Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 07/04/19 in all areas

  1. 9 points
    Milica Bajic

    Монах Арсеније (Јовановић) предавања

    Монах Арсеније позива вернике на народни сабор: “Имамо Егзит, Гучу, сплавове и кафане…, стога можемо и Петровдан у Рибници!” У селу Паштрић, надомак Мионице у порти цркве посвећене Светим апостолима Петру и Павлу, на Петровдан 12. јула, одржаће се народни сабор. Монах Арсеније, дошао је у Рибницу из манастира Острог где, уз Божију помоћ, намерава да остане и обнови монаштво. И ове године, братство манастира ће се потрудити да на прикладан начин прослави храмовну славу – Петровдан. У нади да ће их лепо време послужити, они ће за тај дан организовати целодневни програм и народни сабор. У петак 12. јула, са почетком у 9 часова, његово преосвештенство, епископ ваљевски господин Милутин, началствоваће архијерејском литургијом, уз служење одређеног броја свештеника и свештеномонаха. По завршетку службе, литије, сечења колача и послужења, почеће свечани ручак, након чега ће, око 13 часова, почети богати културно-уметнички програм. Програм ће почети са најмлађим парохијанинма, затим ће наступити пар вокално инстурменталних састава, а присутни ће имати прилику да уживају и у разним песничким достигнућима. Други део програма почеће у 16 часова када ће наступити вокално-инструментални састави, док ће на самом крају, око 17 часова, отац Арсеније одржати краћу пригодну беседу. Имамо Егзит, Гучу, Цеце, Лукасе, сплавове, кафане и дискотеке. Стога, можемо да имамо и Петровдан у Рибници. Дођите упознајте пријатеља, љубав, кума или будућег пословног партнера. Све је благословено у манастиру. http://www.opanak.net/narodni-sabor-petrovdan-ribnica-monah-arsenije/
  2. 8 points
  3. 7 points
  4. 6 points
    Ne da nije isto, nego nije uporedivo ni u jednoj crti. Irinej se sastajao kao član sinodske komisije SPC u pregovorima o statusu MPC koji se vode. Makedonija je kanonsko područije Srpske Crkve te je sasvim normalno da se predstavnici SPC sastaju sa predstavnicima MPC u tom kontekstu. Sastajanje bilo koga iz SPC, sa predstavnicima MPC izvan konteksta pregovora o statusu, bilo kakvo služenje, ili bratimljenje osuđujem. Isto kao i Ruse pojedince koji to rade redovno sa MPC, a ako bilo šta od toga rade kao RPC, dakle sa znanjem i blagoslovm MOSPATA onda i to osuđujem i smatram skandaloznim. Isto tako Onufrije se može sastajati sa Epifanijem, jer je Ukrajina kanonska teritorija UPC MP koja je pod RPC i oni su jedin pozvavni da se sastaju sa PCU i razgovaraju. Amfilohije je primio delegaciju PCU u kom svojstvu i iz kog razloga? Ako je do pisma samo mogli su ga poslati i time diskreditovati Miraša. Mada navođenje fokusa na Miraša kao neke važne figure u crnogorskom pitanju je potpuno skretanje sa važnih i bitnih aspekata. Također je besmisleno raskrinkavati raskolnike izjavama drugih raskolnika. Ako bitno raskrinkati Miraša, dovoljna je i izjava Konstantinopolja da nemaju ništa sa Dedeićem. A Beograd, da li se iko pita tu? Meni se čini, i da se MCP konsultovala sa Vartolomejem oko posjete PCU umjesto sa Patrijaršijom, jer da su se konsultovali sa patrijaršijom posjeta PCU bi bila transparenta i javnost informisana u potpunosti, a ovako su javnost izvjestili samo o djelovima i to vezi pisma, a nisu izvjestili o detaljima njihove posjete svetinjama, darivanjima, posjeti centralnomg hrama u Podgorici i uopšte tog bratskog dočeka raskolničke družine. Iz kog razloga, šta se krije? Također napominjem, da ovu posjetu PCU Mitropoliji ne posmatram kao samu za sebe i izolovano, nego u kontekstu Maksimovih izvala u vezi autokefalije za Ukrajinu, Amfilohijeve samovolje da ode na Kritski sabora itd...gdje je način kako je dočekana družina PCU, ostavlja prostora za sumnje da je Amfilohije i bliske mu vladike na putu da pristanu na legalizaciju autokefalije Ukrajine mimo Moskve, i na svoju ruku, a iz razloga kojih vrijeme će pokazati.
  5. 6 points
    Није грех да је Митрополиту писао Епифаније кијевско-расколнички. Може свако да Mу пише, јелда....Али,.......... 1. примити у Цетињски манастир "архиепископа" расколничке "ПЦУ", 2. јоште га свраћати на ручак, 3. па диванити с њим у дугом разговору, 4. па од њега примити "икону" 5. ...и "црквени календар", 6. па га возати до Храма подгоричког, .... 7. а све по неком претходном договору (како Укри пишу - с ким договором) ја се питам које овде незнавен?
  6. 5 points
  7. 5 points
    КРШТЕЊЕ НИЈЕ ОВДЕ ТЕМА, НЕ ТРОЛУЈТЕ!
  8. 5 points
    Превоз до Хозевитског манастира
  9. 4 points
    .............

    Православље и медитација

    Да ли је медитација спојива са хришћанством? У последње време је у нашим крајевима све више заступљена далеко-источна „духовност“ која је код нас продрла преко јоге или New age синкретистичких погледа на свет. Медитацију често представљају као не-религијску, личну методу самоспознаје, досезања хармоније, итд. Али зашто је она неспојива са православним хришћанством? Медитација је заснована на будистичком учењу досезања нирване. По будизму, смисао медитирања је одстрањивање било какве жеље и помисли. Не треба да мислимо или желимо ни лоше, ни добро, потребно је да смо сасвим празни. То је једини начин да прекинемо реинкарнацију, поновно рађање и досегнемо нирвану – непостојање. Живот је по себи лош, страдање и патња. Да бисмо зауставили агонију живота потребно је да немамо никакву жељу, мотив, склоност. Да немамо личност. Ово се суштински коси са хришћанством које сваку личност сматра створеном по лику Божијем, а живот сматра добрим, Божијим даром. Срж саме хришћанске вере јесте победа живота над смрћу, победа постојања над непостојањем. Зато верујемо у Страдалог и Васкрслог Христа, зато је сво наше настојање усмерено ка Њему и вери у живот после смрти. (Зашто тај живот не може да буде реинкарнација неком другом приликом.) Медитација постоји у сличним облицима и у другим религијама, као што је хиндуизам, и поменута њу ејџ идеологија, али је овакво, будистичко значење данас најзаступљеније. Али - да ли може постојати добра медитација? Сама реч „медитација“ долази од латинског meditari што означава промишљати, контемплирати. Православно хришћанство познаје созерцавање, промишљање срцем. То није толико интелектуално прегнуће, колико прихватање Божијег Промисла, пребивање у Његовој близини. Особа искуствено доживљава и прихвата Божију љубав. Исак Сирин сматра да људска природа постаје способна за истинско созерцање тек када се практиковањем врлина очисти од страсти. О томе је писао Свети Јован Лествичник, на томе се темељи исихастичка теологија. Наравно, условно можемо назвати медитацијом и размишљање, у молитвеном духу, о Божијем плану за свет и нас лично. Како је мој лични живот повезан са великим Божијим интервенцијама кроз историју? Шта Он жели од мене? Да ли се правилно служим Његовим даровима? Да ли сам и како сам погрешио? То су све питања која човек треба себи да поставља. Ово порађа мотивацију на делање, промену, али смо уједно и помирени са животом јер прихватамо Божију вољу, осећамо да смо у Његовој близини (созерцање). Из свега овога је јасно да је сваки облик православне „медитације“ прожет молитвеношћу и богослужбеним етосом, где је Причешће епицентар и извориште благодати. Православље полази од посебности сваке личности али и од суштинског значаја заједнице. Полази од живе жеље за Христом, пред Кога износимо сав свој труд, страдање, недоумице, љубав, чежњу. Далекоисточна медитација негира, гуши сваку жељу, док православно созерцавање осмишљава сваку жељу, приносећи их Богу. Али највећа жеља је, свакако, сâм Бог. Медитација полази од мог личног духовног мира, смештајући моје лично добро пре Бога који, на крају крајева, не постоји или сам ја сâм бог (њу ејџ). Православље полази од љубави према Богу. Кад би могао да се деси такав парадокс, православни хришћанин би радије био у паклу са Христом, него у рају сâм. И док будистичка медитација полази од намере да се појединац „ослободи“ везаности за овај свет, људе, природу, време – созерцавање усмерава особу да поштује Богом створен свет и пронађе свој смисао кроз делатну љубав према Богу и ближњима. Медитацијом човек бежи од света, живота, па и себе самог; у православљу се човек суочава са собом и животом, осмишљава све Христом, и кроз ту наду се мења на боље. Православна молитва, созерцавање и богослужење, све је узалудно ако се не пројави у конкретном односу према конкретним људима. Човек не треба да одбацује своје жеље. Чак и ако су те жеље лоше, треба их изнети пред Господа, прихватити свој грех да бисмо се суочили са својим недостацима и признали да без Бога не можемо ништа, па ни да се променимо на боље. Никад не треба бежати од себе јер та трка се увек претвори у бесконачно јурење у круг. Треба се суочити са својим недостацима и надвисити их. Зато је и Христос постио, пристао на кушање, признао Свој страх у Гетсиманском врту, пристао на смрт да би је поразио. Поразно је што многи схвату православља као својеврсни бег од стварности. Тачно је да се на Литургији пева, уоквиру песме „Иже херувими“ – „сваку своју животну бригу оставимо“. Али то је зато што смо, претходно, кроз све прозбе, молитве, јектеније, кроз помињања на Проскомидији – све своје бриге и принели Богу. А сада, кад смо сваку своју животну бригу већ Њему принели да их осмисли и да помогне, док се Дарови износе, кад почиње Тајна вечера, ми созерцавамо близину Божију, јер ускоро ћемо се с Њим сјединити. Не приличи да се бринемо „као они који ће примити Цара свих“ у Тајни Причешћа. Дакле, Црква није бег од стварности, она је пуноћа стварности. Богослужење није заборав проблема, оно је молитва, вапај за Божијим присуством целим током ношења нашег крста. Литургија није духовна представа створена да разгали верска осећања, него прилажење и сједињење са Самим Христом. А живот у својој целости није подељен на световно и духовно, већ је сав озарен Божијом лепотом и прожет светом борбом. Најгоре што можемо да урадимо јесте да од те борбе побегнемо. Док говоримо "ом". Марко Радаковић Извор: Авденаго
  10. 4 points
    Драшко

    Бoжија чуда у нашем животу

    Danas sam (grdicete me ) trazio cigare po raznim dzepovima jakni da imam uz kafu na nervnoj bazi....ne nadjoh cigare ali nadjoh omiljeni akatist koji trazim vec neko vreme
  11. 4 points
    Bravo! Nista za oduzeti ni dodati! Tutumraci povlace paralele i izvode analogno zakljucke o dijametralno suprotnim i nespojivim stvarima.
  12. 4 points
    Молим те као човека, не помињи више крштење. Не бавимо се тиме! Иначе, то нису били католици него секта. Но, о свему томе сада не причамо! Биће моја књига о томе, и тада може. Сада да прескочимо.
  13. 4 points
    Марина Савковић

    Шта би сами себи поручили...?

    http://www.fokuspress.com/najnovije-vijesti/129-top-story/537-drago-malovic-in-memoriam-tesko-je-povjerovati-glumcu-da-vise-nije-ziv
  14. 4 points
    GeniusAtWork

    Tehnologija nije problem. Mi smo problem

    Ова тема је бруталан напад на господина @Avocado. Неће вам то тако лако проћи!
  15. 3 points
    шпиља

    Људи су супер! :)

    ова Жена је спасила и подигла 30 беба остављених поред пута
  16. 3 points
    @Лидија Миленковић ово је мој фаворит из маминог врта
  17. 3 points
    Опрости ако сам својим коментаром повредио твоја оСНСећања...
  18. 3 points
    Avocado

    Tehnologija nije problem. Mi smo problem

  19. 3 points
    Milena B.

    Монах Арсеније (Јовановић) предавања

    Divan čovek, imala sam priliku da ga upoznam, pod Ostrogom. Pristup mu je kao da se znate sa njim godinama, i možete o svemu popričati
  20. 3 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  21. 3 points
    Није тема овде. Пријавићу те за троловање ако наставиш.
  22. 3 points
    Ne kapiram zasto ste se ponovo uhvatili krstenja i pricescivanja? Svaki RK je uredno krsten i to priznaje PC. Nijednom pisanom regulativom PC ne zabranjuje svesteniku da pricesti RK. RK imaju pisane regulative po tom pitanju. To je cela prica - i nema nista sporno.
  23. 3 points
    ПУТОВАЛА САМ У ЈЕРУСАЛИМ И ТАМО ВИДЕЛА СТАРЦА Архимандрит Андреј (Конанос) Један од показатеља духовног развоја је обустављање потраге за духовним надприродним доживљајима: – Јао, оче, она икона се померила! А ова је замироточила! Питам их: – Добро и шта с тим? А шта се са тобом десило после тога? Или се све зауставило на твојим «ах» и «ух»? – Оче, испричаћу ти нешто задивљујуће! Путовала сам у Јерусалим и била сам просто у шоку, а потом... – И шта је било потом? Шта се изменило у твом животу? – Па ништа… Једном су ми испричали: – Путовала сам у Јерусалим 35 пута и видела једног старца! – Добро, и шта си достигла тиме што си видела старца? – Али њега нису сви видели, а мене је чак и примио! – Браво! И шта с тим? Зар је то успех? То је све само спољашња ствар. Зар ће те за време Другог Доласка Христос упитати: «Колико светаца си видела?» – и то је све? А ако си путовала у Јерусалим, Он ће те можда питати, а да ли си обишла тај град барем десет пута? А ти одговориш: «Не, свега три пута». – «А-а-а, три, па то је мање од десет!». Зар је то та духовност, коју негујеш у својој души? Ето, ја сам, на пример, видео и старца Порфирија, и старца Пајсија, и старца Јакова. Да ли се због тога што сам их видео, у мом животу нешто изменило на чаробан начин? Христос је био сасвим близу апостола, али Јуда због тога ништа у себи није изменио, а поврх тога је и издао Христа. А Свети апостол Петар се одрекао Христа, и Тома је такође показао неверје, али Господ је био с њима. Причати о томе где си био, кога познајеш, са ким разговараш, није довољно. Познајем људе, који никада нису били на Светој Гори, јер су непокретни. Знам и жене, које никада нису путовале у Јерусалим, јер су сиромашне и са много деце, али им је у души увек радост Васкрсења и Гроб Господњи. Не причам ово да бисте мислили да не треба да обилазите света места, путујте слободно. Али ако будете путовали и враћали се исти какви сте и пошли, то неће бити довољно. То је оно што ја имам у виду. Шта значи духовни развој? Сећате ли се шта Христос говори Светом апостолу Петру? – Хајде за Мном (Јн. 21, 19). Апостол Петар пита, а шта ће бити са јеванђелистом Јованом, и Господ му одговара: – Шта је теби до тога? Можда ће Јован бити овде до Другог Доласка. Питање је шта ћеш ти радити са Мном? Какву си корист извукао из ходочашћа? Једна госпођа се вратила кући после читања акатиста Пресвете Богородице и страшно се посвађала са мужем. И син каже: – Гле, она је дошла после читања акатиста и одмах се свађа. А још раније је пошла код фризера и офарбала косу. Шта је она добила од Цркве, шта је научила, како се променила? Други се после не мењају, јер не виде да се мењамо ми. А ми смо добри само на речима. И ја сам такав. То ми је рекао тата пре два месеца. Зато што сам одбијао његове позиве, будући да сам био врло заузет и узео на себе много обавеза. Он ми је рекао: – Чекај, чекај, не спуштај слушалицу, рећи ћу ти брзо. Зашто си са свима осталима тако добар, а са мном тако жесток? Слушалица ми је просто висила у руци. Одговорио сам: – У праву си, опрости ми. Хајде да вам кажем и разлог за то. Када сам био мали, он није са мном разговарао, а сада, када је отишао у пензију и у потпуности капитулирао, добио је жељу да стално прича. Због тога сам се ја мало наљутио и рекао му да он цео живот није обраћао пажњу на мене, а сада, када има 72 године, «ти хоћеш да ми причамо телефоном?». Ипак, он је у праву да ја причам људима једно, а њему друго. Разумете? Прави духовни успех није представа за публику, већ показивање свог истинског лица. Постани онакав, какав треба да будеш, и таде ће и други то схватити без речи. Он ће се зближити са тобом и заволеће те. Жена прича мужу да га воли и да нема другог, али то је неубедљиво. Када је то заиста тако, нема никакве потребе говорити о томе – из тебе се распростиру таласи истине, топлоте и љубави према другом човеку. http://www.pravoslavie.ru/102989.html
  24. 3 points
    Zoran Đurović

    Патријарх Вартоломеј о Цркви у Црној Гори

    Не признајем уџбеник ако Рођа није био рецензент!
  25. 3 points
    A da nije u pitanju samo forumski poremacaj visestrukih naloga 😂🤣😂
  26. 3 points
    Милан Ракић

    Napredna zona sumraka

    Ovaj lik iskoristio je sve jutarnje programe da sa bazena prozove zamjenika gradonačelnika Beograda, i svaki put su ga prekinuli (VIDEO) Kakav lik...! NEDELJNIK / 03. Juli 2019 PODIJELI: Uroš Marković iz Sportskog centra “Milan Gale Muškatirović” postao je zvezda društvenih mreža, pošto je gostujući na dva jutarnja programa prozvao zamenika gradonačelnika Gorana Vesića. Prvo je na TV Pink govorio o pogodnostima koje bazen na Dorćolu pruža, da bi onda izgovorio rečenicu: “Ali postoji jedan problem, ukoliko Vesić Goran otme sportski centar…”, nije uspeo da završi rečenicu. 722 people are talking about this Twitter Ads info and privacy Okej, drugi pokušaj, posle insistiranja novinarke da se vrate na to kako bazen funkcioniše. “Bazen dobro funkcioniše, imamo dosta posetilaca… ali to će trajati sve dok Vesić Goran ne otme…”, ponovo je prekinut Marković. Ista scena desila se i na RTS-u. 790 people are talking about this Twitter Ads info and privacy “Nemamo pravo da pričamo o broju ljudi koji dolaze na bazen i o besplatnim ležaljkama, u trenutku kada Vesić Goran želi da otme ovaj sportski centar”. Ponovo je bio prekinut, javlja Nedeljnik
  27. 3 points
  28. 3 points
    Уџбеник је прошао рецензију и добио одобрење Светог архијерејског синода (патријарха Српског, епископа Бачког, епископа Крушевачког...) А из тебе говори мржња. Не знам само због чега, јер ме ни не познајеш.
  29. 3 points
    Бденије у цркви Св. Јована Шангајског у Батајници
  30. 3 points
    Milena B.

    Слике форумаша

    Spomenik Patrijarhu Pavlu, u porti Sabornog hrama u Trebinju
  31. 2 points
    Епиклеза је врхунећа тачка молитве Анафоре, када се заједница, свештеном молитвом, обраћа Богу Оцу да ниспошље Духа Светога ради претварања Дарова у Тело и Крв прослављенога Христа ради освећења верних. У православној Литургији, освећење Дарова врши се молитвом призива Светога Духа која следи одмах после речи установе Евхаристије, о којима смо говорили у нашој претходној емисији. Поред освећења дарова, у овом издању емисије "Светотајинско богословље" тумачили смо молитвено помињање Пресвете Богородице, као и усрдне молитве које упућујемо свима светима у оквиру ходатајствене молитве. Божанствену Евхаристију приносимо за све свете, а особито за Пресвету Богородицу. Прво да бисмо им указали част, а друго, да бисмо заблагодарили Богу што нам их је подарио да нас заступају на наше спасење. Сви светитељи, али особито Пресвета Богородица, јесте сама по себи човеково благодарење Богу за Његова доброчинства. Данашња емисија крунисана објашњењем јектеније пред молитву Господњу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ
  32. 2 points
    Не да ми Христос, молим те да ми верујеш.
  33. 2 points
    Jesi otpozdravio bracu raskolnike preko " jednoga co'eka "? Komunicirate sa raskolnicima? Kakve oni veze imaju sa MPC? Zasto jiste izdali zvanicno saopstenje za javnost? Da li mi kao pripadnici SPC - ciji ste i vi jos uvek deo - moramo da se informisemo o poseti " jednoga co'eka " preko raskolnickih sajtova?
  34. 2 points
    Klasican bot. Kao da je placen je za svaki negativnu reakciju na komentar koji govori u prilog tezi o.Zorana i suprotno ( blokiran je negde na polovini teme - tako da nije bio u mogucnosti da dalje komentarise, ali je nastavio sa nesmanjenim entuzijazmom da daje svoj skromni doprinos ) 😊
  35. 2 points
    Zasto bi Rusi pomogli CG nezavisnost kad se zna da je to put u NATO koji im nikako ne odgovara? Taj Deripaska je bio tajkun i u zatvoru, ako dobro pamtim, nije neko prijateljstvo
  36. 2 points
    Драшко

    Преминула Борка Павићевић

    Pustimo je Pedja Ako neko moze da nadje "glavicu luka" za Borku neka nadje....ako ne....
  37. 2 points
    Предраг М

    Преминула Борка Павићевић

    борац за демократију који у себи носи есенцију фашизма, бива испраћен песмом која има антифашистичку конотацију...
  38. 2 points
    Milena B.

    Шта ЈА тренутно слушам...

  39. 2 points
    dragisa

    Zašto biti pravoslavan?

    @JESSY je otvorila zaista divnu temu, preporučio bi vam da iščitate sve tekstove, siguran sam da će te primiti suštinu. a ukoliko nemate vremena pročitajte makar ovo:
  40. 2 points
    ana čarnojević

    Преминула Борка Павићевић

    okej , ako ćemo da virimo na tudje komemoracije i sarane onda da znamo da pesma malo baca na antifašizam. ovo je jedan od komentara na yt Fala lipa ča ste ovu prekrasnu pismu ovdje postavili! Suza mi krene na oči kad pomislin na svog nonu koji je sa 17 godina napustija svoju skromnu kućicu i obitelj u Varošu i pridružio se prvom splitskom partizanskom odredu. Antifašistički Split još živi! Oj Mosore, Mosore, sve se diže u gore. Skupljaju se sa svih strana čete partizana. O mladosti, mladosti, stegni puške na kosti. Za slobodu svoga roda istjeraj izroda! Oj Mosore, Mosore, naša sela sva gore. Fašistička zvjerad kolje sve što ostalo je. Partizani, drugovi, puni su vas lugovi. Naša puška mirna nije, sve krvnike bije. Oj Mosore, Mosore, skoro ćemo na more. Skoro ćemo svom narodu donijeti slobodu ! tekst je napisao Jure Kaštelan.
  41. 2 points
    Nego nista ne objavljuje Mitropolija na zvanicnom sajtu povodom posete ( bar ja ne nadjoh ), Ukri su odmah stavili na sajt
  42. 2 points
    а да се причом о рмк не жели троловати ова тема?
  43. 2 points
    Мислим да је сва бит објашњена у овом делу.
  44. 2 points
    obi-wan

    Tehnologija nije problem. Mi smo problem

    @GeniusAtWork Bas sam to `teo da kazem - uzasna insinuacija!
  45. 2 points
    Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид обавио је 28. јуна 2019. године, на Видовдан, молитвени чин освећења тематског парка „Србија“ на Багдали у Крушевцу. Свечаном отварању парка у непосредној близини цркве Светог Јована Крститеља и ротонде - параклиса посвећеног Светим великомученицима Георгију и Димитрију и будућег храма Светих Архангела присуствовали су представници државних и градских власти и благочестиви верни народ. Садржај парка тематски је заснован на свештено-културној географији и историји Србије представљеној са десет изабраних и уметнички верно изведених минијатура знаметнитих манастира и цркава пониклих у разним историјским периодима. Извор: Епархија крушевачка
  46. 2 points
    Логос

    Наша снага је Христос!

    Један од најистакнутијих православних мисионара данашњице протојереј Андреј Ткачов био је гост циклуса трибина „Православље и млади“, чију организацију, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, потписује Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, уз подршку Сретењског манастира из Москве и ИК „Бернар“ из Београда, као и медијско покровитељство Радија Источник Епархије ваљевске. Посебну лепоту сабрању у Вишем јавном тужилаштву дале су духовне песме о Светој Ксенији Петроградској и Оцу Јустину групе „Нектарија“ из Ваљева. Поглед на наслове књига проте Андреја Ткачова: „Не бој се, само веруј“, „Теби и мени Бог је написао писмо“, „У присуству Бога“ и других (укупно их је тринаест) рећи ће већ довољно о изворишту надахнућа и месту уливања свих врлина и дарова датих људском бићу да њима твори непролазно – Васкрслом Христу и вери православној. Ономе на чему почивају темељи националних идентитета Срба и Руса, који морају бити заједно у боготражитељству. Морају, јер само тако једни друге обогаћујемо, мишљења је јеромонах Игнатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира из руске престонице и уредник портала Православље Русије, преко ког је до Срба дошла мисао проте Андреја Ткачова. Мисао која истовремено ум и срце обузима, испуњава, ствара и потхрањује тежњу ка новим спознајама оног што смо као појединачне личности, али и као део свега створеног бескрајном љубављу Божјом. Након сјајне промоције у Београду, прота Ткачов дошао је у Ваљевску епархију да се поклони моштима Светог Владике Николаја, одслужи Литургију у његовој задужбини и његовим завичајцима упути благослов. Тако се „одужује“ Лелићком Златоусту, који је снажно утицао на њега, каже отац Андреј док му се у угловима очију назиру сузе радоснице. Кад види Србе или помисли на њих, сети се Владике Николаја, Кнеза Лазара, Стефана Дечанског, Петра Цетињског и свих Божјих угодника из рода српског. Баш како и Срби на Русе помисле при помену Светог Серафима, Ксеније Петроградске, цара Николаја Романова и других. Не треба доказивати да су Срби и Руси браћа, истиче отац Андреј, уз констатацију да нас нико не воли као једни друге што волимо. Штавише, свет нас често као лоше и опасне етикетира. Христос је поред нас. Кад буде у нама, свет ће још силније јуришати на нас. Србија није мала, али нема излаз на море, нити нафту, нити атомско оружје. Русија има много тога, али није у томе наша снага. Наша снага је Христос! Наша слава су Свети Серафим Саровски, цар Николај и сви новомученици. Наша будућност зависи од тога колико ће се људи сложити са овим што сам рекао. Имамо велико благо, а то је наша Црква. Све остало је додатак. Владика Николај је говорио:“Недеља је, ходите сви у храм! Уколико то радимо, моћи ћемо да говоримо о томе како да сачувамо породицу, васпитамо децу , да напредујемо- сматра прота Андреј Ткачов. У Русији и Србији живе милиони крштених људи. Ипак, број оних који учествују у богослужењима и даље је неупоредиво мањи. Ако погледамо колико муслимана у Москви редовно одлази на молитву, намеће се питање: зашто је њих тако много, а нас тако мало? Шта је потребно да нам се деси да бисмо се вратили Богу? Обраћајући се Господу, Владика Николај је говорио:“Превише Те је, љубави моја, зато те људи не примећују.“ Заиста, указује отац Андреј, Господ је свуда око нас као вода око рибе која у њој плива. Али, кад будемо умирали, гушићемо се без Њега као риба на сувом. Требало би сви да нађемо начина да служимо Богу. Један човек може да издаје књиге, други да лечи људе, трећи гради храмове… Имамо много родбине на небу и зато, закључује познати писац, како се у Литургији поје, уздигнимо срца! Уредник Издавачке куће „Бернар“, која ове године обележава деценију постојања, Никола Дробњаковић провео је Ваљевце кроз неколико текстова оца Андреја, који указују на разне социјалне апсурде савременог доба, а које аутор расветљава под лупом јеванђељске мисли, дајући како дефиницију опаженог, тако и упутства за отклањање последица. Шта год да прочитате од оца Андреја, сазнаћете нешто добро, истакао је Никола Дробњаковић. Да су Ваљевци ове речи озбиљно схватили, говори и чињеница да су од проте Ткачова затражили одговоре на разна питања, као и да су се кући вратили обогативши своје библиотеке бар по једном његовом књигом. Лепоту мисли и речи употпунила је песма групе „Нектарија“, свештеника Николе и супруге му Дајане Петровић. Прота Андреј Ткачов са публиком је разговарао уз преводилачко посредовање Марине Тодић, која са руског преводи и његове текстове на порталу Православље Русије. Извор: Православие.ру
  47. 2 points
    Преносимо текст монахиње Нине (Кригине), доктора психолошких наука и сестре средњеуралског женског манастира у част иконе Божије Матере „Споритељница хлебов”. Монахиња Нина је и православни психолог, а беседи на веома пријемчив и лако разумљив начин, због чега је њена предавање и беседе одслушало и одгледало много људи и, што је најважније, младих особа. Грешке предбрачних односа Серија наших сусрета се зове „Топлина огњишта” и ми желимо да то наше породично огњиште буде топло и пријатно. Али то умногоме зависи од тога како смо проживели живот до склапања брака. Које се ту грешке јављају? Најраспрострањеније грешке за које ја знам, посматрајући своје окружење, своје студенте, који представљају две супротности, два пола, јесу следеће: Прва је карактеристична за већи део младих људи који почињу живот, пуних енергије и снаге. Скоро смо спровели анкету међу средњошколцима и поставили им овакво питање: „Можете ли ви себе назвати срећним човеком?” И веома много њих је одговорило: „ Да, наравно“, „Нормално, да“. Они имају такав став. Ако бисмо то питање поставили људима у претпензионом собу, потврдан одговор би се могао чути веома ретко. Млади људи имају много снаге и уверења да је сав живот испред њих, имају много здравља. И ето то, када је много снаге а мало животног искуства, то је оно што човека заноси. Али касније постаје јако болно, и учињене грешке морају да се исправљају читавог живота. Најраспрострањенија грешка међу младима налази се у њиховом ставу да треба живети срећно и да не треба страдати. Такви људи се често могу видети, јер се веома истичу у гомили. Ја бих желела и да обратимо пажњу на то да се наша савремена пропаганда труди на сваки начин да импресионира младе људе и убеди их да живот треба да буде непрестани ватромет и да нема потребе о томе размишљати. Целомудреност Други распрострањени став код младих јесте да треба узети све од живота. Када почињеш с њима да разговараш и да их испитујеш шта је по њиховом мишљењу љубав, схватиш да љубав за њих подразумева честу промену сексуалних партнера. Колико се само варијанти наслушаш. „Мени је потребно да нађем свог човека“ – говоре неке. Једна моја студенткиња је изјавила да јој је потребно да нађе мушкарца свог сексуалног типа. Уопштено говорећи, они који су се свега нагледали и начитали, имаће и свакакве идеје. Постоји појава која се зове промискуитет. То је честа промена партнера. Проституција је професија која зарађује новац. А у овој ситуацији човек просто живи само за себе, труди се да узме све од живота максимално, не схватајући да се брзо претвара у канту за смеће. Он не бира за себе другу половину, већ служи као врста смећа. Разговарала сам с једном девојком која је с болом у гласу говорила: „Сада је моногамија немогућа! Сада сви тако живе! Ако девојка не почне рано да живи с партнером, према њој се односе као да није нормална. Такве људе чак називају и посебним именима.” Када сам се загледала у њене очи, схватила сам да вришти од бола. У очима јој је била нада. Она је тражила да јој докажу да постоје други људи и други односи. Ипак, она се и даље држи својих убеђења. Када су питали мушкарце да опишу свој идеал жене, постало је јасно да ниједан мушкарац не жели да је његова жена пролазила као барјак од једног мушкарца до другог… Они се труде да такве девојке не изаберу за жену. Оне су потребне за стицање сексуалног искуства. Њих, једноставно говорећи, искоришћавају. Једна девојка је дала јасан одговор на питање о могућности полних односа с партнером: „Мушкарцу ништа неће бити због тог искуства, а коме треба искоришћена девојка?” Речи „искоришћена девојка” много су ме потресле. Мушкарци су, у ствари, често заинтересовани само за забаву. Њима је добро да искоришћавају жене. Он од живота узима све и од жене узима све. Тим мушкарцима који још нису засновали породицу општим мишљењем је дозвољено да ступе у везу с неколико девојака. Наше баке често говоре: „Нека прошетају, нека се излудирају”. „Излудирају” – како тачна реч! А на девојку се у овој ситуацији ставља печат. Оно што је у нашој култури мушкарцима дозвољено пре брака, женама је забрањено. То треба запамтити! Рекло би се, шта може бити лоше у ставу: „Ја нећу мењати партнере. Само ћу живети с једним. Ако се испостави да се уклапамо, онда ћемо се регистровати у општини.” Споља гледано, све изгледа правилно и уверљиво. Не баш пристојно, али сасвим логично. „Спремни смо за озбиљну везу и просто ћемо посматрати једно друго. У тим односима смо равноправни.” Када мушкарац пре брака живи с разним партнеркама, људи старијег узраста кажу: „Нашетао се, излудео се”. За жене то не говоре. Према њима се одмах формира специфичан однос, праћен горким осмехом. Чак и ако на почетку мушкарац говори да му није важно с ким је пре њега била његова друга половина, ипак се све, на крају, сведе на то питање. Уосталом, та девојка је будућа мајка. А материнство је светла и чиста ствар. Дете које се рађа од мајке треба да буде здраво у сваком погледу. Када је девојка имала неколико сексуалних партнера, то обично не пролази без трага на свим нивоима. Постоји једно поређење с лепљивом траком: први пут она се лепи тако да ју је скоро немогуће одлепити, затим лепљива трака мало слабије држи, а пети пут скоро да се и не прилепљује. То јест, после неколико веза, жена нема праву привезаност према свом мужу. То не изненађује. Уосталом, ту су и успомене и, били ми свесни тога или не, постоји поређење. А ако погледамо то на нивоу организма, мора се узети у обзир и овај занимљиви податак: женски организам се чак прилагођава мушком на нивоу микрофлоре. Када жена почне да живи с другим човеком, долази до прилагођавања. Тај процес се може поновити неколико пута. А затим обавезно следи квар, почиње болест. И беба се рађа у зараженом порођајном каналу. А ако је тамо још био и грех убиства – абортус, онда се беба рађа не у чистом материнском телу, већ у прљавом, болесном телу са ожиљцима. Мајка – то је светиња над светињама. Она треба да буде чиста! То говори о томе да није најпре мушкарац дужан да води целомудрен живот, већ је посебно важно понашање мајке, зато што се унутар њеног тела рађа дете. Како се може родити здраво и чисто дете у прљавој утроби? Сада се говори да се рађа мало здраве деце. Али то је резултат тога што момци шврљају и лево и десно. Колико има неплодних мушкараца сада код нас? Тако исто и девојака? Зашто се раније рађало по 15 деце, притом су сва била здрава? А сада се рађа једно, и то с муком. То је сада идеологија која се намеће. Можете јој се поклонити или јој се успротивити. Ако размишљамо о породици, не треба одмах ступати у блиске односе. Многе жене пате од тога што буду одбачене одмах после интимних односа. Једном је један свештеник рекао задивљујућу ствар: „Онај човек који је пре брака често мењао партнере, издао је онога с којим му је Богом одређено да живи породичним животом. Он је фактички њему неверан.” Није случајно код нас Руса реч – суђени. То јест, онај човек, с којим је суђено бити заједно. Ако је девојци или младом човеку суђено да ступе у брак, пре или касније то ће се десити. Зашто издавати своју будућу половину? Зашто красти од других и уништавати животе других? Пробни бракови „А зашто да се региструјемо”, мисле многи, „када нам је и овако добро?” Неки пристају да живе у таквом браку јер једноставно желе да знају колико се слажу једно с другим. „Ако се испостави да нисмо једно за друго, чему потписивање?” – објашњавају они. Притом се сматра да су у овој ситуацији и мушкарац и жена равноправни и заједно доносе такво решење. Обоје су за озбиљну везу. Овде је неопходно приметити следећу особеност женске психе: чим почну сексуални односи, жена постаје зависна од мужа, постаје његов део, силније је привучена к њему. Шта се дешава с мушкарцем који нема развијен осећај одговорности за другог? Он види једно те исто сваки дан. За њега је завршена романтика, почињу радни дани, све то постаје навика. Појављује се осећај да је циљ достигнут и мушкарцу такав живот почиње да досађује. Наступа слабљење осећања. Тим пре ако се жена не приказује увек у најбољем светлу и раздражује га својим хировима. Овде нема равноправности. Жени се појачава осећај привезаности, а код мушкарца се појачава осећај досаде, једнообразности и монотоније. Жена се бави учвршћивањем односа и труди се да наведе свог партнера да ступе у брак, али њему то није потребно. Жена чека када ће је мушкарац запросити. Ако до тога не дође, жена почиње да жури, трудећи се свим силама да га тихо погура ка доношењу те одлуке. Својим делима га призива да оцени њене способности. „Погледај каква сам ја домаћица. Како добро изгледам! Како укусно кувам.” То јест, испада да мушкарац заузима трон, а жена му доказује своју вредност у свим пољима. Због тога овде нема једнакости! Однос према жени претвара се у израчунавање њених врлина и недостатака. То више није љубав! То је трговина, рачун, све – само не љубав! Затим, жена неретко осећа да мушкарца оваква ситуација потпуно задовољава и он се не труди да ишта промени. А ако се у њему пробуди жеља, он ће отићи другој жени, објашњавајући свој одлазак тиме да му његова партнерка не одговара. Неке жене у датом случају иду на потпуно неоправдан корак. Оне одлучују да затрудне и роде бебу. „Сад никуда неће отићи!” – мисле оне. Ако мушкарац има бар неки осећај одговорности, онда даље може уследити „стимулисани” брак (брак када је невеста већ трудна). Овде је потребно поменути да рађање бебе никада није фактор који ће учинити да муж изненада „открије” своју љубав према жени. Већина мушкараца доживљава дете као проблем. А још се ту нађе и гомила рођака и пријатеља који почињу да га уче и гурају у брак. Под овим околностима мушкараца се осећа ухваћеним. То је као да су га обманули. „Где је ту равноправност?” – питам ја вас. Често се после пробних бракова људи обраћају психологу. И када их слушаш, чини ти се да се пред тобом само мењају лица која су научила једну те исту причу и сада је понављају. Тако да „пробни” брак – то су сузе женског рода. Ту нема никакве равноправности! А ако и има, онда је она искључиво имагинарна. Говорећи духовним језиком, грађански брак је блуд. То је кршење заповести! Због тога благодат одлази. Потом се проливају сузе, остају нерешени проблеми. Какве ту може бити радости? Овде су могуће само плач и сузе. Среће ту неће бити! То ће бити само бекство у фатаморгану. Мени су се урезале речи једнога светитеља: „Ничега се не треба бојати осим греха.” Јер Бог је љубав. И само када ми грешимо, благодат одлази. И тако човек лети по животу, као суви лист по ветру. Он удара на све преграде на свом путу и на крају се може распасти. Да, цела ствар је у нашем греху. Само у њему. А не у томе што су људи сурови или је живот лош. Униније, песимизам Једна крајност, као што смо већ рекли, јесте неуздржани блуд. Друга крајност је седење код куће и немање воље за изласком и дружењем. С једне стране, шта у томе може бити лоше? Али овде је могуће упасти у униније. То није чување целомудрености, већ униније! Такви људи – уседелице верују да у њиховом животу неће бити ничег доброг. „Ко ће мене заволети? Зар ја могу основати породицу?” – говоре они. У психологији се то назива „самопрогнозирајуће пророштво”. То је ситуација када човек живи са ставом да с њим неће бити ништа добро и води себе тако да се тај став оправда. У своје време, када сам водила курс „Етика и психологија породичног живота”, пришла ми је једна девојка желећи да подели са мном своје проблеме. Јако је чудно било гледати шеснаестогодишњаке који говоре о томе да у њиховом животу још нема љубави. Они то говоре као да су проживели сав живот. И они то заиста виде као трагедију. Посебно у поређењу с другим вршњацима. Тинејџерска љубав има карактер епидемије. Заљуби се један, па други, па у стање заљубљености упадне цео разред, па још даље. И ето, пришла ми је девојка и причала о младићу који је занима али који никада, по њеном мишљењу, не обраћа пажњу на њу. И после неког времена сам налетела на следећу сцену у школи: тај младић је пришао тој девојци с леђа и почео нешто да јој говори. А она се окренула и рекла му: „Шта хоћеш?!” Била сам крајње изненађена њеним понашањем. Када сам је питала о томе што се десило, она је одговорила: „Ни сама не знам шта ми се десило.” Међутим, ја знам шта се с њом десило. То дете је само себе својим „самоједством” довело до унинија. Била је то класична ситуација „превентивног напада”. Девојка очекује да ће све бити лоше, да ће свакако бити болно. И одједном, окреће се и види да јој је он пришао. Тој девојци у глави се одмах јављају мисли: „Из тих односа ништа добро неће изаћи. На крају ће све бити бол и страдање. Због чега се мучити толико времена? Најбоље одмах све да окончам.” И зато с њене стране одмах следи: „Шта хоћеш?!” То је класично самопрогнозирајуће пророштво. Она не дозвољава да јој се на други начин обраћа. Она одмах својим унинијем води однос на други ниво. С таквим људима одмах треба говорити на други начин. Они не дају другој половини чак ни да им се приближи. А где уопште могу да се упознају млади? Раније су Руси говорили: „Не тражи жену у колу, већ у башти.” Познајем једну учитељицу која је свом одраслом сину који је учио у иностранству говорила: „Добру жену у ресторану и дискотеци нећеш наћи. Места за забаву нису погодна за тај циљ. Иначе ћеш цео живот после плесати.” И тако се њен син упознао са својом женом на поклоничком путовању. Група младих је путовала и молила се. У капели се срело двоје и ето вам пара. Савременог пара. Зато се и каже: „Иштите и даће вам, тражите и наћи ћете.” А што се тиче тога како се правилно понашати, могу рећи следеће. Треба живети по заповестима Божијим! Оним људима који живот замишљају као бајку, то се чини досадно и глупо. Они говоре себи: „Тако ћу живети у старости.” Али овде треба схватити да ако желите да живите и да имате и радосно срце и стабилну породицу и срећну децу, морате да живите по заповестима. Ако будете поштовали управо тај пут, све ће бити прекрасно. Ако човек говори: „Мени је то досадно. Ја и сâм све знам. Све ћу радити сâм” – њему ће бити веома тешко. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  48. 2 points
    . E to je toliko izvesno da ti ovo prorostvo nece omanuti! Samo je pitanje kada. ... btw deda mi ima 97 godina i jos je ziv. ... btw again: a i sada da me pohodi ne bi mi tesko palo, naprotiv. Je li kladis li na zene, ovo sada sto ide, FIFA svetski kup za zene. Ima li kakva dobra dojava. .
  49. 2 points
    Ја мала девојчица са именом Штампарским сам "обавијештена" и нећу да се дописујем са некима које сматрам ботовима. Осим у пар томова одговора. Јесте да су бесмислени али ми не замерите. Ја сам цурица.
  50. 2 points
    "Tamo daleko"

    Људи су супер! :)

    Upravo me je pozvao dugogodisnji klijent, Jevrejin (ortodoksni) da mi cestita srecan Vidovdan I to na srpskom! I tako svake godine, za sve vazne praznike! Svaki put se iznenadim, sve mislim zaboravice, medjutim kaze da upisuje u svoj calendar svake godine…. dakle - car!
×
×
  • Create New...