Jump to content

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 03/13/19 in all areas

  1. 9 points
    Milica Bajic

    Моја позитивна одлука

    Нека нам свима Бог да снаге и љубави да пребродимо сва искушења и све своје позитивне одлуке спроведемо у дело, скрушено се молим.
  2. 8 points
    Milica Bajic

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Молим вас да поменете сестру Данијелу, пролази кроз ужасна искушења.
  3. 8 points
    15 godina od kada se upokojila majka mog drugara. Marina. Molim vas, pomenite je.
  4. 7 points
    Предраг М

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    молим вас, драгој особи је дијагностикован тумор, операција је заказана за средину априла. Зове се Весна. хвала
  5. 7 points
    Smaragdni kamičak

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Pomenite Jelenu, teško je bolesna.
  6. 7 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Свако словце Аминујем.
  7. 7 points
    Ima ona legendarna scena "Kamenovanja" u filmu Žitije Brajanovo, koji je remek delo ekipe Montija Pajtona, kad se nad čovekom koji je "u usta uzimao zalud ime božije" sprovodi kamenovanje. Kamenovanje je zabranjeno ženama, pa ispred samog mesta na kojem se odigrava, preprodavci nude lažne brade i brkove ženama koje bi da kamenuju bogohulnika. U toj sceni sve ženske uloge glume muški glumci, koji se pretvaraju da se žene koje se pretvaraju da su muškarci. Genijalna trunčica sarkazma Terija Gilijama i ekipe mu. E ovo sa Vulinom, prvim dezerterom u istoriji čovečanstva koji postaje ministar vojske jedne države, a onda se tokom obavljanja te funkcije u pedesetoj godini prijavljuje da služi tu vojsku, koju je izbegao kao nesposoban u svojim dvadesetim godinama, dok su ovde besneli ratovi, na koje je ON kao perjanica JUL-a redovno huškao, je bukvalno nadmašilo svaki obrt i sarkazam Pajtonovaca. Ni oni se ovakvog zapleta ne bi setili u svom beskrajnom sprdanju sa ljudskim idiotizmom . . Monty Python - Stoning: https://youtu.be/FQ5YU_spBw0 Milan Kamponeski
  8. 6 points
    Моја велика деца и даље тврде да је овако:
  9. 6 points
    Предраг М

    Моја позитивна одлука

    моја позитивна одлука да не посећујем тему критика ав и снс до краја поста.
  10. 6 points
    Па на крају се своди на то. Да се Живаку удари ћушка што није обавестио НГШ и Бандићу што није испоштовао стандардну оперативну процедуру о обавештавању и узбуњивању како оперативног тима РВ и ПВО, тако и дежурног у оперативном центру система одбране. И да се провуче да су Драја и Меха имали трагове алкохола у крви... ИСТОВРЕМЕНО се заобилази питање свих питања, а то је, КО ЈЕ И ЗАШТО НАРЕДИО да се промени маршрута летења, коју је вођа посада мајор Мехић предао АКЛ на а. Батајница, а ова даље према процедури Обласној контроли летења на аеродрому "Никола Тесла", тј. аеродрому Лађевци. Вођа посаде је тада, 13. марта у 19:59 сати јасно издеклемовао АКЛ-у да је у складу са природом задатка и наредбом свог команданта бригаде Бандића (који је више пута према транскриптима, свима - дежурном оперативцу у Команди РВ, дежурном оперативцу у Генералштабу, Команданту РВ Живаку, Мехи, па и самом министру на концу) нагласио да је нарушена процедура о употреби снага за трагање и спасавање кроз "буразерску" молбу Министра одбране тадашњег...), задатак се има извршити по маршрути полетање-Вишњица-касарна у Рашкој-слетање; односно, полетање Рашка-хелидром ВМА-слетање; Уз најављену висину од 1500 метара и крстарећу брзину од 240 км/ч са визуелним контактом са земљом, уз корекције елемената лета у складу са најваљеним погоршањем (и у том тренутку) метеоролошке ситуације, која је као што рекох, већ тада била на тзв. метео-минимуму за извођење задатка. КО ДАКЛЕ И КАДА ДОНОСИ ОДЛУКУ И ПРЕНЕБРЕГАВА ПЛАН КОЈИ ЈЕ ПОСАДА ИМАЛА И ИНСИСТИРА ДА СЕ СЛЕТИ НА АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА?!? Да објасним укратко и ово. Посада која је у у дежурству за ТиС (трагање и спасавање), може бити ангажована било где на територији аутономије лета летелице. Како у Фекетићу, тако и у Рашкој. Због хитности, и још неких елемената (на брзину је промењен хеликоптер који је одређен за дежурство) током кратког времена за припрему, пилот вођа посаде, просто није имао времена да разрађује маршруту натенане, него то рађено у ходу и он је у односу на задатак, дао прекретне оријентире са којима "најбоље стоји" у тренажи у том тренутку и у складу са метео условима. Идемо даље. Након више од сат и по лета, када се метеоролошки услови још више погоршавају, идући ка свом коначном минимуму и забрани сваког летења, контролор летења обавештава Мехића да је промењено место слетања и уместо хелипорта кртај ВМА, да се иде на АНТ. Дакле, посада је максимално ангажована већ 90 минута. Лет се изводи са максималним напрезањем, у условима просторне дезоријентације, без визуелног контката са земљом (на висинама од око 2000 метара-испод су облаци). У таквим условима долази до поремећене дистрибуције пажње и њене компромитације. Посада је иначе у тренажи за ВМА, јер је Мехић три дана раније у склопу вежбовних активности слетао на ВМА. (То је оно знате, и овде на Форуму су више пута чланови питали што лете хеликоптери ноћу преко Београда-вежбају слетање на ВМА). Мехић три пута одбија и наглашава елементе свог задатка, док га контролор убеђује и на краја и успева да убеди да ипак иде на инструментално слетање на АНТ, где се успут праве још две велике техничке грешке (једна у радару за праћење летелице и њеног положаја, друга у стандардним висинама као елементу лета по процедури за војне и за цивилне летелице), што на крају уз коначну просторну дезоријернтацију посаде доводи до удеса са трагичним последицама. И након свега, ти људи, колеге и њихове породице, остају усраћени за одговор. Дакле, Живак што није рекао Диковићу и Бандић што је пристао на министрову "буразерску" молбу; и мучени дежурни, неки пуковник што је био у Генералштабу... Како ствари стоје, криви су. И читав систем употребе војске за трећу мисију, КОЈИ НИЈЕ ИМАО СТАНДАРДНУ ПРОЦЕДУРУ ЗА МЕДЕВАК, тј.летове за медицинску евакуацију. И то је пропуст и кривица. АЛИ!? ПРОСТО ДА ПРОСТИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ. КО СЕ МЕШАО У ПОСАО ПОСАДЕ И ДОНОСИО И ДОНЕО ОДЛУКУ ДА ПОСАДУ И ПИЛОТА БУКВАЛНО НАТЕРА ДА ОДСТУПИ ОД СВОГ ЗАДАТАКА? Просто и једноставно питање. И ту је кривац, верујем да је имао свакако добру намеру. Тачка.
  11. 6 points
    Ево, пре Авокада, да ти појасним и нешто друго. Ово горе што сам ти одговорио око либеле је бесмислица. Ваздушни притисак никакве везе нема са либелом јер је течносту у њој заједно са мехуром херметички затворена у чврстом оклопу тако да промене у притиску ништа не утичу. Свеједно је на којој висини и под којим притиском се мери, унутра или ван авиона. Лајковао си глупост која је само вешто склопљена да изгледа тако као да има узрочне физичке везе са оним што си писао иако у ствари нема никакве. Дакле, то што теби, или било коме, изгледа да нека појава (по некој интуицији или "логици") има везе са другом не значи да стварно има или да утиче на било који начин. То тзв. здраворазумско или интуитивно и очигледно закључивање може да нас обмане и заведе када је реч о проучавању природних појава а тог таквог закључивања има колико хоћеш у псеудо-науци и разним теоријама завере...
  12. 5 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Тако је. Ја сам нагињао на страну икономије. Не због актера, него због потчињених њима. И тако сам разумео став СПЦ. А нисам писао хипотетички, о могућностима јер су оне најразличитије. Став СПЦ је оставио простора за интерпетације и добро је што је В. Иринеј дао 'лично' мишљење и појашњење. В. Иринеј је дао и поглед у две алтернативне будућности "кроз кристалну куглу" које се разликују у зависности од будућих поступака актера. Моја претпоставка је да ћемо од стране помесних у односу на Украјинце и Цариград имати и акривију и икономију и отворена признања, и прекиде општења. Другим речима - хаос. Једини начин који видим да се хаос предупреди је сазивање прво саветовања предстојатеља, а онда евентуално и Сабора.
  13. 5 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Из неких личних разговора знам да се у ЦП говори исључиво о томе "он има право". Не. Нема право. Никакав канон њему не даје за право да ратује против страдалне украјинске Цркве (канонске - московског Патријархата). То му не даје ни један канон ни јеванђеље Христово. А управо то он ради. Наравно да до сада није рекао ни једну реч на прогоне украјинске Цркве јер би тиме признао погубност своје политике. А он то не жели. Драже му је његово "у праву" од којег му поглед не могу одвојити чак ни крв и сузе украјинског народа. Такође, ни један канон му не даје универзалну јурисдикцију над целим светом иако су то умислили. Слично као и наш бивши Артемије. Такође, ни један канон не каже да је цариградски Патријархат извор (!) светлост (!) и живот (!) Црквама. Па он то свеједно тврди. Ни један канон му не даје право да РАСКОЛНИЦИМА дарује аутокефалију, а да притом они остају у своме расколу. Аутокефални расколници су новост у Цркви, односно ван Цркве. Јер то што је он сад смислио у историји никад није било нити је могло бити. Ни један канон му не даје за право да упада у канонску територију чак ни друге епархије, а да не кажемо и друге помесне Цркве. Па он то чини и тврди да има право зарад "виших интереса". Тако, да ништа од тога он нема право. А себи даје за право. А пошто му то право нико није ни дао, нико и не треба да му га призна.
  14. 5 points
    АлександраВ

    Тема јасна из прве поруке

  15. 5 points
    Tavita

    Моја позитивна одлука

    Nekoliko puta od razlicitih ljudi cuh da se desilo uslisenje molitve zbog akatista.
  16. 5 points
    Anika

    Моја позитивна одлука

    Да ли је још некоме овај Пост почео катастрофално као мени? Јуче ми је позлило, хитно сам отворила боловање, не могу да се крећем...
  17. 4 points
    srb_Lo

    Raskol se zahuktava

    @Ведран* баш тако сабор је једини начин да се спречи хаос у који смо већ упали . Ко ће сад сазвати сабор и дал то Вартоломеј одбија је не битно остале помесне цркве га једноставно морају да натерају на сабор . Пошто имамо већ велики проблем који прети да се шири само нек објасне после како у 21 веку није било сабора ако до њега не дође .
  18. 4 points
    Milan Nikolic

    Raskol se zahuktava

    Епископ бачки Иринеј: Лични став уз „Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини” У више помесних Православних Цркава став Српске Православне Цркве наилази на одобравање и честитање. Ипак, код неких који су нам писали јавља се недоумица да ли то наша Црква прекида општење са Васељенским Патријархом јер је он први саслуживао са Епифанијем, човеком без благодати архијерејства, позивајући се на своја права и привилегије Првога и некако превиђајући – привремено, надам се – реч Христову да је у Цркви први онај ко хоће да свима буде слуга, по угледу на Њега, Првога у апсолутном смислу, али Првога Који није дошао да Му служе него да служи и да живот Свој положи за многе, за све. Неки сајтови, штавише, било из неразумевања било из рђаве намере, тврде, ни мање ни више, него да је наша Црква прекинула општење са Цариградском Црквом у целини. У вези с тим нудим следећа размишљања и објашњења. Општење међу Црквама се не прекида тек тако. Лако га је прекинути, али много теже га је васпоставити. О прекиду општења са Цариградом у синодском тексту уопште нема помена. Ни Московска Патријаршија, упркос прекиду у знак свог најоштријег протеста због поступка Цариграда у Украјини, ипак не иде до краја – задржава, бар делимично, општење са Светом Гором, у првом реду са манастиром Светог Пантелејмона. Уосталом, и у самој Цариградској Патријаршији има истакнутих архијереја и теолога који нису сагласни са акцијом Светејшег патријарха Вартоломеја у Украјини (пример: митрополит Калист Вер). Пред оваквим изазовима и искушењима не поступа се исхитрено него са расуђивањем, у нади да ће благодат Духа Светог ускоро исцелити наше немоћи. Истовремено, међутим, не може се пренебрегнути општеобавезујућа канонска норма да нема општења са изопштенима, што ће рећи са онима који су добровољно и самовољно лишили себе благодатне заједнице. Не може се и не сме се брисати суштинска разлика између Цркве и раскола, између законитих наследника светих апостола и „самосветих” самозванаца. Притом је посреди однос према појединцима у епископату, клиру и народу, а не према Црквама као таквим. Стога наш Свети Синод указује, одговорно и благовремено, на ову канонску норму и позива на њену примену, али без журбе, са расуђивањем, чинећи све што је могуће да Господ врати Цркви благодатни дар јединства. Стога и каже да препоручује својим јерарсима и клирицима да се клоне општења са онима који су у очигледном канонском проблему (дакле, не захтева и не наређује да обавезно и неизоставно прекину општење, и то одмах, пре саборног и саборског одлучивања). Уосталом, тако крупна, тешка и далекосежна одлука каква би била одлука о прекиду општења излази из оквира надлежности Синода: њу може донети само Сабор свих архијереја. По мом скромном личном мишљењу, синодска препорука значи да ће они који је буду примењивали ићи путем освештане канонске акривије, док ће они који је засад не примењују бити на путу легитимне канонске икономије. Чиме ће се све завршити, Бог једини зна. Ако помесне Православне Цркве одоле свим притисцима који су за очекивање и остану при досадашњем заједничком ставу да не признају Денисенка, Думенка и осталу дружину, то ће у пракси значити општу сагласност са принципијелним ставом наше Цркве. Ако пак неке Цркве попусте, то ће неминовно проузроковати крај икономијског периода наде и ишчекивања и почетак велике смутње, са још крхкијим јединством, чак и у окриљу једне те исте помесне Цркве. Биће то увод у дуготрајни канонски хаос, а можда, не дао Бог, и у доктринарне, еклисиолошке несугласице и спорове. Када раскол прате догматске међусобице, онда се оне временом само заоштравају, а раскол продубљује, тако да, уколико раскол потраје, само Дух Свети може уклонити раздоре међу Црквама. Историја Цркве је препуна примерâ који ову жалосну истину потврђују. Дај Боже да нам она буде учитељица живота, те да се поново зацари јединство, мир, слога и љубав међу Црквама Божјим, а понајпре међу њиховим предстојатељима, архипастирима и пастирима, призваним да буду следбеници јединог Доброг Пастира, Господа нашег Исуса Христа! Епископ бачки Иринеј http://www.spc.rs/sr/lichni_stav_uz_stav_srpske_pravoslavne_crkve_o_crkvenoj_krizi_u_ukrajini
  19. 4 points
    Milan Nikolic

    Raskol se zahuktava

    Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини http://www.spc.rs/sr/stav_srpske_pravoslavne_crkve_o_crkvenoj_krizi_u_ukrajini
  20. 4 points
    Anika

    Моја позитивна одлука

    Meni su na poslu priredili haos, vanredno je stanje, pet koleginica je uzelo bolovanje, a ja sam od soka zamalo izgubila svest i sklonila sam se da mi ne bi bilo gore...
  21. 4 points
    ronin

    Моја позитивна одлука

    Са здрављем је ок, само што су ми ближњи приредили искушења.
  22. 4 points
  23. 4 points
    Nije baš napisano kao pitanje, već kao konstatacija i to uz reč "sigurno"... ali ok, možda se nismo razumeli... ne znam koliko dobro mogu da ti to objasnim i da li će moje objašnjenje biti tačno (fizika mi nije jača strana), a nisam baš siguran ni šta je sporno tj. šta je potrebno objasniti... za svaki slučaj, ako je to u pitanju, a i @Vladan :::. je upravo nešto slično napisao, primećujem kod ravnozemljaša da obično imaju tu problem što pokušavaju da zaključuju o kretanju Zemlje (zajedno sa atmosferom) kroz vakuum univerzuma na osnovu svakodnevnih iskustava o kretanju objekata na Zemlji, u vodi i u vazduhu... to nije isto i ne možeš da primeniš takva iskustva... na Zemlji, u vodi i vazduhu imaš otpor vode i vazduha (koje moraš da izguraš sa njihovog mesta da bi došao na njihovo mesto) + imaš trenje koje zaustavlja po malo svaki objekat koji se kreće... i to sve zahteva da mora da postoji određena konstantna i solidna sila na neki objekat da bi se on pomerao... u vakuumu svemira (iako to nije savršen vakuum ali je blizu) nema nikakvog ozbiljnog otpora... kada Zemljina gravitacija "povuče" vazduh u određenom smeru, nema ničeg što bi ga zaustavljalo... tako da atmosfera jeste praktično "vezana" za Zemlju... iako je gravitaciona "sila" slaba... Baš u vezi sa ovim stvarima mi takođe nije jasno kako to ravnozemljaši objašnjavaju... sasvim je nesporno (postojala gravitacija ili ne kako mnogi ravnozemljaši tvrde) da gasovi imaju neku težinu i da padaju "na dole", te se "dole" stvara veći pritisak nego "gore" jer gasovi odozgo potiskuju ove dole... što sve funkcioniše ako ovi gasovi "dole" nemaju gde da odu... u modelu gde je Zemlja ravna ploča, kako ti gasovi bliži Zemlji pod pritiskom gasova iznad njih prosto ne "iscure" preko ivice Zemlje? Vodu je malo lakše zadržati (mada je i dalje nerealno to što tvrdite), ali za gasove bi trebalo da budu baš mnogo visoke planine da zaustave gasove... Takođe, nemoj molim te da mi preskočiš pitanje za onaj klip/fotografiju i hrvatske otoke! Konačno si sam postavio nesporan dokaz da je Zemlja sferična... ili daj neko objašnjenje zašto se iz Italije po lepom vremenu vide samo gornji delovi najviših hrvatskih planina, a ne vide se otoci koji su između tih planina i Italije tj. koji su bliži Italiji? Šta je sakrilo te otoke od pogleda ako ne zakrivljenost Zemlje? Da ne ispadne da sam prebacio temu i ostao tebi dužan objašnjenje... dečkonja iz klipa radi pogrešnu kalkulaciju jer ne uzima u obzir refrakciju (prelamanje) svetlosti... iako mu je onaj drugi tip upravo to napisao u poruci (vidi na 0:59s u klipu)... ali sve i da to zanemariš... i da zanemariš da su cifre sporne, a par desetina metara visine sa koje se gleda ili par desetina kilometara daljine prave veliku razliku... dakle, da uzmeš da nema refrakcije i da su mu sve cifre tačne, opet bi ovakvim "eksperimentom" mogao samo da demonstriraš da je zakrivljenje manje (da Zemlja ima veći prečnik nego što mislimo), ali bi i dalje bilo nesporno da je zakrivljena... jer se sasvim nesporno vide samo gornji delovi planina, a zakrivljenje te sprečava da vidiš niže delove, obalu i ostrva...
  24. 4 points
    Tavita

    Моја позитивна одлука

    Ne bas tako, ali umalo mi je pozlilo. Juce sam otisla sa pola radnog vremena kuci. Stanje je sledece: niti sam bolesna, niti zdrava. Na posao moram svakako, jer je priroda posla takva da sve sto ne uradim danas docekace me sutra, odnosno sledece sedmice. Post je poceo momacki.
  25. 4 points
  26. 4 points
    Јелена М.

    Моја позитивна одлука

    Прво је шала. Ово друго ми се тренутно догађа, Бог је услишио наше заједничке молитве, покушавам да се снађем у новој ситуацији. Из свега следи следећа моја одлука: Наставићу свакодневно да читам Акатист!
  27. 3 points
    Vladan :::.

    Raskol se zahuktava

    Рецимо чак да је Барт (у одговору Албанцима) у праву за ово што каже о (данашњим) аутокефалијама: "Новейшие и так называемые «автокефалии» были даны и даются от общей врачевательницы Православных Константинопольской Церкви, посредством в каждом месте лучшей и более устроенной внутренней организации каждой Церкви, а не для того, чтобы менять святое устроение Церкви, это развернули от долгой священноканонической традиции Вселенских Соборов, в сторону ошибочного мнения самодостаточных местных церквей и раздробления единого и неделимого Тела Одной Кафолической и Апостольской Христовой Церкви. Автокефалия изолированная и более чем нужно подчеркиваемая становится проблематичной, так как не служит той цели, ради которой было принято решение, что она будет полезна." тј. да прете да разделе Једну Цркву и да промашују циљ због којег су настале. Али ако се погледа насиље, агонија, пљачка, гоњења и лудило које се дешава у Украјини види се да начин на који он то ("мисли" да) решава нема ама баш никакве везе са овим: "...в духе разума и со страхом Божиим ... всегда в рамках канонически неизменного института Пентархии Древнейших престолов, посредством братолюбивого, как подобает, взаимообщения "в одном содыхании и сродстве духовном обьединенные, во св.Духе любовию друг друга воспринимая" " јер је Барт потпуно игнорисао и погазио и каноне и молбе и апеле свих Цркава и агонију Украјинаца и своје сопствене изјаве у документима чиме је нарушио и саборност и братску љубав у одлучивању о овако тешком проблему. Додуше, будући да сматра да Фанар тј. он има безграничну надлежност у Цркви за решавање локалних проблема то није ни чудо: "Богоносные отцы, которые посредством божественных и священных канонов возложили на престол Константина известную всем всесвященную и страшную его безграничную отвественность, не в виде привелегий, но жертвы, ведомые духом Святым, провидев нужду окончательного урегулирования возникающих в поместных Церквях проблем, не могущих быть разрешенными ими самими." Нигде у писму Албанцима се није ни речју осврнуо на насиље и хаос у Украјини једино се бавио својим "правом" га да направи и све то кроз љубав његове Велике Христове Цркве. Ужас.
  28. 3 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Да. Невољно се тај аспект проблема помиње. И ја разумем зашто. Ако се то покрене, свашта ће доћи на ред, а то може да зацементира ствари не само у нашим односима, него и у односима са римокатолицима. Ја мислим да ће бити неизбежна расправа по свим отвореним догматским и еклисиолошким питањима. Не знам само, колико дуго времена ће за то бити потребно, ни који ће крајњи исход бити у смислу с које стране истине ће се ко наћи. Јер ствари се временом мењају, и мислим да ове ствари превазилазе животни век свих нас, а камоли не главних актера проблема.
  29. 3 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Заблагодаримо Господу!
  30. 3 points
    Ведран*

    Raskol se zahuktava

    Како оно рече Барт? ...Ма ништа ми нисмо добили... Чиста филантропска брига за украјински народ.
  31. 3 points
    .............

    Списак грехова

    У петак прве седмице Великог Поста била би исповест свих богослова. Дошло би неколико свештеника из епархије и обављала би се света тајна исповести у капели богословије, на спрату. Прве године сви смо имали велику трему због овога. Руку на срце, пре тога наши парохијски свештеници махом нису тражили од нас да о својим греховима причамо. Можда због тога што су нас сматрали децом, а вероватније јер здрава литургијска пракса исповести није заживела, упркос њиховим настојањима. Наша је исповест до тад изгледала овако: „Кајеш ли се?'' „Кајем се.“ Епитрахиљ на главу и разрешна молитва. Требало је сад, са својих шеснаест година, стати пред непознатог свештеника и рећи шта си све грешио. Није то мала ствар. Другачије је кад то требаш изговорити, некако тај грех постаје далеко јаснији, конкретнији, а ти у својој намери озбиљнији и духовно одговорнији. Професори нас упутише да добро размислимо о свему учињеном, реченом и замишљеном, пронађемо у томе своје слабости и грехове, те да их пред духовником исповедимо. „Запишите ако је потребно, да не бисте нешто заборавили.” Тако је и било. Свако је имао свој списак и преслишавао се пред одлазак у богомољу. Поједини су своју листу научили напамет. Други су написали пар редова, а трећи дволисницу А4 свеске. Одлазили бисмо на спрат дрхтећи, као да идемо на операцију, или пред страшни суд, а враћали би се са осмејком на лицу: „Ма, ништа страшно.” Друге године школовања некима од нас је засметао овакав начин спремања за исповест. „Понећу списак, па ћу штиклирати, како за који грех добијем опроштај.”, велим ја. Седим заваљен, наслоњен на зид, а ноге уморне од дугог богослужења испружио сам преко три спојене столице. Напољу киша, време тмурно, нас неколико седимо у учионици осветљеној само пламеном кандила које мирно тиња изнад табле. „Пал'те то свијетло, пишем списак, оћорави' скроз! ”, виче Боске из задње клупе и напреже поглед у папир. „Не пали ништа, спавам... ”, Дака се једва чује, заронио је главу у руке наслоњене на сто. „Не палимо, лепо је. ”, слажем се ја. „'Ајд, помаж'те, шта да ставим на списак!? ”, клацка се Боске на столици. Ја му спремно помажем: „Јеси ли ставио: Напио се к'о стока!?'' „'Есам. Види." "А шта ти је ово - комшиница Јасмина, шта то значи?" "Т-то је... О'ш ме ти сад исповједати?", нађе се Боске увређен. Пар тренутака касније, он опет запомаже: 'Ајд ми, Марко, дај да нешта препишем од тебе, имам само четири ставке, срамота.'' „Што, срамота?'' „Испашћу прелесник, као да се не сматрам грешним! Ђе ћу пред исповедника са четири ставке... Кол'ко ти, Лало, имаш?'' „Па... Немам ни ја пуно!'' , поспан је и Лала, игра игрицу на мобилном телефону. Нокиа 33.10, буржуј. „Петнаестак! Али сетићу се још...'' „Ма шта мало... Е, видиш!“, кликће Боске хемијском. „Ти си свет чо'ек, ти се сматраш грешником! 'Ајд ми дај да препишем!“ „О, па не иде то тако!“ „Пих, каки си! Е тачно ми сад дође да нешто сагријешим, па да имам шта причати са чо'еком!“ „Мени је смешно што ми уопште правимо списак.“, кажем ја Боскету. „Као да смо запослени у фирми и сад доносимо листу ствари које смо погрешно урадили. Губи се искреност у свему томе. Чисто сумњам да је блудни син кренуо ка оцу са свешчицом у џепу, у којој је исписао шта је све сагрешио. Не, просто је рекао: сагреших теби и небу, и нисам достојан назвати се сином твојим! Битан је осећај кајања, жеља за променом, свест да си грешан!“ „А чему онда исповест?“, подиже Лала обрве. „Треба да покажеш да си свестан својих грехова! Најбоље тако што ћеш их именовати!“ „Па ти и не можеш именовати све своје грехове, све и да хоћеш! Испаде да си се задужио код Бога и сад имате инвентар!” „О томе се ради.“, уздиже и Дака уморну главу. „Посматрамо грехове као наше преступе, а не као окретање леђа Богу и најближима. Некад ми се чини да више искрености и труда уложим кад треба да кажем другару Извини, погрешио сам. Кад пред њим заиста доживим своју реч или поступак као промашај, као нешто јадно, трагично и отужно. Кад чак и замрзим себе због оног шта сам другоме учинио. Е то је покајање, брајко мој. Онда не мораш пред пријатељем рецитовати због чега се извињаваш, ако то чиниш искрено. Кажеш: Опрости, погрешио сам. И хоћеш, брате мили, у црну земљу да пропаднеш колико ти је криво. И заиста желиш да то исправиш и грешку не поновиш. Тако би требали да прилазимо и Богу.“ Замислили смо се над овим речима. Тишину прекиде прекорни Боскетов глас: „Ма шта баљезгаш ти, Дарко, кад си се ти икоме извинио!? Ниђе везе твоја прича!“ „ Ти знаш, међеде босански!?“, виче Дака. „Не причаш с пола разреда, а тобож се љубите и праштате, сад, пред почетак поста! Ја се све страшио да ће ти неко у томе ухо одгристи!“, виче Боске. „Није да ја не причам с пола разреда, већ пола разреда неће да прича са мном!“ „Па кад се са свима свадиш! А овде дробиш о пријатељству! Ти би треб'о у политичаре, лажеш за медаљу!“ „Идем у попове, исто ти је то!“, шали се Дака. „ 'Ајде, смирите се.“, смејем се. Боске и Дака су имали чудан однос: обојица су имали такву нарав да би стално говорили оно што мисле и увек би рекли човеку истину у лице. Дака, иако самотњак, имао је свој начин да се према другоме покаже као велики пријатељ. Боске, као и сваки Србин из Босне, или је волео људе, или их није волео. Није могло између. Због различитог менталитета, сфера интересовања и другачијег начина размишљања, они се нису никад активно дружили нити се пријатељима називали, али сам стекао утисак да су један другог дубоко поштовали и у ствари били пријатељи. Иако тога нису ни били свесни. „Ја, Дака, хоћу у црну земљу да пропаднем сваки други пут кад уђем у цркву! Што сам све Богу скривио, чудо је да ме муњом не опржи!“ , вели Боске. „О томе ти причам.“, потврђује Дака. „А пропашћу у црну земљу и кад станем пред исповедника и за петнаес' секунди завршим исповијест!” „Ако се искрено кајеш, довољно је и пет секунди!“, велим ја. „Квалитет исповести се не мери количином речи које употребиш! Више се мери плачом који ти испуњава срце.“ Размишља Боске. „Значи, треба да плачем? Шта још, Маркиша, па да ми исповест буде... Баш оно, у фулу!?“, смеје се Боске и помера стиснуту песницу од себе на оно у фулу. „Треба да читаш гомилу акатиста иако не разумеш о чему се ту ради.“, вели Дака. Тајац. Лала гледа Даку испод обрва: „Јел' ти то нешто на мој рачун, Дарко?“ „Ја тебе, Лало, помен'о нисам.“ „Јутрос си ме питао зашто читам молитве пред Причешће ако идем на Литургију где се молимо баш за то.“ „Некад и спортисти узимају стереоиде да постигну бољи резултате.“, зачикава Дака. „Не можеш... Боже, Дарко, не можеш молитве Богу упоређивати са дрогама!“ „ По мом мишљењу, на Литургији се молиш за све што ти је потребно. Кад се молиш лично, а то нек буде твој лични разговор са Богом. Причај, брате, својим речима, од свог срца! То је молитва, да видиш како је тешко! А не, читаш шта је тамо неки монах писао, он се моли од свог срца, за оно шта њему треба.“ „Значи, нема Оче наш?“ „Немој сад и ти да мешаш бабе и жабе.“ „По теби, значи, не би требало да постоји молитвено правило? Нити навика да се моли Богу?“ „По мени, Лало, човек треба редовно да се моли Богу, али да му то никад не постане навика. Јер ће молитва постати хладна, као и свака навика. Дакле, радије бих да немам навику, већ да се молим Богу често, кад ми срце крене горити, да Му се обраћам и да Га тражим. Да мој однос са Богом нема постављено правило, нити је он ствар навике. Он је спонтан и никад исти. Али ја сам такав, нису сви такви. Ти, ето, волиш досаду и смарање.“ „ Добро, хајде ми онда објаси ово.“, брани Лала и даље свој став. „Толико наглашаваш спонтаност... Онда испаде да, ако ти тренутно у свом срцу немаш жељу за великопосним расположењем, Црква намеће сва ова богослужења.“ „То је друга ствар, Лало.“, велим ја . „Било би себично руководити се само својим срцем, где би онда била заједница? Где би била Црква? Богослужења Заједнице усмеравају срце, приводе ка покајању, да би се спонтаност јавила... Али битно је да се јавља у Заједници. Не постоји нешто што је себична духовност.“ „А ти то на неки начин радиш!“, упире Дака прст у Лалу и намерно провоцира. „Ти си узео на себе задатак да будеш побожнији од осталих, теби није довољна служба у Цркви, не! Нема довољно благодати за тебе на Литургији, па је тражиш сричући туђе молитве! Допингујеш се благодаћу! Да би се ти и само ти спасио, нећеш ти да се спасаваш са нама, гољама!“ „Не лупај!“, Лала није насео. „Можда моје срце спонтано жели да се Богу моли још усрдније и више, можда и док читам молитве који су други написали, те исте доживљавам као своје, као да ја са Богом разговарам!“ Замислили смо се. Дака се насмеја: „Јесте ли провалили да је ово управо теологија? Сва ова дискусија? Свако има своје мишљење, свако на свој начин схвата исповест, живот, молитву, Бога?” „То нас и чини хришћанима и теолозима“, размишљам ја на глас. „Покушавамо да пронађемо смисао. Кад бисмо прихватили без размишљања, или без искреног доживљавања све оно што нам други кажу, или што прочитамо... Били бисмо странице које други исписују. Овако... Сами градимо свој однос према стварности, ближњима и Богу.“ Тишина. Боске дрекну: „'Ајде, каж'те ми сад који грех да турим на листу!?“
  32. 3 points
    Vladan :::.

    Raskol se zahuktava

    Да има и овде ради цитирања ако затреба... Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини 13. Март 2019 - 13:22 Српска Православна Црква је, прва међу аутокефалним Православним Црквама, званично, на највишем нивоу (Свети Архијерејски Сабор), већ у новембру прошле године реаговала на намеру Његове Светости Цариградског Патријарха да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких” (primus sine paribus), а не као „први међу једнакима” (primus inter pares), што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава” и „реши” црквене проблеме на тлу Украјине, и молила ју је да то не чини него да, у братском дијалогу са Руском Православном Црквом и саветујући се са осталим Црквама, стварно помогне да се криза реши. Нажалост, глас Српске Цркве је остао „глас вапијућег у пустињи”: из Цариграда није уследио никакав одговор – само гробно ћутање. Потом се Свети Синод Српске Цркве обратио Цариграду новим апелом да не жури већ да поступа у духу саборности, братске љубави и одговорности не само за Цркву у Украјини него и за јединство Православља као целине. Реакција је била иста – гробно ћутање. Затим је Његова Светост Патријарх српски у Солуну лично, усмено, молио Светејшег Патријарха константинопољског исто то – нажалост, са истим резултатом. Ваља приметити да је Српска Црква о своме ставу и о корацима које предузима сваки пут обавестила све сестринске помесне Цркве. После свега што је Цариградска Патријаршија урадила у Кијеву, – а Кијев је, као што је познато, „мајка руских градова”, – став Српске Цркве, такође званично саопштен свим помесним Православним Црквама, јесте следећи: 1. Српска Православна Црква не признаје неканонско улажење Његове Светости Патријарха цариградског у канонски простор најсветије Руске Цркве будући да се Кијевска митрополија ни на који начин не може поистоветити са данашњом ,,Украјином”, која обухвата и десетине других епархија. Она је 1686. године предата Московској Патријаршији, што се може закључити из граматâ цариградског патријарха Дионисија IV, из декретâ његових наследникâ, из званичних, од тада редовно објављиваних ,,тактикона”, ,,синтагматионâ”, ,,диптихâ”, ,,календарâ” и ,,епетиридâ” (аналâ, годишњакâ) које не издају само друге Цркве већ и сама Цариградска Патријаршија, па, штавише, и из личних изјава и декларација данашњег Цариградског Патријарха до априла прошле године. 2. Српска Православна Црква, исто тако, не признаје вештачку „конфедерацију” украјинских расколничких групација (које се већ поново боре једна против друге и незадрживо хрле ка разлазу), проглашену за „аутокефалну Цркву Украјине”, јер је то канонски непостојећа Црква, а у самој ствари је силом наметнута. Расколници су остали расколници. Једампут расколник — увек расколник, осим у случајевима искреног обраћења и дубинског покајања. Једина Црква коју у датом случају Српска Православна Црква познаје и признаје јесте канонска Украјинска Православна Црква на челу са Његовим Блаженством Митрополитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем. 3. Српска Православна Црква не признаје ни кијевски — тобоже „ујединитељски” — сабор, на којем ниједан архијереј канонске Украјинске Православне Цркве није узео учешћа (пошто су, дан раније, и титуларни митрополит Александар Драбинко и митрополит виницки Симеон примљени у јурисдикцију Цариградске Цркве, и то без канонског отпуста од стране њихове Цркве). Читави сценарио и све што се догађало иза кулисâ овог чудног скупа, а што није непознато јавности, изазива само неверицу и тугу у душама православних хришћана широм света. Ради се, заправо, о противујединитељском псевдосабору који раздваја и разбија и који је ископао још дубљу јаму отуђења и распада друштва у несрећној земљи Украјини. Због свега тога Српска Православна Црква сматра његове одлуке антиканонским и неважећим, па, дакле, и нимало обавезујућим за Српску Православну Цркву. 4. Српска Православна Црква не признаје расколничку јерархију за православну јерархију ни расколнички клир за православни клир будући да су припадници Денисенкове групације своју ,,црквену ипостас” стекли од једног рашчињеног, екскомуницираног и анатеми подвргнутог архијереја (ту чињеницу је, својевремено, званично признао и сâм Васељенски Патријарх), а да припадници Малетичеве секте немају ни апостолско прејемство ни свештенство уопште. Ниједан службени акт, ниједан, како се простонародски каже, ,,потез пера”, не може да оно што се догодило претвори у нешто што се није догодило нити да оно чега нема претвори у нешто што постоји. Српска Православна Црква не прихвата, следствено, да је г. Думенко (звани Епифаније) уопште архијереј, акамоли предстојатељ аутокефалне Цркве (ово последње својство не приписује му ни његов ,,духовни отац”, г. Денисенко, ,,стварни предстојатељ” и, штавише, доживотни ,,патријарх”). 5. Најзад, Српска Православна Црква је, силом приликâ, принуђена да својим Високопреосвештеним и Преосвештеним јерарсима и часним клирицима препоручи да се клоне литургијског и канонског општења не само са споменутим г. Епифанијем Думенком и његовим следбеницима него и са архијерејима и клирицима који им саслужују и ступају у општење са њима, сходно канонском начелу да ће се онај ко ступа у општење са неким ко је ван општења и сâм наћи ван општења. * Жалећи и тугујући због разбијеног јединства свете Православне Католичанске Цркве, Свети Синод Српске Православне Цркве поново моли Његову Светост патријарха Вартоломеја да ревидира своје досадашње одлуке и да васпостави пређашњу благословену љубав и јединство светих помесних Цркава Божјих. Ништа није нужније ни драгоценије од љубави, мира и једномислија међу браћом. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
  33. 3 points
    goranger

    Моја позитивна одлука

    Moja pozitivna odluka je da ne govorim o pozitivnim odlukama
  34. 3 points
    Рапсоди

    Моја позитивна одлука

    Моја позитивна одлука је....да се не препирем са атеистима , да их једноставно заобилазим, да не залазим на свађалачке теме где понеки ако не могу да ти доскоче(ако немају аргумената) оће да те заскоче ( Боже ти ми опрости ) то је што се тиче Ворума... Што се тиче реалног живота....хм...видећу, покушаћу...слаткише да десеткујем(да господарим стомаком)када то успем уз помоћ Божију, све ћу да успем....
  35. 3 points
    Nikola Stojanovic

    Моја позитивна одлука

    Probao u par navrata da primenim. Hahaha, al ne zavrsi se uvek na dobro. ,,Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje unatrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha. ''
  36. 3 points
    ronin

    Моја позитивна одлука

    Onda pravac kod lekara, nije to za igru
  37. 3 points
    Драгана Милошевић

    Моја позитивна одлука

    Не постиш телом, а духом? Мени се десило да забрљам нешто, но и то је на корист. Видим где се налазим.
  38. 3 points
    lutko ovo ti nije prvi put da pamtiš šta sam pisala negde nekad. baš me voliš. ne kapiram, hoćeš na kafu, šta???
  39. 3 points
    ronin

    Моја позитивна одлука

    Odmaraj se, uzimaj vitamine. I manje stresa ako je to kako moguce.
  40. 3 points
    ок. праштајте ви сви мени. не тре ба ми ова преписка уопште.
  41. 3 points
    видим да је овде многима врхунац освешћености то што знају ко је бот а даље од свога носа им је тама тотална.
  42. 3 points
    Što me nervira ovaj termin. Čim neko nekome nije po volji odmah ga karakteriše tako.
  43. 3 points
    Nikola Stojanovic

    Тема јасна из прве поруке

    Ne zna covjek da li je pogodna fotka za odje, kritika ili zona sumraka ?
  44. 3 points
    To je po nekom tvom ličnom modelu? Koji sa naukom nema nikakve veze? Ili si samo onako gurnuo prstić u uvo, zamislio se na 10 sekundi i skontao kako bi trebalo da se kreće atmosfera u naučnom modelu koji podrazumeva sferičnu Zemlju i gravitaciju? Objašnjavam tako da nije skočio iz svemira... obrazuj se pre nego što nešto napišeš. Sad se već i ne trudiš da zvučiš ozbiljno...
  45. 3 points
    Flojd

    Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))

    Уз мене људи често упознају побожност.
  46. 2 points
    "Желиш ли бити мудар, научи разумно питати, пажљиво слушати, мирно одговарати и престани говорити кад се ништа више нема рећи." Свети владика Николај
  47. 2 points
    goranger

    Моја позитивна одлука

    A objasnio Aca pojac
  48. 2 points
    Zayron

    Raskol se zahuktava

    Agreement between Ukraine and Ecumenical Patriarchate made public: https://tinyurl.com/yxtvfgxm https://tinyurl.com/y4mhs8cm Poroshenko promises to Phanar “property items” in return of Tomos https://tinyurl.com/y4hom365
  49. 2 points
    Унутрашњост авиона је под пристиком (да би путницима било као да су на тлу) зато је либела давала погрешне резултате тј. није мерила ништа другачије. Требало је да са либелом буде напољу на кљуну авиона, где је нормалан притисак за ту висину, и да изврши мерења. Овако ништа није доказао јер је мерио као да је на површини Земље...
  50. 2 points
    obi-wan

    Da li igrate kompjuterske igrice i koje?

    https://www.facebook.com/allgamerscom/photos/a.1007814985998924/2111830468930698/?type=3&eid=ARBYxHmqnZjP9qKhG7hs8qpUlyGnjEbXNU6h-lnUXPfz7VBJ5haQ4cfe4vpzL5AUde7l5dmNctQHaMF9&ifg=1

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...