Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 03/17/19 in all areas

  1. 9 points
    A pcelica vredno radi...
  2. 7 points
    Nedelja Pravoslavlja u Balamand, Liban
  3. 7 points
  4. 7 points
    Само што главним медијским кућама на Западу повјерење јавности брзо опада. У САД-у медијима мање вјерују него Трампу, кога је веома лако ухватити и у најбаналнијој лажи, док су мејнстрим медији се често знали показати горим инструментима власти него што су то наши меидји у рукама Службе. Повјерење у вијести се сели на алтернативне медијске канале, а таквих фашистичких канала не мањка. Чак напротив, неки су невјероватно популарни по интернету ( клапа од ранијих политичких расправа ће се можда сјетити Црног голуба нпр. који редовно има преко пола милиона прегледа на сваком видеу, али ту су и Фејт Голди, Лорен Садерн, Ричард Спенсер, Џаред Тејлор - све већ увелико позната имена ) са тим да се продају као "идентитарци" или само "браниоци Западне цивилизације" као еуфемизама. Временом, све што је ухватило маха на интернету гледе политичких покрета, а поготово на 4chan-у, прелије се у стварност. Својим очима сам то виђао више пута током избора у САД-у 2015. и 2016. Прво годину дана се гледају фашисти и комунисти по интернету како праве хаос и свађају се на све стране, организују "сајбер нападе" на вебсајтове ових других, удружују се да масовно лажно пријављују видео снимке ових других као "сексуално експлицитне" не би ли их скинули са интернета - и онда се то претвори у Антифа покрет у стварости који свуда стално протестује и тражи туче са фашистима; а фашисти заузврат организују скуп у Шарлотсвилу гдје је једна дјевојка убијена јер је прегажена аутом ( док други кажу како је возач бјежао од комунисте који му је махао пушком ), или велику тучу у Берклију у Калифорнији између истих идиота. Идеологија коју овај лудак заступа је јасно дефинисана већ јако дуго и временом јача услијед тјескоба које се осјећају по Западу тренутно. Ћирјаковић је у емисији Око, изнад, то лијепо објаснио - јача страх од нестанка и губитка свог идентитета због доласка великог броја муслимана из Африке и из Блиског истока. Та тјескоба је још појачана са културом политичке коректности која је заузела елитне кругове друштва и која гуши и онај говор који је опасан и онај који није. Додати на то још јак конзервативизам новопридошлих муслимана и ставове екстремнијих међу њима како су дошли да својим потмством освоје Европу - то је рецепт за буре барута. У таквим ситуацијама фашизам неминовно буја, у нашем времену искључиво на интернету. Заузврат, то ће многе муслмане одгурнути ближе исламизму, што ће попут повратне спреге Запад још више гурнути ка исламофобији и фашизму и тако напријед-назад док на крају нешто не пукне ( јер мора у једном тренутку, како је кренуло ). Зато ово није безопасно, поготово јер се временом све чешће дешава. Исламски фашисти и западњачки фашисти бију своје битке преко леђа и тијела невиних западњака и муслимана, а Запад за то вријеме постојано скреће у десно у сваком могућем смислу, и то не на безазлени начин. Узрока за читаву ситуацију има прегршт, на свим странама. Али оно што је најбитније, за нас на Балкану, је схватити какви су трендови у питању, куда они воде, и гледати да нас надолазећа олуја некако заобиђе, јер нам уопште не треба, од Вардара па до Триглава. Све чешће се због тоа сјетим овог скеча Надреалиста:
  5. 6 points
    Ово са мењањем наслова је стварно глупост. Нити је ово једина политичка тема па да служи као сваштара - постоји читав подфорум 'Политика' - нити ју је отворило уредништво па да неко помисли да је званичан став форума. Отворио ју је један члан који на њој изражава свој лични став, и на теми учествују и они који се слажу и они који се не слажу са тим ставом. Не видим шта ту уопште може да буде спорно? А проблематичне поруке могу да се лепо пријаве, као и на свим другим темама.
  6. 5 points
  7. 5 points
    Поуке, поново правите исту грешку којом одбијате старе и лојалне учеснике. Теме политичког профила или треба модерисати стално или их и не отварати, не можемо просто гасити теме кад по њој тролују нови/ини чланови који не доприносе квалитету форума а који су ту само да би то радили. Цените чланове а не ботове.
  8. 5 points
    Добро Драгана, како да разумемо ово питање? Шта оно Вама значи? Насиље НИЈЕ само пендрек по глави, ми трпимо насиље и не схватајући. И насиљу — до ког није дошло, подсетимо — (може да) претходи одређена клима: Ако је властодржац тиранин који уцењује властити народ, ако га назива погрдним именима, уцењује га, лишава основне цивилизацијске комуникације, ако при том покушава да отуђи "важан" део територије (сви су делови важни, ако овако гледамо онда ћемо се и лишити "небитног" што АВ покушава) од огромног историјског значаја и при том не жели и не допушта дијалог, ниподаштавајући супарнике, шта преостаје? Зар то није насиље? Каквим методама се може против таквог властодршца?
  9. 5 points
    Подсетимо се ових непоколебљивих бораца за народна права и слободно информисање. Стефановић испред РТС 2011.
  10. 4 points
    Adelaida

    Тема јасна из прве поруке

  11. 4 points
    obi-wan

    Da li igrate kompjuterske igrice i koje?

    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10214272877795069&set=gm.2228810587177929&type=3&eid=ARDrNz6UPqCwOYThHElp2t0T50rgYJeq1mfgAroxvjSrZ3khgltEZpk3iV5QSbge-6U3NqHPcugntDnd&ifg=1
  12. 4 points
    Промениш име теме у разговор и онда је одмах закључаш и то да би је, ето, очистио... па где се сад баш сети...
  13. 4 points
    Чудна вам је одлука, а још чудније образложење.... Но, ништа ново. Изразићемо своје мишљење на неком другом месту. poyy
  14. 4 points
  15. 3 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    У Палестини постоје два језера. Једно је слатководно и у њему живе рибе. Обале су му украшене зеленилом. Стабла шире гране над њим и продужују жедно корење како би се напила те лековите воде. Река Јордан то језеро пуни бистром водом с околних брежуљака. И тако се оно смеши на сунцу. А људи уз њега граде куће, птице свијају гнезда, и сваки облик живота је срећнији зато што се налази управо тамо. Река Јордан затим тече према југу и улази у једно друго језеро. Овде рибе не искачу не површину, овде не шушти лишће, нема песме птица, нема дечјег осмеха. Путници бирају неки други смер, осим ако им се силно не жури. Ваздух над том водом је тежак, а не жели да је пије ни човек, ни животиња, ни птица. И у чему је та силна разлика између два суседна језера? Ствар није у реци Јордану. Она и у једно и у друго доноси исту квалитетну воду. Није ствар ни у земљи у којој се налази, ни у околини око њих. Ево у чему је разлика: Генисаретско језеро прима, али не задржава реку Јордан. За сваку капљицу воде која уђе у језеро, једна из њега истекне. Давање и примање једнаких су размера. Друго језеро је ‘лукавије’ и љубоморно гомила оно што прима. Не допушта да га у искушење доведе било какав великодушан подстицај. Задржава сваку кап коју прими. Генисаретско језеро и даље живи. Друго језеро не даје ништа. Називамо га Мртвим морем. На овом свету живе две врсте људи. У Палестини постоје два језера. https://otacmilic.com
  16. 3 points
    Zasto uskracujes postovanje svakom ko ne misli kao ti ? Zasto im se podsmevas i vredjas ih ?
  17. 3 points
    Cemu vredjanje neistomisljenika ? Moje licno iskustvo je razlicito od tvog. Ne pripadam ni jednoj stranci, sta vise, nisam simpatizer ni jedne od njih. U godinama dok su vladali ovi koji su sada opozicija, nisam imala zdravstvenu knjizicu, ni ja, ni moja porodica, jer mi poslodavac nije uplacivao doprinose. Nisam imala redovnu platu, bolovanje, odmor, slobodan dan, iako sam bila " prijavljena ". Firma u kojoj sam pre toga radila ( PKB Kragujevac ) je muvanjima sa Agencijom za privatizaciju prodata lokalnom muvatoru za 35000 evra, a radnici su sutnuti na ulicu. Da ne pricam o mobingu i izivljavanjima. Danas je drugacije. Imam kakvu-takvu redovnu platu, uredno placene doprinose i sve ono sto mi po zakonu pripada. Za sve ovo imam i dokaze, i svedoke. Dakle, niti sam bot, niti botulja, vec neko ko ima razlicito misljenje od tvog (valjda imam pravo na to), i pri tom ne vredjam i ne omalovazavam, apsolutno, nikog od onih koji ne misle kao ja.
  18. 3 points
    шпиља

    Тема јасна из прве поруке

  19. 3 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  20. 3 points
    Ни ја, сад сам стигао; било је неко вређање и побрисане су ствари - ОК, то подржавам! Али, не и промену имена теме; тема је била пристојно насловљена "Критика режима Александра Вучића и СНС-с", не видим проблем у томе. Наравно, нема љутње, вратите кад се мало ситуација охлади, све ОК!
  21. 3 points
    Молим уредништво да врати наслов теме, ја сам се већ одавно сврстао и ово је моја тема, ви не морате, оградите се саопштењем или слично. @Милан Ракић @Поуке.орг инфо Санкционишите вређања и слично, али не истину. Знате ме сви и ово је моје лично мишљење. Хвала! Лазар Нешић
  22. 3 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    После 21 године нашег брака моја жена је пожелела да изведем другу жену на вечеру и у биоскоп. Рекла ми је: “Волим те, али знам да те и ова жена воли, можда и више од мене, и да би радо провела неко време са тобом.“ Та друга жена, коју је моја супруга хтела да изведем на вечеру и у биоскоп, била је моја мајка. Била је удовица већ 19 година. Ипак, због превише обавеза и због моје троје деце, нисам био у могућности да је виђам баш често. Послушао сам супругу и те исте ноћи сам назвао своју мајку и позвао је да изађемо на вечеру, а после и у биоскоп. “Шта није у реду, сине, јеси ли добро?!“ узвратила је питањем. Моја мајка онај тип људи који ако их назовете касно у ноћ одмах помисли да се нешто лоше десило. Тога петка, после посла, кренуо сам до њене куће. Био сам јако нервозан. Када сам стигао испред куће, приметио сам да је и она била мало нервозна због нашег изласка. Имала је лепу фризуру и носила је хаљину коју је носила на некој од њених годишњица брака. Имала је широк осмех који је зрачио анђеоским сјајем. “Рекла сам својим пријатељицама да излазим са својим сином и све су биле импресиониране. Једва чекају да им испричам како је прошло.“, рекла је у даху. Изашли смо у врло леп ресторан, не превише елегантан, али са јако финим амбијентом. Док смо улазили мајка ме је узела под руку. Сели смо и ја сам узео да читам јеловник, она је због слабог вида могла да чита само велика слова. Читајући, подигао сам поглед и приметио да ме мајка гледа. Носталгичан осмех појавио јој се на уснама. “Ех, а некада сам ја теби читала јеловник кад си био мали“, рекла је. “Добро, онда је време да се опустиш и да ти узвратим услугу, мајко.“, одговорио сам. Током вечере водили смо сасвим обичан разговор дотакнувши се и неких заједничких доживљаја. И толико смо се занели у разговор да смо и заборавили на филм. Када сам је увече одвезао кући, рекла ми је: “Изаћи ћемо опет, али само под условом да ја тебе изведем.“ Сложио сам се. “Какав је био излазак?“, упитала ме је супруга кад сам стигао кући. “Врло, врло леп. Много боље него што сам очекивао.“, одговорио сам. Неколико дана касније, моја мајка је умрла од срчаног удара. Десило се све тако изненада, да нисам имао прилику да јој било како помогнем. Након одређеног времена примио сам коверту са признаницом од ресторана у који сам последњи пут изашао са својом мајком. Унутра је на једној цедуљи било написано: “Платила сам овај рачун унапред. Нисам била сигурна да ли ћу и ја бити присутна, али свеједно, платила сам вечеру за двоје, тебе и твоју супругу. НИКАД НЕЋЕШ ЗНАТИ КОЛИКО МИ ЈЕ ЗНАЧИЛА ОНА НОЋ. ВОЛИМ ТЕ, СИНЕ.“ Тог тренутка сам најзад схватио важност речи ВОЛИМ ТЕ и важност времена које одвојимо за оне које волимо. Ништа у животу није важније од наше породице. НИШТА. Проводите више времена са онима које волите, јер овакве ствари не могу бити одложене за неки други пут
  23. 3 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    Миш и његов страх По једној басни постојао је један миш који је живио у непрестаном страху од мачака. Један чаробњак сажалио се на њега и претворио га у мачку. Али миш је тада почео да страхује од паса. Чаробњак га је онда претворио у пса, али овај је онда почео да се боји пантера. Кад га је чаробњак претворио у пантера, он је почео да се боји ловаца. Чаробњак се на крају предао и поново га је претворио у миша и рекао му: “Никако не могу да ти помогнем, јер ти увек задржаваш срце миша.”
  24. 3 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    Причао ми је деда како је схватио да је одлазак у Цркву и молитва Богу важнији од сваког другог посла. Каже он: Једне недеље сам био у дилеми да ли да одем у Цркву на Службу или да обавим три важна посла који су ме чекали. Коњ ми претходне ноћи није дошао са паше тако да нисам ни знао где је. Са друге стране Торника остало ми је брашно у воденици и требало је ићи по њега, јер смо остали у кући без брашна. Њива коју сам засадио вапила је за водом коју је требало довести цревом из оближњег потока. На крају сам одлучио да одем у Цркву да се помолим Богу па ћу све то решавати кад се вратим. Сетио сам се очевих речи: Док Бог даје вода не може однети. Док сам се враћао са Службе видех да је њива добро натопљена водом и да је коњ везан у штали. Улазећи у кућу видех жену како меси ново брашно за хлеб и зачудих се ко га је донео. Жена ми појасни да је комшија заливао своју њиву и заборавио да помери црево тако да се вода низ бразду сливала и на нашу њиву која је била испод његове. Други комшија је ишао у воденицу по своје брашно и грешком натоварио наше па нам је донео и вратио се за своје. Коњ је сам дошао кући и жена га је због непослушности казнила и везала у штали.Изашао сам испред куће подигао руке ка Небу и захвалио Богу: Господе ја сам према Теби испунио само једну малу обавезу, а Ти си мене заменио у три моје велике обавезе. Сетио сам се речи и свештеника који је у Цркви рекао: Онога дана када из сваке куће у нашем селу буде на Служби бар по једно чељаде, свако зло ће мимоићи наше село. После онога што сам лично доживео, сигуран сам да је тако.
  25. 2 points
    Ау, какво поређење правиш. Какве претпоставке качиш форумашима. Управо приказујеш код себе оно што овом поруком спочитаваш другима. Да, људи шиканирају, вређају и повређују једни друге. Људи забадају своје ставове у другог и мање-више стварају такву атмосферу где су очекивани вербални афективни испади, а нарочито када се саговорници осећају на било који начин угроженим, или су у дужем временском периоду на неки начин повређивани, вређани и омаловажавани. Све што читамо на друштвеним мрежама добар је показатељ колико смо дубоко повређени, сви ми, и као појединци и укупно као друштво. Колико смо заправо уморни. И различито реагујемо - страхом, псовком, свађом, самообманом, негацијом, преувеличавањем, очајом, агресијом, пренаглашеним хумором,... Али оно што је некако одлика готово целокупног комуникативног друштвеног бића Србије, и ових и оних и познатих и непознатих и старих и младих је - недостатак дијалога. Ми не умемо више да разговарамо. Не умемо да саслушамо. Ми имамо једну крњу, егоцентричну, афективну, агресивну комуникацију. То је наша реалност. Таква комуникација, као модел, намеће нам се годинама од стране људи који су се угурали на медије, "естраду", који опстају на политичкој сцени и који се смењују на власти, а нарочито овог актуелног председника који на овакав начин разговара са свима, и својим најближим сарадницима, и медијима, и у току обраћања свима нама, грађанима, без обзира да ли смо на "овој" или "оној" страни. То је модел који смо усвојили. То је модел који се савршено запатио на тлу општег сиромаштва, медијског спиновања, сталног адреналинског "напумпавања" сулудим, измишљеним или пренаглашеним (полу)вестима и текстовима најгорег могућег садржаја који нема више апсолутно никакав информативни квалитет. Живимо у дроњцима, емотивним, друштвеним, социјалним, политичким, економским дроњцима. Покушавамо да преживимо и останемо нормални. Живимо у сталном подгреваном страху. Политичари раде свој посао, а ми покушавамо све то да преживимо. Испољавамо оно што нас мучи, на начин како свако од нас у датом тренутку испољи. И то разумем. И у оваквој општој бедној атмосфери у којој живимо, ни ми (хришћани) нисмо остали имуни. Опрости, али због чега читаву једну групу људи (и деце) који имају овај неуролошки проблем користиш за приказивање нечега што је лоше, примитивно? Немој то да радиш, није лепо. Друго, веома је дискутабилно ко је овде на теми испољио глупост и проблематично понашање. Не, то није испољио припадник ових или оних, већ одређена особа, појединац, и као појединац треба да буде санкционисан (ако уредништво то тако одлучи). Маните се више етикетирања и генерализовања, то нас је и упропастило.
  26. 2 points
    ili temu pohvala za rezim Aleksandra Vucica...
  27. 2 points
    У ваше срце (Ваше лично и вас као групе) као да се угнездило нешто опасније од пуке сатанске гордости, као да је право легло стварних змија. Ви сте мене лично на овим страницама назвали "ботуљом" и позвали, са својим пријатељем, да према мени и "мени сличнима" не треба примењивати хришћанску етику и нормалне норме људског понашања. На страницама форума који се бави популаризацијом православља и разговорима о хришћанским и теолошким темама. Одлука администрације је интелигентна, мудра и одговорна, далеко више од онога ко је тему са онаквим насловом отворио на оваквом месту. А Вама нека је Бог у помоћ, шта друго да Вам пожелим.
  28. 2 points
    Flojd

    Тема јасна из прве поруке

  29. 2 points
    Dominika, hvala sto stavljas ove slike iz Libana. Inace, koliko ima pravoslavnih tamo otprilike? Izgleda bas da imaju jaku tradiciju i ocuvanu "infrastrukturu" (manastire, bogosloviju). U Srbiji se neki ljudi cude kad vide litiju sa ikonama kroz grad a ovi normalno setaju. Kakvi su inace odnosi sa muslimanima, ima li netrpeljivosti ili je ok? Ako nije tema za ova pitanja, mozes negde drugde na forumu da napises nesto vise o pravoslavlju u Libanu?
  30. 2 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  31. 2 points
    Ево, коначно сам се спустио мало међу свет и постао део масе
  32. 2 points
    Sa leve strane. Pojavljuje se bukvalno na pola sekunde. Ima zaliske. Edit: nije 0:35, nego 0:34
  33. 2 points
    Не знам ни на оном снимку нисам успео да те ухватим. Али да ти се извиним за наслов теме, то је био мој саркастичан предлог али неко то није укапирао па је стварно ставио...
  34. 2 points
    Јел сам изашо на теливизију ... После сам отишао да плачем и бљујем пола сата, нагутао се српеја; много добра ствар ...
  35. 2 points
    obi-wan

    Offtopic до миле воље

    Cima se vi zene bavite... a u stvari, samo skroz zrele banane - najbolje one koje su pocele da gnjile - su najzdravije i najhranljivije...
  36. 2 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    Припрема за вечност Један краљ је био на самрти. Дође му у посету његова дворска луда, човек који је са собом увек носио један штап који је добио од краља. Краљ му је једном рекао да тај штап преда ономе кога нађе да је луђи од њега, а како му се чинило да таквог нема штап је већ дуго носио са собом. Краљу мој, како сте? – упита га дворска луда. Ах, шта да ти кажем. Не осећам се добро. А како се осећате краљу? Лоше. Идем ти у неку туђу земљу и, знаш, више се никада нећу вратити. Дворска луда ће на то: “Јеси ли знао да ћеш путовати тамо?“ “Знао сам да ће доћи време за то путовање.“– одговори краљ. “Е па кад си знао онда си сигурно све учинио да и тамо себи саградиш неку кућу.“ “Видиш, лудо, нисам на то мислио.“ Одговори краљ. Тада му дворска луда предаде штап говорећи: “Краљу мој, мислим да овај штап припада теби. Човек који иде на пут са кога се никад неће вратити и који се не труди да сазна где иде и како да се припреми за ново обиталиште, већа је луда од мене, јер се ја бринем о овим стварима“.
  37. 2 points
    Панарет

    Liturgija gde i kako

    Који смор кад се молитве отпуста читају пре причешћа као што је то неретко случај у мојој парохијској цркви
  38. 2 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  39. 2 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    Има једна прича о десетогодишњем паметњаковићу који је дошао да се наруга мудром седом старцу. Дечак је у шаци држао птицу. Лицу, ишараном борама мудрости и окруњеном седином, поставио је дечак своје изазовно питање: – Деда, је ли овај птић у мојој руци мртав или жив? Одговори, ако си тако паметан. Сигуран да је птић жив, старац је схватио замку: Ако каже да је жив, безосећајни дечак здробиће птића пре него што отвори шаку. Ако каже да је птичица мртва, дечак ће је пустити да одлети у слободу и наругати му се. Гледајући га продорно у хладне очи, седи старац благо одговори: – Синко, онако је како ти хоћеш да буде.
  40. 2 points
    Не знам шта тачно пратиш на западу, али оно што ја виђам по Твитерима и Фејзбуцима и понеким мањим гласилима на Нету је да су се "комшије" одмах организовале и кренуле да пљују како су "српске геноцидне идеје", поред тога што су допринеле да овај лудак уради то што је урадио, већ узеле корена по Интернетима и инспиришу још ко зна колико оваквих као што је овај. Чак наиђох на неког муслиманског политичара који је, испод слике полицајца са Новог Зеланда ког су ухватили у тренутку да покразује нешто са три прста, написао да то вређа све жртве, јер полицајац тиме даје подршку геноциду који су Срби извршили деведесетих над муслиманима широм бивше Југославије. Типа траже под хитно извињење од новозеландске полиције. Капирам да то две не делује много, али ако нас је скорашња историја нечему научила јесте да одатле све креће.
  41. 2 points
    Danas, Subota sv. Teodora Tirona, zito (kolivo) takodje u Libanu
  42. 2 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    У Египту је у древном хришћанству било доста великих манастира, један монах дружио се са неуким простодушним сељаком, каквих је било много у земљи. Сељак једном приликом рече монаху: И ја поштујем Бога, који је створио овај свет! Свако вече сипам козије млеко у чанак и оставим га испод палме, а Бог ноћу дође и попије га. Много му се свиђа моје млеко! Никад се није десило да у чанку остане и кап млека. Када је чуо те речи, монах није могао да се не насмеје. Он добродушно и једноставним речима објасни свом пријатељу да Богу није потребно козије млеко. Пошто се сељак тврдоглаво држао своје приче, монах предложи да следеће ноћи кришом прате шта се догађа пошто чанак са млеком оставе под палмом. Речено – учињено! Те исте ноћи су се монах и сељак притајили мало даље и по месечини ускоро видели како се чанку прикрала једна лисица и полокала млеко до последње капи. Сељака као гром да је ударио кад је то видео. – Да – скрушено признаде он – сад видим да то није био Бог! Монах је покушао да утеши сељака па му стаде објашњавати, како је Бог заправо Дух, како је Он потпуно другачији од нашега света, да Њега људи познају на нарочит начин… Али сељак је само стајао пред њим оборене главе, а затим је заплакао и пошао у своју колибу. Тада се и монах запутио у своју келију. Али кад јој се приближио, испред врата угледа Анђела који му је препречио пут. Био је истински запрепашћен па је у страху пао на колена. Тада му Анђео рече: – Тај простодушни човек није ни учен, ни мудар, ни начитан да би Бога поштовао на другачији начин. Чинио је то онако како је најбоље умео, а ти си му својом мудрошћу и начитаношћу одузео ту могућност. Можда мислиш да си исправно поступио? Ех, мудраче, једно ипак не знаш. Видећи колико је искрено срце тог сељака, Бог је сваке ноћи слао лисицу да оде до палме да би га на тај начин утешио и примио његову жртву.
  43. 2 points
    JESSY

    Приче из књиге „Куцам на врата Вашег срца"...

    Циркуски слон Кад сам био дете, много сам волео циркусе, а у циркусу су ми се највише свиђале животиње. Пажњу ми је посебно привлачио слон, који је, како сам касније сазнао, свој деци био најдража животиња. Током представе огромна је животиња свашта изводила са новчићем, неуобичајена комбинација величине и снаге… Али након наступа и непосредно пре доласка на позорницу, слон је увек био везан за мален колац забијен у земљу, ланцем који је држао само једну ногу. Осим тога, колац је био мален комадић дрва забијен једва неколико центиметара у земљу. Иако је ланац био дебео и моћан, било ми је јасно да се животиња која је у стању ишчупати стабло с кореном, могла с лакоћом ослободити коца и побећи. Тајна ми је и даље била нејасна. Шта га онда држи? Зашто не побегне? Кад ми је било пет или шест година, још сам веровао у мудрост одраслих. Па бих питао учитеља, оца или стрица за ту мистерију са слоном. Неко од њих ми је објаснио да слон није побегао јер је био истрениран. Поставио сам питање које се само наметало: “Ако је истрениран, зашто су га везали?” Не сећам се да сам добио икакав смислен одговор. С временом сам заборавио на мистерију са слоном и његовим везивањем и присетио бих га се само кад бих сусрео оне који су се каткад питали исто. Пре неколико година открио сам да је неко, на моју срећу, био довољно мудар да пронађе одговор: Циркуски слон не бежи зато што је везан за сличан колац још кад је био веома мален. (…) Тај големи и моћни слон кога видимо у циркусу не бежи јер, јадник, мисли да не може. Урезала му се у сећање она немоћ коју је осетио убрзо након рођења. Сви смо ми помало попут циркуског слона: ходамо по свету везани за стотине колаца који нам одузимају слободу. Живимо мислећи да ‘не можемо’ учинити мноштво ствари једноставно зато што смо једном давно, док смо били деца, покушали и нисмо успели. Учинили смо тада исто што и слон и та нам се порука урезала у сећање: Не могу, не могу и никада нећу моћи. Одрасли смо носећи ту поруку коју смо себи наметнули и зато се више никада нисмо ни покушали ослободити коца. Кад повремено осетимо вериге и чујемо звецкање ланаца, испод ока погледамо колац и помислимо: Не могу и никад нећу ни моћи.
  44. 2 points
    Сања Т.

    Offtopic до миле воље

    Zašto... Ali, zašto-uvek kada vraćam opranu navlaku , izgleda kao da je 10 cm kraća
  45. 1 point
    Pošto vidim da je administraciji bitno to da se po nekakvom internetu priča da Pouke blokiraju svakog ko podržava vlast i pošto je promenjen naslov teme u nekakav razgovor ja ovde nemam više šta da tražim. Ne zanima me nikakav razgovor i nikakva mišljenja po internetima, takoreći zabole me za to. Na zdravlje vam bilo ćaskanje sa botovima i botuljama. I sva ta raskošna podmukla mišljenja. @Lepi stvarno si lep i hrabar i pametan, da su svi ko ti sve bi bilo drugacije. Ali ova varijanta ovde meni više ne igra.
  46. 1 point
  47. 1 point
    E ni milicija vise ne mlati, kao nekada. Paceri !
  48. 1 point
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Редовна, и једина критика на рачун Руске Цркве у овоме спору која може да се чује јесте по питању прекида евхаристијског јединства. Чињеница да је то једна једина приближно разумна критика говори много. За разлику од мноштва разумних аргумената и оправданих критика на рачун Фанара. Међутим, да ли је та критика валидна? То што ту критику износе личности попут мирополита Калиста Вера, архиеп албанског Атанасија, или епископа Максима не чини је ни мање ни више валидном. Све што су ови епископи изнели о важности евхаристијске заједнице, о томе да је неопходно не потезати то као оружије у политичким или другим споровима и слично, је апсолутно тачно. Међутим, на ову конкретну ситуацију се не односи овај део о политичком спору. Нити је евхаристијско јединство употребљено као оружије. Руска Црква је јасно ставила до знања да ако Цариград упадом на њихову територију изврши легитимизацију раскола, и удари на део њене (руске) Цркве кроз потпуно негирање канонске Цркве Украјине, доћи ће до прекида евхаристијског заједништва. У суштини прекид је наступио поступцима Цариграда. Москва је само констатовала ту чињеницу. Ламентације о прекиду и критике Москви су усмерене на погрешну адресу. Цариград је прекинуо општење. Оно за шта Москва може да се критикује јесте једино то што Москва ово није јасније изразила, него су и сами користили терминологију типа "ми прекидамо евхаристијску заједницу". Нису је они прекинули него Фанар насиљем над Црквом. Да тога насиља и самовоље није било не би дошло ни до каквог прекида.
  49. 1 point
    Пре једно годину дана било на сајту неколико људи, углавном млађих, који су поствљали анти-муслиманске мимове, качили као највећу зајебанцију ове Remove kebab форе, и генерално ширили отров по сајту. Није се ту радило само о муслиманима, ту је после дошло до тога да се вређају друге расе као инфериорне, друге културе као инфериорне, па је онда прешло и по нацијама. Свако ко је пробао макар да одговори на те глупости које су постављали је био аутоматски означен као SJW или називан разним другим погрдним именима и вређан најгоре. Сваки модератор који је пробао да заустави ширење тих њихових глупости је био тиранин који "гуши слободарску мисао". Свако ко је пробао да укаже да је величање једне културе или цивилизације насупрот другима дебилизам, и да се тиме никако не разликују од оних "са друге стране" је био социјалиста, комуњара, левичар... Знају сви који су били, да не ширим причу. И те приче се онда редовно завршавају аутошовинизмом. Хвала Богу, такве појаве су очишћене са Поука и сад трују ко зна где. Шта је поента овога? Далеко од тога да је група напаљених ликова који се претерано ложе на мимове крива за било шта што је један болесник у стању да уради. Нису криви чак ни они који су песми "Караџићу, брани Србе своје" дали планетарну популарност у тој субкултури. Али одговорност за изговорено увек имамо. И одговорност нам је далеко већа него што можемо и да замислимо. Јер у сваком тренутку неко може да дође на православни форум, гледа болештине које се ту постављају и помисли да то стварно има било какве везе са хришћанством генерално, а камо ли са православљем. Нема. Болештина је болештина, па дал то био спот неког муслиманског дегенерика у којима се прети неверницима или претња неког хришћанског дегенерика у коме се кроз "зезање" прети муслиманима да ће да буду почишћени и слично. Што је најгоре од свега, опет су Срби, ни криви ни дужни, увучени у причу да се неки болесник повезује са нама, и опет ће да дају повода појединцима да нас гледају кроз овакве дегенерике. Да Бог да жртвама овог лудака мир на оном свету, њему шта је заслужио, а да ми остали извучемо поуке из овога што се десило, како бисмо макар својим понашањем допринели да се такве ствари не понављају. Или да им макар ми сами ничим не допринесемо.
  50. 1 point
    milos87popovic

    Шале...вицеви...

    - "Počnem se uvijek smijati kad vidim glupu facu."- "Pa kako se onda briješ?"
×
×
  • Create New...