Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 06/29/19 in all areas

  1. 8 points
    Нема ко не би волео да није тако што Ђуровић говори.
  2. 8 points
    Anika

    Слике форумаша

  3. 7 points
    Није добро што сте се уротили против Москве, ајде да има зашто, да има догматских или канонских разлога. А сада се сврставате уз Фанар хтели не хтели признајући Вартоломејев спис као иоле меродаван, уместо да реагујете на јерес ,,Мајке Цркве", ,,Новог Рима", свекосмичког престола. Добро се закувало у МЦП, јадна наша браћа, како ће се извући ухваћени у вртлог. Као кад се врти у глави, тешко виде где је шта.
  4. 7 points
  5. 6 points
    Владика Јоаникије: Прикупљено преко 50.000 потписа за повлачење Предлога закона о слободи вјероисповијести јун 29, 2019 у 10:32 | Актуелности, СПЦ, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије казао је синоћ да је преко 50.000 вјерника досад својим потписима подржало захтјев Цркве да Влада Црне Горе повуче из процедуре Предлог закона о слободи вјероисповијести. „До сада смо скупили 50 хиљада потписа. 50 хиљада људи се именом и презименом изјаснило против овог зла. Нисмо могли све лијепо пребројати, а ова активност за одбрану наших светиња ће да потраје још, једно одређено вријеме“, казао је Владика Јоаникије на Видовданском пјесничком бденију у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Због великог интересовања потписивање петиције ће бити настављено до Петровдана, а сви који то желе петицију могу потписати у својим парохијским црквама. Радосав Рајо Војиновић
  6. 6 points
    Барт је интервенисао канонски или неканонски у Украјини? Да или не?
  7. 5 points
    шпиља

    Слике форумаша

    старац и море
  8. 4 points
  9. 4 points
    Pričaš gluposti. Po čemu je antenam Mirašev medij? Ako je neki mediji Mirašev, onda najmanje što bi očekivao od tog medija je da ima tekstove koji afirmišu Amfilohija na bilo kakav pozitivan način kao recimo ovdje: Amfilohije u 36 knjiga A još pride tome očekivao bih neki tekst koji afirmiše Miraša kao potencijalnog crnogorskog patrijarha, a ne ovo: Može li Amfilohije biti prvi crnogorski patrijarh?
  10. 4 points
    Мислим да је било рецимо Хрвата (Јосип-Јосиф Панчић. Андрић) који су рођени и имали један идентитет, а касније се определили да буду друго. Код Рома или других видљиво различитих је ређе. Колико је било Срба који су променили идентитет, па постали рецимо Хрвати. Или многи Словенци који су постали Срби у националном смислу. То је ствар саморазумевања и рецимо културе. Нема Хрвата у западној Херцеговини који се не мисли о себи као Хрвату (можда и бољем од других), а историјске чињенице кажу да су имали нешто другачији идентитет. То што ми то не признајемо је по мом мишљењу глупо и слично као са Црном Гором и Црногорцима ставља нас у губитничку позицију. Свако може да буде у националном смислу шта год хоће данас, али да кривотвори историју тј. да лаже не може односно треба на то реаговати. Нпр. Иво Андрић се декларисао као Србин и Његоша и Косово је доживљавао као своје (Доказ лична карта и сва његова дела писана ћирилицом у каснијем делу живота итд. )Неко данас може са пуним правом да каже да је Црногорац, али да тврди да је Његош био Црногорац у националном смислу и да су преци данашњих Црногораца су и градили цркве имали Црногорску националну свест је по мом мишљењу лаж против које се треба борити доступним легалним средствима. Кад се од садашњих Црногораца одузме Српство што многи они у лудости раде остаје: Штедимлија, Мило и Мираш итд. Ок то је неки почетак за нацију и што би овде на западу рекли Good luck with that.
  11. 4 points
    Брате, знаш ли шта је најжешће? Када сутра направе аутокефалну ЦПЦ са Лохијем и кажу да сам ја лупетао! Ово су људи без памћења. Свакоме од мојих пријатеља који су ми писали приватно ћу ово сасути у лице. Издали су српство и Русију. И свакоме ћу да пљунем у лице.
  12. 4 points
  13. 4 points
    Могу неки да имају неретко ирационалну, да не кажем демонску, мржњу према Вучићу, али он чини праву ствар таман колико смо у могућности. Сакупио је Србе из региона и започиње са консолидацијом, што некима изазива вртоглавицу. http://m.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:803283-Vucic-se-sastao-sa-predstavnicima-Srba-iz-regiona https://rs-lat.sputniknews.com/amp/regioni/201906281120212927-milacic-posle-sastanka-sa-vucicem-srbi-u-crnoj-gori-imaju-najvise-problema/ Амфилохије се неретко чуди свему и свачему, па онда релативизује и занемарује те ствари. А за право је чуђење његов удео у стварању нејединства међу Србима, а то је јасан показатељ ко си и шта си, сем кад је из незнања, што није ни близу случај код Амфилохија. Тако истоветно бриди српство и од Атанасија Јевтића. Као да живе за кукњаву због наше пропасти, а то је дебело застрањење, неки политички-мазохистички излет.
  14. 4 points
    Мени се чини да је сав проблем у Црној Гори, а слично и у Украјини управо проблем идентитета. Један идентитет, српски и руски се стицајем историских околности и утицајем пре свега запада почео претварати у црногорски тј украјински. Наравно са становишта Цркве то не би требало имати утицај. Црква треба бити са све. Међутим друга ствар је у питању која се тиче и те како Цркве, а то је Правда или Истина. Црква треба да слиједи Истину. У овом конкретном случају Митрополија Црногорско Приморска је српска тј. претежно српска и у њој треба да буде српски језик и да се његује српско писмо претежно. Пре свега зато што су они који се осећају Србима велика већина и међу клиром и међу верним народом. То је питање правде. Ако се временом то промени (мирним и нормалним путем) онда треба размишљати и о промени и језика и писма и свему. Црква треба да стане на страну обесправљених, а то је у овом случају српски народ коме се негира и језик и историја, па и ускоро и сам опстанак. Да ли је Црква аутокефална то није главно питање као ни питање имовине. Ако су већина у МЦП Срби очигледно да они не желе да се одвајају од СПЦ. Ко је Црногорац национално, а има исправну црквену свест њему ће ове ствари бити јасне и неће му то сметати. Мислим да је сваком националном Црногорцу а истинском вернику јасно да је припадност СПЦ најбоље решење јер једноставно Црогораца нема пуно 200 - 300 хиљада људи и без јаке везе са остатком блиских им по свему срба та наводна аутокефална организација црногорска не би била плодоносна тј. било би више афера и скандала него духовне користи. Ако се призна блискост два православна народа онда засебна организација је лудило за правог верника. Треба јачати праву веру у Црној Гори што се и ради вероватно али су у јавности често глупости пажња се баца на објекте (правно, бесправно изграђене). Ми Срби би у Црној Гори требали захтјевати своја права у држави, али објаснити брачи православним црквеним Црногорцима да се свог идентитета српског нећемо одрицати зато да би они привукли у Цркву своје сународнике националисте и србомрсце. То би мит. Амфилохије требало да зна. Он има како рече српско црногорски национални идентитет и то је у реду али ипак није српски, а већина верника има српски национални идентитет. Није у реду да мит. Амфилохије пројектује своје виђење идентитета на верни народ који има већински српски идентитет.
  15. 4 points
    александар живаљев

    Raskol se zahuktava

    Пропаст раскола у Украјини Да се овакве ствари не би понављале у будућности потребно је да постоји више искрене, а не дипломатске солидарности међу Помјесним Православни Црквама. Проблеми у некој од Помјесних Цркава треба да кроз призму саборног једиства буду доживљавани као проблеми за цијело Православље Од ИН4С - 28/06/2019 фото: plebiscitrs.org Пише: Сарадник Покрета за религију, јереј Миладин Митровић Да свако зло на крају само себе поједе изнутра свједоче посљедњи догађаји унутар расколничке организације која себе назива Православна Црква Украјине Кијевског патријархата. Нико није могао ни да претпостави де ће пројекат нарушавања јединства Православне Цркве, а који је био организован кијевским режимом и западним инвеститорима бити изузетно краткога даха и да ће доживјети потпуни фијаско. Сукоб двојице расколника такозваног митрополита кијевског Епифанија и почасног патријарха Филарета достигао је своју кулминацију 24. јуна на засједању синода ПЦУ. У синодској одлуци Филарет је био лишен права управе над свим парохијама и манастирима у Кијеву и тим самим изгубио сва канонска права и обавезе. Као човјек расколник Филарет се није смирио са одлуком синода него је отишао даље, те сазвао свој сабор на коме је објавио одлуку о оснивању свога синода и обнове Кијевске Патријаршије. Претходно је лажни патријарх Филарет 20. јуна у Владимирској Цркви објавио одлуку о поништењу томоса добијеног од стране Ваељенског Патријарха Вартоломеја, дајући образложење да добијени томос не одговара статуту аутокефалних цркава и ставља украјинску цркву у позицију зависности од Константинопоља. Овакав развој догађаја за већину православне јавности нимало није био изненађујући. Он је само потврдио лицемјерство, хитрост, лажљивост самозваних свештенослужитеља расколничке цркве у Украјини који као главни циљ свога служења виде не преданост Богу и народу, већ борбу за власт и лично богаћење. Распоп Филарет Денисенко благосиља украјинске фашисте У оваквој ситуацији највећи губитник је заправо Васељенски Патријарх Вартоломеј, који и поред свих указивања од стране Московске Патријаршије на штетност уоште дијалога са расколницима у Украјини, и између осталог и дипломатске молбе представника СПЦ био упоран у својој намјери да наруши уставно-правни и канонски поредак Православне Цркве. Филаретова одлука о давању томоса расколницима имала је катастрофалне посљедице, како по саму Православну Цркву тако и за њега лично. Константинопољ је на такав начин угрозио јединство Православља у цјелини – не само да је прекинут однос са Руском Православном Црквом, као најбројнијом Православном Помјесном Црквом, него је код већине православних вјерника умањила ауторитет Вартоломеја и ставила под сумњу његово достојанство као Васељенскога Патријарха. Посебно сада, када расколници јавно и транпарентно показују своје право лице – лице расколника то јесте људи који су у добијању томоса видјели лични благослов Патријарха Вартоломеја за своје богаћење и обману народа. Новонастала ситуација са украјинским расколницима, показала је непобитну чињеницу да се нарушавањем канонског поретка Православне Цркве, као што је то био случај од стране Васељенске Патријаршије која је директним мјешањем у канонску територију Московске Патријаршије нарушила канонске норме и дух Правослвних односа, порађа само ново зло које још више раздире једиство Православља. Да се овакве ствари не би понављале у будућности потребно је да постоји више искрене, а не дипломатске солидарности међу Помјесним Православни Црквама. Проблеми у некој од Помјесних Цркава треба да кроз призму саборног једиства буду доживљавани као проблеми за цијело Православље. Јер Црква Христова је једна, света, саборна и апостолска! А једиство, светост и саборност пројављује се у жртвеном напору да се било који проблем унутар Цркве превазиђе у духу братске љубави. патријарх Вартоломеј; фото: Спутњик/Сергеј Пјатаков Здрав дијалог се мора темељити на каноским нормама црквеног предања и жељом да се кроз искрени братски однос очува Правослаље, а не да се кроз новонастале проблеме остварују лични интереси. Само у духу очувања каноских правила могуће је искоријенити болест која се зове раскол и све будуће расколничке тенденције осудити на пропаст. У противном, промјене у суштинским питањима, како показује пракса доводе до растројства цјелокупног живота православне Цркве. Православни канони призвани су да чувају јединство Цркве Христове, и као такви предмет су апсолутног поштовања и неизмјенљивости. Очување канонског поретка пројављује дух саборности Помјесних Цркава и тим самим чува јединство васељенскога Православља. Извор: plebiscitrs.org
  16. 4 points
    Meni је јасно зашто фурате причу да ЦГ није била аутокефална, јер је као била под Цариградом и да зато сада затражите аутокефалију од "мајке цркве". Провидни сте.
  17. 4 points
    Ђукановић је мала риба, и наши проблеми су мање важни у поређењу са играма великих сила. Ђукановић је само пиун да се хватамо за њега, истурен да отвори пут Вартоломеју у много јачим потезима које чини и које смера. Иста су екипа НАТО моћника. Зато сматрам да је Амфилохије политички наиван. Много тога има као доказ томе. А за нас хришћане нема данас важније дужности од те да избацимо из игре патријаршију у Фанару и да га ставимо на одговарајуће место, а у том циљу Амфилохије чини драстичне грешке, или се то само чини нама мање мудрима. Бојим се да довољно мудрости нема код неких као што је Амфилохије, јер дешавања и последице то доказују, када се већ ухватио политике.
  18. 3 points
    https://vidovdan.org/tradicija/novopronadjeno-pismo-arhimandrita-sofronija-saharova-arhimandritu-adrijanu-kirsanovu-o-crkvenom-jedinstvu/?script=lat Sofronije je ovo govorio i mnogo ranije, pa su ga gledali sa podozrenjem zbog toga. Na kraju se ispostavilo da je bio vodjen Duhom, a ne mrznjom i slepilom.
  19. 3 points
    Убоо си га Зоки исто као питање за Родољуба за његовог епископа. На овоме питању се види колико су бранитељи митрополита Амфилохија сигурни у њега. Нико не одговори осим члан са арапским писмом
  20. 3 points
    Али Вучић има подршку народа, можда ће убудуће, уз помоћ и Вучића и других, и Милачић имати бољу подршку Срба у Ц.Гори. Само не знам какву суштину има петљање са тим. Политичари и власт су, осим благовољења или допуштења Божијег, избор и самих грађана. Нама, као Цркви, је приоритет да сачувамо чистоту вере, без компромиса. А питање са данашњим Фанаром и његовом тријадологијом и еклисиологијом је од круцијалне важности. Проблем је гурање под тепих те ствари, што чини Амфилохије и још поједини, иако се некад изјасни као да стоји на месту. Врло, врло проблематична ситуација. Као да сама политика ври из Цркве.
  21. 3 points
    Што се ви љутите кад вас називам издајицама Русије? И што вам желим да вам се оствари клетва владике Амфилохија да вам месо са костију отпада?
  22. 3 points
    Пази, брига мене за следовање Ђуровићу, њега тек очекује искушење које нема везе са овим питањем, а надам се да ћу му некада помоћи на обострану корист. Али сада је ствар конкретна. То што је Ђуровић заподенуо о томе нема никакве везе са нужношћу да ту ствар одбацимо.
  23. 3 points
    1. Тебе овде очигледно навјише боли када неко нападне врховног господара Србије и његове потрчке а то што се са најугледнијим епископима Српске православне цркве прави спрдња теби очито ништа не значи. 2. Овде се најмање ствари аргументују и већина износи полустине. Тражиш аргументе, изволи: Марко Милачић је на претходним изборима као кандидат своје партије за предсједника ЦГ добио 2,81% гласова, тј. за њега је гласало 9 405 људи, то ит је драги мој мјесна заједница. 3. Срби јесу у тешкој ситуацији а за то захвалити можемо већ поменутим самозванцима и букачима који овај јадни народ заводе и гурају право у пропаст. 4. А што се тиче борбе за српство, владике које си горе навео су толико урадиле да сва ова група кловнова који су заправо обичне марионете а не полтичари могу само да склоне у страну. А о тим стварима питај Србе у ЦГ, на КиМ, у Херцеговини а не србијанске таблоиде.
  24. 3 points
    Хрватом можеш, њима је та врста конвертовања добро позната, да не кажем у генима им је...
  25. 3 points
    Због читалаца Поука: тај текстописац Антене М, Владимир Јовановић, јесте освједочени самозвани историчар аутокефалије "ЦПЦ" који у свом двотомном опусу прво тврди да је Иван Црнојевић успоставио аутокефалију, а у другом тому фалсификује Његоша приписујући му термин "црногорска православна црква". (Занимљиво је колико смо се навикли на тај термин који је у историји Црне Горе до 1992. потпуно непознат.) Но, таквијех научника у нашијем крајевима подоста има, ма опет потеже су ове наше школе
  26. 3 points
    Кад провоцираш: Господ да те походи.
  27. 3 points
    . Gresis brate! To sam djurovic stancuje naloge. Podrzava sam sebe! . Napustili ga i najvernijh nekoliko, pa sada mora ovako. Kum je njegov nalog, a za ovaj cemo uskoro proveriti!! Ne znam sto mu administracija to tolerise!? .
  28. 3 points
    Шта имаш дозвољавати страним непријатељима и криминалцима да дефинишу ко је шта међу нама. Измишљотинама треба доћи крај.
  29. 3 points
    Ја још не добих смислен одговор на питање коју је то идеју, план, визију имао Мило у недавном говору када је обећао враћање ЦПЦ. Сви све знају у ситна цревца али, осим Зорана, нико да бекне о томе. Морао је да има неки план и идеју. Није ваљда толики глупак да толике године опстане на власти а да у вези овакве ствари, која може и да га скине са власти, нема никакву идеју него да ето тако то лупи са говорнице тек онако. Дакле, који је то Милов велики и прорачунати расколнички план? Макар са назнакама реалности и остварљивости наравно...
  30. 3 points
    Хвала. Ја сам Лохија тада бранио пиштољем на Цетињу. Изашла ми слика у Побједа: Калашњиков испод мантије. Није био калашњиков него обичан левор. Сада се запитајте што ја раскринкавам Лохијеве игре.
  31. 3 points
    Мени су сви ови актери непознати. И овог Медојевића знам да постоји од пре 3 године у вр главе. Ово ти је добра идеја да ја обновим аутокефалију ЦПЦ. Тако би она могла да остане српска. Лохи је сада у Бг молио да се не помиње српско име када се говори о ЦГ. Издали сте и српство и Русију. Да вам буде по речи Лохијевој, па да вам месо са костију отпада!
  32. 3 points
    „Патријарх кијевски и све Руси-Украјине Филарет“: Константинопољ је нарушио моја права Фанар је поставио услов, како ја не бих поднио своју кантидатуру у вријеме избора предстојатеља ПЦУ, иако сам ја на то имао право, рекао је Филарет. Такођер, Филарет је нагласио да не само што он има право водити нову вјерску организацију, већ је за то и спреман. Био сам спреман успоставити и водити цркву, али је Константинопољ направио услов, да не смијем испоставити своју кандидатуру. „То значи да су моја права повријеђена. Имао сам право номиновати своју кандидатуру, али Цариград је поставио услов да ако не одустанем, Сабора неће бити. И томос неће бити“, -нагласио је Филарет. Према ријечима „Кијевског патријарха и све Руси-Украјине", он се помирио са том неправдом „због томоса, због аутокефалије“. „Али знам да је наш договор био такав, ја сам хтио и одбити, али сам остао. Речено нам је: Када добијете томос, тада сте Аутокефална црква, радите што хоћете“, додао је „првојерарх Кијевске патријаршије“, Филарет Денисенко. Такоће је истакао да исти тај томос, за који је жртвовао своја права, није допремио ништа у државу Украјину, осим још веће подјеле. СПЖ-Савез Православних Журналиста
  33. 3 points
    била је митрополија Цетињска једно време одметничка црква, након уништења михољске митрополије и одласка митрополита у егзил у скадарску крајину. Тад петровић монах оснива нову Митрополију и тек после 8 год. добија благослов СПЦ чији део постаје тада. Али мани мо се релативно нових историја Цркве у модерној Црној Гори, која ће постати део Србије у целини или већем делу територије када уђемо у ЕУ или негде у релативној будућности због срба миграната из ЦГ, који су остали са друге стране границе... То сам навео на овој теми, да је питање сукоба политике СРБ и ЦГ, зато се Мило и Вучић не слажу. То је поштено, као у Херцеговини, само без рата. А што се митрополије тиче, или ће бит што каже СПЦ сабор и Бог Отац! Или ће неко да оде у раскол, можда и Украински сценарио по питању цркве... Нисам те разумео, који Рувим Његуш (мислиш ли на Бољевића)??? Бушатлија је страдао након опсаде будве и цетиња опет у манастиру (импровизованом у тврђави), где је смртно рањен у експлозији што му беше казна за Цетињски манастир. Свети Патар Цетињски је рекао да ће доћи несретници после њега. Који су игром случаја били Петровићи.... Држи се теме, нисам још схватио документа о Дедеићу и разлог за постављање истих у теми? Јер исти нема монаштво, свештенство... више имају римокатолици у ЦГ, него он.
  34. 3 points
    Bokisd

    Raskol se zahuktava

    Pisao Vedran o Filaretu i Epifaniju kako se 'mnogo vole' i kako ce oni sami izmedju sebe da naprave frku.
  35. 3 points
    Вукашин

    Позив свим теолозима на разговор

    @Milan Nikolic Ep.David je pisao o ovome što tebe najviše interesuje
  36. 3 points
  37. 3 points
    Bokisd

    Vaznesenje

    ... (pa, kad se ne vidi sta se desava iza testature... )
  38. 3 points
    @Milica Bajic "Kad vas ljubav prizove, pođite za njom, premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, premda vam glas njen može uništiti snove k`o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, tako će vas i okresati. Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u prijanjanju njegovom za zemlju. Poput snoplja pšeničnog sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu. Sve će vam to ljubav učiniti, ne bi li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju i odete sa gumna ljubavi U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al’ ne punoćom smeha svog i plakati, al’ ne do poslednje suze svoje. Ljubav ne daje ništa, osim sebe i ništa ne uzima, osim od sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite, ne treba da kažete: „Bog mi je u srcu”, već: „Ja sam u srcu Božijem”. I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve. Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete razigrani kao potok što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi. I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi. Da otpočinete u podnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu. Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, a potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama." ... Halil Dzubran, "Prorok" (10-12)
  39. 2 points
    Треба благодарити фотографа ПЦУ, који је све лијепо снимио ,а цјеливање особито.Иначе, комити моји црногорски и брдски, лаку вам ноћ. E viva vero Montenegro!
  40. 2 points
    Ти као да имаш сва решења и шаци. Само кад би дошо на власт. То је незрелост, бојим се. А што се тиче Фанара, зар мислиш да све теме не увиру у проблем са Фанаром. Кажем, опет, бојим се.
  41. 2 points
    A, ko se to svrstao na stranu fanara , Mitropolija i m.Amfilohije i drugi episkopi (mitropolije)? I kako su se to svrstali, stvarno te pitam, nije mi jasno, tamo na temi si postavljao govore m.Amfilohija o tome kako VP pogresno tumaci neke stvari u vezi svog poistovecivanja sa ulogom Oca u Trojici i sad odjedanput kao neki preokret. Ja koliko vidim u tom pismu stoji : .као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија, јерарха Најсветије Цркве Српске.... Једини тамошњи канонски Јерарх је наш брат Митрополит Амфилохије, свеправославно признате Патријаршије Српске... Pominje se SPC i to kao patrijarsija, .....gde je kanonski jerarh m.Amfilohije koji je episkop svepravoslavno priznate patrijarsije SPC,.....pa priznaje se kanonska vlast SPC na teritoriji CG, to automatski znaci da niko ne moze da deluje na toj crkvenoj teritoriji.
  42. 2 points
    Ко би рекао, а о чему је ова тема.
  43. 2 points
    Либерални савез Црне Горе, под вођством Славка Перовића, иначе организатора доласка Илије(Антонија) Абрамовића на Цетиње. Све у свему, багра више класе.
  44. 2 points
    Milan Nikolic

    Позив свим теолозима на разговор

    Христос нас свакако сједињује са Тројицом, тачније са Собом и другом Двојицом. Данас настаје дилема до које мере можемо, као створени, општити са Бићем Божијим у нивоу саме Ипостаси. Фанар данас намеће да те границе нема, те зато, наводно, можемо применити начин постојања да имамо Првог међу нама, тј. међу поглаварима цркава, као што у самој заједници Тројице, ипостас Оца јесте Прва. Тачно је да у некој мери можемо засновати примат из Тријадологије на еклисиологију, а та мера је Љубав и једнакост, када Отац, иако први, не може ама баш ништа чинити без сагласности и дејства свих осталих. Међутим, нешто сасвим друго, и недостижно, је покушај примењивања првенства на нивоу узрочности (а то је оно што Фанар себе назива Мајком Црквом) када други немају шта да траже у тој улози, јер је заснована на јединственом извору, на личности Узрока, тј. на самој Ипостаси Оца, и то баш на том неприступном нивоу Његовом као Узрока.
  45. 2 points
    Ако сте Ви вјерујући СПЦ, боље је да се таква црква распадне, митрополија је била аутономна од Пећке патријаршија још од времена владике Рувима Његуша, а по руским наводима од 1766. и званично аутокефална. Само ти ударај по светородној лози Петровића, Бушатлија није ништа гори од тебе, иако је спалио Цетињски манастир и срушио звоно Иваново.
  46. 2 points
    Вилер Текс

    Деца узвикују "За дом спремни"

    Боки, поента теме је да ми знамо реалнос у Рвата која нас се тиче много.
  47. 2 points
  48. 2 points
    Светописамска чтенија: Рим. 81 зач. (од пола), (II, 10-16). Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа. Мт. 9 зач. (IV, 18-23). У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. Беседа преподобног Јустина Ћелијског у другу недељу по Педесетници Рибари постали ловци људи. Данашње Свето Еванђеље, браћо и сестре, јесте Еванђеље Светих Апостола. Казује нам њихову тајну, шта је то Господ начинио од тих простих рибара галилејских. Чули сте као их Он позива: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи“. Ловцима људи, на каквом мору, Господе? Где се то људи налазе? Ми смо обични рибари галилејски, ми ловимо рибе, ево свих мрежа наших, а Ти нас позиваш да будемо ловци људи. Како? На који начин? Где се то, у каквом мору даве људи? У мору смрти. Овај свет, земља сва, то је острво потонуло у море смрти, и ви, ви рибари галилејски пођите за Мном да људе спасавате из тог мора смрти, да им дајете бесмртност и Живот Вечни. Ми, Господе? Да ви, прости рибари галилејски. И заиста, чуло се и збило се то одмах. Ето, ти прости људи, ти прости Галилејци, како вели Свето Еванђеље, одмах оставише мреже своје, Петар и Андреј, два брата и одоше за Њим. То учинише исто, истога дана, такорећи после неколико тренутака, и два брата, Јован и Јаков, синови Заведеја. И они оставише лађу и оца свога и отидоше за Њим. За ким идете? Гле, тај Исус из Назарета за којим сте ви пошли још није учинио никакво чудо. То је био тек почетак Његовог рада у овоме свету, а ви идете за Њим, остављате занат свој, мреже, земљу, породице своје. За ким идете? Сада не знамо, идемо, али имамо у срцу неко осећање, неку силу да идемо за Њим, да Га послушамо, нека буде оно што Он хоће од нас. То је оно што нас води, предати се сав Господу Христу, Њему на послушање, себе не слушати, себе згазити, све своје оставити и за Њим поћи. И заиста, три и по године ишли су они за Њим, гледали шта Он ради, испитивали, проверавали: ко је Он, шта је Он, шта то Он даје људима? Они су ишли за Њим, а Он је, како се вели у данашњем Еванђељу, проходио Галилеју и остале крајеве, проповедајући Еванђеље о Царству Небеском и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. Сваку немоћ и сваку болест по људима. То је Господ! И када су они сами почели силом Његовом, именом Његовим, кад их је Он послао на проповед, да васкрсавају мртве, да исцељују од свих болести, они су онда почели да се убеђују да је Он заиста необичан човек, не неки велики самоучитељ или пророк, већ нешто веше од тога – Господ, Месија, Спаситељ света! И кад се сва Јудеја и Галилеја узбунила, и пита се: Ко је то, ко је тај Исус? Ко си ти, што си дошао, зашто мучиш душе наше, шта нам носиш? Он Сам, Господ, пита ученике Своје: „А шта ви мислите ко сам ја“? Тада Петар иступи и рече: „Ти си Христос, Син Бога Живога“, тј. Ти си Спаситељ, Месија, Син Бога Живога. Тиме је откривена сва тајна Господа Христа, сва сила Његова, али у исто време је откривена и сила Светих Апостола. Но и то је било све мало: васкрсавати мртве, исцељивати сваку болест и немоћ по људима, то јесте нешто, али није све. Када је Господ распет, те ноћи побегли су сви ученици од Њега. Сви ти рибари галилејски, који су Именом Његовим васкрсавали мртве, побегли од Њега! Шта сад? Изгубљена је свака нада, они су требали да буду ловци васељене, а гле! Та смрт побеђује Њега, њиховог Учитеља, ено Га на крсту… Издише, умире… али васкрсава и силази међу њих. Они се тада сећају Његовог позива: „Хајде за мном,“ када су чули и пошли за Господом Христом, и од грешника постали проповедници. Гле, колико је међу светитељима разбојника, бивших разбојника који су се покајали, пошли за Господом Христом кроз веру и љубав и све свете врлине, ишли за Њим и себе изградили као Света божанска небеска бића, небеске људе. Колико је простих људи, колико занатлија, колико земљорадника, колико научењака, колико философа, колико научника чувши позив: „Хајде за мном“, пошло за Господом Христом, за крстом, у лађу бесмртности, у Цркву Христову, и искрцали се у Небеске обале, и постали Христови, постали вечни, постали бесмртни. Свима њима Господ даје – шта? Даје Вечни Живот. Даје Вечни Живот кроз Вечну Истину, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Љубав, кроз Вечна Божанска Добра којих је пуно Свето Еванђеље, да бисмо се ми научили чинити та дела, те врлине. Ми? Зашто? Када чујемо тај позив: „Хајде за мном“, а често се препустимо својим страстима, својим ситним жељама, својим прљавим гресима, а не знамо за Њега. Не реци: та, за мене многогрешног нема Вечне Истине, нисам ја достојан да ми Господ да Вечну Правду, Вечну Истину, Вечни Живот. Коме ти то говориш? Њему, Господу Човекољупцу, Једином Човекољупцу Господу Христу, Њему Који је велике грешнике миловао, Њему Који је великог грешника Закхеја Апостолом начинио, Њему Који је од разбојника Мојсија начинио Светог Мојсија Мурина, Њему Који је од Магдалене – која је била пуна ђавола и бесова, начинио светитељку равноапостолну, коме ти то говориш да Он за тебе нема љубави и да ти неће дати Вечну Истину, Вечни Живот? Хајде за мном! Реши се, пођи за Њим. Видећеш, то је, то је пут радости, и жртва коју ти чиниш, пут монашки, духовног миља, умиљења душе. Све тешкоће које ти доживиш у овоме свету ради Господа Христа, то су тешкоће које те искрцавају на ону обалу, које те кроз калварију и Голготу воде у Васкрсење, у победу над смрћу. Не сумњај! Оставио си мало за Господа Христа. Неки грех свој мали или велики грех, страст своју малу или велику страст, оставио си ма шта, оставио си за Господа Христа и пођеш ли за Њим – ти спасаваш себе! Не њега, Он је Спаситељ! Идући за Њим, идеш за самога себе и тиме чиниш себи вечну корист, вечну правду. Ми себи помажемо, себе чинимо победницима, а Он нам због те велике силе Своје даје ту силу, ту Вечну Љубав и Вечну Правду. Само од тебе и мене зависи да живимо по Његовој великој љубави у овоме сету, да живимо по Његовим еванђељским заповестима у овоме свету, а ви знате те заповести чудне, од оне најмање до оне највеће. Све је то Божански узвишено и свето: не само љубити ближњег свог, не само та заповест испуњава душу миљем, него љуби и непријатеље своје, љубише оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас гоне. Гле, ти си хришћанин, ти онда иди за Господом Христом, приљежно. Вели Свето Еванђеље: „Љубав не завиди“. Завидиш ли, ти тонеш у дно смрти. Завист – велико море смрти око тебе, душа се дави, спасавај себе из тог мора. Љубав се не надима, не Горди, не мисли зло, пише у Светом Еванђељу. Неда ти да у твом уму царује нека мисао зла. Или не трпиш, или чиниш још неко зло дело. О каква страхота! Ти, ти онда ниси са Господом Христом, не чујеш Његов глас дивни и божански: Хајде за мном! Он ти даје силе и моћи да ти заиста избациш из себе сваку злу жељу, сваку злу мисао, да никоме зло не мислиш, а камоли зло да кажеш, да не говорим о псовци. Ти, ти си онда Христов, ти идеш за Њим: Хајде за мном! Не реци: ја сам недостојан. Не, од тебе зависи, све од тебе зависи – да се отресеш свога греха, своје страсти, своје смрти, свога ђавола. Он те позива:Хајде за мном. Не мораш поћи за Њим. Гле, све је смртно код тебе! Све је смртно код тебе, све, али Он, Он ће те искрцати на обалу бесмртности. Ти само помисли: Господ је сишао у овај свет ради нас, да би се ми могли спасити са обале смрти. Господ ће ради вере твоје и моје, све Божанско да да теби и мени, да себе спасавамо идући за Њим, од сваке смрти да спасавамо себе, од свакога греха, од свакога ђавола, од свакога зла. То можеш и ти, могу и ја. Не реци: слаб сам. Не, Апостол Павле је имао исту прилику, као и ја и ти. Свети Сава отишао је за Господом Христом, свега се одрекао. Сетите се: царевић, краљевић, сав у сјају, престо га чека, све оставио кад је чуо позив Господа Христа: Хајде за мном! Пош’о за Њим, бацио све! После је он живео осамнаест година у Светој Гори, дан и ноћ проводио у молитви и посту, и гле, шта је постало од Растка краљевића, шта?! Свети Сава, највећи Србин, најбесмртнији Србин, највећи човек Српски, највећи учитељ и просветитељ, највећи војсковођа духовни српски, највећи бесмртни Патријарх Српски – ето ко је постао младић Растко, који је у седамнаестој години напустио све и пошао за Господом Христом. Тај пут тражи, пут тај даје ти – шта? Царство Небеско! Какав богаташ постајеш идући за Господом Христом, и ти и ја и сваки хришћанин! Нема греха који ти Он неће опростити ако пођеш за Њим. Јер пошавши за Њим, ти си пошао у борбу против сваког ђавола, у борбу против сваког греха, прво греха у твојој души, прво страсти у твојој души, прво зла у твојој души. Устани на њега, то је главни непријатељ твој, не спољни непријатељ. Ми обично измишљамо непријатеље око себе, те онај ми је крив, те онај ми не да да постим, те онај ми завиди, те не могу због њега да идем Христу. Не, не варај себе, лажеш себе! Главно је зло у теби, у твоме греху, у твоме среброљубљу. Нећеш да се смириш пред Господом Христом. Погледај, не пођеш ли за Њим, ти си стварно дављеник у мору смрти, ти стално умиреш и иструлићеш сав. Пођеш ли за Њим, ти ћеш се искрцати на обалу бесмртности и стећи Живот Вечни. Све у Цркви Христовој води васкрсењу мртвих. Ево, Свето Причешће које се прима данас, и за време поста, и увек, шта је то? То је васкрсење из свих смрти. Примаш Господа Христа Победитеља смрти – о каква радост! Где си смрти? Где је твоја победа, пакле, ђаволе, где је твоја сила?! Све је ишчезло, свега нестаје. Ти причешћујући се идеш сав у Небеско Царство, само живи достојно Господа Христа, немој да Свето Причешће скрнавиш, (да) враћаш се на старе грехе, на стара зла. Истина, слаби смо људи па се враћамо на старе грехе, али ту је покајање, ту је свемоћни еванђељски васкрситељ, који те може васкрснути свакога дана и сваке ноћи. Пао си у грех, страшан грех и поново пао, стоти си пут пао, устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос. То је позив Светог Апостола Савла или Павла. Да, Васкрслог Савла у Апостола Павла. И ти, ти васкрсни себе из мртвих покајањем. Нема греха, нема страсти, нема смрти која тебе хришћанина може победити. Крштен си, причешћујеш се, ту ти је покајање, ту вера, ту милосрђе. Прихвати ма коју од тих светих врлина и она ће те васкрснути из твојих смрти, победити грехе у теби. Господе! Нека свако уво, нека свако људско уво чује твој позив: „Хајде за мном“! Нека све пође за Тобом, да би се све искрцало на лађу Цркве Твоје, у Небеске Светове Твоје, у Царство Небеско. Амин. Беседа изговорена 1966. године у Светоархангелској Ћелијској обитељи. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  49. 2 points
    Па управо зато немој одма’ да ђипаш ко Мика Призренлија и да ми учитаваш што нисам написао. Немој да те тужим код таште! И да је поздравиш пуно од мене.
  50. 2 points
    Кабинет не манипулише јер су писмо Амфилохију послали мејлом, а Милу поштом па још није било стигло. Одакле Лохију писмо Милу? Фанар ништа не би демантовао јер је све већ било договорено. Јасно је било од почетка, како сам писао, да Мираш није у игри. Амфилохије је окренуо леђа Русији, јер су га и они провалили, а Вартоломејева подршка је јако битна као и за Украјину: Ниједна православна Црква није прихватила његово давање аутокефалије Украјини. Наведи ми 1 цркву. И по чему је онда битно његово мишљење? Битно је утолико што хоће да да аутокефалију Амфилохију. Ако си толико слеп, ја немам речи. Амфилохије ће бити први жалосни случај који је прихватио Фанарско давање аутокефалије Украјини. Клео је оне који издају Русију, а први је који је сада то учинио! О томе сам већ писао и у тексту зашто треба рашчинити Максима. Како се писало у медијима, Амфилохије је Милу честитао улазак у Нато (имам линк). Но, ово окретање леђа Русима је више него јасан знак. Ми, који смо изнутра, знамо то много боље од вас. Руси су сасвим захладнили са Лохијем и њему је то био знак да мора да игра отворено, да се приклони Нато опцији. Питај га зашто штити владику Иринеја Добријевића? Не разумем тебе, који, по Лохијевим речима, припадаш култури смрти, да си у забуни око ових ствари? Мој пак став знаш.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...