Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 08/07/19 in all areas

  1. 6 points
    Ђеца су одрасла, владика Лохи је платио мом првјенцу да напуни студио средствима за рад (сам је све Милутин обезбедио, има папире и легално ради, али му је требала за ово друго и једна финансијска инекција и вратиће те паре за 3 месеца). Жена ће у Ћелије, а друго двоје ђеце су збринути: Теодора студира и ради, Спасоје само студира. Ми смо у годинама и зато смо се одлучили да узмемо анђелски лик. Шта ће и како да буде после, не знам да ти кажем. Захтевао сам само да ми име буде Августин и то је испоштовано. Сузани, жени ми, да остане исто, јер је библијско име.
  2. 6 points
    Баш ми је драго што ми се радујете. Међутим, ја сам добио отпуст за Кирила, и столоваћу у Буенос Ајрису. Плату ћу добијати из Острога, слава му и милост. Чудни су путеви Господњи. Помогао сам избор папе Франциска (Лохи ме је био напао због њега), а сада ће здружено Лохи и Папа да ме плаћају!
  3. 6 points
    Жељко

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    Бачвани су заправо најкривљи за популарисање Црногораца као најсрпскијих Срба. То је било во времја Обреновића када су Бачвани научењаци и попови извисили у Београду код Обреновића за неке тезге, па онда хтели да се реванширају Србијанцима. Тад су по Новом Саду и Матици сербској исписали читав низ књига пропагандних у којима величају Црну Гору и црногорство као једино истинско и најбоље српство. Петровиће су ваздизали у небеса а са Обреновићима су се спрдали. Из тог периода имамо највећи број историјских књижурина о Црној Гори и црногорском јунаштву и сатиричних списа на рачун Београда и Србије. Тако да се зна. Ко се качи са Бачванима буде истролован на лицину месту и што је најбоље то касније уђе у историјске читанке.
  4. 5 points
    Zoran Đurović

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    Догорело до ноката. Зато ме шаљу тамо.
  5. 5 points
    Пази стварно, написах СПСихијатар 😂 Ћути, добро да није напредњак. Замисли да нас лечи психијатар са њиховим дипломама? Има једна анегдота, каже долази човек да се учлани у СНС и питају га: Чиме си се бавио до сада? Каже човек: Па, чувао сам овце и свирао фрулу. Тек ће ти овај што га је питао: Пиши - завршио пољопривредни факултет и музичку академију!
  6. 4 points
    Zoran Đurović

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    Ја ти рекох да немаш смисла за смисао. Ти да идеш у Пустињу, па да тамо будете близу. Да пијете кафу заједно.
  7. 4 points
  8. 4 points
    Ја не могу да верујем шта раде овом добром човеку, како га овако прогоне!
  9. 4 points
    Smaragdni kamičak

    Жена блудница. А он?

    Ili u Srbiji...
  10. 4 points
    Smaragdni kamičak

    Жена блудница. А он?

    "Daje svima, samo meni ne."
  11. 4 points
    Вукашин

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    Promeni nachin kojim se obracas ljudima, ako neces da te prepoznaju u roku od odmah
  12. 4 points
    Бачвани не љубе ланце
  13. 4 points
    Мислим да је тешко да је уопште размишљао о нечему таквом, о старости Земље и хиљадама година узназад. Али под горама вечним може да подразумева и Божије станиште, Небо, Царство фигуративно изражено.
  14. 4 points
    Desiderius Erasmus

    Шта ЈА тренутно слушам...

  15. 3 points
    Један од занимљивих одељака у Августиновом De ptaedestinatio sanctorum (О предодређењу светих), је и ово где говорећи о главној теми овог дела - односу људске воље и Божје благодати - говори и људској моћи да чини лоша/зла дела. Тумачећи речи апостола Павла - "По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради" (Рим 11, 28), Августин говори следеће: "Quid est: Secundum Evangelium quidem inimici propter vos, nisi quod eorum inimicitia qua occiderunt Christum, Evangelio, sicut videmus, sine dubitatione profecit? Et hoc ostendit ex Dei dispositione venisse, qui bene uti novit etiam malis: non ut ei prosint vasa irae, sed ut ipso illis bene utente, prosint vasis misericordiae. Quid enim apertius dici potuit, quam id quod dictum est: Secundum Evangelium quidem inimici propter vos? Est ergo in malorum potestate peccare: ut autem peccando hoc vel hoc illa malitia faciant, non est in eorum potestate, sed Dei dividentis tenebras et ordinantis eas: ut hinc etiam quod faciunt contra voluntatem Dei, non impleatur nisi voluntas Dei." (Мој сирови превод): "Шта је смисао (реченог): По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради, ако није то да је њихово непријатељство, којим су Христа усмртили, без сумње, како ми видимо, дало предност јеванђељу? И показује да ово долази по Божијем одређењу, који зна како да учини добро чак и од злоделâ; не тако што би му били на корист сасуди гнева, већ што би они сами, тако што би их Он на добро употребио, послужили сасудима милости. Јер шта се јасније могло рећи, од онога што је речено: По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради? Дакле, грешити је у власти злих; али да у сагрешењу чине ово или оно зло, није у њиховој већ у Божјој власти, који раздељује тмине и уређује их; тако да чак и када нешто чине противно вољи Божјој, то се не испуњава без воље Божје." Хоће да каже да Бог чак и људска зла дела може да искористи за неко крајње добро - то је, по његовом тумачењу, смисао горњих речи апостола Павла. Но оно што је даље овде занимљиво је однос човекове и Божје власти/воље. Видимо да Августин јасно каже да је "грешити у власти злих". То значи да се моћ да се нешто учини налази у власти човека. Дакле, не треба Божји наступ схватити тако да човек бива потпуно пасиван, у онтолошком смилу - да Бог заправо, својом вољом/благодаћу је тај који једини чини. Ово је важно истаћи јер Августин има у овом свом делу таквих конструкција које могу врло лако да одведу таквом закључку. На пример, у односу Божје благодати и људског делања Августин даје место темеља Божјој благодати и каже да Бог "facit ut faciant" (чини да чине). Ово на први поглед води детерминистичком закључку односа Божје благодати и човекове воље. Међутим, у овом одељку који сам навео видимо детаљније и јасније шта Августин жели да каже. Човек има власт да чини, али са друге стране ништа се не може десити без, како Августин каже, Божје воље. Другим речима, Бог не детерминише човека (иако овде звуче помало језиво речи да Бог "раздељује тмине и уређује их"), већ пристаје, допушта да човек учини и конкретно зло дело (дакле, Бог га не спречава иако то може да учини), ради свог дубљег промисла - то јест, ради неког будућег добра. Егзегетска поента у свему овоме је да Божје дејство не приморава човека (не детерминише га) да било шта чини. Да пластичније приближим - човек и Бог су овде као две слободне личности, али прва је слаба а друга је свемоћна и ова друга каже: Не присиљавам те да ишта чиниш, али нећеш ни моћи да учиниш било шта ако ја не допустим. П.С. Да овоме, поређења ради, додам тумачење Тајне Христове Светог Максима Исповедника. Познато је да је Максим говорио "и да човек није сагрешио, опет би се Христос јавио". Другим речима, у остварењу Тајне Христа, Бог је свој крајњи промисао прилагодио човековој слободној вољи и на њој заснованим делима. Човек је пао и Тајна Христова се догодила у једној димензији зла, страдања и смрти. Али Бог није одустао од свог циља. Он је и ту димензију пада и страдања употребио за остварење онога што је његова коначна воља - да се све створено сједини у Христу. Мислим да у овом правцу треба разумети и Светог Августина.
  16. 3 points
    Калвинизам је једна рецепција Августина - у добром делу потпуно промашена. Калвинизам је тај који је Божју багодат учинио неприкосновеном. Нажалост, често се та њихова рецепција представља као сам Августин. Морамо се дохватити извора (самих отачких текстова) и одважити се за своју рецепцију. Августин тешко да говори онако како га је Калинизам интерпретирао.
  17. 3 points
    GeniusAtWork

    Bog me je spasio da svijetu pričam gdje sam bila i što sam vidjela

    Пре пар месеци сам гледао једну расправу на фејсу, где на страници једног домаћег портала пар Хрвата започиње кавгу око деведесетих. Када им је неко поменуо Јасеновац у расправи, збунили су се. Њихов одговор је био "Шта са Јасеновцем, то је био радни логор? Па?". И стављају неке црно-беле слике нечега што личи на ресторан са столовима (???). Што је најгоре, имам утисак да нису ни безобразни ни покварени, него да стварно мисле да је Јасеновац био неко одмориште или шта већ. Та (општа, да не кажем државна) политика испирања мозга и прављења алтернативне историје НДХ у 2. светском рату је јако, јако лоша ствар. И тешка срамота. Ја немам никакав проблем да се одрекнем Срба који су чинили зверства било када и према било коме, и рећи ћу увек да је то стока која заслужује најгоре, без обзира што су из мог народа. Али ако смишљам бајке да би њих оправдао, а то се тамо и имплицитно и експлицитно често ради са највишег државног врха, то је онда стварно моја тешка људска срамота и потпуни пораз мене као човека (да не буде неспоразума: наравно да не мислим на Хрвате као народ, већ на појединце који свесно и намерно у томе учествују).
  18. 3 points
    Nikola Stojanovic

    Izmisljena imena i reci

    Добро, то обично тако иде. Лига гентлмена, запамти тог форумаша, тајне сме да прође.
  19. 3 points
    Milan Nikolic

    Raskol se zahuktava

    ,,Патријарх“ Филарет позвао на простесте против митрополита Епифанија 7. Август 2019 - 17:30 Говорећи у Саборној цркви такозване УПЦ-Кијевске Патријаршије 4. августа 2019. године, Филарет Денисенко је позвао своје вернике да протестују против предстојатеља тзв. ПЦУ Епифанија Думенка. -Апелујем на све вас, позвао је Филарет своју паству. -53 године служим у овој Саборној цркви, у којој нисам пропустио ни једну Литургију нити другу службу. Зато вас молим да заштитите пре свега, Кијевску Патријаршију и мене као патријарха. Денисенко је позвао на протесте против Епифанија Думенка: -Обратите се властима, организујте протесте. Али треба да протестујете против Епифанија, јер се све ради под његовом контролом. Морамо да се жалимо председнику, влади и посланицима како би они заштитили наша уставна права. Имамо слободу савести и слободу вере, али они (политичари бившег председника Петра Порошенка - ур.) не дозвољавају нам да се молимо и хоће да нас избаце. Где је слобода у Украјини? Где је Устав, где су закони? Закони су прекршени и отуда је потребно заштитити законе и заштитити нашу независну Цркву Кијевске Патријаршије. Филарет је уверен да ће „разарање Кијевске Патријаршије“ неминовно довести до разарања Украјине. Нагласио је да то не треба дозволити, јер су „нам наша украјинска држава, наша култура, наш језик и наш народ најдрагоценији“. -Томос није довео ни до чега осим до укидања саме Кијевске Патријаршије, рекао је Филарет и подсетио присутне и на то да ниједна помесна Православна Црква није признала ни томос ни Православну Цркву Украјине. Према његовим речима, „томос је нашу Цркву учинио зависном од Грка. Некада смо били независна, слободна и непризната Црква. А сада смо и зависни и непризнати“. Извор: Orthodoxie.com (са енглеског Информативна служба Српске Православне Цркве)
  20. 3 points
    Гроб св Јоакима и Ане
  21. 3 points
  22. 3 points
    The Godfather

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    @Zoran Đurović Avvo ocekujem pelcer za tacan rezultat Boka - River ( kad mu bude vreme )😊
  23. 3 points
    Trifke

    Danas: Синод скида владику Максима са факултета

    Ko kaže da ga ne može da mu nešto kaže ili da ga pouči. Eto ja mu neki dan citirao Solomona gde kaže da se ne treba rasravljati sa ženama i on me čovek poslušao. Eto, gledaj kako je fini sa tobom.
  24. 3 points
    Плаво Небо

    Posmatranje nocnog neba

    Ове ноћи на небу се могу видети Персеиди. Метеорска киша.
  25. 3 points
    obi-wan

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Molim vas da pomenete Jasminu, iz familije mog oca, malocas dodjoh do vesti da je danas ili juce preminula (nije bila previse stara).
  26. 3 points
    Trifke

    Raskol se zahuktava

    Nema šta da brineš. Uskoro ćemo sve znati i sve će biti jasno. Znaš, nekada sam se sikirao oko tih, crkvenih i političkih st vari. Sada to pratim samo i to bez ikakve sikiracije. Čitajući Bibliju ja sam ukapirao da se Bog brine za sve i da se ništa ne dešava bez volje Božje i na kraju krajeva uvek se Bog proslavi u svemu, iako mi to možda ne vidimo tako. To nikako ne znači da mi trebamo da sednemo i da čekamo da nam pečene ševe padnu sa neba. Naprotiv. Trudim se da ostvarujem Božju volju i pomognem u svim dogadjanjima koliko do mene stoji a sve ostalo prepustim Bogu. Što bi rekli: hakuna matata!
  27. 3 points
    Trifke

    Raskol se zahuktava

    Baš me zanima šta će da uradi ovaj glumac. Vrše veliki pritisak na njega. Neka mu Bog bude u pomoć!
  28. 3 points
    Ne postoji takav trenutak... kao sto ne postoji jedan jedinstveni trenutak u kojem si prestao da budes dete i postao odrastao covek... u pitanju je kontinuum sitnih promena gde bi svaki presek na nekoj tački bio potpuno proizvoljan... (zanemarujem to da je čovek u svakom slučaju primat, odnosno, životinja)
  29. 3 points
    Снежана

    Жена блудница. А он?

    "када мушкарац зна да води, жена не пита где"
  30. 3 points
    Gogić

    Жена блудница. А он?

    Pitanje za tebe jadnog bludnika Jesi li ti bio s takvom osobom , naravno mislim zenskog pola? Nisu zene "cutljive" samo im muka vise, rehabilitujes takve, pomognes da odrastu i odlete drugoj! Nije bitan izgled toliko, koliko da ste bar malo uredni! Ne znam zasto se kacite za te napucane tipove!? Jel vama neko brani da radite vezbe? Nije problem, dodji na sastanak u cemu god hoces, al cist. Nekada u doba mojih roditelja, a morate priznati nije bilo tako davno.Uglavnom su se zabavljali drzeci za ruke, a muskarci su osvajali zene i prosili.Isti ti muskarci su radili vezbe, onda se sluzio vojni rok.Kad momak ode u vojsku, a vracao se kuci kao covek.Pisala se pisma, devojke cekale...Onda je dosle vreme "zabavljanja " koje traje godinama i uglavnom ne dolazi do braka.A sada su "varijante" gde ne znas, ko ,sta ,koga,cega... Pitanje za vas muskarce, jel bi se vi okrenuli za nekom kojoj smrdi ispod pazuha? A mi zene trebamo tolerisati, to treba da je "muzevno" pa cekaj malo. Ovu slicicu, slikah u putu...Gruza, al kao i svaki drugi kafic, kafana u gradu.Bili jutarnji ili kasni sati, ko sedi? Svi bi da se zenite, al da zivite kao momci! Onda mi pricate o liturgijskom zivotu, u ovakvom vremenu? Upoznah takvog,bolje reci koji se predstavlja kao takav,pri tom covek iza sebe ima dete, al se drzi svakog slova u bibliji, zena prethodna je zlo, jer se zaposlila ...Ima primera jos...Eto, zasto devojaka ni od korova.To su zene koje su uglavnom imale vezu koja nije krunisana brakom, vise nisu ni pokusale.A na tu temu vise ni reci, znam ih verujte dosta.Al nisam uspela da ih nagovorim da pokusaju opet.Njih ne vidite, jer ih nema u kaficima, relacija im je posao-kuca!Koje se ne snalaze u ovom vremenu"reklame" i "promocije" .One su te sto ih komsije , svet zove "probirac". Al narod voli da lepi etikete.Neke i potrose vreme na toleranciju , trud , rad na vama dragi muskarci i dodju do lepih godina neudate! Isto ima i zena, koje imaju brak iza sebe i udale se po drugi put, i to za momka i dovele svoje dete u drugi brak.Jel sad treba nju popljuvati i nalepiti etiketu?Jos gore prodju one koje imaju dete, pa ih zovu raspustenice, takva zena se omalovazava,od strane zena i muskaraca. Al kad je u pitanju muskarac razveden, njemu se jos daje na ceni! Budi joj blizu i osvajaj je, pa zar nije to na vama dragi muskarci!Znaci ako ne ide na liturgiju, jel treba da je "otpisana"!? Ako nije na Kani, nece da se uda, ozeni?! Mislim da bi trebalo poraditi na tome da se organizuje Kana uzivo, a ovo piskaranja moze da traje u nedogled!
  31. 3 points
    Душице, онда ти не бригај и изгуби се једном за свагда са овог форума.
  32. 2 points
    Знаш шта је ту проблем? Што се у однос доводе два потпуно различита бића - Бог који обитава у вечности и за којег нема демензије простор-време и човек, који постоји и мисли у димензији простор-време. Рећи да слобода представља неизвесност и за самог Бога значило би спуштати Бога у раван временитог постојања. Опет, са друге стране, јако је тешко појмити како смо то слободни ако је Бог, како пише у Новом завету, руком својом и саветом својим (савет Свете Тројице) унапред одреди да нешто буде - па чак и то, на пример, да Пилат суди Христу. Намеравам да преведем тих неколико кључних списа Светог Августина који говоре о овој тему (то су антипелагијански списи), па да онда одрадим једну детаљну анализу његовог тумачења ове тешке теме. И он је ту изгледа, временом, мало отврднуо ставове. Ово дело, De praedestinatio sanctorum, писао је 428/429 године. Дакле, на самом крају свог живота (упокојио се 430. године). И у овом делу је "најтврђи" по питању људске слободе. На први утисак, све је свалио на Бпжју благодат. Док је у ранијим делима, која планирам да преведем, као што је De gratia et libero arbitrio (О благодати и слободи одлучивања, написано 418. године) оставио, барем по ономе што сам до сада читап, више простора људској слободи. Биће занимљиво извршити анализу Августинових ставова у тих неколико списа на тему односа Божје благодати и људске слободе, који су писани у периоду 418-429 године. Постоје мишљења, да је остарели Августин, како се ближио крају овоземаљског живота, све више уносио неку дозу антрополошког песимизма и све је мање био философ, а све више библијски егзегета. Са овим другим се слажем, а оном првом.... видећу какав ћу утисак стећи када окончам ово што планирам, ако Бог да. Све у свему, Свети Августин је један предиван и предубок и могао бих слободно рећи, за нас православне теологе, неистражени рудник. Ми тек треба да се бавимо њиме.
  33. 2 points
    Драшко

    Шта ЈА тренутно слушам...

    zezam se Anči šala...nas osetljivo osećajnih Brena je Bosanska Madona
  34. 2 points
    ana čarnojević

    Шта ЈА тренутно слушам...

    kad smo kod kliktanja ovo je bilo epic
  35. 2 points
    "Tamo daleko"

    Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)

    Ti mora da si jedini koji tako misli o forumu :-) Ne zameri na sali!
  36. 2 points
    Фали вам трећа за тај трач клуб...
  37. 2 points
    Плаво Небо

    Posmatranje nocnog neba

    Нема на чему. Мислио сам, исправка, не само ове ноћи, већ и наредних ноћи могу се видети. Сад зевах по напољу али се они кажу најбоље виде пред рану зору. Наравно, ни једну нисам малопре видео И да, око 12 - 13 августа је њихов врхунац код нас, после поноћи се могу највише видети на северо-источном небу, мада, може их бити било где. Једном сам их видео на југо-западном небу.
  38. 2 points
    ana čarnojević

    Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)

    a ti si sa nekog polja ili iz saksije?
  39. 2 points
    Теби нико не може угодити. Мени је битно што се одлучио преосвећени Ћирило, не ти. А Сузана не би завршила у манастиру да је ја нисам припремио за то.
  40. 2 points
    Rašo

    Зона сумрака - општа тема

    Kod kneza na balu Trebinje 07.08.2019. u 08:11 Autor: TrebinjeDanas Proslavio je juče knez od Hercegovine sedamdeset ljeta. Njegov divan dan ostaće mu,vjerujemo,urezan u sjećanju. Dobio je titulu kneza, a uveče u njegovom „carstvu“ , Gradu sunca, popularni srbijanski pjevač Saša Matić održao je koncert. Veselo je bilo svima koji su bili prisutni, a bilo ih je, kažu, dosta. I, lijepo je kad se ljudi vesele i raduju. Bez povoda ili s povodom. Samo, zaboravili su svi koji su se juče u Trebinju radovali, bilo tituli kneza ili koncertu ili i jednom i drugom da se samo stotinjak kilometara od Trebinja, takođe u Hercegovini, u Prebilovcima obilježavao Dan Svetih novomučenika prebilovačkih i donjohercegovačkih. Šesti avgust je datum koji bi trebalo da bude trajno urezan u kolektivno sjećanje, ne samo Prebilovčana ili Hercegovaca, nego cijelog srpskog naroda. Samo u Prebilovcima na zvjerski način ubijeno je 820 mještana- najviše žena i djece. Nezapamćeni ustaški zločin ponovljen je 1992. godine, kada su pripadnici HVO-a minirali kriptu sa kostima žrtava koje su bile izvađene iz jama i sahranjene. Prebilovačka tuga trebalo bi da bude i tuga svekolikog srpskog naroda. Makar bi taj dan trebalo apstinirati od bilo kakvih javnih, muzičkih, okupljanja. Toliko se može učiniti u znak poštovanja prema mučenicima koji su stradali trasirajući puteve svojim potomcima. Bilo bi lijepo da se knez od Hercegovine sa cijelom svojom svitom- i onima koji su ga birali i onima koji su mu bliski saradnici u Hercegovini juče uputio ka Prebilovcima i odao poštu srpskim stradalnicima. ”Inauguracija” je mogla biti organizovana nakon toga ili..neki drugi dan. Ali, eto, nije se tako desilo.
  41. 2 points
    Anika

    Шта ЈА тренутно слушам...

  42. 2 points
    Цeлoкупaн прoблeм вeзe и oднoсa љубaви и законске прaвдe код апостола Павла нaстao je нa oснoву увeрeњa дa љубaв, пo њему, прeвaзилaзи улoгу прaвдe мaхoм кao рукoвoднe идeje oпштeг Прaвa. Кaкaв je онда њихoв мeђусoбни oднoс? Дa ли je љубaв jeднa хришћaнскa зaмeнa зa прaвду сaмo кao jeднa идeja кoja би ту прaвду прeвaзилaзилa? Или je мoждa врлинa пoтчињeни eлeмeнт прaвдe, бaш кao и свaкa врлинa кoja трeбa дa сe узвeдe дo прaвдe? Изузeтнoст љубaви нaспрaм прaвдe происходи блaгoдaрeћи пoсeбнoм oднoсу љубaви прeмa Бoгу. Љубaв сe узвoди дo Бoгa нe прoстo у свojству кaрaктeристикe или oдликe, вeћ нeпoсрeднo и oдлучнo, рeзoлутнo. Oнa ниje прoстo Бoжиje свojствo или кaрaктeристикa, вeћ сaмo пoистoвeћeњe сa Њим. Aли пoтрeбa зa писaњeм и гoвoрeњeм o тoмe никaдa нeћe прeстaти дa изaзивa жeђ. У овом огледу ми смo ту жеђ сaмo донекле пoкушaли дa утoлимo. Идeja љубaви искључивo je свeтoписaмскa, хришћaнскa, богоцентрична и христoцeнтричнa. Зaпoвeст o љубaви срeћeмo и у Стaрoм Зaвeту, aли нe сa aпсoлутним и кaтoличaнским смислoм кojи joj je дao Хрoстoс, и развиo aпoстoл Пaвлe. Taкo, у Лeвитскoj књизи читaмo: И дa нe нeприjaтeљствуjeш нa синoвe нaрoдa свoгa, нeгo љуби ближњeгa свoгa кao сaмoгa сeбe (19, 18). Упркoс oчиглeднoj зaпoвeсти, фaрисejскo тумaчeњe je нaпрeдoвaлo oгрaничeнo, тaкo дa je зa ближњeг смaтрaн сaмo Изрaиљaц и прoзeлит кojи сe нaлaзи пoд њeгoвoм зaштитoм, нo нe и нeзнaбoжaц и уoпштe идoлoпoклoник. Љубaв сe дoвoди у дирeктну вeзу сa Бoгoм у смислу пoтпунe идeнтификaциje сa Њим. Бoг je љубaв, читaмo кoд jeвaнђeлиста Joвaнa (1. Jн. 4, 7–8). Или oпeт: Бoг je љубaв, и кojи прeбивa у љубaви, у Бoгу прeбивa и Бoг у њeму (1. Jн. 4, 16). Oвдe je рeч o jeднoм oд двa нoвoзaвeтнa oдрeђeњa Бoгa сa љубaвљу као идejoм и сaдржajeм. Другo нoвoзaвeтнo oдрeђeњe Бoгa je oнo o Духу: Бoг je љубaв (Jн. 4, 24). Aнтрoпoцeнтрички глeдaнo, љубaв oд стрaнe чoвeкa испoљaвa снaгу приближaвaњa Бoгу, кoja мeђутим нajпрe пoлaзи oд ближњeг. Судeћи пo смислу љубaв бисмo мoгли oдрeдити кao пoтпунo сaпoистoвeћeњe нaс сaмих сa нaшим ближњим. Кao хришћaнскa идeja, идeja љубaви je oткривeњскa. Другaчиje пaк схвaћeнa, oнa oстaje зaрoбљeницa биoлoшкoг свeтa, пa je Пaвлe кaрaктeришa кao свeт тeлa (τῆς σαρκός). Љубaв je нaтприрoднa и прe свeгa духoвнa идeja. Oнa je први пут oткривeнa у Jeвaнђeљимa, и ништa чистиje ни дубљe ниje никaдa било рeчeнo прe њих и извaн њих. Пojaм љубaви нeпoзнaт je кoд стaрих Jeлинa. Oсим тoгa, ми љубaв ни кao прoсту рeч нe срeћeмo у стaрoгрчким тeкстoвимa. Taкo, ни плaтoнистичкa дoбрoтa (άγαθότητα), ни aристoтeлoвскa блaгoрaзумнoст (εύνοια), кao ни eмпeдoклoвскo срдaчнo приjaтeљствo (φηλότητα) нe прикaзуjу мaкaр прoсту симaсиoлoшку срoднoст сa хришћaнскoм љубaвљу. Глaгoл приjaтeљуjeм (φιλώ) штo гa oбичнo срeћeмo у грчким тeкстoвимa, пoтпунo je стрaн глaгoлу вoлим или љубим (αγαπώ). Oн изрaжaвa срдaчнo oсeћaњe кoje сe тичe личнoг oднoсa, и сирoмaшниjи je и нижи oд глaгoлa вoлeти. Рeч љубaв (ἀγάπη) у Стaрoм Зaвeту у прeвoду oд стрaнe Сeдaмдeсeтoрицe билa je у ширoкoj упoтрeби, и имaлa je сaдржaj срoдaн сaдржajу хришћaнскe љубaви; у jeврejскoм jeзику пaк пojaм љубaви биo je пoзнaт кao aхaбa. Meђутим, пуну симaсиoлoшку фoрму љубaви, љубaви oнaквe кaквa нaм je дaнaс пoзнaтa сa прeцизним и прoчишћeним сaдржajeм, ми нeсумњивo дугуjeмo aпoстoлу Пaвлу. Њeгoв глaвни дoпринoс je идeja љубaви кao нoвe идeje кoja je трeбaлo дa усмeри људску мисao и прaксу, пa прeмa тoмe и истoриjу, кa oнoмe штo je aпсoлутнo истинитo, прaвeднo и сaвршeнo. Дoпринoс љубaви нe oдсуствуje ни из jeднe oд њeгoвих пoслaницa. У 1. Кoринћaнимa пaк, кao и у Пoслaници Римљaнимa, сaдржaнo je њeгoвo цeлoкупнo учeњe o љубaви. У 13. глaви oбejу пoмeнутих Пoслaницa рaзвиjeнa je нoвa идeja љубaви, и тo кoликo у ширoкo eтичкoм, тoликo и у прaвничкoм смислу. У 13. глaви 1. Кoринћaнимa ми сe срeћeмo сa eтичкo-сoциjaлним смислoм љубaви чиjи цeлукупaн тeoриjски смисo трeбa сaглeдaти пoд призмoм Oткривeњa; у истoj глaви Пoслaницe Римљaнимa (7–10) ми сe пaк срeћeмo сa бoгaтoм сaдржинoм ускo прaвничкoг приступa љубaви. Или oпeт, дoк 13. глaвa 1. Кoринћaнимa сaдржи нeдoстижну химну љубaви у кojoj сe испoљaвa Пaвлoв лиризaм вeликoг пoлeтa, дoтлe сe у 13. глaви Пoслaницe Римљaнимa (7–10) у химни љубaви испoљaвa нe лирскa, вeћ прaвничкa интoнaциja; oднoснo, ми се срeћeмo сa прaвничкoм мишљу Пaвлoвoм у њeнoм зeниту. Taкo, спoj oвa двa пoслaничкa тeкстa вoди пунoм рaзумeвaњу љубaви, и тo пoдjeднaкo: у eтичкo-сoциjaлнoм и у прaвничкoм смислу. Eтичкo-сoциjaлни смисao љубaви кoд aпoстoлa Пaвлa Tринaeстa глaвa 1. Пoслaницe Кoринћaнимa je нajпoзнaтиje мeстo Нoвoгa Зaвeтa. Циљ aпoстoлa Пaвлa ниje биo дa сaстaви лирску пeсму пoсвeћeну љубaви, вeћ дa сa aпсoлутнoм тaчнoшћу oдрeди сaдржaj нoвe идeje, a зaтим дa њeну влaст нaмeтнe у нoвoм хришћaнскoм свeту. Нeсумњивo je дa сe ту рaди o jeднoj oд нajбриљaнтниjих стрaницa свeштeнe књижeвнoсти и филoлoгиje уoпштe. Првoбитнo, Пaвлe супрoтстaвљa љубaв нajвeћим и нajдрaгoцeниjим чoвeкoвим дoстигнућимa и дoбримa кao штo су глoсoлaлиja, прoрoчкa хaризмa, мудрoст, пa и сaмa вeрa (1. Кoр. 13, 1–2). Љубaв ту нe jaвљa сe прoстo кao пoбeдницa, вeћ кao нeдoстижнa врлинa кoja нa крajу крajeвa нe трпи никaквo пoрeђeњe сa сoбoм. Пoкушaj изjeднaчeњa сa нeкoм врстoм хeрoизмa, чoвeкoвим oдлукaмa у прaкси или у прaкси oдрeчeњa сeбe и сaмoжртвe кojу oн принoси, бeз oбзирa дa ли je пoкрeтaн љубaвљу или сe нaлaзи пoд утицajeм oстaлих aлтруистичких пoбудa кoje му прeoстajу, нe мoжe дa успe. Љубaв je oдлукa и прaксa и живoт, нeупoрeдивa пo свojoj изузeтнoсти и хeрoизму. A хeрoизaм љубaви сe сaстojи у дoстojнoсти пунoг сaпoистoвeћeњa ja сa ти, сeбe сa ближњим, пoгoтoву кaдa je нaш ближњи истовремено нaш нeприjaтeљ. Пaвлe прихвaтa чињeницу дa билo кoja другa врлинa кojу чoвeк пoсeдуje ништa нe зaврeђуje укoликo нeмa љубaв кao свojу првину. Бeз љубaви ja сaм кao кимвaл кojи звeчи (1. Кoр. 13, 1). Другим рeчимa, сeбe кao чoвeкa ja дeгрaдирaм нa бeздушни прeдмeт кojи прoизвoди звук бeз смислa и музичкoг тoнa. И нe сaмo тo. Ништa тaкo нe пoништaвa чoвeкa кao нeдoстaтaк љубaви. Чaк гa ни нeдoстaтaк сaмe прaвeднoсти нe пoништaвa толико кoликo нeдoстaтaк љубaви. Oд мнoштвa кaрaктeристикa љубaви кoje сe спoмињу у 1. Кoринћaнимa (13, 4–7) (вeликoдушнoст-мaкрoтхимиja, дoбрoтa-христoтитa, трпљeњe, вeрa, oдсуствo зaвисти, хвaлисaвoсти, нaдмeнoсти, гoрдoсти, нeпристojнoсти, искaњa билo чeгa свoгa), издвajajу сe двe кoje пoкaзуjу нe сaмo eтичкo-сoциjaлни, нeгo и прaвни интeрeс. Првa сe oднoси нa пoзитивну нeмoћ љубaви дa ближњeм учини злo (Рим. 13, 10), a другa нa прирoдну нeспрeмнoст љубaви нa билo кojи вид нeпрaвдe (1. Кoр. 13, 6). Схoднo aпoстoлу Пaвлу, љубaв нe сaмo дa уoпштe нe пoсeдуje силу зa чињeњe злa, нeгo и нe дoзвoљaвa ни jeднoj jeдинoj пoмисли дa вoљeнoм нaнeсe злo. Другим рeчимa, љубaв нe дoзвoљaвa злo ни у мислимa. Oнa нe мисли o злу. Taкo сe љубaв прeинaчуje у силу oтклaњaњa злa и oбeзбeђeњa мирнoг суживoтa људи. Уoстaлoм, љубaв кao силa кoja сe супрoтстaвљaлa злу пo прирoди нe пoднoси нeпрaвду. Кao злo нeпрaвдa сe нaлaзи вaн прирoдних мoћи љубaви. Љубaв нe сaмo дa нe чини нeпрaвду нeгo сe и жaлoсти збoг oних кojимa je она нaнeсeнa. У ствaри, oнa нeнaвиди нeпрaвду, с кoje год стрaнe oвa дoлaзилa. Нajзaд, aпoстoл Пaвлe висoкo истичe сaбoрни и вeчни кaрaктeр љубaви. Oнa je вeчнa у смислу дa никaдa нe прeстaje. Oнa oстaje вeчнo кao нeпрoлaзнa идeja изнaд свaкe другe духoвнe врeднoсти и силe. Свeти Oци гoвoрe дa љубaв увeк oстaje истa и нeпoкoлeбивa и стaмeнa; и oпeт, oнa кao рaспрoстирућa сe и нa будући живoт. Њeн сaбoрни кaрaктeр oглeдa сe у пoстaвљeнoсти у исту рaвaн сa oстaлим хришћaнским врлинaмa, рeцимo врлинaмa вeрe и нaдe. Сaдa пaк oстaje вeрa, нaдa, љубaв, oвo трoje: a љубaв je мeђу њимa нajвeћa (1. Кoр. 13, 13). Љубaв je нoвa кaтoличaнскa врлинa нoвoгa свeтa кoja пoкривa свaку чoвeкoву врeднoст, и која сoбoм oбухвaтa свe хришћaнскe друштвeнe тeжњe: Teжитe зa љубaвљу и пoкaжитe рeвнoст зa духoвнe дaрoвe (1. Кoр. 14, 1). Или: A ти чoвeчe Бoжиjи (…) иди зa прaвeднoшћу, пoбoжнoшћу, вeрoм, љубaвљу, стрпљивoшћу, блaгoшћу (1. Tим. 6, 11). Љубaв бисмo дaклe мoгли смaтрaти мaтeрoм свих дoбaрa, њихoвoм учитeљицoм и твoрцeм свaкe врлинe. Прeмa тoмe, извoр свaкe врлинe у нoвoм хришћaнскo свeту ниje прaвдa (ἡ δικαιοσύνη), него љубaв. Прaвни смисao aгaпитoлoгиje aпoстoлa Пaвлa Aнaлизирajући стихoвe 7–10, тринaeстe глaвe Пoслaницe Римљaнимa, зaкључуjeмo дa сe у њoj љубaви приступa кao циљу из jeднoг другoг углa, у пoрeђeњу сa углoм приступa љубaви кao циљу у 1. Кoринћaнимa (13, 1–13). Taмo читaмo слeдeћe: Свaкoм дajтe oнo штo стe дужни: кoмe пoрeз – пoрeз, кoмe цaрину – цaрину, кoмe стрaх – стрaх, кoмe чaст – чaст. Нe будитe никoм ништa дужни – сeм дa вoлитe jeдaн другoгa. Jeр кo другoгa вoли, тaj je испуниo Зaкoн. Jeр зaпoвeсти, нe чини прeљубe, нe убиj, нe крaди, нe зaжeли, и aкo имa joш кoja другa зaпoвeст, свoдe сe нa oву изрeку: Љуби ближњeгa свoгa кao сaмoгa сeбe. Љубaв нe причињaвa злa ближњeму: љубaв je, дaклe, испуњeњe Зaкoнa (Рим. 13, 7–10). Двa стaвa сa рaзличитим сучeљaвaњeм лицeм у лицe сa љубaвљу нису пoслeдицa стaвoвa двojицe писaцa, jeр писaц oбejу пoслaницa jeстe сaми aпoстoл Пaвлe, нeгo су пoслeдицa Пaвлoвe бипoлaрнe личнoсти. Нaимe, нe трeбa смeтнути с умa чињeницу дa je aпoстoл Пaвлe биo истoврeмeнo aпoстoл Христoв и вeлики бeспрeкoрни учитeљ Зaкoнa (νομοδιδάσκαλος). Oн никaдa из видa ниje испуштao сaми Зaкoн, oднoснo Прaвo, нeгo гa je joш примeњивao гдe гoд je тo билo пoтрeбнo и мoгућe. И зaистa, из oдeљкa Рим. 13, 7–9 кao дa oдзвaњa мисao сaмoг учитeљa Зaкoнa. Зa рaзлику oд рaспeвaнoг лиризмa химнe љубaви, у цитирaнoм oдeљку влaдa oштринa Пaвлoвe прaвничкe мисли, сa кojoм oн прeлaзи с eтичкo-сoциjaлнe aксиoлoгиje љубaви нa прaвничку и зaкoнску aксиoлoгиjу љубaви. Нaрaвнo, кoликo je пoзнaтa oнa првa (1. Кoр. 1–13), тoликo je присутнa oвa другa (Рим. 13, 7-9). Цeлoкупнo мeстo Рим. 13, 7–9 oслaњa сe нa oдгoвoр кojи je Христoс дao фaрисejу, oднoснo зaкoнику кушaчу: Учитeљу, кoja je нajвeћa зaпoвeст у Зaкoну?A Исус му рeчe: Љуби Гoспoдa Бoгa свoгa свим срцeм свojим и свoм душoм свojoм и свoм мишљу свojoм. A другa je кao и oвa: Љуби ближњeгa свoгa кao сaмoгa сeбe. O oвим двeмa зaпoвeстим виси сaв зaкoн и прoрoци (Mт. 22, 33–40). Из цитирaнoг oдлoмкa слeди дa je aпoстoл Пaвлe сaмo слeдиo Зaкoн кoгa je Христoс личнo утeмeљиo, прoпoвeдajући и спajajући зaпoвeст o љубaви прeмa ближњeм сa идejoм цeлoкупнoг Зaкoнa или Прaвa. Схoднo aпoстoлу Пaвлу, љубaв прojaвљуje зaкoнску пунoћу и aутaрхичнoст, будући дa сe упрaвo њoм вoзглaвљуje сaв људски Зaкoн или цeлoкупнo чoвeкoвo Прaвo. Нoвo прaвнo нaчeлo и рeзимe цeлoкупнoг Прaвa Aнaлизирajући oдeљaк Рим. 13, 7–10 зaпaжaмo дa сe у њeму вoзглaвљуje цeлoкупнo Прaвo у њeгoвoj oбjeдињуjућoj идejи, у идejи љубaви. Љубaв прeмa ближњeму пaк кaрaктeришe сe кao нeпрeстaнa дужнoст кoja сe никaдa нe искључуje. Изузeтнa пoзитивнoст нeмoћи љубaви oглeдa сe упрaвo у њeнoj нeмoћи дa чини злo; љубaви сe дoдeљуje глaвнo мeстo у пунoћи зaкoнa. To jeст, oнa je кoнaчни чин Прaвa, будући дa сe сaмo Прaвo испуњуje или oствaруje сaмoм њoм. Пeт Пaвлoвих пoстaвки пoмoћу кojих сe исцрпљуje прaвнa aксиoлoгиja љубaви Првa пoстaвкa сaдржи вoзглaвљeњe Прaвa идejoм љубaви. Свe дo сaд Прaвo je вoзглaвљивaнo прaвдoм и прaвeднoшћу. Пaвлe мeђутим нa идejу љубaви глeдa кao нa ствaрнo oбjeдињeњe Прaвa. Сaм oн њoмe вoзглaвљуje пoзитивнo Прaвo свoje eпoхe. Нe чини прeљубу, нe убиj, нe укрaди, нe свeдoчи лaжнo, нe пoжeли, и aкo имa нeкa другa зaпoвeст, у oвoj сe рeчи вoзглaвљуje; дaклe опет свe тo у рeчи Љуби ближњeгa свoг кao сaмoг сeбe. Рeч вoзглaвљуje имa смисao сaжeтoг спajaњa, сjeдињaвaњa или кумулaциje. Зaтo je пojaм љубaви узвишeниjи oд пojмa прaвдe; тo jeст, aпoстoл Пaвлe oпштe Прaвo узвoди к љубaви кao oнoj кoja je вeчнa и бeскрajнa. Другим рeчимa, цeлoкупнo Прaвo испoљaвa сe пoмoћу љубaви. Taкo je oнa сaжeтaк Прaвa. Збoг тoгa унутрaшњи изрaз Пaвлoвe прaвнe мисли трeбa сaглeдaвaти у oдлoмку Рим. 13, 7–10. Oн сe зaснивa нa присуству свих зaпoвeсти другe плoчe Mojсиjeвoг Зaкoнa, зaпoвeсти кoje сe oднoсe искључивo нa људскe мeђусoбнe oднoсe, a кoje oпeт сaдржe искључивo људскo и пoзитивнo Прaвo и спaдajу у дoмeн људскe и пoлитичкe прaвдe. С другe стрaнe, знaмo дa првa плoчa Mojсиjeвoг Зaкoнa сaдржи зaпoвeсти кoje усклaђуjу мeђусoбнe oднoсe људи и Бoгa, пa прeмa тoмe нe сaдржe чoвeчaнскo Прaвo. Свeти aпoстoл Пaвлe мeђутим жeли дa прeoбликуje чoвeчaнскo Прaвo њeгoвим прeусмeрeњeм у прaвцу нoвe хришћaнскe ствaрнoсти; нaрaвнo, путeм љубaви. Другo, ниje случajнo штo Пaвлe нe вoзглaвљуje Прaвo и штo гa нe узвoди нa стeпeн првe и вeликe или нajвeћe зaпoвeсти: Љуби Гoспoдa Бoгa свoгa, нeгo нa стeпeн другe, сличнe oвoj: Љуби ближњeгa свoг кao сaмoг сeбe. A свe тo зaтo штo oвa зaпoвeст усклaђуje мeђуљудскe oднoсe и сaдржи искључивo људскo Прaвo. Пoмoћу другe aксиoлoшкe пoстaвкe љубaв сe прeдстaвљa кao стaлнa дужнoст прeмa ближњeм кoja сe никaдa нe исцрпљуje. Пo aпoстoлу Пaвлу љубaв сaчињaвa пoсeбaн вид oбaвeзe (obligatio), пoтпунo друкчиje oд свих других. Глaгoл (οφείλο) трeбa oвдe смaтрaти упoтрeбљeним сa пoсeбним прaвним смислoм из кoгa прoизилaзи дeбитум или ἡ οφειλή римскoг Прaвa. Дакле по среди је обaвeзa да jу трeбa стaлнo испуњaвaти дa сe она нe би угaсилa; да би она билa стaлнo oбнaвљaнa. Jeр љубaв ниje ствaр слoбoднe вoљe него дужнoсти и oбaвeзe. Бoжиjи зaкoн и интeрeс чoвeчaнствa нaлaжу oву oбaвeзу. Сaв eтички зaкoн oбухвaћeн je тим, пa сe тaкo oнaj кo искрeнo вoли пoкaзуje извршиoцeм свих oбaвeзa прeмa ближњeм. Зaтo oбликoвaњe љубaви кao oбaвeзe и истицaњe њeнe улoгe у нaшoj oбнoви и имa пoсeбну прaвну тeжину. Tрeћa Пaвлoвa aксиoлoшкa пoстaвкa o пojму љубaви искључуje мoгућнoст дa љубaв будe вршилaц свих oстaлих зaпoвeсти Зaкoнa, у смислу дa je oнaj кojи љуби ближњeгa испуниo Зaкoн. Сaoбрaзнoст с oпштим сaдржajeм љубaви трeнутнo сe пoдудaрa сa извршaвaњeм свих oдрeдaбa Прaвa, jeр oнaj кojи љуби сaсвим je испуниo и свe oбaвeзe и дужнoсти прeдвиђeнe Зaкoнoм. Пружaњe љубaви je oзнaкa вршeњa Зaкoнa, и тo нe сaмo Mojсиjeвoг, кoгa aпoстoл Пaвлe углaвнoм имa нa уму, нeгo и уoпштe, пoзитивнoг Прaвa и Зaкoнa. Пo другoм глeдишту, извршaвaњe Зaкoнa je сaмa суштинa љубaви. To Јeвaнђeлист Joвaн нaглaшaвa у писању: A oвo je љубaв: Дa хoдимo пo зaпoвeстимa њeгoвим. Oвo je зaпoвeст, кaкo чустe oд пoчeткa, дa пo њoj хoдитe (2. Jн. 1, 6). Свojoм чeтвртoм пoстaвкoм aпoстoл Пaвлe нaзнaчуje пoзитивну нeмoћ љубaви дa чини злo: Љубaв нe чини злo ближњeму (1. Кoр. 13, 7). Држeћи сe чврстo нaчeлa љубaви ми сe oслoбaђaмo сaмe смрти кao крajњeг злa, и тo jeднoстaвним прeлaскoм из смрти у живoт. Пoмoћу пeтe и пoслeдњe aксиoлoшкe пoстaвкe o љубaви aпoстoл Пaвлe прoклaмуje љубaв кao нajузвишeниjу идejу која усмeрaвa цeлoкупaн Зaкoн. Љубaв je плирoмa или пунoћa Зaкoнa, изjaшњaвa сe aпoстoл eтoсoм римскoг учитeљa Прaвa. У нoвoм хришћaнскoм свeту љубaв сe дaклe стaвљa нa мeстo пунoћe Зaкoнa; oнa кao нajузвишeниjи циљ Прaвa или Зaкoнa. Љубaв сa сaдржajeм кojи joj je Пaвлe дao упрaвo испуњуje цeлoкупaн Зaкoн. Oнa гa испуњaвa и oживљуje тaкo штo гa чини истинским Прaвoм и Зaкoнoм. Дoвoљнo je дa нeкo испуњaвa зaкoнe љубaви пa дa њeгoвo пoнaшaњe и oпстojaвaњe буду у склaду сa зaхтeвимa Зaкoнa или Прaвa. Зaтo сe сaмo љубaвљу прeмa ближњeм испуњуje сaв Зaкoн. Зaтo aпoстoл и дoслoвнo кaжe дa je oнaj кojи љуби другoг испуниo сaв Зaкoн. Кoлику силу имa љубaв кao циљ Зaкoнa пo Пaвлoвoj мисли мoжe сe oчитoвaти нa oснoву aксиoлoшкoг циљa Зaкoнa, a oн je изрaзитo eсхaтoлoшки oбojeн. У склaду сa њим Христoс je зaвршeтaк Зaкoнa зa oпрaвдaњe свaкoмe кojи вeруje (Рим. 10, 4. 1. Tим. 10, 6). Другим рeчимa, циљ и крaj и испуњeњe Зaкoнa jeстe сaми Христoс. Eтo зaтo сe Хрoстoс и љубaв пoистoвeћуjу пa сe у Христу и циљ Зaкoнa пoстижe. Зaтo љубaв и прeвaзилaзи свaку oдлику и свaки Зaкoн, свaкo Прaвo и прaвду уoпштe. Истoврeмeнo сa тим, с обзиром да сe свaкa Бoжиja oдликa прojaвљуje кao љубaв и да прoизилaзи из њe, истo то мoрa дa сe дeшaвa и сa прaвдoм; тo jeст, дa првa eнeргeтскa прojaвa прaвдe будe прojaвa љубaви кojу oнa, прaвдa, имa зa свoj извoр. Зaтo oбe, и љубaв и прaвду трeбa узимaти зajeднo, пa гoвoрити дa бeз jeднe и бeз другe људски oднoс нијe oствaрив. Нaимe, љубaв бeз прaвдe нe би мoглa дa усклaди људскe oднoсe, и тo кaкo збoг сaмe сeбe кao узвишeнe и нeствoрeнe, тaкo и збoг слoбoдe, oдгoвoрнoсти, oбaвeзa и пoдвижнoсти сaмe прaвдe, кoja мoрa дa будe нeпoкoлeбивa. Извор: Епархија крушевачка
  43. 2 points
    И тако је свака од животиња попримила својства властите природе онога часа кад је саздана. Заједно са лавом настала је и његова јарост самотност његова живота, као и недружевност према једноплеменицима. Јер он, због своје урођене гордељивости, као какав господар бесловесних животиња, не може трпети друге који су му равни по части. Па ни јучерашње хране неће јести, нити се изнова враћа на телесне остатке свога плена. Природа га је обдарила тако силовитим органима гласања, да је у стању да многе животиње, које су хитрије од њега, улови само својим рикањем. Св. Василије Велики
  44. 2 points
    Smaragdni kamičak

  45. 2 points
    ana čarnojević

    Шта ЈА тренутно слушам...

    @feeble 800 hiljada za 4 dana, nat bed ahahaha ja 5 puta odmah
  46. 2 points
    Боље да сам држала воду у устима, нег што рекох.
  47. 2 points
    @Мала маслина много ти је био лепши прошли ник Касијана Јефина а и неки остали пре њега, оригинални и интересантни. Овај ти је баш кич
  48. 2 points
    Tristatri

    Тема јасна из прве поруке

    . ^^ Ovo u sredini o.djurovic iz mladjih dana. Iz onih vremena kad gledao kasandru. .
  49. 2 points
    GeniusAtWork

    Тема јасна из прве поруке

    Паметноме доста!
  50. 2 points
    Марина Савковић

    Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)

    Тако што скидам чајне колутиће са очију и стављам колутиће чајне кобасице (то су ми сунчане наочаре). Шта вама дођу ови људи са којима се свађате по форуму?
×
×
  • Create New...