Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 01/04/19 in all areas

  1. 7 points
    Да опозиција има памети, прво би саставили неку заједничку платформу око наступања на изборима. Пошто је јасно да су рогови у врећи, па ако се опет поџапају међусобно пре избора око плена ствар је пропала. А онда би требало да нађу неку личност, до сада некомпромитовану а ипак довољно популарну у народу да представља протесте. Нешто као Коштуница 2000. Али да они умеју да размишљају не бисмо данас ни били у оваквој ситуацији
  2. 6 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Manastir Sajjidat An-Nurijja (Vladicica Svetlosti), Liban Bejrut (da, jelka to su u stvari flase piva 'Beirut')
  3. 5 points
    Anika

    Тема јасна из прве поруке

  4. 4 points
    Moć jedne karikature Video sam karikaturu Dušana Petričića u novom broju NIN-a, jedan skoro savršen primer satirične brutalnosti. Ne zbog umetnika i njegove kreativne naravi, nego zbog brutalne stvarnosti. Ne bih potanko opisivao ono što se mora videti, to naprosto nije opisivo, anatomija karikature u ovom tekstu bavi se njenim posledicama. A to su stresovi, konsternacije, bolovi i duševni poremećaji među modelima koji se vide u radu mastora. Njima se, naravno, pridružuju paževi, uznemirene sluge i svakojaki bagaž koji levitira, da oprostite na neprijatnoj paraboli, oko elitnog rektuma vlasti. No da ja ipak ponešto prepričam: Vučić i Vesić su došli u posetu bolesnom detetu, u bolničkoj sobi koja je devastirana do urušavanja. Bolesni i izgladneli dečak sedi u traljama i zakrpama, okružen svim mogućim znacima užasne bede i samrtnog ambijenta. Donosioci nepostojećih darova razdragano otvaraju rasklimatani prozor i pokazuju malom bolesniku šljašteći grad, unoseći tako veliku radost u njegov život. Rizikovao sam, dakle, da skromno opisujem ono što je savršeno urađeno bez reči. No ipak, dužan sam da ponešto i sebi objasnim, ne verujući da tako krotko apsorbujemo prizore propasti, sve dok ne vidimo kontrast između posejane iluzije i smrtonosne stvarnosti: ona kao takva, ispunjena trešom i bogato ukrašenim ništavilom, negira sam život tamo gde je on tek započeo. Taj užasni kontrast, maestralno pokazan u likovnom opitu o nama samima i gospodarima slike, potresan je i zastrašujući. I kao takav ne može se osporiti nikakvim bacanjem blata na čisto lice autora. U odbranu svog vrhovnog komandanta, prvi je stao, naravno, ministar odbrane, jedan od savršenih simbola poludelog dela Srbije. Taj izuzetni primerak misli da Petričić mrzi Vučića, i da se to jasno vidi. Nije mu dakle prvi put da pokazuje svoja osećanja, koja su negacija svake ljubavi, prema licu koje inače nije moguće voleti. U stvari, nije jasno zašto bi karikaturista uopšte voleo svoje urnebesne modele, niti zašto bi ih mrzeo. Oni su takvi kakvi jesu, opiru se svakom karikiranju, jer to zapravo nije moguće. Petričić pokušava da ih učini boljima i uzaludno ih uči da takvi budu. Razlika između prirodnog izgleda i umetničkog gledanja na stvar jeste u odnosu između žive kreature i karikature, koja je samo zamrznuti kadar iz strašnih života oslikanih bića o kojima se ovde zbori. Ako se već odvažim da tumačim i ponešto zasečem, čini se kao da Petričić ipak ne pokazuje mržnju, kao što tvrdi ministar vojni. Jer, zašto bi? Nelagoda i gadljivost su sasvim dovoljni, što, oprostite na digresiji, i autora ovog teksta drži uvek kad se u svojim radovima bavi tim stvorenjima. Kao savršeno štetni ministar i izaslanik mržnje, Vulin je pronašao Petričića da ga optuži za nacrtani govor deficita zadate ljubavi, taman kad je Vojni sindikat optužio činovnika režima za posebno teška nedela. One su na granici kriminala i endemske gluposti, jer se tamo rasipalo bez mere, na sumnjive i besmislene projekte. Tako je resor, za koji se broje najveći novci, pred navalom raznih praznika ostao bez dinara. Ljudi iz Vojnog sindikata tvrde da je poslednja plata vojnicima u 2018. isplaćena, zamislite, sa računa Centra za zaštitu odojčadi! Bilo bi dobro da je neko ovo izmislio kao mračnu dosetku. Bilo bi dobro, ali nije. Vesić kod Petričića izgleda čovečnije nego inače. On misli da se majstor obračunava sa Vučićem, šireći klevete i laži o njemu. A Vučić mu je, eto, dodelio nacionalnu penziju. Pa kad ga već tako crta, red je da penziju vrati onome koji ume sa penzijama. Eto, francuski Mond se izvinio Makronu zbog poređenja sa Hitlerom, a ovde Vučića naziva Hitlerom i Gebelsom kako se kome se prohte. Tako kaže Vesić, braneći svojim delom ugled i izgled gazde. Vučićev omiljeni dnevni tabloid na svom sajtu objavljuje karikaturu, tražeći velike doze čitalačkog sažaljenja: „Nešto bolesnije odavno niste videli.“ To je, u stvari tačno, bolesno jeste, pacijenti su nepodnošljivi prizor. Dušan ih je samo pokazao, umetnički predano, ljudski ravnodušno. Tako je kako jeste. Tamo gde odojčad daje pare za vojničke plate, prestaje čak i paralelna stvarnost, a već smo zaboravili gde ona počinje. Elita se podigla na noge, uplašena pred prizorima svojih stvarnih lica, ne bi li smenila karikaturistu. Ili ga bar lišila penzije, uverena da sve što postoji, što oni imaju i jesu, zavisi samo od volje jedne karikature. Ljubodrag Stojadinović Peščanik.net, 04.01.2019.
  5. 4 points
    Adelaida

    Критика режима Александра Вучића и СНС-а

    Ova karikatura je realna, da li je maliciozna - nije dovoljno. Ukrasen Beograd privlaci turiste? Koje turiste leba ti? Turiste privlace istorija i tradicija jedne zemlje, duh njenog naroda a ne sarene svetiljke...daj molim te.. Ja obidjoh pola sveta i jos nigde ne odoh zato sto ukrasavaju trgove i ulice za novu godinu, vec zbog istorije, znamenitosti i samog naroda...
  6. 4 points
  7. 4 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Vino pivo veseli srce covevka, tako kaze psalam 103
  8. 4 points
    Natasa.

    Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)

    Sve ima veze sa molitvom.
  9. 4 points
    Лидија Миленковић

    Слике форумаша

  10. 3 points
    Alegzandar

  11. 3 points
    *SHONE*

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Молим вас да у својим молитвама поменете уснулог рабу Божјег Марјана.
  12. 3 points
    Adelaida

    Тема јасна из прве поруке

  13. 3 points
    Siguran sam da na faksu niste uzeli Tit Livija kao nesporno tačan izvor "the Istine"... recimo 100% sam siguran da niste učili to da je vučica zaista dojila i odgajila braću blizance Romula i Rema, pa je Romul ubio Rema i osnovao Rim... Neko jeste vladao Rimom... iako nemamo materijalnih dokaza o tim kraljevima, imamo arheološke nalaze o Rimu iz tog perioda... u nedostatku pouzdaniheg izvora možemo da verujemo i Tit Liviju, uz naravno zdravu dozu skepse jer su ti kraljevi mogli i drugačije da se zovu... (uostalom neki istoričari imaju i svoje drugačije teorije o tom periodu)... Sa druge strane, lice opisano u Bibliji kao Avram nije moralo da postoji... te za razliku od rimskih kraljeva kod kojih je sporno da li je to bilo sve baš tako kako opisuje Tit Livije (da li su se baš tako zvali vladari Rima u to vreme i da li su vladali u tim periodima koje on navod), što se tiče Avrama, tu nije sporno da li je to bilo sve baš onako kako opisuje Biblija, nego da li je išta od toga istina i da li je takav čovek uopšte postojao... (da ne pominjem fantastične elemente koje istoričari sklanjaju iz svojih interpretacija starih izvora, kao što ni jedan istoričar ne tvrdi da je mit o rimskoj vučici tačan)... Grandmothers and frogs... ako hoćeš da porediš "istoričnost" Biblije i Tit Livija, poredi Avrama sa Romulom, Remom, Faustulom...
  14. 2 points
    Рођење Христово је празник вечне и божанске Радости, којом нас је обрадовао Богомладенац Христос, родивши се у Витлејему. Он се једанпут у дубини витлејемске ноћи родио у скромној пећини и тако се показао анђелима и пастирима, а гле, увек се изнова сваког Божића рађа у дубини и топлини срца наших! Молитвено вам желимо да Богомладенац Христос пронађе срца ваша припремљена љубављу и поверењем и отворена за обиталиште беспочетног Бога. Са овим жељама и молитвама честитамо вам Божић и желимо срећну и благословену Нову 2019. годину. Радосно вас све поздрављамо кличући, МИР БОЖЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ! У Краљеву о Божићу, Епископ жички Јустин Извор: Епархија жичка
  15. 2 points
  16. 2 points
    Ево поздрава пуног утјехе и ево сигурног путоказа у нашим животима. Да бисмо разумјели овај поздрав, увијек и изнова је добро да се запитамо – шта је за нас Божић? Јер без те сталне запитаности, овим и било којим другим поводом, наше мислеће биће копни попут снијега и сагоријева попут воска надомаку огња. Зато – трагом те мисли – дужан сам да вас , као отац и учитељ вјере, стално подсећам на дубоку симболику и значење овог празника, који је један од најважнијих у нашој вјери. Христовим рађањем, које славимо у ове дане сваке године изнова, и ми се рађамо као нови људи. Зато је то право вријеме године и наших живота да се запитамо куда смо пошли, докле смо стигли, која нам је наредна станица и да ли на том свом путу угрожавамо друге или их чувамо и штитимо? Јасно је, дакле, да je овај празник симбол суштине и смисла живота сâмог. Зашто? Зато што се Христово рођење догодило ради нас и нашега спасења и зато што је својим рођењем Богомладенац дошао у овај свијет да буде са нама, да нам буде брат, пријатељ, утјешитељ, сапaтник, али и сарадосник. Он је учинио да вишњега Бога можемо видјети и имати га за свога ближњег. Научио нас је једном засвагда и то да је пут нашег спасења једино и искључиво у ближњем и кроз ближњег. Јер нико не може заобићи ближњег ако жели доћи до Господа. Нико не може занемарити ближњег, а да га то не одведе у пропаст и на странпутицу. И стога свако ко чини добро ближњем на путу је Божјем, то јест ка животу ходи. Поздрав с почетка ових ријечи, а који гласи мир Божији, Христос се роди!, подсјећа нас неумитно на ту истину. И то сваке године и сваког Божића, јер Господ нам сваке године на овај празник даје нову шансу да се духовно поново родимо, да сперемо нечистоћу своје душе и да се умијемо божанском благодаћу. Ту исту шансу би требало и ми да дамо једни другима и самима себи. Стога није случајно што се у зору овог празника, по старом православном обичају, мирбожимо, тј. поздрављамо се желећи једни другима мир Божији, како бисмо једни другима опростили сва међусобна огрешeња, како би нам потом и сâм Господ могао опростити. То је знак који нам Христос даје као највећи дар и симбол божанске милости на Божић, дар да опростимо и пригрлимо једни друге, своје ближње, а сваки човјек је наш ближњи. И као што Богомајка грли Богомладенца у витлејемској пећини, требало би и ми да пригрлимо једни друге, али и сами себе. Овај празник, на чију радост и смисао би требало да нас подјсети празнична атмосфера свуда око нас, треба да нас сјећа и на радост новог, преображеног живота, да нас подсјети да православно хришћанство није само патња и ридање, да није само одрицање, већ изнад свега и прије свега радост и радовање. За оне међу нама који смо се обрели у новој земљи, а који долазимо из многобројних и различитих завичаја, та празнична атмосфера овдје и радост на сваком кораку пријатно је изненађење – нешто што би свакако требало да прихватимо с одобравањем, јер Богом оприсутњена радост није гријех него благодат, благослов и мир. С друге стране, исто тако треба да се подсјећамо да овај празник није само улични и сценски декор, него симбол суштине и смисла живота сâмог. И зато не бисмо нипошто смјели Божић површно изједначавати с многобројним празничним реквизитима који се налазе посвуда око нас, са сезоном куповине и попуста, него би требало стално да се подсјећамо темељног смисла овог празника, који је извор и источник истинске хришћанске радости, а тај смисао је да љубимо једни друге по примјеру Господњем, који је из љубави према човјеку обукао тјелесне хаљине његове. Ту радост треба пригрлити објеручке, као начин живота, мишљења и дјелања, јер она ће разриједити и разблажити сваку нашу тугу, бол и муку. Тако нам и овај празник, подсјећајући нас на важност радовања, сусретања и пуноће живота, представља једну врсту животног путоказа који би требало да нас доведе до циља – живота вјечног, баш као што су витлејемске звијезде довеле Мудраце са Истока до пећине у којој се на данашњи дан родио Христос – Спаситељ свијета. Зашто је Божић празник радости? Зато што сваког Божића одиста изнова откривамо Христа, а кроз Христа откривамо истинског човјека, па отуда проистиче и наша радост, присност и прослављање. И то откривамо Господа који није наметљивац, диктатор, ругач или силеџија; Бога који није дошао да над нама царује или господари, него да свима нама буде брат, пријатељ, сапатник и сапутник. Зато је Божић увијек симбол и путоказ који нас води кроз мноштво препрека и недаћа, како бисмо изнова пронашли прави пут, васпоставили систем вриједности, наново се родили, демистификовали све постојеће полуистине и неистине, открили оне божанске и вјечне тежње и димензије у нама и увидјели истински смисао људског постојања. Осим што треба да опростимо и пригрлимо оне који су нас увриједили, душу нам ранили, било ријечју или дјелом, у ове празничне дане треба да се сјетимо и оних којима је потребна наша помоћ, који су немоћни и у немаштини, да их се сјетимо молитвом, ријечју и чињењем, да им помогнемо, притекнемо им у помоћ онолико колико можемо. Јер Божић је празник даривања, дијељења и бриге за друге, и то не само за људе него за сва жива створења и за сваку твар. И то је оно што треба изнова и стално да понављамо и освјешћујемо у себи. Да се увијек изнова подсјећамо да не живимо само за себе, своју добробит и добробит најуже породице, већ да смо позвани да бринемо и о другима, да се сјећамо и туђих потреба, јер ћемо само тако бити у стању да васпоставимо своју личност, да се са Христом изнова родимо у овом празнику – чистије душе, пространијег срца и бистријег ума. Можда ће неки од нас, нарочито недавно придошлих Њемачку, помислити како се није лако радовати далеко од домовине, пријатеља и породице те како није лако пронаћи радост у себи након цјелодневног напорног радног дана. Када нас такве мисли обузму, требало би да се присјетимо шта је циљ нашег живота у овој земљи и шта нас је то довело овдје. Ако је тај циљ вриједан одрицања и труда, а и те како вјерујем да јесте, ако тиме чинимо нешто добро и важно за своје ближње и себе, онда ће нам и терет који треба да поднесемо ради остварења тог циља бити много лакши и подношљивији. Стога је веома битно и пожељно да увијек имамо неки циљ пред собом, који ће нам давати снагу и јачати нашу вољу за животом самим. Исто тако никада не би требало да заборавимо сљедеће – да много тога зависи и од перспективе из које посматрамо живот и свијет око себе. И зато је веома важно да угао из којег гледамо на живот буде позитивно подешен и да увијек и у свему настојимо пронаћи оно што је добро и лијепо, јер у сваком живом бићу и у свакој твари, као што већ знамо, постоји дјелић божанске доброте и љепоте. Ка тој доброти и љепоти треба увијек да усмјеравамо свој поглед, и њима увијек треба прво да се обраћамо у другим људима, па и у самима себи. На крају крајева, људи нам узвраћају управо оно што им сами дајемо – ако их дотичемо добротом, радошћу и отвореношћу, у највећем броју случајева ће нам и други тако узвраћати, јер ћемо таквим својим наступом отупити мрзовољу и негативност онога који стоји насупрот нас. Зато је Божић, као што већ рекосмо, прави тренутак да окренемо нови лист у својим животима и да почнемо на себе и на друге глeдати новим погледом, лишеним горчине и једа. Једини начин да мијењамо свијет око себе јесте да се загледамо у божанске димензије и тежње у себи и другима те да им дозволимо да надвладају и наткриле све остало у нама. Тек тада ћемо бити у стању да осјетимо истинску радост и пуноћу живота. Надаље, треба увијек да се сјећате и подсјећате једне неприкосновене и неупитне истине – отаџбина је за нас тамо гдје је Христос, дом је тамо гдје смо се сабрали у његово име. А Христос је тамо гдје призивамо његово име, гдје се причешћујемо његовим Тијелом и Крвљу. Христос је, другим ријечима, овдје и сада и зато је наша црква наш дом и отаџбина и зато нисмо сами, нити остављени, јер је наш најближи ближњи са нама – Господ Исус Христос. Стога се радујмо и веселимо, скинимо израз забринутости или љутње с наших лица и пригрлимо Христа и данашњи празник свим својим срцем, душом и умом. А Он нас грли одувијек и непрестано, откако је пружио руке према нама у витлејемским јаслама и откако их је за нас раширио на крсту једном заувијек. И за крај да кажем још нешто што ми се чини важним: радујмо се увијек заједно и једни с другима, јер – иако нисмо сродници по крви – ближњи смо по Христу, што је још важније од сродности по језику и домовини. Уосталом, који је то језик и која домовина наша? Многи од вас овдје су рођени, овдје су њихови најближи, и Њемачка је за такве оно што су за мене Босна и Херцеговина, а за друге међу нама Србија, Крајина и друге области. И кад је о језику ријеч, многима од вас, природно, њемачки је језик на коме мислите, Богу се молите, који вам је блискији од српског. Значи ли то да нисмо сродници? Напротив! Управо зато што темељ наше блискости није пука сличност поријекла и језика предака, већ управо Христос, он је тај који омогућава да се у њему сабирамо, а да разлике међу нама не постану разлог подјеле већ основ богатства заједнице. Зато међу нама има мјеста не само за људе са простора бивше Југославије, већ и за Њемце, Сиријце и све људе добре воље, без обзира на њихову националну припадност и матерњи језик, само уколико се радују Христовој благој вијести и желе по њој да живе. Зато што чешће треба да се сабирамо заједно, да искрено дијелимо и радост и тугу и да тако поставимо темеље заједници која ће постати наша друга, вјечна и непролазна домовина, заједници у којој ће се, између осталог, од данас па надаље осјећати сва она божићна радост, милина и топлина о којој је овдје било ријечи. Зато не допусти, Господе, да Божићу, тој вјечној ватри и свјетлости и извору наших живота којим нам освјетљаваш путеве – икада окренемо леђа, нити да икада окренемо лица једни од других. Христе Боже и брате, благословом Оца и садејством Духа, упали лучу богозарну у срцима нашим и обасјај домове наше витлејемском свјетлошћу, упали кандила у душама нашим, како бисмо и ове године осјетили радост и пунину данашњег празника и подсјетили се на његов основни смисао и вриједност, а тиме и на смисао и суштину дарованог нам живота. Амин! МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Дано у Диселдорфу, о Божићу 2018. године. Ваш молитвеник пред Господом +ГРИГОРИЈЕ ЕПИСКОП ДИСЕЛДОРФА И НЕМАЧКЕ Извор: Епархија диселдорфска и Немачка
  17. 2 points
    Justin Waters

    Динамика иманентне Тројице

    Ovo je forum, može svako da piše šta hoće. Pa ću tako i ja da napišem nešto povodom ove teme koju je pokrenuo Nikolić. Naime ima izvjesno vrijeme kada je Nikolić bio pokrenuo jednu temu sa molbom forumašima da se uključe u pisanje nekog njegovog rada povodom kvantne fizike. Taj rad bi ni manje ni više dao doprinos nauci, i unaprijedio kvantnu fiziku. U to vrijeme je bio fizičar, sad je vidim postao dogmatičar. Suvišno je govoriti da je ovo vrlo neozbiljno s njegove strane, jer za ovako ozbiljne stvari pohađaju se edukativne ustanove poput univerziteta, radi zajedno sa vrlo iskusnim stručnjacima, iščitava brdo literature, stiče iskustvo godinama, a ne vuku kojekavi forumaši za rukav. Ovo je samo napomena nekome ko bi se uvukao u diskusiju, da ne gubi dragocjeno vrijeme.
  18. 2 points
    Milan Nikolic

    Динамика иманентне Тројице

    Имамо и бачког Иринеја о томе: ,,Црква је заједница по слици Свете Тројице. Наравно, ми не можемо изједначити све што постоји у животу и искуству Цркве у историји, у икономији овде на земљи, у времену, са вечним животом Свете Тројице. Али, Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20) https://youtu.be/CFANda-KfbM?t=1h12m3s
  19. 2 points
    Vladan :::.

    Слике форумаша

    значи поред манастира си некако сморена а поред пива весела... ццц...
  20. 2 points
    Nikola Stojanovic

    Muzika žičanih instrumenata... za opuštanje

  21. 2 points
    WiseMan

    Тема јасна из прве поруке

    https://i.imgur.com/DwvEdTY.mp4
  22. 2 points
    ana čarnojević

    Критика режима Александра Вучића и СНС-а

    opa...novi Dražin tekst. Kako su prolazili novinari dok je Ivan Ivanović prosipao loše fore... https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/zasto-ste-stitili-zeljkovog-malog/ Međutim, Vi i dalje tvrdite da je za šest i po godina Vučićeve vlasti u Srbiji smenjen samo jedan glavni urednik, i to lista Danas, iako smo vam predočili da ih je ukupno smenjeno 12. Tu smo nabrojali samo najvažnije medije, ali možemo da vam nabrojimo još 12, ako baš insistirate.
  23. 2 points
    Justin Waters

    Да ли је Задње Време већ увелико у току?

    Zar je bilo vrijeme kada su bili bolji, pa da ce doci vrijeme kada ce nesto dodatno biti gori?
  24. 2 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    Живи и здрави били!
  25. 2 points
    GeniusAtWork

    Тема јасна из прве поруке

×