Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 03/14/19 in all areas

  1. 13 points
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: Како сањамо светост

    Зоран Ђуровић: Како сањамо светост Палермо је Ави место чуда. Више пута забележих догађаје, а сада бих испричао за о. Андреја и мог кумића Јефрема, кога сам венчао. Јефрем је био чтец при цркви Св. Марка Ефеског у Палерму, али је био и код Руса, па је у овом смутном времену и дефинитивно тамо прешао. Руски парох је био о. Андреј, који је поболео од рака. Знао сам га годинама. Но, кад је оболео, нисам видео у молитви да ће остати овде. Скоро ме позва и Гаетано[1] и замоли да се помолим за њега, али сам се обратио Господу да га у миру пресели. У Палерму, Андеј први с' десна. Јефрем објави да се упокојио Андреј. Позовем га, и он ми исприча: Падре, дан пре сам га сањао како смо сви скупљени у цркви, обучени у бело, ту си и ти, падре Еуђенио, сви... Андреј је предводио службу, сви смо били весели. А та црква на стени у мору! Ја се пробудим и зовем да питам за Андреја. Кажу да је добро. Следећу ноћ га сањам, он насмејан, каже: Види, Јефреме, спаковао сам кофер, идем па се видимо. Лепо се поздравимо, срећни... Ујутро ми јавише да је умро. Јефрем Андреју: Grazie per tutto caro padre! Riposa sereno nella Pace del Signore! Eterna sia la tua memoria! Наравоученије или морал: Постоји неко лепо и тајанствено ткање између људи који се воле. И Дух Свети је тај који нас повезује и држи у неком светом простору. Као што оприсутњује Христа на литургији, тако и нас ван ње повезује. Само треба да ослушкујемо... Рим, 14. март 2019 [1] Salve padre Zoran ... una preghiera forte per Padre Andrei , che in questi giorni sta poco bene; grazie mille anticipatamente da Silvano!
  2. 7 points
    Паааа.... Поред побројаног, онако на брзака што могу да с` сетим - и ово: - Све у вези са васионом и космичким летовима је илузија и измишљено је; - У сразу са тиме, Амери наравно никада нису слетели на Месец, но су све снимили у студију. Режисер је био Стенли Кубрик; - Вакцинација изазива поједине болести; - Лечити се можемо тако што ћемо пити воду која памти; - Уместо редовне исхране, довољно је гледати у Сунце; - Имају неки авиони који прелећу територију наше земље и одозго нас пршћу. А врх државе и војске ћути, јер је потплаћен, па чак ангажују и пензионисане војне пилоте да обављају тај нечасни задатак за рачун владара из сенке; - Папа је ванземаљски гуштер; - Британска краљица је ванмземаљски гуштер; - Ванземаљски гуштери су на челу или су саветници представника најмоћнијих држава света које кроје светску политику; - Стефан Немања је на самрти издеклемовао Светом Сави Завештање о језику; - Воз "Крајина Експрес" може да се појави и тамо где нема пруге; - Ми Срби имамо тајно Теслино оружје; - У личним картама се крије "жиг звери"; - Током НАТО агресије на нашу земљу пре 20 година, оборили смо, у зависности од инспирације и малигана извора вести на десетине, односно стотине непријатељских авиона; - Наши пилоти су извели две успешне мисије гађајући аеродроме у Тузли и Тирани - У то време, подрум ВМА и Генералштаба био пун заробљених НАТО пилота; - (Изабери по жељи било који наш град) није бомбардован "тад и тад", зато што је кафекуварица Радмила то јутро када су НАТО планери над картом одлучивали шта ће да гађају, ушавши у канцеларију да послужи кафу, шољицу за главнокомандујућег сервирала тако што је њоме прекрила баш град са почетка; - Имаћемо шведски стандард; - Добићемо по најмање 1000 евра од приватизације; - Ући ћемо у ЕУ; - Тешко је, али биће нам боље за две до две и по године; - Не спремам кољиво за Аранђеловдан, јер је Свети Аранђео жив светац; - "Ваља се теологија" у свим практичним случајевима, да не набрајама сад у недоглед; - Врх СПЦ, част изузецима, хоће да нас уједини са Папом; - Архимандрит Сава и владика Теодосије су издајници; - Довољно је рећи ХААРП; - Џорџ Сорош је такође ванземаљски гуштер; - Илуминати и владари из сенке нас прислушкују; - Када је помрачење Сунца, које је по некима также илузија, треба седети у кући и спустити ролетне. Ко нема ролетне, нек` окачи фирангу или ћебе, таписерију, капут или шта већ има при руци. Док опасност не прође; - Са шведским детектором може да се провери ко не плаћа ТВ претплату; - На сваки мобилни телефон, због зрачења обавезно залепити неутрализатор зрачења; - У египатским пирамидама је све записано. И термин када ће бити смак света; - Исус Христос је ванземаљац и свемирским бродом је дошао на Земљу; - Не могу више, а има још - кол`ко ош
  3. 5 points
    treba mi to sto on uzima ASAP, ne pitam za cijenu!
  4. 5 points
    Eh nacoši... Pa oni su i baze na Mesecu imali. Snimljen i film...
  5. 5 points
    види се да ниси научно поткован, Владане! Чуј, "главне плоче", главна плоча је Земља доживљавам трансфер блама хаос. Све остале плоче су лејери, као у фотошопу - Атлантидин лејер смо искључили... ево ролам, све ми се казало. ево писаног историјског трага.
  6. 5 points
  7. 5 points
    За две до две и по године ту ће бити отворена највећа тврђава на Балкану и једна од највећих на свету. Очекује се да ће Београд тада посећивати пар стотина милиона туриста сваке године да би видели ово осмо светско чудо, и само од зараде Србија ће постати једна од најбогатијих држава Европе и још једном потврдити своју позицију лидера на Балкану!
  8. 5 points
    Ramiz II je stariji brat Keopsa i on se prvi spustio letecom tepsijom na ovu nasu zemaljsku Plocu. Keops ga je svrgnuo sa vlasti izmedju ostalog jer je Ramiz znao da je Zemlja ravna. Preotevsi vlast Ramizu, Keops je izmislio da je Zemlja okrugla kako bi lakse nagovorio robove da mu sagrade piramidu uz izgovor: "Okrugla je, kamenje ce prakticno da se otkotrlja, vi samo malo pogurajte".* ______________________ * za one koji zele da znaju vise: Tako su Rolling Stones-i dobili inspiraciju za ime. Oni znaju za tu drevnu zavjeru. Pitajte Mika. SVE JE POVEZANO!
  9. 5 points
    A piramide u Bosni, bosanskog faraona Ramiza II? Bukvalno si najvaznije izostavio, Rakicu!
  10. 5 points
    Поуке.орг инфо

    Разредни старешина за пример другима

    На друштвеним мрежама протекле недеље експлодирала је објава једне професорке која је многима одржала животну лекцију. Драгана Можек, разредни старешина III 1 у Десетој београдској гимназији „Михајло Пупин“, на свом профилу на Фејсбуку објавила је необичан позив. rs.sputniknews.comДрагана Можек - разредни старешина и професор немачког језика Њени ученици понудили су да раде различите послове како би зарадили за матурску екскурзију другара чији родитељи тај пут не могу да плате. Достава хране, селидбе, чување деце или помоћ при учењу основцима, само су неке од услуга које племенити гимназијалци нуде по симболичним ценама. rs.sputniknews.comИва Маринковић, Хана Ећо и Јелица Левајац раде попис личне библиотеке госпођи Разредна-змај, како је деца зову, још одговара на 2.700 пропуштених позива оних који желе услуге гимназијалаца. Предаје немачки језик, а ради и као преводилац за Туристичку организацију Немачке у Београду. Иако је веома млада, већ има девет година искуства у раду у просвети, а вредни трећаци су јој друга генерација коју води као разредни старешина. На питање како је дошла на идеју да се деца ангажују и радом плате екскурзију одговара кратко — зато што другог начина нема, не само сада, већ и касније у животу. „Шта год да буду желели себи да приуште, ако излази из оквира онога што им је доступно, морају само јаче да се потруде. Они уче, али то није њихов једини задатак, вероватно морају да помажу и у кући, да нешто раде. А мислим да је згодно да и мало свог слободног времена жртвују како би помогли једни другима, сами себи или олакшали родитељима који имају издатке за њих“, каже Можекова. rs.sputniknews.comАндрија Рацић - нема поделе на мушке и женске послове. Пошто ће очигледно посла бити преко главе, па и вишка новца, све што преостане ићи ће у хуманитарне сврхе. То неће бити први пут, јер у овој школи постоји неколико акција којима се помажу деца која немају. Негује се, истиче наша саговорница, култура помагања другима. „Није се догодило ништа необично, само су нам деца презаштићена“, објашњава она. „Изненађена сам колико се наша акција доживљава као сензација. Већина њих је већ била ангажована током лета, радили су, паковали лекове, имали смо једног шанкера, бармене, конобарице, радили су на промоцијама. Флоскуле су да данашња деца ништа не раде. Све реченице које почињу са ’данашња омладина‘ углавном потичу од људи који немају баш много додирних тачака са данашњом омладином. Они су вредни, зато сам зачуђена количином одушевљења у друштву нечим што је заправо природно и нормално“, каже разредна за Спутњик. Она додаје да се материјално у њеном одељењу не ставља у први план, ни на једном детету се не види у каквом су материјалном статусу његови родитељи. Деца не знају ни чији родитељи не могу да плате екскурзију. На питање да ли мисли да су њене године пресудне за то што има сјајну комуникацију са децом, одговара одречно. rs.sputniknews.comЕмилија Анђелковић и Ања Јанковић - чувају децу, месе кифлице „Овај посао до неког нивоа одржава људе младима целог живота, једино је битно да не буду ригидни, него да им се приближе, колики год да је генерацијски отклон. Неки људи који су млађи понекад не могу да их разумеју, а нађе се и неко од 60 или више година ко уме са децом. Једино је важно да будемо отвореног ума и приступимо деци на начин који им је близак. Ово је време друштвених мрежа, телефона, ја их не зовем, имамо воцап групу, ту се дописујемо и шалимо. Мислим да је кључ у приступу, јер они су савршена глина која се лепо обликује“, објашњава Можекова. Наслове који кажу да је њено одељење вратило веру у људе назива непримереним, јер мисли да је то стављање у први план нечега што је потпуно нормално. У свим развијеним земљама тинејџери раде, а радиле су и генерације у нашој земљи. „Нису разносили новине и пице, али су радили летње послове“, подсећа она. „Само код нас испада да деца треба да седе у кући и уче док не заврше факултет. Многи људи и заврше студије, почну да раде, на крају имају и довољно новца да се одселе, али свеједно, опет остану код маме, јер не науче ни да среде кућу, оперу себи веш, скувају нешто. У децу треба улагати да буду оспособљена за живот, не само за учење, да воде рачуна о себи“, каже ’разредна-змај‘ у разговору за Спутњик. rs.sputniknews.com Она додаје да су њена два ђака из претходне генерације који су били најгори по учењу и владању, други је чак и бежао од куће, доказала да је овакво улагање у децу најбоље. Један је данас најбољи студент Економског факултета, а други успешан предузетник. http://www.tvhram.rs/vesti/vesti-iz-crkve/865/razredni-staresina-primer-drugima View full Странице
  11. 5 points
    oplakah!! Da je RZ tacna, svi bismo bili nagurani u centru, i sad bi mi neciji lakat bio u stomaku, a cipela u oku ili nesto tako.... Odlicna poenta! Druga opcija: ukoliko bi se Sunce okretalo oko te Ploce, obasjavajuci je prvo sa jedne, pa sa druge strane (kao ono "Druga strana medalje" ili diska), zalazak ne bi bio postepen niti bi se redukcija svjetla odvijala dekresendo do potpunog nestanka, vec bi po zalasku Sunca za drugu stranu Diska nastupio trenutni mrak. Kao kad ugasis svjetlo.
  12. 5 points
    АлександраВ

    Тема јасна из прве поруке

    Опозиција у Србији на путу ка променама
  13. 4 points
    Који потичу од најстаријег народа Демагога
  14. 4 points
    Kolikogod se vi trudili, ne možete dostići Ernesta Spahića, vlasnika kanala https://www.youtube.com/user/mabusar/videos (sa koga je klip sa hrvatskim ostrvima). Tu ćete saznati (negde od 45 : 20) da južni pol ne postoji; d aje admiral Ričard Bir otišao dalje od Južnog pola i iza pronašao kontinent veći od Amerike na kome je naišao na narode Goga i Magoga. Prema podacima KGBa, iz vode su izleteli leteći tanjirii i uništili mu pola flote. Nacisti su još 1939 prokopali tunele i uspostavili savez sa narodima Gog i Magog.
  15. 4 points
    ова као и све остале фотографије РЗ су сликане рибљим оком да се намонтира закривљење! не дајмо се преварити
  16. 4 points
    А аутић црвене боје прекривен штрасом... Па није џаба Елон Маск послао у васиону Теслу црвене боје...
  17. 4 points
    И писаног и (пошто је стрип) рисаног.
  18. 4 points
    и аутићи, и звјездице, и ивичњак око РЗ <3
  19. 4 points
    Атлантида је сада на Јужном полу. Има једна Загорова (и Чикова) епска авантура који у потрази за Декстером Грином од Порт Вејла, преко Африке и обрачуна са некромансерима, где му је помогао Ендрју Кејн, на концу преко Јужне Америке и Магелановог пролаза долази на Јужни пол, у леду којег се, окована тисућама година налази Атлантида... Бонели је овом епизодом начинио и омаж Гаврилу Принципу кроз лик одбеглог робијаша, Србина по имену Добро, који је убио аустроугарског племића који је окупирао његову земљу...
  20. 4 points
    @Милан Ракић @Tavita А Атлантида? Цццц... Додуше ако је Антлантида постојала то је доказ лоптасте Земље јер се континент због ротације померио и оклизнуо са главне плоче и отишао у море а да је Земља равна Атлантида би остала тако да се клацка и час би је видели час не би и била би супер за екстремне спортове
  21. 4 points
    Tavita

    Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))

    Kad me pitaju: "Koliko je sati?" zagledam im se duboko u oci, ukocim pogled i bez treptanja odgovorim: "Kasnije je nego sto mislite!" (onda odvrnem kragnu na kaputu, prekrijem usta i nos, nabijem kacket do obrva i u skoku se okrenem i nestanem u noci) (to sve proprati napeta muzika na klaviru)
  22. 4 points
    Tavita

    Kakav rolekoster od zivota haos

    Kakav rolekoster od zivota haos
  23. 4 points
    Jasta da ima malo toplih boja zalaska u ovom noc-dan RZ svijetu NEMA NA CEMU
  24. 4 points
    Kako vas ne mrzi...?* ______________________ * retoricko pitanje
  25. 4 points
    "... Устав Србије, чланом 8, јасно ставља до знања да је територија Републике Србије јединствена и недељива, а њена граница неповредива, а чланом 97 наглашава да држава мора штитити своју територијалну целовитост, на шта Александар Вучић не обраћа пажњу, кршећи и своју председничку заклетву прописану у члану 114 Устава: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије РС, УКЉУЧУЈУЋИ И КОСОВО И МЕТОХИЈУ као њен саставни деоˮ. Отвореним залагањем за тзв. разграничење са Албанцима, што не може бити ништа друго него најпре признање независности Косова од стране Србије, а онда и разграничење између две суседне и суверене државе, чланице УН, као и тајним преговорима о томе без одобрења Народне скупштине Републике Србије, Александар Вучић је постао уставорушитељ: јер, Устав је „устава”, брана људској самовољи, па ма ко био у питању. Без Устава, земљом влада право јачег. Александар Вучић је, насрнувши на територијалне границе Србије у име „светле будућности”, решио да уништи и сваку другу границу која ову земљу одваја од дивљаштва предполитичког доба. Кључни покретач издајничких „Бриселских споразумаˮ, који су Косово и Метохију извели из уставног оквира Србије и постали основа лажне државе косметских Арбанаса, није се зауставио на томе, него је наставио да руши и хара..."
  26. 4 points
    @SerbCro Постоје две много просте ствари око РЗ које свако може да провери, мислим да сам ти то помињао. - Сунце. Ако је Земља плоча, Сунце не може да зађе ни да изађе. Морало би стално да буде видљиво на небу, некад ближе некад даље. Не знам за тебе, али ја нисам приметио да Сунце ноћу стоји на небу и онда се у зору само приближи, а у сумрак удаљи. - Гравитација. Правац деловања гравитације је увек ка центру масе. На сферичном објекту тај правац је увек "надоле" јер су све тачке на површини једнако удаљене од центра. Код плоче то није случај. Значи уколико не живиш баш изнад центра плоче, а већина људи не живи тамо, правац гравитације би био дијагоналан. Подигни књигу и онда је пусти да падне. Ако почне да лети укосо, онда си у праву. * * у ствари ситуација је много гора: да је РЗ тачна, ти не би сад ни могао да седиш и читаш ово јер би те гравитација стално вукла укосо према центру диска. Свако кретање које не би било према центру РЗ би било као да се пењеш уз планину.
  27. 4 points
    Види се на мапи да између Аланчића и Ципаљског има 5,6км пешке а 5,28км ваздушном линијом. Тих 5,3км је обележено на доњој фотографији ради уочавања сразмере са висином врхова тих планина на фотографији. @SerbCro Али и без рачунања можеш да видиш да је немогуће да ако између Аланачића и Ципаљског има 5,3км да су висине тих планина на слици 1,5км тј. да се виде целе планине јер би морале да буду високе као наранџасти правоугаоник. Јасно је на основу сразмере да се види само последња трећина сваке планине. Ако је Земља равна морале би да се виде целе планине тј. да буду 3 пута вишље него на слици и, као што је рекао @Avocado, да се виде и острва која спадају у угао фотографије као што се види на сликама које сам горе ставио. Аутор видеа који си поставио (било намерно било из незнања) дебело греши, где греши можеш и сам да истражиш ако те стварно занима.
  28. 3 points
    Na kraju filma "Supermen" iz 1978. godine, Supermen leti brzo oko Zemlje u suprotnom smeru od zemljinog okretanja, premotavajući vreme, ne bi li spasio Luis Lejn. Da je Zemlja bila kružnog oblika, ovo bi bilo moguće, ali pošto putovanje kroz vreme ne postoji, ovo samo dokazuje da je Zemlja ravna kao palačinka.
  29. 3 points
    Tavita

    Тема јасна из прве поруке

    Ајм гоинг тудаии!
  30. 3 points
    Василиј Кандински, Празник Свих светих I, 1911. Уколико погледамо репресивне системе кроз историју уочавамо да их одликује транспарентно истицање кроз другачији језик, начин облачења, униформисаност, инсистирање на статусу. Данашњи хришћани сматрају да је и за њих овакво издвајање неопходно, као да је препознатљивост по спољашњим знацима нужна. Таквом једном инверзијом долазимо у парадоксалну ситуацију у којој се суштинска обележја хришћанства занемарују у име препознатљиве хришћанскеспољашности. Наивно је веровати да је довољно додати префикс православни или хришћански па да једна ствар већ по себи заиста и уистину буде хришћанска. Убеђеност да ће нас начин облачења или везаност за једну културу, која је давно прошла, истински заштитити и учинити препознатљивим и бољим православним хришћанима делује незрело. Силазак Светог Духа на Aпостоле, педесет дана по Христовом васкрсењу, донео је различите језике. Колективни идентитет Апостола постао је децентрализован. Они преузимају идентитет оних локалитета које посећују и људи којима се обраћају кроз своју мисију. Мисија хришћанства тако не постаје афирмација једног идентитета него потврђивање свих идентитета кроз које су хришћани позвани да преносе Христа. У таквим околностима, рано-хришћански идентитет је динамичан, изражен кроз различите народе и различите језике. Кроз ову истину се открива Бог, Бог који говори кроз све народе, културе и језике. Ни један језик није постао апсолутна норма, него су сви равноправно могли бити носиоци хришћанске мисије. Ни једна култура није преузела примат, него је свака култура у сваком добу била подесна да успостави дијалог са Богом. Као хришћани верујемо, али често заборављамо, да Дух Свети делује у историји. Свет није само простор мрака где владају овосветске силе зла без активног присуства Божијег Духа у њему. Бог не напушта своју творевину, него својом љубављу наставља да одржава свет. „Сваки нови развој у историји јесте одвијање будућности коју је Бог припремио у својој љубави за свет. У исто време, будућност садржи елементе зла који воде свет у нове форме репресије, неправде, корупције и отуђења.” Урођена амбивалентност која је положена у основе историје не дозвољава нам некритичко прихватање, нити одбијање долазеће историјске и културне стварности. Свака епоха јесте прилика за хришћанску теологију да осмисли како вера у Свету Тројицу може да пружа преображавајућу основу за савремени живот у његовој целости. Освешћени, црквени субјект је позван да своје хришћанство изграђује кроз епоху у којој живи, јер му бекство у прошлост ту неће ништа помоћи. Истовремено се тиме и показује највредније што хришћанство нуди, а то је одговорност и креативност субјекта за своје време, за своју културу и своје доба. „Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе“ (Рим 14,12). Нажалост, како су хришћани губили свој идентитет прихватајући добровољно да се сведу на раван послушног објекта, тако су губили свест о својој личној одговорности и креативности у контексту своје сопствене вере. Губитак идентитета субјекта – еклисијалног идентитета– довео је до имитације хришћанства, па се отуда идентитет стваралачког рада унутар сопственог времена пребацио на спољашње знаке хришћанског идентитета. Имитација се своди на преузимање старих културолошких или интелектуалних образаца којима се подражава хришћански идентитет и следствено томе, завршава у сурогатима, пародији, а неретко и кичу. Покорни објекти вере, верници, тако исказују суштинско неверовање у Бога и Његово живо присуство у времену у којем живе, него Га траже у идеализованој прошлости. Освешћени субјекат верује у живог Бога, и кроз ту веру прихвата одговорност за своје деловање сада и овде. Због тога је питање рађања субјекта и његовог еклисијалног идентитета суштинско питање саме вере у живог Бога. Односи унутар Цркве често се генеришу у атмосфери изразите подвојености између јерархије и лаика, у којој изостаје допуњавање, а не ретко ови други су препознати као непрестани извор могуће дивергентности претеће по црквени и богословски живот. Расцеп који је бременит не само изазовом успостављања односа, него и увек новим проверавањем осетљивости Цркве и њених званичних представника за плуралитет више или мање аутентичних гласова који долазе из народа, тест је наше способности да изађемо једни другима у сусрет. Односи љубави и поштовања, парадоксално, не остварују се у довољној мери у овом простору егзистенцијалне зависности, баш зато што се лаици доживљавају као очекивани, статичан модел предвидљивог, најчешће покорног, пристајања на унапред дата правила и истине, а не као стваралачки потенцијал који је позван увек изнова да у свом животу, на дубоко лични начин, препозна и усвоји хришћанске вредности. Када се поведе разговор о богослужењу и причешћу, често се може чути да је све било онако како треба, док то неки лаици нису нарушили и покварили. Сличном логиком бисмо могли закључити и да је за појединце нејасна улога Цркве у друштву у вези са неподобним лаицима који нису довољно свесни своје улоге. Постоје очигледно романтичарски идеализовани лаици прошлости и увек мање вредни лаици садашњости. Да ли то значи да Црква пристаје да изграђује себе као заједницу лаика са комплексом ниже вредности? Идеја да је, уместо сарадње и прожимања, нужна извесна дистанца од лаика, како би се сама Црква заштитила, спречава и Њено откривање у свој својој пуноћи. Бојазан и зазирање није само случајна, повремена емисија (ослобађање) страха од актуелних изазова, што би резултирало селективним урушавањем односа. Напротив, она се протеже од литургијског учествовања до партиципирања у доношењу битних црквених одлука. Тако је Литургија са малим бројем или без иједног причасника, нажалост, потпуно прихватљива. Верници се у питањима која се тичу црквеног живота не консултују, нити се њихов глас уважава. Није претерано рећи да у оваквој констелацији односа, лаици, иако су sine qua non за саму јерархију, бивају сведени на објекте црквених власти и у опасности су да представљају пре свега извор капитала. Ова опасност, колико се може ставити на терет Цркви, не престаје да буде и одговорност самих лаика, па се уз прећутну сагласност деперсонализација и небрига и једних и других бира као лакши и безболнији начин којим се живот Цркве одржава. Осврт на традицију овде нема улогу доброг, надахњујућег примера, колико прекоревајућег – судимо вам јер нисте као они пре вас. Све су то изазови пред којима се данас налазимо у настојању да сачувамо и изграђујемо личности, а не да их поричемо у име славне прошлости. Страх од индивидуализације верника и разумевања Цркве као слободне заједнице личности у пракси се правда самим страхом јерархије да ће вера можда изгубити на значају. Судбина вере и религиозности се при томе везује са институционалну еклисијалну заједницу. Са зебњом се гледа на могућност да уместо „јаке Цркве“ која је строго хијерархијски устројена будемо измењени у „слабу Цркву“, тј. заједницу слободних личности које нису подложне јерархијском дисциплиновању. Хабермас пак указује, користећи се анализама Хозеа Казанове, да тренд ка индивидуализацији не води неминовно ка губитку утицаја и значаја религије нити у јавној сфери и култури било ког друштва нити у личном понашању и животу. Религија није нестала, али су очекивања људи од саме Цркве сада другачија: „Људи више не желе моћну Цркву, Цркву која ће земаљском славом и моћи сведочити силу Царства Небеског.“ Ваљда би већ само ово било довољно да размислимо какву заједницу желимо и каквој тежимо у нашим промишљањима о улози религије данас. Однос према лаицима не сме да се исказује кроз њихово негирање и небригу, јер је могући исход таквих релација оно на шта нас Павле Евдокимов упозорава, тј. да је од агресивног атеизма за Цркву једино опаснији „латентни атеизам верника.“ View full Странице
  31. 3 points
    u redu ovaj put, ali nemoj da se ponovi, bitte!
  32. 3 points
    Да, наравно. Лапсус!
  33. 3 points
    Зато што су злотвори. А да, у току је и некаква реконструкција.
  34. 3 points
    JESSY

    Најава духовних трибина и предавања

    Недеља, 17. март: Храм Рођења Пресвете Богородице у Земуну организује духовно вече у недељу 17. марта од 18 часова, најавила је Управа овог светог храма. На тему "Свети Владика Николај и Косовски завет" беседиће архимандрит Стефан (Вучковић) игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој гори.
  35. 3 points
    Како да не! Зато си ти косу обарвала у наранџасто
  36. 3 points
    У више помесних Православних Цркава став Српске Православне Цркве наилази на одобравање и честитање. Ипак, код неких који су нам писали јавља се недоумица да ли то наша Црква прекида општење са Васељенским Патријархом јер је он први саслуживао са Епифанијем, човеком без благодати архијерејства, позивајући се на своја права и привилегије Првога и некако превиђајући – привремено, надам се – реч Христову да је у Цркви први онај ко хоће да свима буде слуга, по угледу на Њега, Првога у апсолутном смислу, али Првога Који није дошао да Му служе него да служи и да живот Свој положи за многе, за све. Неки сајтови, штавише, било из неразумевања било из рђаве намере, тврде, ни мање ни више, него да је наша Црква прекинула општење са Цариградском Црквом у целини. У вези с тим нудим следећа размишљања и објашњења. Општење међу Црквама се не прекида тек тако. Лако га је прекинути, али много теже га је васпоставити. О прекиду општења са Цариградом у синодском тексту уопште нема помена. Ни Московска Патријаршија, упркос прекиду у знак свог најоштријег протеста због поступка Цариграда у Украјини, ипак не иде до краја – задржава, бар делимично, општење са Светом Гором, у првом реду са манастиром Светог Пантелејмона. Уосталом, и у самој Цариградској Патријаршији има истакнутих архијереја и теолога који нису сагласни са акцијом Светејшег патријарха Вартоломеја у Украјини (пример: митрополит Калист Вер). Пред оваквим изазовима и искушењима не поступа се исхитрено него са расуђивањем, у нади да ће благодат Духа Светог ускоро исцелити наше немоћи. Истовремено, међутим, не може се пренебрегнути општеобавезујућа канонска норма да нема општења са изопштенима, што ће рећи са онима који су добровољно и самовољно лишили себе благодатне заједнице. Не може се и не сме се брисати суштинска разлика између Цркве и раскола, између законитих наследника светих апостола и „самосветих” самозванаца. Притом је посреди однос према појединцима у епископату, клиру и народу, а не према Црквама као таквим. Стога наш Свети Синод указује, одговорно и благовремено, на ову канонску норму и позива на њену примену, али без журбе, са расуђивањем, чинећи све што је могуће да Господ врати Цркви благодатни дар јединства. Стога и каже да препоручује својим јерарсима и клирицима да се клоне општења са онима који су у очигледном канонском проблему (дакле, не захтева и не наређује да обавезно и неизоставно прекину општење, и то одмах, пре саборног и саборског одлучивања). Уосталом, тако крупна, тешка и далекосежна одлука каква би била одлука о прекиду општења излази из оквира надлежности Синода: њу може донети само Сабор свих архијереја. По мом скромном личном мишљењу, синодска препорука значи да ће они који је буду примењивали ићи путем освештане канонске акривије, док ће они који је засад не примењују бити на путу легитимне канонске икономије. Чиме ће се све завршити, Бог једини зна. Ако помесне Православне Цркве одоле свим притисцима који су за очекивање и остану при досадашњем заједничком ставу да не признају Денисенка, Думенка и осталу дружину, то ће у пракси значити општу сагласност са принципијелним ставом наше Цркве. Ако пак неке Цркве попусте, то ће неминовно проузроковати крај икономијског периода наде и ишчекивања и почетак велике смутње, са још крхкијим јединством, чак и у окриљу једне те исте помесне Цркве. Биће то увод у дуготрајни канонски хаос, а можда, не дао Бог, и у доктринарне, еклисиолошке несугласице и спорове. Када раскол прате догматске међусобице, онда се оне временом само заоштравају, а раскол продубљује, тако да, уколико раскол потраје, само Дух Свети може уклонити раздоре међу Црквама. Историја Цркве је препуна примерâ који ову жалосну истину потврђују. Дај Боже да нам она буде учитељица живота, те да се поново зацари јединство, мир, слога и љубав међу Црквама Божјим, а понајпре међу њиховим предстојатељима, архипастирима и пастирима, призваним да буду следбеници јединог Доброг Пастира, Господа нашег Исуса Христа! Епископ новосадски и бачки др Иринеј Извор: Епархија бачка
  37. 3 points
    интернет стварно може бити корисна алатка, ал је дефинитивно и одлично оружје за манипулацију да не кажем заглупљивање. откако нам је интернета "сазнали" смо да је земља равна, да су срби од амеба старији и да не набрајам какве све будалаштине. какво ли ћемо знање деци у аманет да оставимо?
  38. 3 points
    ... koja zadržava gasove ali meteori prolaze kroz nju??? (zanemariću sad satelite, svemirske brodove, rakete i sve ostalo što smo mi poslali kroz tu kupolu jer ćeš tvrditi da su prevara NASE i slično... ali znamo za meteore i oni padaju na Zemlju mnogo duže nego što i najveći ludaci tvrde da postoji zavera protiv ravne Zemlje) Pa da... tako funkcioniše nepristrasno, racionalno zaključivanje... kad imaš jedan nesporan dokaz protiv, onda su potpuno nebitni argumenti i dokazi za... Na primer, kad osumnjičeni ima nesporan alibi, tj. znaš da je u vreme ubistva bio na drugom kontinentu, onda je potpuno nebitno što si našao njegov DNK na mestu zločina, što je pucano iz njegovog pištolja, što je neko svedočio da je video njega kako puca, itd... jer za sve ovo u prilog optužbe postoje i druga objašnjenja... U krajnju ruku, postojanje dokaza protiv kojeg ne možeš da osporiš možeš da tretiraš kao anomaliju ali i to bi zahtevalo da se bar vratiš na nekakvu default (agnostičku) poziciju u kojoj ne znaš da li je Zemlja ravna ili sferična... Problem je što ti imaš default (nepromenjivu) poziciju da je Zemlja ravna... kao i ostali ravnozemljaši... a to se između ostalog očituje i u tome što si ovaj klip postavio kao dokaz svojih ideja, iako bi iz istog kada bi bio tačan sledilo da je Zemlja sferična ali sa većim prečnikom tj. manjim stepenom zakrivljenja ili da je distanca između Italije i Hrvatske manja nego što nam vladari sveta govore ili da su ovi vrhovi viši nego što nam govore... prosto, ni u jednoj varijanti iz ovog klipa ne sledi i ne može da sledi da je Zemlja ravna.... bukvalno si postavio dokaz protiv ravne Zemlje... Odličan. Refrakcija svetlosti. A taj odgovor si dobio od mene već dva puta i čak ga je autor klipa dobio pre nego što je napravio klip. Inače i bez uzimanja u obzir refrakcije, vrhovi nisu "puno ispod zakrivljenja", nego bi po kalkulacijama ovog tipa trebalo da se vidi 50-60m vrhova kod nekih, a kod nekih su 10ak metara ispod zakrivljenja... pri čemu, opet da ponovim, ne znamo da li su cifre o visini sa koje je snimano i razdaljini tačne... mada stvarno nije ni bitno jer refrakcija nije uzeta u obzir.
  39. 3 points
    Besna pusta neslogo,Kćeri adske zmije,Gdi bi znala živitiDa Srbina nije?Čedo strasti, nesrećo,Brza u slepoći,Kad Srbina nestaneKom' ćeš onda poći?
  40. 3 points
  41. 3 points
    JESSY

    Да наш Бог не постане "Мој"

    Човеку је врло тешко да прими ближњег у своје срце. И врло често Бог не постаје наш Бог, већ „мој“ Бог, зато што се покушаји других људи да уђу у овај наш „свети“ савез доживљавају као духовна агресија. За човека је врло важно да искуси да је мој Бог и твој Бог, да је твој грех, колико год ми био одвратан, у извесном смислу и мој грех. И не могу да те одбацим и да кажем: „Лош си, иди.“ Треба да схватим: ти си тако лош зато што сам и ја тако лош; кад би ја био другачији и ти би био другачији. Врло често се дешава да човек који наизглед живи мање-више побожно (наравно, то је наизглед) као да се уздиже на неки ниво и све људе који засад живе другачије схвата као људе ниже врсте. У ствари, треба да схватимо да се Бог не односи тако према нама. Бог све воли. Не зато што је тако снисходљив, већ зато што је за Њега сваки човек посебна личност. И много грешимо кад почињемо да сортирамо. А нехотице управо то чинимо!
  42. 3 points
    JESSY

    Да наш Бог не постане "Мој"

    У човеку је све помешано. Ево, дотакла га се благодат, срце му је гануто и он жели тишину и мир, а протрчало је неко дете, несташно је, и нехотице се рађа „праведни“ гнев: шта је то? Зашто родитељи не пазе? Склоните га! С једне стране, то је тачно, али заборављамо да је то можда за ово дете и његову маму врло важан тренутак. Причао ми је један човек, он има двоје усвојене деце, и веома је тешко изаћи на крај с овом децом. Он с њима пролази кроз различите периоде, дешава се да га обузме и неко очајање, и човек тражи подршку од Бога — долази с овом децом на службу како би добио макар мрвицу снаге. А овој деци је тешко да чак и у храму накратко буду пажљива. И људи из околине почињу да стављају примедбе: „Научите своју децу да се лепо понашају,“ „Одлазите…“ Људи не схватају зашто се ова деца тако понашају. А ако размислимо о томе какав су живот раније водили, какве су њихове душевне ране, зашто су остали без родитеља? Јер не знамо предисторију. Тешко нам је да примимо. Лакше нам је да живимо у складу са својим интересима. Ево, ово сам ја, моја молитва, мој пост, моја праведност, нека је чак и минимална, а све што то омета је непотребно. А како би било добро кад бисмо пре него што ставимо примедбу, пре него што у себи одбацимо некога, још једном помислили: можда у овом човеку који ми је непријатан, којег ми је тешко да видим, да слушам, постоји део мене? Можда сам то ја? Зато долазећи у храм, с једне стране, треба да одбацимо све мисли, али с друге треба да будемо врло обазриви према људима поред нас. Зато што понекад кроз ове људе делује Бог. И онда Он може нешто да нам каже, да нас заустави, да нас на нешто упозори. Уколико у нама буде постојала ова обазривост, заиста ћемо почети да живимо с Богом. https://obitel-minsk.ru/sr/tekstovi/da-nash-bog-ne-postane-moј
  43. 3 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Из неких личних разговора знам да се у ЦП говори исључиво о томе "он има право". Не. Нема право. Никакав канон њему не даје за право да ратује против страдалне украјинске Цркве (канонске - московског Патријархата). То му не даје ни један канон ни јеванђеље Христово. А управо то он ради. Наравно да до сада није рекао ни једну реч на прогоне украјинске Цркве јер би тиме признао погубност своје политике. А он то не жели. Драже му је његово "у праву" од којег му поглед не могу одвојити чак ни крв и сузе украјинског народа. Такође, ни један канон му не даје универзалну јурисдикцију над целим светом иако су то умислили. Слично као и наш бивши Артемије. Такође, ни један канон не каже да је цариградски Патријархат извор (!) светлост (!) и живот (!) Црквама. Па он то свеједно тврди. Ни један канон му не даје право да РАСКОЛНИЦИМА дарује аутокефалију, а да притом они остају у своме расколу. Аутокефални расколници су новост у Цркви, односно ван Цркве. Јер то што је он сад смислио у историји никад није било нити је могло бити. Ни један канон му не даје за право да упада у канонску територију чак ни друге епархије, а да не кажемо и друге помесне Цркве. Па он то чини и тврди да има право зарад "виших интереса". Тако, да ништа од тога он нема право. А себи даје за право. А пошто му то право нико није ни дао, нико и не треба да му га призна.
  44. 3 points
    milos87popovic

    Шта ЈА тренутно слушам...

  45. 3 points
    Предраг М

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    молим вас, драгој особи је дијагностикован тумор, операција је заказана за средину априла. Зове се Весна. хвала
  46. 3 points
    Smaragdni kamičak

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Pomenite Jelenu, teško je bolesna.
  47. 3 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  48. 2 points
    Недеља. Дођох колима до своје парохијске цркве. Литургија. Када се служба завршила попричах мало са свештеником, пријатељима, а један другар ме запита да одемо и до једне друге цркве, неколико километара удаљене. Решимо да се одвеземо његовим колима, а моја кола оставих на паркингу. У тој другој цркви стигосмо пред крај службе, пошто иначе за пола сата касније почиње у односу на службу у мојој парохијској цркви. Поразговарасмо са породицом тамношњег свештеника и између осталог и са њиме, превасходно. Задржимо се мало дуже и тако кренемо назад. Е сад, идем ка својој кући и све више успоравам. Нешто сам заборавио. Али, шта?! Отац иде преко дворишта и збуњено ме гледа. И после пар тренутака ме пита: ''Где су ти кола''? Ух, кад сам се лупио по челу Па уз пут сам другару рекао да не заборавимо да станемо да узмем кола и ми ти се запричамо и прођемо. Он ме остави испред дворишта и продужи својој кући и ни на крај памети ни он да се сети. А мој отац ће, а има човек право: ''Ти ниси нормалан''. И ја онда лепо седнем на бајс и одем да узмем кола. Срећа па нам је црква удаљена 20-так до 30 минута пешице, а бициклом још брже Иначе, када сам дошао до кола, пошто познајем људе који имају куће око цркве правих се као да ништа није било, окренух се лево-десно, нико ме не гледа, отворих гепек, убацих бајс и тутањ.
  49. 2 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  50. 2 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

×
×
  • Креирај ново...