajima. Kasnije, kada bude potrebno, ti embrioni mogu se odlediti i usaditi u matericu neke žene. Ukoliko se takav embrion ne usadi u matericu, on umire. Ovo zaleđivanje se radi zbog raznih razloga, od kojih su najčešći momentalna nemogućnost buduće surogat ili biološke majke da primi svoje dete, ili pak zbog toga što je već jedna partija nerođenih malih ljudi usađena u matericu buduće surogat ili biološke majke, te prekobrojni moraju da čekaju. To čekanje se u nekim zemljama ograničava na pet godina. Posle toga, ukoliko oni nisu iskorišćeni, mali živi ljudi se vade iz zamrzivača, puste da se odmrznu i tako ubiju. Interesantan je odnos davalaca jajnih ćelija i spermatozoida prema svojoj veštački stvorenoj deci i njihov odnos prema sudbini te dece ukoliko su zaleđena. Sa užasom možemo konstatovati da, po profesoru Holu i Grafu, procenat neiskorišćenih za dalji razvitak embriona iznosi 95% svih zamrznutih embriona. To znači da 95% svih zamrznutih ljudskih embriona - malih živih ljudi biva ubijeno pre nego što im se pruži prilika da uopšte krenu svojim razvojnim putem i hipotetički budu rođeni kao novorođene bebe. Ovde se mi ne upuštamo u to koliki će procenat tih zamrznutih malih živih ljudi posle ubacivanja u matericu da se prihvati i da preživi (ne zaboravimo da je procenat odbacivanja usađenih embriona - malih živih ljudi jako velik, i po podacima raznih autora se jako razlikuje). Ovo znači da mi ovde govorimo samo o onim malim, živim ljudima kojima je data neka hipotetička mogućnost da prežive, da se ugnezde u matericu i da postanu veliki živi ljudi. Broj od 5% onih malih, zamrznutih živih ljudi, kojima je data mogućnost da se hipotetički dalje razvijaju, stravično je mali. To znači da od dvadeset zamrznutih malih, živih ljudi samo jedan dobija teorijsku šansu da se usadi u matericu i eventualno preživi. A da li će preživeti? Sada se pitamo šta se događa sa tim zamrznutim, malim živim ljudima koji prebivaju u zamrzivačima raznih medicinsko-bioloških ustanova. Navodno, oni se po zakonu čuvaju do pet godina, a onda, ukoliko nema potrebe za njima, oni se odleđuju, dakle žrtvuju. Šta uraditi sa zaleđenim embrionima Znajući za ove podatke (a pre eventualnog odleđivanja embriona), doktori Hol i Graf su se obratili dopisom biološkim davaocima materijala za zamrznute, žive ljude (dakle roditeljima te dece) sa pitanjem šta oni predlažu da se sa njima radi, pošto su oni njihovi. Rezultat je poražavajući: 50% (49,6%) „roditelja“ uopšte nisu odgovorili na pismo, iz čega se može zaključiti da uopšte više ne vode računa o deci koja su ipak njihova; 19% pisama se vratilo, jer primalac nije bio poznat; 10,8% zahtevalo je njihovo uništenje smesta, dakle smrt, 0,9% je tražilo da im se ti embrioni lično isporuče, a s obzirom da nisu imali uslove za njihovo dalje držanje, niti za njihovo usađivanje u matericu, može se smatrati da su želeli lično da ih sahrane; 14,7% je sugeriralo da se upotrebe za dalja medicinska ispitivanja, 3% da se nekom drugom usade, 1,7% da embrioni i dalje ostanu zamrznuti, a 0,4% da se prebace u druge centre. Ovo znači da u najboljem slučaju roditelji žele da oko 5% zaleđenih malih, živih ljudi dobije neku teorijsku mogućnost da i dalje živi i da se rodi. Prema tome, kada govorimo o problemu vantelesne oplodnje, ne smemo zaboraviti da se u tom postupku proizvode ponekad i tzv. zamrznuti mali, živi ljudi koji nastaju kao posledica rada na vantelesnoj oplodnji. Njihova sudbina, kao što smo videli, je užasna. Samo 5% od njih ima neku bednu teorijsku mogućnost da preživi. Ostali su osuđeni na smrt. Pitamo se odakle takva okrutnost prema svojoj začetoj, a nerođenoj deci u jednoj nazovihrišćanskoj sredini iz koje potiču ova dva lekara. Pitamo se sa užasom kakva li je tek situacija kod nas, u Srbiji, gde je namerni prekid trudnoće potpuno normalan akt. O tome bolje i da ne mislimo. Nevoljno se nameće paralela između ubijanja nerođenih malih, živih ljudi, koji su bili zamrznuti i žrtvovanja dece Vaalu u starozavetno doba. Stiče se utisak da se vraćamo u mnogobožačko doba sa kultom Moloha i Vaala. U to doba ideologija sledbenika Vaala je bila da treba učiniti zlo nekom, da bi se odobrovoljila zla sila - Vaal, da bi onda ta zla sila pustila čoveka na miru i da mu ne bi činila zlo. Dakle, čini se zlo zbog lične koristi. Jadna, nesrećna deca do godinu dana bacana su u užarenu gvozdenu peć koja je imala oblik sotone sa otvorenim ustima. Neki materijalistički istoričari tvrde da je to bila primitivna borba protiv prenaseljenosti. Ali, bilo kako bilo, mi se opet izgleda vraćamo u doba Moloha, i žrvujemo na ovaj ili onaj način decu njemu. Ideološki, ne vidim razliku između ta dva zla postupka. Samo se sredstva i starost žrtava razlikuju. A da li je to važno? Australijske petorke A na sve ovo, hoću da kažem da vantelesna oplodnja i priprema za nju može da pravi i velike pravne zavrzlame. Poznat je slučaj australijskih „petorki“. Pet malih, zamrznutih živih ljudi, čiji su roditelji želeli da se odmore od rada na njihovoj „proizvodnji“, pa su ostavivši „decu“ u laboratoriji zamrznutu, otputovali da se odmore. Usput su doživeli avionsku nesreću, i poginuli. Pitanje je šta sada raditi sa tih pet malih, živih, zamrznutih ljudi, jer su njihovi roditelji bili enormno bogati i ostavili teorijski toj svojoj nerođenoj deci ogromno bogatstvo. Kapitalizam je kapitalizam. Pare su pare, pogotovu ako su ogromne. Rođaci koji se bore za bogato nasleđe, iznose svoje viđenje da ti embrioni nisu živi ljudi i nemaju pravo na svoj život, a samim tim i na nasleđe. Navodni zaštitnici tih pet nerođenih ljudi imaju drugi pogled na to, i upiru se iz petnih žila da dobiju dozvolu da se plodovi usade u inkubator materice, da bi kasnije kao njihovi tutori došli do novčane koristi. I dok sudska zavrzlama traje, pet zamrznutih malih živih ljudi čeka svoju sudbinu. Iz svega gore rečenog imamo još jedan dokaz o satanističkoj nehumanosti i nelegitimnosti vantelesne oplodnje. Dr Stojan Adašević

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...